Odbornička grupa SPS ima ozbiljnu specifičnost u načinu delovanja u SO Kladovo, zato što smo mi na republičkom nivou u koaliciji sa SNS, ali na lokalu smo opozicija. Naše primedbe su tri puta merene, pre nego što su bile izrečene na sednicama, i nikada nisu bile upozorenje Vladi Republike Srbije već konkretno upozorenje ili predlog na usaglašavanje upućen lokalnoj skupštinskoj većini. Sa novim rukovodstvom Opštine, očekujem bolju saradnju i u interesu svih građana. Očekujem i da ćemo se više konsultovati oko svih odluka. Nama je čovek i građanin na prvom mestu, sve mesne zajednice su nam u fokusu, kao i infrastruktura, komunalna pitanja i sve ono što čini život, i predstavnici SPS u Kladovu tako i deluju, poručio je u intervjuu za „Timočke“, Radovan Arežina, šef odborničke grupe SPS u SO Kladovo i član predsedništva SPS, kome je ovo treći odbornički mandat u lokalnom parlamentu.
Da li se često javljate za reč na sednicama SO Kladovo i da li se podnose amandmani ili predlozi odluka?
– Ako budžet dobijete dan pre donošenja odluke onda nema ni puno vremena da bi se podneli amandmani. Međutim, dobro smo upoznati sa odlukama koje se predlažu Skupštini, konsultujemo se na sednicama odborničkih grupa, što je lepa praksa u SO Kladovo, uvedena još 2004. godine. Što se tiče diskusije na sednici SO, uvek obrazložimo građanima, sa čime se ne slažemo i šta podržavamo. Ako ono za šta se mi slažemo, nadjačava predloge protv kojih smo protiv, mi smo znali i da glasamo za tu odluku. Dobili smo ozbiljno poverenje građana, 23 odsto na prethodnim lokalnim izborima, i u raspodelima mandata sedam odbornika što čini 25 odsto u SO, i tako se i ponašamo. Jasno je da i kada ste u vladajućoj koaliciji i kada niste, ne možete da kreirate baš sve što ste zamislili, i u tom slučaju treba da postoji prag tolerancije i kompromisa, da biste opštinu doveli do cilja, i svega onoga što čini jednu politiku lokalne skupštine, odnosno političke opcije koju predstavljate. Nama je čovek i građanin na prvom mestu, sve mesne zajednice su nam u fokusu, kao i infrastruktura, komunalna pitanja i sve ono što čini život, i predstavnici SPS u Kladovu tako i deluju.
Da li materijal za sednicu dobijate na vreme, ili se često dešava da on stiže sa zakašnjenjem, odnosno dan pre održavanja sednice SO Kladovo?
– Ne bih po tom pitanju bio isuviše rigorozan. Materijal pripremaju skupštinske službe i Opštinska uprava. Ako se budžet ne pripremi na vreme, ne može ni skupštinska služba da dostavi ranije 100 stranica kucanog materijala i da ga uobliči zakonski. Sve to traži određenu ozbljnost. Najbolji vid pripreme su sastanci šefova odborničkih grupa. Mislim da je dobro što se predlaže novim zakonom o lokalnim samoupravama da se već od septembra kreće sa izradom budžeta, upoznaje šira javnost o svim planovima i investicijama i da o tome u svakom pogledu bude upoznato građanstvo. Greška je što se nešto čeka, pa onda na jednoj sednici imamo po 40 tačaka dnevnog reda. Ako je nešto bitno, sednica može da se održi i sa jednom, dve ili tri tačke dnevnog reda. Zašto to ne bismo brzo odradili ? Zašto bi neko čekao odluku tri meseca da bi rešio neko pitanje koje zahteva proceduru da mora da prođe kroz skupštinu? Da li smo mi odbornici veći od onih ljudi koji upošljavaju radnike? Mislim da nismo i da smo mi tu zbog njih. Kladovska skupština je nasledila dobru praksu, da bude održano više sednica, i nemamo taj problem koji se javlja u drugim opštinama i gradovima. Međutim, pred početak sednice Skupštine uvek je tu prisutan neki strah, a uopšte nema potrebe za tim. Nas su građani birali da radimo. Nama su sednice potreba i sve šešće su potrebne da bi blagovremeno išli u susret zakonskoj regulativi i svim promenama koje se traže.
Na koji način i kako komunicirate sa građanima?
– Imamo težu komunikaciju što se tiče medijske pažnje, jer nemamo prostor na lokalnom mediju. Prosto smo zabranjeni. Mislim da je to nedemokratski, nekulturno jer svi građani ulažu u budžet Opštine Kladovo i svi treba da dobiju podjednaku šansu. Ako neko dobija novac iz budžeta za rad svoje kuće, i pritom ne uzme izjavu od svih relevantnih političkih subjekata u SO Kladovo, onda o čemu dalje da pričamo. To nije cenzura jedne politike, to je stav nekih medijskih kuća. Kada govorim na sednici Skupštine, određene mikrofone sklonim, jer nema potrebe da budu postavljeni na govornici ako se to što je izrečeno nigde ne prenosi. Sve ono što sam govorio ili predlagao je u interesu Opštine i građana, pa i te televizije. Lokalna vlast je tu da odgovara na tekuće obaveze, na sve potrebe, da sprovodi program koji je predstavljen građanima, i ako upozoravate pozitivno na određene stvari, građani će to i prepoznati. Mislim da nije u redu da se samo kritikuje radi promene vlasti ili da bi se nešto tek tako samo kritikovalo. Mi takvu politiku ne vodimo, već na svaki način nastojimo da zadovoljimo što veće razumevanje potrebe naroda i radimo u interesu građana.
Šta su prioriteti opštine Kladovo?
– Prioritet je konsolidovanje trenutne situacije. Imamo veliki odliv stanovništva i moramo da iznalazimo načine kao lokalna samouprava gde ćemo projektno angažovati mlade kako bi ih uposlili. Naša sela se prazne. Imamo i veliki broj ljudi u dijaspori. To je ogroman potencijal, jer se ti ljudi vraćaju u rodno mesto gde žele i da ulože novac i nastave da rade i moramo da obratimo pažnju na njih. Kladovo ima 23 mesne zajednice. Ljudi žele da im se neko obrati, da razgovara sa njima o aktuelnim problemima, i naravno radi na njihovom rešavanju i mislim da se to danas sve manje dešava. Kladovo sve više posećuju turisti što zahteva još veći napor i rad kako bi se razvoj turizma unapredio na viši nivo. Imamo izuzetne turističke potencijale, 92 km obale Dunava i sve što smo zadnjih godina uspeli da fokusiramo i stavimo u razvoj turizma, treba i da nastavimo rad u tom pravcu. On bez dobre atmosfere među građanima ne može da pruži svoj maksimum. Svako ozbiljnije trvenje među političkim strukturama i zastoj, reflektovao bi se na ono što nas danas čini prepoznatljivim u Srbiji a to je upravo turizam i sve prateće delatnosti: ugostiteljstvo, prevoz, itd.
Da li ste član i kog radnog tela SO, i da li se uvažavaju stavovi i predlozi radnih tela SO?
– Član sam administrativne i komisije za budžet i finansije. Nažalost, radna tela imaju formu da potvrde ono što predlaže izvršna vlast. S jedne strane je to normalno ali sa druge strane pokušamo da upozorimo na sve ono što smatramo da zaslužuje podobnije razmatranje i neke promene. Dobro je što postoje ta radna tela, i dešavalo se više puta da ono što se kaže na radnom telu ostane na tome da je izgovorila opozicija i ne uvažava se, pa se kasnije pokaže da je to tada bilo ispravno, pa se opet ista odluka vrati na razmatranje za dva meseca. Ali i to je dobro.
Kakav je odnos odbornika pozicije i opozicije u SO Kladovo ?
– Odbornička grupa SPS ima ozbiljnu specifičnost u načinu delovanja, zato što smo mi na republičkom nivou u koaliciji sa SNS, ali na lokalu smo opozicija. Tako da svaka naša primedba može da se tumači kao nezadovoljstvo što na lokalu nismo deo vlasti. Naše primedbe su tri puta merene, pre nego što su izrečene i nikada nisu bile upozorenje Vladi Republike Srbije već konkretno upozorenje ili predlog na usaglašavanje upućen lokalnoj skupštinskoj većini. Nažalost sa prethodnim rukovodstvom nije bilo razumevanja, jer sve što smo izrekli na sednici, oni su to predstavljali da je direktno usmereno protiv Vlade i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što je totalno pogrešno. Pritom smo više puta glasali za budžet i rebalans budžeta kada smo smatrali da je jedan deo od predloženog sasvim u redu. Sa novim rukovodstvom Opštine, očekujem bolju saradnju i u interesu opštine Kladovo. Očekujem i da ćemo se više konsultovati. U SO Kladovo do sada nije bilo većih ekscesa, ozbiljnijih svađa i na tome treba da budemo ponosni i da to svi zajedno sačuvamo.
Da li glasate u skladu sa zakonskim i statutarnim odredbama?
-Bilo je par puta donešenje nekih odluka koje su kasnije promenjene i na to smo upozoravali. Odgovornost je na svakom odborniku, kao i na predlagaču a tu mislim na sve službe koje neke odluke predlažu. Ne može da neko ko radi u Opštini i zato prima platu ne snosi odgovornost ako predlaže nešto što je u koaliziji sa zakonom. On mora da upozori, jer odbonik nije dužan da zna sve. Iskustva pokazuju da ranije upoznaju i upozoravaju odbornike, a kasnije na samoj sednici ne diskutuju o tim pitanjima. Ono što je najvažnije je činjenica da načelnik Opštinske uprave raspolaže sa 70 odsto budžeta. Problem građanina dolazi na šalter Opštine , odatle do određenog odelenja i ako dođe do predsednika opštine tu je opet kao problem a ne kao rešenje. Ljudi koji su trebali da rade na rešavanju tih problema podnose radni izveštaj načelniku Opštinske uprave a pitanje je da li on o svemu obaveštava predsednika opštine, da li stiže da mu saopšti baš sve što se dešavalo. Opštinska uprava koja nema zamenika načelnika Opštinske uprave sa svim pravima koje ima načelnik, ima veliki problem i imaće ga i ubuduće. Ako predsednik opštine ima zamenika, kao i predsednik Skupštine opštine, a zakon kaže i da načelnik Opštinske uprave ima zamenika, postavlja se pitanje zašto načelnici to kriju. Rešenje za mnoge stvari i probleme koji se javljaju je upravo uvođenje zamenika načelnika Opštinske uprave.
Projekat “Kladovo:Odbornici imate reč“ sufinansira opština Kladovo. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI