OČEKUJEMO POMOĆ DIJASPORE

Negotin-Poznati smo kao kraj koji ima mnogih prirodnih lepota i potencijala, ali za koje smatram da su nedovoljno iskorišćeni. Isto tako bez ulaganja u putnu nfrastrukturu, ne možemo očekivati razvoj turizma. U pregovorima smo sa mnogim investitorima iz dijaspore koji su zainteresovani za ulaganja, ali bi bilo neozbiljno sa moje strane da iznosim takve stvari, koje još uvek nisu ni počele. Trećina naših ljudi je na privremenom radu u inostranstvu i moramo ih privući da ulože stečen kapital i pokrenu biznis kod nas,  kazao je u intervjuu za nedeljnik “Timočke“ Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Kakvo stanje ste zatekli stupivši na funkciju predsednika opštine?

Kada sam preuzeo dužnost predsednika opštine 21.februara ove godine, budžet je već bio usvojen. Prvo što smo odradili u tom trenutku, bilo je da proverimo koliko je realizacija tog budžeta bila moguća u zacrtanim planovima. Shvatili smo da postoji mogućnost da se prema seoskim i gradskim mesnim zajednicama realizuju još neki projekti koji nisu bili projektovani, tako da smo pristupili izradi rebalansa budžeta. U dogovoru sa svim Savetima mesnih zajednica ustanovili smo njihove realne potrebe, sagledali zatečeno stanje , gde je najviše problema bilo u projektnoj dokumentaciji, koja je smatram rak rana većini opština. Krenuli smo sa realizacijom projekata koji su već postojali i krenuli u izradu projekata tamo gde je bilo potrebno, vezano za stvari koje smo uspeli da ubacimo rebalansom. Slobodno mogu da kažem da smo krenuli u jedan rudarski posao, podigli smo sve službe na noge, želeći da se stavimo u službu građanstva. Sve je bilo apsolutno transparentno . Neke od infrastrukturnih radova smo izveli iz sopstvenih sredstava, dok smo deo uspeli da obezbedimo i od strane resornih ministarstava. Od Ministarstva privrede dobili smo značajna sredstva za rekonstrukcije gradskih ulica. Smatram da zacrtani prioriteti i radovi teku po planu, tako da očekujem da će ovogodišnji plan stopostotno biti realizovan.

Moramo uhvatiti tu nit koja je do sada falila, tako da već sada planiramo izradu projektne dokumentacije za 2019.godinu, dok će projekti za 2018. ući u naredni budžet po prioritetima.

Kapitalni radovi rekonstrukcije  sedam gradskih ulica vredni oko 130 miliona dinara očekuju nas na proleće, pri čemu pola finansira lokalna samouprava, a preostalu polovinu Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikcije.

Rekonstrukcija poda u hali sportova i nove košarkaške konstrukcije odradili smo iz sopstvenih sredstava , a za narednu godinu u  dogovoru sa Ministarstvom omladine i sporta planiramo da apliciramo za rekonstrukciju krova, fasade i hidroizolacije ove zgrade.

Šta je promenjeno u komunalnoj infrastrukturi?

Infrastrukturna politika razvoja je nastavljena i to ćemo pojačati u narednom periodu i to samo iz jednog razloga jer je ovaj kraj Srbije sa tolikim potencijalima nedovoljno iskorišćen, jer se smatra da je na kraju zemlje. Činjenica je da je infrastruktura loša, pojedini objekti su zapušteni  godinama. Uz pomoć države, koja je prepoznala turističke potencijale našeg kraja, put prema rajačkom vinogorju je nakon 40 godina ponovo presvučen i time omogućen dolazak turista.

Pokrenuti su razgovori sa više potencijalnih investitora iz inostranstva i dalje stojim da je naša najveća šansa i potencijal u razvoju poljoprivrede i turizma.

Među privrednim potencijalima mogu da izdvojim Fabriku hemijskih proizvoda „Elihir“ kao i našu luku u Prahovu za koju postoje zainteresovani investitori za transport robe plovnim putem, zbog blizine Rumunije i Bugarske, koje su članice Evropske unije.

Za ne tako dug period od osam meseci, koliko sam na čelu opštine, moram da priznam da je bilo puno razgovora i dogovora sa potencijalnim investitorima, ali bi bilo jako neozbiljno sa moje strane da pričam neke stvari koje još uvek nisu finalizovane i koje nisu počele da se realizuju.

S obzirom da je problem nezaposlenosti veoma izražen, šta se čini na smanjenju depopulacije i odliva mladih ljudi?

Mi smo takva opština, ako mogu da kažem, koja ima tradiciju odlaska u inostranstvo koja traje preko 40 godina. Na privremenom radu u inostranstvu se vodi više od trećine ukupnog broja stanovništva, što uopšte nije mali broj. To je 15 do 20 hiljada ljudi. To nije slučaj samo u našoj opštini, već je sličan odliv stanovništva zabeležen i u ostalim opštinama Istočne Srbije. U razgovoru sa ostalim predsednicima opština, vidim da je problem nastao u nečinjenju ničega da kapital tih ljudi, koji je potencijal i pokretačka snaga,  usmerimo ka razvoju svega onoga što je bilo zapušteno prethodnih 20 godina.

Trudimo se da podržimo naše privrednike koji imaju bilo kakav vid proizvodnje, jer smatramo da, dajući njima podršku kako bi ojačali i otvarali nova radna mesta, samim tim ćemo smanjiti i nezaposlenost.

Koliko je dijaspora zainteresovan za saradnju sa opštinom Negotin?

Već smo napravili ozbiljne kontakte sa našim ljudima koji žive i uspešno rade u dijaspori. Privući ih da ulažu ovde nije tako lako iz razloga što su mnogo puta bili prevareni. Upravo to nepoverenje je jedan od velikih problema, a s druge strane moramo napraviti most i ponuditi im pored sentimentalnosti, svest da mogu da ostvare profit, što je uostalom i poenta bilo kakve saradnje.Krajem meseca očekujem sastanak sa našim meštaninom koji živi u Americi i njegovim partnerom iz Grčke, koji su zainteresovani za ulaganja u poljoprivredu. Želimo da otvorimo i Kancelariju za dijasporu i “bum“ o kome sam pričao više puta, a vezan je za dijasporu, će se sigurno i desiti.

Gde su najveći napreci u funkcionisanju lokalne samouprave?

Maksimalno želimo da podignemo svest i uključimo stanovništvo u planiranju, realizaciji i donošenju budžeta. Otvoreni smo za predloge i sugestije, uvažavamo i suprotna mišljenja, jer smatram da iz više mišljenja, kakva god da su ona, možemo izvući najbolje. Građani moraju da shvate da što se više uključuju u svakodnevicu olakšavaju posao lokalnoj samoupravi, jer apsurdno je da jedan čovek sve zna i radi sam.

Negotin ima najveće razvojne šanse u poljoprivredi i turizmu Jedna je od retkih opština čiji je agrarni budžet 28 miliona dinara. Šta sve planirate u ovim oblastima?

Sa ponosom mogu da istaknem, da smo jedina opština na teritoriji Borskog okruga koja je usvojila agrarni budžet i značajna sredstva opredelila za tu namenu i to već godinama dobro funkcioniše. Najviše smo se fokusirali na razvoj pčelarstva, jer je najveći broj mladih ljudi video svoju šansu zaposlenja upravo u ovoj oblasti. Postajemo ozbiljna regija sa blizu 15 000 košnica. Dosta smo uložili, ali smo isto tako i zadovoljni jer se preko 200 mladih pčelara uključilo u ovu granu poljoprivrede. Pored pčelarstva, ekspanziona poljoprivredna delatnost je i vinogradarstvo. Mladi vinari su uspeli da zaštite svoje proizvode dobivši geografsko poreklo, što smatram da je veoma bitno, tako da se trudimo da i njima pomognemo.  I ove godine smo dali da svaki novi zasad čokota vinove loze bude besplatan. Voćarstvo postaje još jedan od razvojnih potencijala u oblasti poljoprivrede na čiji ćemo razvoj baciti još veći akcenat u narednom periodu.

Kada je reč o turizmu, mi smo kraj koji ima mnogo toga lepog, ali nedovoljno iskorišćenog. Za razvoj turizma je svakako neophodna i dobra putna infrastruktura. Veliki deo putne infrastrukture prema timočkom delu koji je poznat po svom vinogorju i pivnicama je završen. To bi moglo da pokrene još veću proizvodnju vina i razvoj turizma. Rekonstruiše se put i prema našem lovištu i manastiru Vratna, tako da će lovni turizam biti još jedan od pravaca u razvoju. Dodatni pečat daje i razvoj istorijskog turizma, poznati kao grad Mokranjca i Hajduk Veljka. Takođe, imamo planove da kruzere, koji plove Dunavom,  privučemo i dovedemo do pristaništa Kusjak u skorijoj budućnosti.

M.M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *