Zavod za javno zdravlje „TIMOK“ Zaječar počeo je sezonu merenja koncentarcije alergenog polena u vazduhu na teritoriji Opštine Sokobanja 06.02.2017. godine. Merenja se obavljaju u okviru Državne mreže za monitoring alergenog polena, Agencije za zaštitu životne sredine sa sedištem u Beogradu.
Na neophodnost monitoringa alergenog polena suspendovanog u vazduhu ukazala je Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO), zvaničnim zaključcima sastanka na temu ,,Phenology and human health: Alergic diskorders” koji je održan u Rimu 2003. godine. WHO potvrđuje da je alergen bitan uzročnik alergijskih reakcija tokom poslednjih 50 godina a rezultati monitoringa aeropolena omogućavaju proučavanje, prevenciju, dijagnostikovanje, pa i lečenje polenskih alergija. Redovno praćenje koncentracije polenovih zrna u vazduhu od velike je važnosti kao prevencija kod senzibilnih osoba, za lekare koji se bave lečenjem alergijskih oboljenja kako za postavljanje dijagnoze tako i za korekciju terapije kod pacijenata. Naime, uz adekvatno upozorenje, blagovremena primena medikamenata može umnogome, pacijentima da olakša ili čak spreči pojavu niza veoma nepijatnih zdravstvenih tegoba. Ovi podaci u mnogome mogu poboljšati rad komunalnih službi na uništavanju trava i korova koji su uzročnici alergijskih bolesti, kao i uključivanju u međunarodnu saradnju.
Svi poleni su podjednako opasni. Drvenaste vrste polenišu od februara do kraja aprila. Od maja do sredine jula polenišu trave, a od početka jula do kraja oktobra korovi. Ove faze polenisanja nisu striktno podeljene već se međusobno preklapaju. Među drvenastim vrstama najjače alergeno dejstvo ispoljava polen breze, a među korovima polen ambrozije. Ljudski organizam različito reaguje na alergene, osim standardnih reakcija, poput curenja nosa, svraba očiju, uzastopnog kijanja, reakcija na koži dešavaju se i alergijske reakcije na sluzokoži creva koje je ponekad teško otkriti. Sve alergične osobe muče slični simptom, a to su: kijavica, svrab i obilna sekrecija iz nosa, glavobolja, suzenje očiju, kašalj i otežano disanje. Zagađenost vazduha potencira aktivnost polena.
Mere prevencije imaju veoma značajnu ulogu kod osoba osetljivih na alergeni polen. Mere prevencije bile bi:
– ispitati na koji polen biljaka ste alergični,
– slušati vremensku prognozu i prema njoj organizovati aktivnosti,
– tokom sezone cvetanja biljaka na čiji polen smo alergični treba što više boraviti u zatvorenom prostoru,
– uzimati lekove po preporuci lekara, većina medikamenata najbolje deluje ako se primene pre pojave simptoma,
– imati na umu da su dani sa niskom relativnom vlažnošću vazduha i slabim vetrom izrazito pogodni za oslobađanje polena u vazduhu,
– nositi naočare za sunce da bismo zaštitili oči od polena,
– držati zatvorene prozore na kući, a posebno na kolima,
– za hlađenje i provetravanje prostorija koristiti klima uređaje,
– da biste odstranili polen sa kože i kose preporučuje se tuširanje, često umivanje lica i očiju, nosne šupljine posle boravka u prirodi isprati fiziološkim rastvorom,
– izbegavati sušenje veša na otvorenom,
-izbegavati šetnju kroz zatravljene i zakorovljene površine ako znate da ste alergični na travu i neku vrstu korova,
– ne kositi travnjake,
– pacijenti koji i uprkos primeni mera predostrožnosti imaju jake alergijske simptome treba da se jave svom izabranom lekaru.
Jednogodišnja merenja ne mogu da daju pravu sliku i karakteristike polinacije na godišnjem nivou, koje u mnogome zavise od niza ekoloških faktora sredine koji su vrlo promenljivi tokom godine. Shodno tome, merenja na jednoj teritoriji treba da traju pet do deset godina da bi se dobila realna slika o polinaciji na osnovu koje možemo da predvidimo i damo prognozu polenisanja unapred. Ovaj način izveštavanja građanstva, koji inače imaju problema sa alergijama, imao bi veliku ulogu u prevenciji. U zemljama Evropske Unije vrednosti praćenih koncentracija alergenog polena su sastavni deo svakodnevnih informacija o vremenskoj prognozi. Da bi se dobila kompletna slika o kretanju koncentracije alergenog polena u Timočkoj Krajini potrebno je započeti monitoring u svim Opštinama. Na taj način dobili bi smo kompletnu sliku o raznovrsnosti biljnog sveta koji produkujje alergeni polen u vazduh, dobijeni podaci bi se iskoristili u prevenciji i lečenju alergijskih reakcija, poboljšanju rada komunalnih službi na uništavanju korova i trava, kao i u planiranju pošumljanja goleti.
Zavod za javno zdravlje “TIMOK” Zaječar
mr Milijana Vučković, dipl. biolog
KOMENTARI