Timočke

Kladovo – Otvaranjem novih radnih mesta moramo sprečiti odliv stanovništva i učiniti Kladovo primamljivom destinacijom za investitore. Trebamo primeniti takozvani austrijski model i fabrike otvarati u malim sredinama, čime ćemo obezbediti egzistenciju lokalnom stanovništvu, rekao je u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Radisav Čučulanović, predsednik opštine Kladovo.

Poznato je da je Opština Kladovo  lider u projektima prekogranične saradnje.Koji su planovi?

Opština Kladovo je u 2017.godinu ušla veoma ambiciozno sa velikim planovima i projektima koji su realizovini i koji  još uvek traju. Sa ponosom mogu da istaknem da smo mnogobrojne rezultate postigli na brojnim projektima koji se upravo izvode na teritoriji naše opštine. Potpuna rekonstrukcija objekta Osnovne škole “Vuk Karadžić“, vredne oko 1,3 miliona evra, počeće i biće završena do kraja ove godine i jedan deo naredne. Rekonstrukcija oko 22 kilometra puta od Brze Palanke do Kladova, vredne oko 10 miliona evra, odložiće se do proleća zbog primedbi na projekat, ali tender za izvođače radova će biti objavljen do kraja godine. Treći, bitan projekat koji je počeo u junu, je  izgradnja Vizitor centra u tvrđavi Fetislam, vrednog takođe 1,3 milona evra. U fazi smo nabavke opreme i vozila, a za koji dan će biti objavljen i tender za izvođački deo poslova. Fetislam će ovim projektom postati još jedan gotov turistički proizvod, završetkom Vizitor centra sredinom 2019. godine.

Koji su problemi u komunalnoj infrastrukturi?

Kladovo se,  tokom prošle i pretprošle godine suočilo sa pojavom žutog taloga u vodovodnoj mreži. U četiri sela na zajedničkom izvorištu u Velikoj i Maloj Vrbici, Rtkovu i Korbovu došlo je do zamućenja vode. Zajedno sa institutom „Jaroslav Černi“ uspeli smo da eliminišemo tu pojavu , ali je sve to išlo malo teže, jer  smo nakon prve dve bušotine, ponovo naišli na taj talog, koji smo tek nakon treće bušotine uspeli uspešno da rešimo , tako da meštani ovih sela mogu biti sigurni da piju kvalitetnu vodu.

S druge strane, ako posmatramo dugoročno, opština Kladovo nije rešila pitanje vodosnabdevanja. U planu za narednu godinu se priprema projekat kojim planiramo da aplicirano kod IPA fondova , jer mi kao opština nemamo finansijskih sredstava da iz budžeta finansiramo tako ogromnu investiciju. Ovim projektom možemo rešiti pitanje vodosnabdevanja za narednih 30 do 40 godina. Plašeći se da trenutno izvorište može ponovo da dođe do zagađenja, razmišljamo o alternativnim pravcima snabdevanja vodom.

U kojoj meri se funkcionisanje lokalne samouprave pomera prema Evropskim standardima?

Opštine Negotin, Majdanpek, Donji Milanovac i Kladovo su među prvim u republici koje su implementirale takozvane uslužne centre. Uslužni centri nisu u dovoljnoj meri  realizovani, ali u okviru programa digitalizacije kompletnog sistema, koji radi Vlada Republike Srbije, to će biti primenjeno i u opštini Kladovo, jer sve što može elektronski da se radi, nepotrebno je da se radi preko papirologije. Moram da kažem da mi imamo jednu čudnu pojavu, a to je  da uvodimo informacione sisteme, uvodimo sve više računara, a zapošljavamo sve veći broj ljudi. Svemu tome se mora stati na put i mi u opštinskoj upravi imamo veći broj zaposlenih u odnosu na ono što je po evropskim standardima. Moram da naglasim, da smo među vodećima u izdavanju građevinskih dozvola koje rešavamo za 3 do 4 dana, a u toku je takođe i jedna velika akcija koja tek treba da rezultira, a to je legalizacija objekata . Po dosadašnjim procenama trebamo da izdamo oko 24 000 rešenja.

Šta je u planu kada je reč o turizamu?

Opština Kladovo je strateški usmerila svoj plan razvoja u tri pravca.To su, pored turizma, mala privreda i poljoprivreda. Turizam i poljoprivreda su strateški pravci gde se uloženi novac vraća najbrže i gde je obrt kapitala  najbrži. Postavili smo ambiciozni plan da do kraja 2019.godine Kladovo ima sto hiljada noćenja,  a do sada smo imali samo 22 000. Ove godine se nadamo da će to biti od 52 000 do 60 000 noćenja. Imamo ograničene smeštajne kapacitete, jer su naši hoteli među najbolje popunjenim hotelima u zemlji, tako da će opština Kladovo u narednom periodu razvijati i više turističkih sadržaja. Imamo  prirodne lepote koje nudimo,  Đerdapska klisura je jedna od najlepših u Evropi, ali isto tako i istorijske spomenike među kojima su najznačajniji Trajanov most, tvrđava Fetislam, utvrđenje Dijana, Trajanova tabla.

Zajedno sa Nacionalnim parkom Đerdap i Ministarstvom za turizam, radimo na rekonstrukciji staze radi prilaza Trajanovoj tabli, jer se u ovom trenutku jedino čamcima i brodovima može prići ovom znamenitom spomeniku kulture. Radimo na tome da u skorijoj budućnosti  putnici namernici, mogu da zaustave svoje vozilo i  da se spuste i vide Trajanovu tablu.

Zajedno sa partnerima iz Rumunije u prekograničnoj saradnji radićemo na izradi projekta sa željom da Trajanov most bude izgrađen u stvarnoj veličini, na dva stuba, da turista koji dođe, umesto ruiniranog stuba koji propada vekovima, vidi Trajanov most kakav je bio dužine 1078 metara.

Sportski  turizam je još jedan od segmenata u našem turističkom sadržaju. Sportski kompleks na Karatašu će uz podršku Ministarstva za sport i Zavod za sport povećati smeštajne kapacitete, što će nam doneti oko 16 000 noćenja na godišnjem nivou.

Srbija je, idući u susret Evropskom pridruživanju, prihvatila i neke obaveze koje se tiču upravljanja otpadom. Do 2028.godine imamo obavezu da upravljmo sa otpadom po evropskim standardima, a do 2021.godine da to bude 60 odsto upravljanja. Suočavamo se sa problemom odlaganja otpada koji trebamo da vozimo na Regionalnu deponiju udaljenu 130 kilometara. Takodje smo Evropska kapija dunavskog otpada, jer sav otpad koji  ide iz Evrope, sliva se na Hidroelektrani Đerdap. Ako smo zacrtali razvoj turizma, to ne možemo dozvoliti. Turiste možemo privući samo ako nam je grad čist,  deponije uređene, ali takođe i ako  su putevi i infrastruktura dobro izgradjeni.

U kom pravcu se razvija sistem obrazovanje u Vašoj opštini?

Radimo na reorganizaciji školskog sistema. Srbija nije toliko bogata zemlja da bi mogla da finansira škole gde ima po jedan đak i radi jedan učitelj. U sklopu projekata rekonstrukcije škola, radimo i na tome da u sklopu škole bude rekonstruisan i jedan internat za smeštaj dece koja su iz daljih krajeva, jer nema ekonomskog opravdanja  za funkcionisanje takvih škola. Od pet osnovnih škola koliko ih ima na teritoriji opštine Kladovo, formiraćemo jednu školu sa jednim direktorom. Ništa se neće promeniti osim organizacione strukture. Takođe ćemo spojiti Tehničku školu i Gimnaziju, jer je neopravdano da u jednom dvorištu zgrade budu dve škole koje malte ne dele  đake između sebe. Ono, što je najbitnije, srednjoškolski sistemi više neće moći da školuju kadrove koji nisu potrebni privredi. Nedopustivo je da smo imali više frigo mehaničara nego frižidera u opštini Kladovo, a naše brodogradilište uvozi radnu snagu iz Rumunije, jer nemamo radnike metalske struke. Zbog nakaradnog školskiog sistema, koji je bio u nekom periodu i gde se više vodilo računa o tome, da li će profesori imati fond časova, a ne šta će ta deca u budućnosti da rade, danas u Srbiji imamo 193 škola sa po jednim đakom.

Ako se nastavi ovakva populaciona politika, Kladovo bi 2059. godine trebalo da ostane bez ijednog stanovnika. Forsira se razvoj velikih gradova, umesto da prihvatimo austrijski model gde su fabrike pravljene u malim mestima, gde stanovnici imaju već svoje domove.