Ova godina je bila uspešna za Knjaževac. Bilo je puno problema i izazova ali mislim da smo uspeli da iservisiramo sve ono što su potrebe građana, realizujemo sve projekte i aktivnosti koje smo i planirali da sprovedemo. Očekujem da će 2017. godina biti još uspešnija za Knjaževčane. Prioriteti su dalji razvoj turizma i poljoprivrede, nastavićemo da radimo na infrastrukturnom uređenju grada i sela i mislim da nam predstoje bolji dani, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.
Opština Knjaževac će sredstva u iznosu od milion dinara za organizaciju dočeka Nove godine na gradskom trgu opredeliti za pomoć sugrađanima kojima je potrebno lečenje u inostranstvu?
– Tako je. Novca nažalost nikada dovoljno za sve potrebe građana ali u situacijama je važno odrediti prioritete. Naš prioritet kao i svih ostalih u Srbiji i svetu je siguran sam dobro zdravlje naših sugrađana. Svakako da je lečenje tih ljudi nešto što je u prvom planu, u odnosu na novogodišnje koncerte, vatromete i sve ono na šta bi novac bio potrošen u drugim okolnostima.
Šta su prioriteti u 2017. godini?
-Budžet za narednu godinu je koncipiran na 878 miliona dinara i nastavljamo sa pozitivnim merama i projektima koje smo imali i prethodnih godina. Intenzivna podrška našim poljoprivrednim proizvođačima je nešto što je i do sada bio imidž Knjaževca i naš program podrške poljoprivrednicima je jedan od najkreativnijih i najinovativnijih u Srbiji. Sa SDC -om smo osnovali Rivolving kreditni fond u koji smo udružili sredstva u iznosu od po sedam i po miliona dinara, i dajemo našim proizvođačima beskamatne kredite koje oni vraćaju kroz proizvedenu robu. Za poljoprivredu izdvajamo i 20 miliona i 500 hiljada dinara direktno kroz budžetski fond za poljoprivredu. Sa fondacijom Ane i Vlade Divac, radimo već dve godine na podršci poljoprivrednim proizvođačima i prošle godine je akcenat bio na pčelarstvu. U budžetu su izdvojena značajna sredstva za infrastrukturno uređenje grada, nastavljamo sa praksom besplatnog javnog prevoza za sve kategorije stanovnika, užina je besplatna za sve đake osnovnih škola, dajemo i besplatne udžbenike a obezbeđujemo i besplatan boravak u vrtiću za svako treće, četvrto i peto dete u porodici, kao i za decu iz socijalno ugroženih porodica. Novac je izdvojen i za rad Narodne kuhinje. Nastavljamo i sa ostalim razvojnim projektima i kada je reč o turizmu, pre svega mislim na Staru planinu, sela ispod Stare planine, kao što su Kalna i Crni vrh za koje radimo planove detaljne regulacije, dalje uređenje termomineralnog izvorišta Banjica, radove na izgradnji auto kampa na tom izvorištu, i još mnogo aktivnosti koji će doprineti da Knjaževac u većoj meri koristi svoje prirodne resurse za bolji život građana.
Šta je sve u planu kada je reč o razvoju turizma?
– Na samom vrhu Stare planine, na Jabučkom ravništu, naredne godine ćemo nastaviti već započeti investicioni ciklus i unaprediti infrastrukturu, a nadam se da ćemo početi i sa izgradnjom novih sadržaja u saradnji sa JP Stara planina i JP Skijališta Srbije, kao i sa resornim ministarstvom i Vladom Srbije. Kada su u pitanju podstaroplaninska sela tamo se investicioni ciklus nije ni prekidao prethodnih godina. Izgrađen je veliki broj novih objekata, smeštajnih kapaciteta, preuređuju se stare kuće koje su sada već adekvatnije za prijem gostiju, konaci, restorani i sve je to znak da sa projektom izgradnje turističkog centra na Staroj planini idemo u dobrom pravcu. Stara planina je veliki nacionalni resurs koji u perspektivi može da bude zamajac privrednog razvoja, ne samo opštine Knjaževac već i istočne Srbije.
Drugu godinu zaredom realizujete projekat participativnog budžetiranja.
– Tako je. Konsultujemo građane oko svih onih tema koje se tiču njih samih. Namera je da kroz takve vrste projekata i kroz neposrednu komunikaciju sa građanima, čujemo njihovo mišljenje o tome šta smo radili dobro, šta loše i da to u narednom periodu ispravimo ili nastavimo, da učinimo sistem efikasnijim i boljim i da ga privedemo nameni, a to je da bude servis građana. Participativno budžetiranje podrazumeva da se građani glasanjem opredeljuju za neki od projekata koje im nudimo ili koje definišu sami. Prošle godine je projekat izgradnje jezera Jezava dobio najveću podršku naših sugrađana dok su se građani ove godine odlučili za privremeno prihvatilište za pse lutalice. Organizujemo i javne rasprave o budžetu, ali ne samo da bi zadovoljili zakonsku formu već upravo da bi čuli mišljenje naših sugrađana. Jako puno dobrih predloga je bilo na tim skupovima, kroz kritike građana smo mnoge stvari i ispravili u svom radu.
Puno radite i na projektima prekogranične saradnje.
-Naravno. U prošlom pozivu smo dobili čak tri projekta, i opremili smo knjaževački Dom kulture i Muzej, a Opština je dobila softver. Ovog puta realizujemo dva projekta sa opštinama iz Bugarske. Izgradićemo i opremiti Centar za identifikaciju posturalnih deformiteta kod dece, kakvog nema u Srbiji. Ono što je zabrinjavajuće je da veliki procenat mališana ima deformitete kičme, nogu, stopala. Reč je o modernom objektu i nabavci najsavremenijih aparata i želja je da taj centar uvrstimo u red republičkih institucija, jer će osim za decu iz Knjaževca biti otvoren i za sve mališane iz Srbije. Vrednost ovog projekta je oko pola miliona evra od čega je 300 hiljada deo opštine Knjaževac. Sa Boljevcom, Sokobanjom i Aleksincom smo pokrenuli inicijativu prema resornom ministarstvu i JP Putevi Srbije za dalje uređenje saobraćajnica, što je jako važno. Moramo da koordinirano i zajedničkim snagama delujemo prema republičkoj Vladi i da se borimo za to da što više kvalitetnijih saobraćajnica bude urađeno na teritoriji Timočke krajine ako želimo da dođemo do novih radnih mesta, intenzivnijeg razvoja turizma i boljeg života u ovom delu Srbije. Bez uređene infrastrukture Timočka krajina je izgubljena.
Koliko je važna regionalna saradnja i ima li interesovanja među predsednicima opština za zajedničko delovanje?
– Siguran sam da veću specifičnu težinu i ozbiljnost imaju opštine kada nastupaju udruženo i ta zajednička aktivnost i saradnja može da dovede do intenzivnijeg napretka Timočke krajine. Sada je saradnja između predsednika opština bolja nego pre dve ili tri godine. Nažalost, opštine uglavnom gledaju i tiču ih se samo oni projekti koji su na njihovoj teritoriji, što je pogrešno. Ne možemo da očekujemo da se u Knjaževcu živi sjajno a da opštine sa kojima se graničimo nemaju slične ambijente. Moramo da se trudimo da svi zajedno napredujemo i da kroz podršku za projekte koji se tiču i drugih lokalnih samouorava pokažemo da razmišljamo ozbiljno i trezveno. Vodosistem Bogovina je regionalni projekat i opština Knjaževac se verovatno nikada neće odatle snabdevati vodom, ali mi smo učesnici u tom projektu i podržavamo ga jer on može da reši vodosnabdevanje u drugim opštinama. Ima još puno takvih programa i apelujem na kolege da se češće viđamo i podržavamo jedni druge i u projektima koji nas se i ne tiču direktno. Čini mi se da neke stvari idu u boljem pravcu i važno je da zajednički nastupimo kao region jer ćemo na taj način brže i lakše rešiti mnoge probleme.
Šta najviše nedostaje Knjaževcu?
– Knjaževcu kao i drugim mestima u Srbiji nedostaju nova radna mesta. Neprestano radimo na tome da stvorimo uslove da što više mladih ljudi ostane da živi i radi u Knjaževcu. Turizam je već počeo da vraća ljude na teritoriju knjaževačke opštine a čini mi se polako i poljoprivreda. Mi smo grad koji je po proizvodnji višnje lider u Srbiji i jedan od najvećih proizvođača u Evropi i veliki broj naših mladih sugrađana se opredelio za voćarstvo. Verujem da ćemo u 2017 godini imati 50 novootvorenih radnih mesta u jednom ili dva proizvodna objekta, a reč je o tekstilnoj i kožarskoj grani.
Da li radite na razvoju male privrede?
-Naravno. Planiramo čitav niz mera podrške porodičnom biznisu, jer su upravo ta mala preduzeća fleksibilna, mogu da se jako brzo prilagode novim uslovima poslovanja i samim tim lakše i opstaju na tržištu. Cilj nam je da motivišemo sugrađane da počnu da se bave privatnim biznisom, da im ukažemo na mogućnosti i pružimo konkretnu podršku.
Kako ste zadovoljni radom Opštinske uprave i javnog sektora?
KOMENTARI