Turizam je motor privrednog razvoja opštine Sokobanja, i radićemo na izgradnji apartmanskih naselja i hotela, sa ciljem što kvalitetnije turističke ponude. Razvijaćemo i poljoprivredu a sredstva će sa sadašnjih pet miliona naredne godine biti uvećana na 20 miliona dinara. U planu je i da se sokobanjski med brendira, radićemo na tome da se zaštite termomineralni izvori i da se mladima obezbedi mogućnost da nakon školovanja pronađu posao i ostanu da žive i rade u Sokobanji, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“, Dragoljub Jevtić, predsednik Skupštine opštine Sokobanja.
U zakonodavnom smislu i donetim odlukama i strategijama, šta ste dobro nasledili, a šta ste promenili ili ćete menjati u domenu nadležnosti SO Sokobanja?
-Ne možemo reći da je nova vlast od prethodne nasledila samo loše stvari, naprotiv bilo je i dobrih poteza. Osnovni problemi se javljaju u domenu komunalne delatnosti. Nasledili smo komunalno preduzeće, koje ne funkcioniše na način kako bi trebalo a i kadrovski nisu osposobljeni. Nasleđeni su i infrastrukturni problemi i nerešeni imovinsko pravni odnosi u mnogim ulicama, što otežava rad i saniranje tih saobraćajnica. Putna infrastruktura je jako loša, naročito put Sokobanja – Aleksinac, što i turisti koji rado posećuju Sokobanju navode kao osnovni problem. Sada je uspostavljena dobra saradnja između opština Aleksinac, Sokobanja i Knjaževac, i dogovor je da zajedničkim snagama nastojimo da deonica od auto puta do Stare planine bude proglašena regionalnim putem i da država tu pomogne, jer bi to bilo jako dobro i za turiste koji dolaze u Sokobanju. Sve tri opštine će se obratiti Ministarstvu građevine i infrastrukture, prostornim planom je to predviđeno, tehnički uslovi postoje, sad samo treba raditi na tome da se to i ostvari. Formirano je novo preduzeće Zelenilo Sokobanja, čija će osnovna delatnost biti upravljanje putevima i letnje i zimsko održavanje puteva. Primećeno je da je prethodno rukovodstvo Opštine imalo apsolutnu vlast nad radnicima u javnom sektoru, i zaposleni nisu spremni da usvojene odluke sami sprovode u delo, ali sada uz dobru obostranu saradnju, verujem da će se to uskoro i ispraviti. Dobra stvar na čemu je radila prethodna vlast se odnosi na projekat rekonstrukcije Letnje pozornice Vrelo koja propada 10 i više godina. Taj projekat ima građevinske dozvole i obratili smo se Ministarstvu turizma koje je podržalo ovaj program. Projekat je vredan 30 miliona dinara od čega je nadležno ministarstvo finansiralo 18 miliona dinara a ostatak lokalna samouprava, tako da očekujemo da će do avgusta naredne godine letnja pozornica biti završena.
Koji je osnovni strateški pravac razvoja Sokobanje?
– Bez sumnje je turizam motor privrednog razvoja opštine Sokobanja. On jeste samoodrživ ali niz pratećih grana treba urediti i razvijati, da bi turistička ponuda u potpunosti mogla da odgovori zahtevima gostiju. U Sokobanji trenutno sem hotela Moravica i Banjica nema drugog hotelskog smeštaja. U prethodnom planu generalne regulacije kao strategija Sokobanje bila je navedena stambena izgradnja, što je veoma pogrešno. Cilj kome teži ova vlast je izgradnja apartmanskih naselja i hotela radi što kvalitetnije turističke ponude. Sokobanja ima oko 16 000 ležajeva, od kojih je većina u privatnom vlasništvu. Naš cilj je da taj broj bude uvećan na oko 20 000 ležajeva. I kada govorimo o turizmu javljaju se brojni problemi.
O kakvim problemima je reč?
– Veliki je problem naplata boravišne takse, što za posledicu prouzrokuje komunalne probleme. S obzirom na slabiju naplatu boravišne takse, nema dovoljno sredstava za rešavanje drugih problema u gradu, a dešava se da stanodavci s jesena dolaze i traže i bolju vodovodnu mrežu, asfaltiranje ulica i kvalitetan rad komunalnog preduzeća. U narednom periodu ćemo više raditi na edukaciji i razgovoru sa stanovnicima, jer je to zaista neophodno. Sokobanja je pre tri ili četiri godine uvela ekološku taksu protiv čega se bunio veliki broj ljudi. Kada im je rečeno da će upravo taj novac od naplate ekološke takse biti uložen u obnavljanje vodovodne mreže, ljudi su shvatili šta je cilj i onda su to i podržali. Isti je slučaj i sa naplatom boravišne takse. Taj novac biće iskorišćen za asfaltiranje ulica, uređenje kanalizacije, zamenu dotrajalih azbestnih cevi, i to treba predočiti građanima.
Šta su još prioriteti?
– Drugi pravac razvoja opštine Sokobanja je razvoj poljoprivrede. Uz malo više kontrole možemo doći do kvalitetnijih i sertifikovanih proizvoda. Poljoprovreda je na niskom nivou, i u budžetu za narednu godinu u planu je da umesto sadašnjih pet za poljoprivredu bude izdvojeno 20 miliona dinara. Radićemo i na poboljšanju naplate komunalnih taksi, zakupa poslovnog prostora, a nastavićemo i sa štednjom u poslovanju. Sa dolaskom firme Tera optima od pre par godina je ovde počelo da se razvija voćarstvo. Sada već više privrednika uređuje imanja i nove zasade tako da voćarska proizvodnja raste, i razvijaćemo je i nadalje. Sokobanja nije pogodna za mlečnu proizvodnju i govedarstvo ali za ovčarsku i kozarsku jeste i radićemo na unapređenju stočarske proizvodnje. Treći pravac je usmeren na obnovu infrastrukture. Neophodna je rekonstrukcija vodovoda, jer se upravo u letnjim mesecima vodosnabdevanje javlja kao veliki problem u naseljima Carina, Čuka i drugim mestima.
Na čemu ćete još raditi?
– Sokobanja ima termalne izvore, čist vazduh, što sve skupa čini da se ljudi dobro osećaju i da se kućama vraćaju pozitivni i zadovoljni. Kao što smo već naglasili, turizam jeste osnova razvoja, ali bez razvijene poljoprivrede, novih hotelskih kapaciteta, dobre infrastrukture, ne može se ni turizam razvijati u punom jeku. Jedna od ideja je i da se sokobanjski med brendira. Mi imamo zdravo ekološko područje i jedini proizvod koji ima količinu i kvalitet jeste med sa ovog područja. Nastojaćemo da okupimo naša pčelarska udruženja, i da učvrstimo njihovu saradnju sa lokalnom samoupravom. Opština će obezbediti sredstva za dobijanje sertifikata i brendiranje, sa ciljem da sokobanjski med mora da odgovara kvalitetu. U planu je i jača saradnja sa firmom Adonis, ali ne samo u branju divljeg lekovitog bilja, nego i kada je reč o proizvodnji lekovitog bilja na parcelama naših meštana. Već za to ima iskazanog interesovanja i to treba organizovati. Sokobanja je za 20 godina izgubila 8000 stanovnika sa tendencijom da napuštaju ovo područje. Na nama je da stvorimo privredne uslove i da se mladima omogući da pronađu posao posle školovanja. Zatvaranjem firma Lepterija, Slemen 14, Avgust monter i drugih, oko 4500 ljudi je ostalo bez posla, i mi sada nemamo nijedan ozbiljniji privrednjački kapacitet. Moramo da školujemo zanatlije i visoki kadar i da im omogućimo zaposlenje. To se ne može rešiti preko noći ali ćemo na tome raditi. Pomoćićemo i turističkim seoskim gazdinstvima.
U više izjava ste pomenuli rad na zaštiti termalnih voda. Kakvo je trenutno stanje i šta se na tom polju radi?
– U prethodnom periodu dešavalo se da nekoordinacijom ministarstva rudarstva i energetike, zdravlja, turizma i lokalne samouprave u Sokobanji se daju istražne dozvole za bušenje pored samog postojećeg termomineralnog izvora Limun banja, tako da je nova bušotina na svega 15 do 20 metara od postojeće bušotine, što je prouzrokovalo da park kupatilo i park banjica ostanu bez vode. To nikako nije smelo da se desi i neko bi za to trebao da snosi odgovornost. Sokobanjski termoizvori su poznati više od 2100 godina. Koristili su ih Rimljani kao rimske terme, a upravo te terme su pre više od 600 godina Turci obnovili i naopravili turski amam. To je jedino kupatilo na Balkanu koje ima vodu i koje je u funkciji. Sokobanja sebi ne sme da dozvoli taj luksuz da ostane bez termomineralnih voda odnosno tih lekovitih svojstava. Mi smo za to da se poštuju i zakon i hidrološka i geodetska pravila i da svako ima jednaka prava na korišćenje termalnog faktora. Radićemo na tome da se zaštite termomineralni izvori.
Puno je dobrih planova. Koliko vam je neophodna pomoć države?
-Mi imamo dobru saradnju sa ministarstvima, i nastojaćemo da ona bude još bolja u narednom periodu. Za kompletno renoviranje infrastrukture, vodovodne mreže, sanacije deponije, radu na Fabrici otpadnih voda, nam je potrebna pomoć države. Mi ćemo raditi na dobrim projektima a onda sa njima i aplicirati za sredstva kod ministarstva i nadam se da ćemo to i ostvariti. Sigurno je da nećemo odustati od ideje da meštanima Sokobanje pružimo što bolje uslove za život i podignemo na viši nivo turističke usluge za sve one koji dolaze u Sokobanju.
https://www.youtube.com/watch?v=HGpPUj7Hbgg
KOMENTARI