Naredne godine nastavićemo sa unapređenjem vodosnabdevanja svih boljevačkih sela, uređenjem atarskih i nekategorisanih puteva, kao i sa poboljšanjem putne infrastrukture. Mislim da projekat oko izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom ide u dobrom pravcu, a postoji i dobra volja oko projekta koji se tiče izgradnje regionalnog vodosistema Bogovina. Radićemo i na unapređenju kanalizacione mreže i uređenju putne infrastrukture u naselju Rtanj, izjavio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac.
Šta su prioriteti u 2019. godini?
– Prioriteti za narednu godinu se pre svega odnose na unapređenje vodosnabdevanja boljevačkih sela. Cilj je da sva naša sela dobiju zdravu pijaću vodu u dovoljnim količinama i nastavljamo da radimo u tom pravcu. Radimo na realizaciji projekta rekonstrukcije glavnog cevovoda od izvorišta Mirovštica do glavnog rezervoara u saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja, što će staru mrežu učiniti savremenom, modernijom, preduprediće se ogromni gubici, zameniće se azbestno cementne cevi. Projekat je vredan milion i po evra. Rešavanjem problema sa vodosnabdevanjem oko 7000 ljudi dobiće pijaću vodu. Već smo rešili ove probleme za sela Lukovo, Mirovo, Dobro Polje, Bogovina. Ove godine se u poboljšanje vodosnabdevanja Podgorca uključila Mormonska organizacija koja daje 150 hiljada evra i kada budemo opravdali radove, naredne godine planiraju da ulože isto toliko novca, kako bi radili na unapređenju sekundarne mreže, i očekujemo da Podgorac koje je veliko selo sa oko 2000 žitelja dobije zdravu pijaću vodu. Radićemo na izradi kanalizacione mreže u delu grada gde nismo stigli da to uradimo. Prioritet je i putna infrastruktura. Već smo obezbedili sredstva iz EU pro projekta za infrastrukturu koji je vredan 130 hiljada evra, i uredićemo Zaječarsku ulicu, tzv Stari zaječarski put, i pokušaćemo da opredelimo sredstva za asfaltiranje ulica na Ilinskom brdu. Uređena je podzemna infrastruktura: kanalizacija i vodovodne cevi su zamenjene, sledi poniranje i asfaltiranje ulica. Tu ćemo opredeliti bar 15 miliona dinara ako uspemo da udružimo sredstva sa nekim od fondova koji se bave tom vrstom posla. Atarske puteve ćemo raditi više nego ove godine. Nama su nekategorisani i šumski putevi dosta važni jer 2/3 stanovništva živi na selu od poljoprivrede i eksploatacije šuma i ti putevi moraju da budu uređeni kako bi mašine mogle da se nesmetano kreću i da se ljudi bave svojom delatnošću. Tu ćemo sigurno oko 10 miliona dinara izdvojiti za te namene.
Šta se očekuje u okviru privrednog razvoja opštine Boljevac?
– U industrijskoj zoni firme Agromehanika koja neprestano širi i unapređuje svoju proizvodnju gradi se nova hala i čeka se na izmeštanje dalekovodnog viskokonaponskog stuba. Tu je i nemačka firma World Rotor iz metalskog kompleksa koja proizvodi određene delove za mulčare. Trenutno su smešteni u zakupljenom prostoru nedadašnjeg KTK, ali s obzirom da su kupili plac nadamo se da će u bližoj budućnosti ta nemačka firma da krene sa izgradnjom fabrike. U vezi sa firmom Unimer, očekujemo otvaranje pogona proizvodnje kamena posebne tvrdoće, koji se koristi kao završni sloj za asfaltiranje puteva. Puno vremena oduzima i koči realizaciju poslova izmeštanje visokonaposnkih stubova, ali verujem da će se to rešiti u narednom periodu. Očekujemo da se pokrene porizvodnja u nekadašnjoj fabrici KTK koja je dobila privatnog vlasnika,a to je firma Ris iz Čačka koja se ozbiljno bavi proizvodnjom tekstila. Već je 30-ak radnica spremno da se odmah zaposli po otvaranju te firme. Očekujemo da zaživi proizvodnja privrednog ekploziva u fabrici Rudeks eksplozivi na boljevačkom brdu. Na Rtnju sa završetkom izgradnje novog turističko ugostiteljskog kompleksa posao će pronaći 50 ljudi. Gradi se i prva toplana koja će biti kapaciteta četiri ili pet megavati, gde će se od biomase proizvoditi električna energija što radi Bioenergy Point i tu će se uposliti 30-ak osoba. Sa ovim brojem nezaposlenih koji trenutno imamo na tržištu rada posao će pronaći svako ko bude želeo da radi.
Opština Boljevac je jedna od osam lokalnih samouprava koja učestvuje u projektu izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom.
– Prihvatili smo plan upravljanja komunalnim otpadom koji treba da usvoje sve opštine i gradovi koji su u projektu izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom. Sada imamo ozbiljnu konsultantsku firmu koja nam pripomaže da definišemo projekat, kao i javno konkursnu dokumentaciju za odabir najpovoljnijeg ponjuđača. Žao mi je što za ovaj projekat nismo uspeli da povučemo evropske novce jer bi nam to bila besplatna podrška u realizaciji tog programa. Mi smo navikli da kupujemo socijalni mir time što uklanjamo otpad na jeftin a neadekvatan način tako da ćemo morati da tu praksu promenimo, da menjamo svest ljudi i odnos prema svemu što utiče na zagađenje životne sredine. Ono što mogu reći je da ovaj projekat ide u dobrom pravcu. Boljevac će imati transfer stanicu na području naše opštine i sve ono što naše javno komunalno preduzeće doveze od građana isporučivaće privatnom operateru koji će to transportovati do regionalnog centra. Naša je obaveza da na prostoru opštine uz pomoć našeg komunalnog preduzeća radimo selekciju otpada, i da najveći deo otpada nakon selekcije recikliramo a ostatak šaljemo za Halovo. Za ceo taj posao potrebna je dobra organizacija, lokalno upravljanje, kadrovski i mašinski potencijal što će biti naš zadatak da obezbedimo u narednom periodu.
Dokle se stiglo kada je reč o izgradnji regionalnog vodosistema Bogovina?
– Što se tiče ovog regionalnog vodosistema mislimo da je druga faza koja se odnosi na akumulaciju dovedena u pitanje ali ima određenih indicija da taj regionalni sistem živi u smislu da se i dalje planira kao ozbiljan regionalni vodosistem za budućnost vodosnabdevanja istočne Srbije, samo što bi gabariti postojećeg projekta bili značajno umanjeni. Mislim da postoji dobra volja osnivača tog regionalnog vodosistema. O ovom projektu se sada razmišlja na drugačiji način. Prvenstveno treba da se potencijali tog programa koriste najpre kao projekat za predupređivanje poplavnog talasa, za vodosnabdevanje, navodnjavanje velikog broja poljoprivrednih površina koje se nalaze nizvodno od akumulacije i da se koristi kao hidroakumulacija. U fazi smo da razgovaramo i sa predstavnicima instituta „Jaroslav Černi“, da nam ta projektna kuća ponudi drugačije, prihvatljivije i racionalnije rešenje koje je namenjenije sadašnjim potrebama ovom delu Srbije. FAO organizacija koja se ozbiljno bavi unapređenjem poljoprivredne proizvodnje traga za gotovim projektima koji podržavaju navodnjavanje poljoprivrednih površina a ovaj projekat je jedini u istočnoj Srbji koja to podrazumeva i veoma su zainteresovani za ovu priču.
Rtanj je sve više primamljiv turistima?
– To je destinacija koja sve više dobija turistički zamajac. Veliki broj ljudi posećuje naselje Rtanj. Gradi se ozbiljan turističko ugostiteljski kompleks, vredan nekoliko miliona evra koji će sasvim sigurno podstaći druge investitore da ulažu u naselje Rtanj. Predstoji nam da rešimo sistem za prečišćavanje otpadnih voda, projekat je urađen, sada tražimo sredstva za njegovu realizaciju, kao i kanalizacionu mrežu na Rtnju i da poboljšamo putnu infrastrukturu kako bi naselje imalo daleko bolje uslove za bavljenje ugostiteljstvom i turizmom. Očekuje se da hotel, koji nosi radni naziv Ramonda počne sa radom 1. maja naredne godine. Ove godine smo za sistem za prečišćavanje otpadnih voda konkurisali sa projektima prekogranične saradnje preko IPA fondova, radili smo deonicu puta do hotela u šta je uloženo četiri miliona dinara, LED rasvetu na Rtnju, kao i sanaciju ulica. Realno je da naredne godine opredelimo sedam do osam miliona dinara za rekonstrukciju još neke ulice u tom naselju. Radi se i izrada projekta panoramske gondole, koji je vredan oko šest miliona evra i biće gotov do kraja godine. Računamo da za realizaciju tog projekta uključimo i Ministarstvo turizma. Rtanj budi ogromno interesovanje i međunarodno po pitanju atraktivnosti i svih pojava elektromangnetnih zračenja.
KOMENTARI