Odredili smo tri pravca razvoja na kojima će opština Kladovo raditi u narednom periodu, a to su: poljoprivreda, mala privreda i turizam. Boriću se da do kraja svog mandata obezbedim otvaranje 300 do 400 novih radnih mesta. Već ima zainteresovanih investitora da započnu biznis u Kladovu, i omogućićemo im dobre uslove i biće oslobobođeni plaćanja svih opštinskih taksi, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“, Radisav Čučulanović, predsednik opštine Kladovo.
Kakvo ste stanje zatekli dolaskom na mesto predsednika opštine?
– Ne bih mnogo ocenjivao stanje u opštini i rad mojih predhodnika. Bilo je i loših i dobrih stvari. Pokušavamo da sve ono što je bilo loše popravimo, krenemo novim putem i da iza sebe ostavimo neki trag u vremenu, jer smo, svi mi koji dolazimo na ovu funkciju, samo slučajni prolaznici u jednom istorijskom trenutku i možemo da se „merimo“ samo po onome šta smo uradili i ostavili iza nas. To vam je kao u atlerici. Takmičite se sa ostalim kandidatima, u trci na sto metara a onda vidite rezultate. Generalno su lošiji uslovi u odnosu na period od pre nekih četiri do pet godina, s obzirom na to da je budžet opštine Kladovo manji za 218 miliona i danas iznosi oko 681 milion dinara. Saniranje posledica poplava koje su 2014. godine, pogodile i opštinu Kladovo, koštalo je oko 92 miliona dinara, sve zbog toga što nije ispoštovan skraćeni postupak javne nabavke u tri dana i kod Fonda solidarnosti je opština Kladovo ostala uskraćena za 42 miliona dinara, s obzirom da nije bila ispoštovana procedura.
Šta su prioriteti?
– Odredili smo tri pravca razvoja na kojima će opština Kladovo raditi u narednom periodu, a to su: poljoprivreda, mala privreda i turizam. Samo razvojem privrednog miljea možemo privući strane investicije i pružiti bolji život našim sugrađanima. Nakon osam godina, koliko se nije znalo vlasništvo ribnjaka u Maloj Vrbici, za samo pet dana smo rešili imovinsko-pravne odnose. Tu će uskoro jedna od najačih firmi iz Nemačke otvoriti mrestilište, i uposliti 80 do 100 radnika. Sa druge strane, posle višedecenijskog neodgovornog ponašanja sa partnerom iz Nemačke ispoštovaćemo i međudržavni sporazum sa Rumunijom i poribljavati Đerdapsko jezero. Sve to činimo da bi otvorili nova radna mesta i razvijali privredu. Radimo i na razvoju industrijske zone kod Kladušnice. Izgradnja vodovoda je pri kraju, i očekujem da ćemo već naredne godine dobiti prve korisnike. Boriću se da do kraja svog mandata obezbedim otvaranje 300 do 400 novih radnih mesta. Već ima zainteresovanih investitora da započnu biznis u Kladovu, a Opština će im omogućiti dobre uslove i biće oslobobođeni plaćanja svih opštinskih taksi. Sa partnerima iz Rusije nastojaćemo da dogovorimo bezcarinski izvoz.
U kom pravcu će ići razvoj male privrede i poljoprivrede?
– Želimo da razvijemo malu privredu i da fleksibilna preduzeća koja će upošljavati pet do deset radnika uvek mogu da se prilagode zahtevima tržišta. Najvažnije je dovođenje investitora kako stranih, tako i domaćih. Kada govorimo o poljoprivredi, iz budžeta opštine Kladovo izdvaja se 15 miliona dinara bespovratnih sredstava za razvoj te privredne delatnosti. Radi se komasacija zemljišta na području velikih žitnih polja u Velikoj Vrbici, Valjugi, Rtkovu, Grabovici, LJubičevcu, Brzoj Palanci, što je veoma važno kod budućih investicija i očekujemo da će prvi deo ovog velikog posla biti završen do kraja godine. Paralelno sa komasacijom, počeli smo i uređenje poljskih puteva. Nekategorisanih puteva na teritoriji opštine Kladovo ima u dužini od oko 170 km i mi smo uz podršku Ministarstva poljoprivrede već krenuli sa rekonstruisanjem jednog dela puteva .
Istraživanja i analize su pokazali da je zemljište u opštini Kladovo najboljeg kvaliteta za proizvodnju badema, tako da ćemo naše ratare preusmeriti da počnu da se bave proizvodnjom te namirnice i voćarstvom.
Šta je još u planu kada je reč o razvoju turizma?
-I tu imamo velike planove . U ovom trenutku Kladovo kao gotov turistički proizvod ima samo Hidroelektranu Đerdap. Sve ostalo je započeto i ostalo nedovršeno. Cilj je da Trajanov most bude još jedan od nezaobilaznih turističkih potencijala, i da turisti imaju prilike da upravo sa te monumentalne građevine vide lepote Kladova. Dužima mosta je bila 1097 metara i važio je za najduži most ikada sagrađen na svetu. Trenutno se iz IPA programa Evropske unije radi i Vizitor Centar na tvrđavi Fetislam.
Dunav je, takođe, jedan od velikih potencijala opštine Kladovo?
-Tako je. Moć Dunava ima veliki kako geopolitički tako i nacionalni interes. Iz IPA Fondova Evropske unije je za Dunavsku strategiju opredeljeno oko 107 miliona evra. To je naša šansa. Očekujemo već naredne godine dolazak prvih turista u kladovsko pristanište, a pored turizma, moramo iskoristiti i hidropotencijal Dunava za transport robe, jer je to najeftiniji vid prevoza. Takođe, prelazimo i na jedan vid linijskog saobraćaja do Turn Severina, jer je poznato da oko 1400 vozila nedeljno prođe naš granični prelaz iz Rumunije, tako da ćemo se potruditi i iskoristiti sve moguće načine da dovedemo što veći broj turista u Kladovo.
Poznato je da opština Kladovo puno radi programe prekogranične saradnje?
-Opština Kladovo je trenutno lider u projektima prekogranične saradnje. Imamo 14 projekata koje realizujemo sa Rumunima i četiri sa Bugarima. Dok sam bio direktor Slovenačkog instituta video sam kako se to tamo radi, kako apliciraju za sredstva, i to dobro iskustvo pokušavam da prenesem kod nas. Bitna je ideja i dobar projekat. Pomoću sredstava iz IPA programa razvijaćemo sportski i istorijski turizam, kao i sportski ribolov. Na Karatašu će Ministarstvo za sport i Zavod za sport uložititi oko 500 miliona dinara za otvaranje Sportskog centra gde će na pripreme dolaziti gotovo svi sportisti. Počeli smo i sa pripremama za Etno festival koji je postao jedna od najznačajnijih manifestacija u opštini Kladovo. Planovi su da posle Exit-a i Guče naš festival bude treći u Srbiji. Naš cilj je da privučemo što veći broj turista i u 2018.godini želimo da u Kladovu bude ostvareno 100 000 noćenja, što je troduplo više u odnosu na sadašnjih 32 000 noćenja. Oko 16 000 biciklista svake godine prolazi obalom Dunava, a mi ćemo se potruditi da ih zadržimo u Kladovu makar na jedan dan , a tu je već novih 16 000 noćenja. Isti broj noćenja očekujemo i na Karatašu. Takođe i naša Turitička organizacija ima konkretan zadatak, a to je upravo rad na povećanju broja noćenja, a samim tim i ostvarenje većeg prometa u ugostiteljskim objektima.
Posle dužeg vremena, ponovo stipendirate učenike?
– Tako je. Mi smo nakon, skoro deset godina, ponovo uveli stipendije za učenike. Blizu 20 miliona dinara izdvajamo za socijalna davanja, i među prvim opštinama u Srbiji smo uredbu sproveli u delo da svi primaoci novčano-socijalne pomoći moraju dva dana nedeljno da obavljaju društveno-koristan rad, a nadamo se da će u martu mesecu kada bude usvojen novi zakon to biti još organizovanije.
Kako ste zadovoljni radom Opštinske uprave?
KOMENTARI