Knjaževac-Zahvaljujući unapred pripremljenim projekatima iz prioritetnih oblasti za grad, Knjaževac nema većih infrastrukturnih problema, ne postoji nijedna ulica na teritoriji knjaževačke opštine koja nije asfaltirana, ceo grad je priključen na kanalizacionu mrežu, vodosnabdevanje je uredno, priznanje na ovogodišnjem Novosadskom sajamu za lidera u agrobiznisu, je sve ono na šta opština Knjaževac može biti ponosna, naglasio je u intervjuu za nedeljnik Timočke Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.
Šta je realizovano u 2017.godini?
Skoro smo na kraju 2017.godine i sa zadovoljstvom mogu da kažem, da je sve ono što smo planirali krajem prošle i na početku ove godine, i urađeno. Veliki deo poslova vezanih za infrastrukturu je završen ili su radovi u završnoj fazi, kao i aktivnosti vezane za lokalni ekonomski razvoj na teritoriji naše opštine od poljoprivrede, do otvaranja malih i srednjih preduzeća. Kada se uzme procenat realizacije i izvršenja planiranih aktivnosti, slobodno mogu da kažem da je jedna od boljih u poslednjih dvadeset godina. Jedan od značajnijih projekata kojim se Opština Knjaževac bavi dugi niz godina je uredjenje integrisanog gradskog jezgra. To treba da bude atribut za potvrdu epiteta najlepše varoši u Srbiji, kao i potencijal koji će doprineti razvoju turizma. Ove godine nastavljamo tu aktivnost uređenjem keja „Veljka Vlahovića“, rekonstrukcijom keja „Dimitrija Tucovića“, koji se nalaze u samom centru grada. Za narednu godinu u planu je nastavak uređenja rasvete u Spomen parku,uređenje korita Timoka i sa izgradnjom novog drvenog mosta kod Doma kulture, za koji je upravo raspisan konkurs za idejno rešenje. Naravno da smo sve radili u skladu sa finansijskim mogućnostima, poštujući tradiciju i materijale koj su karakterisali knjaževačku čaršiju i zanatlijsko sokače grada. Takođe smo odradili rekonstrukciju vodovodne mreže i putne infrastrukture.
Šta je sve u planu kada je reč o razvoju turizma?
Ovih dana završavamo projekat izgradnje još jednog kraka vodovodne mreže na Jabučkom ravništu, vrednosti blizu 40 miliona dinara koji realizujemo uz podršku Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija. To je samo još jedan od investicionih ciklusa na Staroj planini, jer je ovo mesto, ne samo biser i potencijal opštine Knjaževac, već i cele Srbije. Sa ponosom mogu da istaknem da je ove godine odrađeno više nego ikada saobraćajnica prema Staroj planini, tako da se do nje sada stiže mnogo brže i udobnije, što i jeste bio cilj. Znatno većim brojem gostiju Stara planina je opravdala epitet turističkog bisera. Dešavalo se da tokom avgusta meseca nema slobodnih soba ni u hotelima ni u pansionima u potplaninskim selima. Ono što je sigurno i što me veoma raduje je to, da se život vraća u potplaninska sela i na Staru planinu. U nekada napuštenim dedovskim kućama, dolaze deca i unuci koji otvaraju:pansione, konake, apartmane i kuće za odmor u kojima primaju turiste i, nadam se, da će i proizvodnja hrane i ostalih potrepština za turističku industriju, da se razvija još intenzivnije.
Pored turizma radi se i na razvoj malih i srednjih preduzeća?
Možemo se pohvaliti dolaskom Prodžetija, koji sa tri fabrike već uspešno posluje u Srbiji, a koji se bavi proizvodnjom obuće za najpoznatije italijanske brendove. Očekujemo da će sledeće godine započeti izgradnju fabrike i ispoštovati rok od 24 meseca, koliko je predviđeno ugovorom, za završetak tog objekta. Turska fabrika tekstila Denim Trade je zakupila u Knjaževcu i Minićevu po jedan proizvodni objekat. Rumunska kompanija Artisport, koja se bavi proizvodnjom sportske opreme, je zakupila halu u kojoj radi 30 do 40 radnika. Činjenica je da je Knjaževac nekad bio veliki industrijski centar, blizu 16 000 Knjaževčana je radilo u tim firmama. Danas niti više ima tih ljudi, niti ima tih fabrika, ali ako pogledamo da Džervin, koji je bio pod katancima, danas ponovo radi, Džersi koji je kupljen iz stečaja takođe posluje , samo što se neće baviti proizvodnjom sira. Tamo niče jedna od najmodernijih evropskih fabrika kada je u pitanju prerada voća i proizvodnja gotovih i polugotovih proizvoda od voća. U jednoj od hala IMT-a očekujemo organizovanje proizvodnje metalne i plastične galanterije za industriju nameštaja.
Unapredjenje poljoprivredne proizvodnje je takođe još jedan od strateških pravaca razvoja opštine?
Veliko je zadovoljstvo videti više stotina mladih ljudi na skupovima i predavanjima o stočarstvu, pčelarstvu ili voćarstvu. Lokalna samouprava investira u nove obime poljoprivredne proizvodnje i to je doprinelo da na teritoriji naše opštine, nakon pet godina, ima i petostruko više zasada pod voćem, umnogostručen je broj grla ovaca, koza i teladi, zaustavljen je trend uništenja stočnog fonda, podeljeno je više od 2 000 košnica u proteklih nekoliko godina. Uz pomoć opštinskih subvencija veliki broj mladih sugrađana se opredelio za bavljenje poljoprivredom. Ove godine se za subvencionisanje sadnog materijala iz oblasti voćarstva javilo 244 kandidata više nego ikada. Zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede oko 15 miliona dinara biće uloženo i za uređenje atarskih puteva.
Da li građani mogu da učestvuju u odabiru infrastrukturnih projekata?
Da, naravno. Knjaževac je jedna od retkih opština u Srbiji koja aktivno sprovodi projekat participativnog budžetiranja u kome građani, na najdirektniji mogući način, na listi od ponuđenih projekata, izaberu one za koje smatraju da su najvažniji i koje mi uvrštavamo u budžet za narednu godinu. Trudimo se da godinama unazad čujemo glas svojih građana, uvažavamo sve njihove potrebe, predloge i sugestije koje pretočimo u aktivnosti koje će rešiti probleme. Približavamo se periodu kada se kreiraju budžeti za narednu godinu i mi svake godine organizujemo javne rasprave, ne samo da bi ispunili zakonsku formu, već da kažemo našim građanima šta ćemo raditi u narednoj godini sa njihovim novcem. Transparentnost, komunikacija i učešće građana u donošenju važnih odluka koristićemo i u narednom periodu, jer time vlast vršimo u službi građana.
Kako sprečiti depopulaciju?
Proces demografskog pražnjenja Istočne Srbije, koji je počeo odavno se, nažalost, i ne zaustavlja. On se odvija u dva osnovna smera migracije i smanjenja stope nataliteta. Na rešenju ovog problema se mora sistemski raditi . Opštinu Knjaževac, kao i sve opštine u Timočkoj Krajin, iz godine u godinu odlikuje smanjeni broj stanovnika. To je trenutno najveći problem sa kojim se borimo i nizom mera se trudimo da pošaljemo poruku mladim roditeljima, da kao lokalna samouprava, stojimo iza nji. Jedna od mera je da nezaposlenim majkama, za treće dete isplaćujemo 20 000 dinara novčane pomoći na 24 meseca. Svako treće dete ima besplatan vrtić, besplatnu eskurziju, svi osnovci imaju besplatne užine…
Po čemu se Knjaževac razlikuje od drugih opština u Timočkoj Krajini?
Knjaževac je grad koji jako puno novca ulaže u infrastrukturu, ali ne samo u radove, već i u pripremu planske i projektno-tehničke dokumentacije koje su i osnov za razvoj infrastrukture. Vrlo često se desi da se pojave sredstva iz nekog ministarstva, ili iz nekih drugih izvora finansiranja, a da mnoge od opština, kako u Timočkoj Krajini, tako i u čitavoj u Srbiji, nemaju spremne projekte. Mi se upravo trudimo da predupredimo takve situacije, tako da svake godine izdvajamo značajna sredstva upravo za ovu namenu, tako da imamo spremne projekte koji samo čekaju svoju realizaciju.
KOMENTARI