VASPITAČI NISU SVEMOĆNI

Roditelji vrlo često previše očekuju od vaspitača, a da pritom često zaboravljaju da oni vode brigu o njihovom detetu i još dvadesetak deteta u grupi. Koje su obaveze vaspitača, kako se organizuje obrazovno-vaspitni rad, šta je donela inkluzija, koji su problemi sa kojima se suočavaju vaspitači, kakvi su odnosi sa roditeljima i o mnogim drugim pitanjima razgovarali smo sa vaspitačima Predškolske ustanove (PU) „Bambi“ u Boru.

Maja Radisavljević

Maja Radisavljević, vaspitač srednje vaspitne grupe u obdaništu „Boško Buha“ smatra da zaposleni u Ustanovi imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinesu ostvarivanju opštih i posebnih ciljeva u vaspitno-obrazovnom radu sa decom, podizanju ugleda ustanove i razvijanju pozitivne atmosfere koja utiče na što bolji boravak dece.

-Od ličnosti vaspitača najviše zavisi spontanost i prilagodljivost ritma življenja u grupi. On na prvom mestu voli decu i stvara pozitivne uslove za njihov prijatan boravak. Vaspitači uglavnom imaju izgrađen stav prema određenim oblicima ponašanja, tako da su spremni da prihvate svako dete i imaju razumevanje za njihove postupke. Vaspitači su dužni da poštuju i pospešuju profesionalne i međuljudske odnose, tako da celokupno osoblje predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno,ali i samostalno. Vaspitač je taj koji je većini dece idol i čiji model ponašanja oni prihvataju, zato je uloga vaspitača veoma važna. To se posebno odnosi na decu koja nisu spremna na socijalne kontakte sa vršnjacima iz razloga što nemaju braću ili sestre, nisu stupali u kontakt sa drugom decom ili su odrastali uz bake i deke. Saradnja sa roditeljima je jedan od prioritetnih zadataka. Roditelji na razne načine učestvuju u radu. Pored  svakodnevnog informisanja roditelja, održavaju se roditeljski sastanci, kao i kreativne i edukativne radionice. Ne postoji ništa što je vrednije od srećnog i nasmejanog deteta. U mojoj grupi postoje dva deteta koja imaju poteškoće u razvoju. Njihovo uključivanje u grupu sa ostalom decom  im je doprinelo bolji napredak u razvoju. Takođe,od ove godine, grad je počeo da finansira uslugu personalnog asistenta, koji boravi i brine o detetu dok je kod nas.

Jelena Mančić

On je od velikog značaja, jer olakšava rad vaspitaču tokom realizacije svakodnevnih aktivnosti u grupi. Poziv vaspitača podrazumeva i da se on stalno usavršava. Nije presudno samo imati znanje,već je važno umeti preneti znanje na nove generacije koje dolaze. Tehnološki napredak utiče na decu, tako da su deca anksiozna, slabije govore, potrebna im je podrška u socjalizaciji -smatra Maja.

Vesna Stojanovski

Jelena Mančić i Vesna Stojanovski,vaspitači starije vaspitne grupe u obdaništu „Bambi“ saglasne su da je nega,briga i vaspitno-obrazovni rad sa decom prioritet, ali ističu da postoje i stvari koje „koče“ te aktivnosti.

-Imamo previše obaveza, naročito oko dokumentacije, radnih knjiga, izveštaja, što nas, nažalost sve više udaljava od onog što je primarno, a to je da ispunimo dečja očekivanja,želje i interesovanja. Grupe su prekobrojne, što dodatno otežava rad vaspitača. Ali se rukovodstvo Ustanova, kao i zaposleni trude da ispoštuju sve standarde i propise. Saradnja sa roditeljima je na visokom nivou, a većina njih i pokazuje prilično interesovanje za sve ono što radimo sa decom u vrtiću. Saradnja i sa direktorom i stručnim saradnicima je korektna, jer jedino timski rad doprinosi boljoj realizaciji postavljenih ciljeva. Roditeljima bi poručile da ne očekuju samo da im Predškolska ustanova vaspitava dete, nego da se i oni potrude da kvalitetno provode vreme sa svojom decom. Stalno radimo i na ličnom usavršavanju,putem seminara, temetskih sastanaka, razmenjujemo iskustva i metode rada i unutar aktiva-ističu ove vaspitačice.

Istog je mišljenja i Vesna Velinovski vaspitač pripremno-predškolske grupe u matičnom vrtiću koja dodaje da roditelji mnogo očekuju od vaspitača.

Vesna Velinovski

-Veliki broj roditelja od nas očekuju čudo. Najveći problem nam zadaje što pojedini roditelji neće da sarađuju. Svesni smo toga u kakvom vremenu živimo, da su roditelji prezauzeti i nemaju mnogo slobodnog vremena,  mi obavljamo vaspitno-obrazovni rad i osposobljavamo dete da bude samostalno, ali sve ostalo polazi od kuće. Mišljenja sam da je inkluzija donela samo poteškoće kako deci tako i vaspitačima i roditeljima. Vaspitačima je ceo taj proces nametnut, a da nije do kraja sve sprovedeno i organizovano na pravi način, kako bi i trebalo da bude. Vaspitači  nisu u dovoljnoj meri ni stručni za rad sa decom s posebnim potrebama, a u zadnje vreme je sve veći broj takve dece. Otvaranje razvojne grupe u vrtiću u Novom gradskom centru u kojoj će raditi stručni radnici je prava stvar i ono što nam stvarno nedostaje. Roditeljima bi poručila da veruju u svoju decu, da im stalno pričaju i daju savete, jer najpre oni trebaju da im daju dobar primer. Deca su sve naprednija, druželjubiva, vole vrtić, samo ih treba usmeriti na pravi način. Dete treba prvenstveno osposobiti za život i samostalno rasuđivanje i snalaženje. Da bude svesno posledica svega što uradi. Imam sreću da se bavim poslom koji volim. Nema lepšeg osećaja od onog kad te deca pozitivno iznenade. Uspeh dece koja su bila u mojoj grupi doživljavam kao lični uspeh,jer od najranijih uzrasta mi od njih „pravimo“  ljude-tvrdi Vesna.

Projekat „Sve je stalo samo deca rastu“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Bora. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *