Timočke

Sokobanja-Opština Sokobanja, najpoznatije srpsko banjsko lečilište, suočava se sa problemima dotrajale putne infrastrukture koja je preduslov, kako za razvoj turizma, tako i svih ostalih grana  privrede i uslužnih delatnosti , koje prate razvoj ove grane, od proizvodnje zdrave hrane do brendiranja proizvoda. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi su još jedan od problema koji “koči” ubrzani razvoj Sokobanje, a pomoć države od preko sto miliona dinara dodatnih sredstava, iskorišćena je za ulaganje u infrastrukturu i unapređenje života u ovoj turističkoj varošici, kaže u intervjuu za nedeljnik “Timočke“ Isidor Krstić, predsednik opštine Sokobanja.

Šta je od planiranog  realizovano u 2017.godini?

-Strateški problem Sokobanje je dotrajala i nerazvijena putna i komunalna infrastruktura. Kao što se može primetiti, putevi su nam u jako lošem stanju i upravo na tom planu imamo projekte koje planiramo da realizujemo. Pre par meseci odrađena je studija izvodljivosti izlaska Sokobanje na “Koridor 10“ preko petlje Rutejevac, koja je dostavljena i nadležnom ministarstvu. Iskreno se nadamo da će ministarstvo sagledati naše probleme i očekujemo da će već u narednoj kalendarskoj godini ovaj državni put ući u republički budžet. Pomenuta petlja je predviđena i prostornim planom Republike Srbije i ona bi, pored Sokobanje, bila od velikog značaja i za opštinu Knjaževac jer bi to bio najkraći put od severa zemlje, kako do naše opštine, tako i do turističkog lokaliteta Stara planina. Realizacija ovog projekta će skratiti put od Sokobanje do Beograda za 14 kilometara, a Knjaževcu preko 40 kilometara, što je, morate priznati, od izuzetnog značaja za celu Istočnu Srbiju. Sokobanja kao najstarija, nadaleko poznata turistička banja, a po mnogima i najlepša srpska banja, zaslužuje da ima tako jednu kvalitetnu saobraćajnicu koja bi omogućila dolazak većeg broja posetilaca. Naši partneri u Vladi Republike Srbije su to prepoznali i imamo obećanja da će u narednom periodu  biti ulaganja u tom pravcu.

Jedna od investicija u 2017. godini, kojom se ponosi opština Sokobanja, je izgradnja letnje pozornice. Projekat zajednički finansiraju Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i lokalna samouprava,u odnosu 50 prema 50 procenata. Prva faza je završena i u toku je raspisivanje tendera za drugu fazu. Sokobanja će dobiti jednu prelepu i modernu pozornicu, koja će biti najlepša u čitavoj Srbiji.

Još jedna od planiranih investicija koja je realizovana  u 2017. godini je izgradnja mosta kod tzv. “Župana”, mesta na kome se nalazi naša plaža i izletište. U pitanju je montažno-demontažni most, koji se montira pred sezonu, a zbog opasnosti da bude potopljen nakon završetka sezone, on se uklanja. Još jedan od mostova, koji je odrađen, je most na izletištu “Lefterija“. On je godinama unazad propadao i bio u jako lošem stanju, a u zadnje dve godine bukvalno više nije ni postojao.

Koji su problemi koji “koče“ razvojni put Sokobanje?

-Zadovoljan sam onim što je postignuto, mada uvek ima mesta za bolje, ali jedan od glavnih problema sa kojim se opština Sokobanja suočava i zbog čega dosta toga nije odrađeno, su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Imamo ogroman problem sa Katastrom nepokretnosti, jer smo pri mnogim odnosima došli do saznanja da se ne vodimo kao vlasnici nego kao korisnici i to nam umnogome otežava realizaciju jako bitnih projekata. Još jedan od problema je generalni plan. Mi smo odmah, nakon preuzimanja vlasti u Sokobanji, došli do zaključka da plan koji je važeći, je 70 procenata neupotrebljiv i odmah se krenulo sa izradom novog. Najverovatnije, početkom naredne godine, imaćemo kvalitetan plan generalne regulacije koji će biti razvojni i koji će definisati lokacije za investicije i omogućiti ubrzani razvoj celokupne opštine.

Koji su osnovni strateški pravci razvoja opštine?

-Strateško opredeljenje je ulaganje u bogate turistučke potencijale koje imamo, a na taj način omogućiti i razvoj  čitave lokalne zajednice. Pored turizma, za Sokobanju je i poljoprivreda vrlo bitna strateška grana. Lokalna samouprava ulaže ogromne napore kako bi pomogla poljoprivredne proizvođače da svoju delatnost učine samoodrživom i profitabilnom. Iz opštinskog budžeta je u 2017. godini opredeljeno šest puta više sredstava za razvoj poljoprivrede i sela. Nećemo se tu zaustaviti, već ćemo i u narednom periodu proširiti programe za poljoprivrednike kako bi pomogli ubrzan razvoj naših poljoprivrednih proizvođača i sela. Morate imati u vidu da preko 50 odsto žitelja naše opštine živi na selu.

„Zelena ekonomija“ je još jedna od strateških pravaca razvoja. Poznato je da je Sokobanja prva ekološka opština i svi privredni kapaciteti koji bi se gradili, moraju strogo poštovati princip 100 odsto zaštite životne sredine. U tom pravcu će se raditi i u narednom periodu.

Koji su planovi u oblasti privrede?

-Sokobanja posle svakog popisa gubi oko 2000 do 2500 stanovnika. Moramo razmišljati o tome kako ćemo otvoriti neke nove proizvodne kapacitete i uposliti stanovništvo, jer je nekada u Sokobanji u proizvodnim pogonima radilo oko 1500 radnika. Nesrećnom privatizacijom su ti ljudi ostali bez posla i mi moramo naći rešenje kako da to stanje prevaziđemo. Prodajom „Trebiča MM“, nekadašnjeg proizvodno-trgovinskog preduzeća, želimo da iskoristimo postojeći poslovni prostor. Nameravamo i da objekte nekadašnje mlekare otkupimo i ponudimo investitoru koji bi nastavio sa otkupom i preradom mleka i otvaranjem novih radnih mesta. Kupovinom tih objekata želimo da naša dva javna preduzeća JP „Zelenilo“ i JKP „Napredak“ preselimo tu, jer su objekti, u kojima se oni sada nalaze, restitucijom vraćeni prvobitnim vlasnicima. Primer dobre prakse i jedini privredni subjekt na teritoriji opštine Sokobanja je firma „Adonis“ koja se bavi proizvodnjom čajeva. Od ove godine izvoze čak i u Ameriku i to je za svaku pohvalu. Za razvoj privrede neophodna je podrška privatnog kapitala.

Kakav je Vaš stav o potencijalnoj privatizaciji banje?

-U načelu mi jesmo za privatizaciju banje, samo je bitno da se vrlo studiozno pristupi tom zadatku, da se sagleda šira slika i da se ne dozvoli da se potkradu i  ponove neke greške koje su se dešavale u nekim ranijim privatizacijama. Poučeni tim iskustvima, naši sugrađani se pribojavaju kako će se sve to sprovesti. Država je nadležna za privatizaciju banja i mi ćemo tu ideju svakako podržati. Da li će to biti strateško partnerstvo ili neki drugi vid privatizacije, videćemo,ali nadamo se najboljem rešenju i najbitnije od svega je to da banja nastavi da se razvija. To je takođe jedini način da se obezbede dodatna sredstva koja će se invesirati na našem području.

Da li lokalna samouprava ide u susret suštinskim interesima građana?

-Pružanje usluga građanima je veoma važna aktivnost lokalne samouprave, a smisao postojanja lokalnih vlasti i javnih službi je upravo to: da neposredno i konkretno rešavaju probleme privrede i samih građana. Sve činimo da naša javna preduzeća transformišemo i podignemo nivo usluga kako bi korisnici tih usluga bili zadovoljni. Smatram da na tom polju ima pozitivnih pomaka. Formirali smo novo javno preduzeće  “Zelenilo“ koje se  bavi uređenjem grada, održavanjem higijene i  održavanjem puteva. Transformaciju organizacija za turizam i kulturu rešićemo na taj način što ćemo  kulturu i sport izdvojiti, pri čemu će sport pripasti novoj ustanovi Sporstsko rekreativni centar „Podina“, kulturu ćemo pripojiti Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“, dok će Turistička organizacija opštine Sokobanja biti tipična organuzacija, koja će se baviti promocijom turizma na prostorima Srbije i regiona.

Da li turizam može da bude generator razvoja celokupne privrede?

-Da, naravno. Iako privreda u Sokobanji nije na zavidnom nivou, razvoj turizma je naša  komparativna prednost pomoću koje možemo razvijati druge grane koje će da prate i budu usko uvezane sa ovim razvojem, a na taj način će se razvijati i čitava lokalna zajednica. Moramo voditi računa samo da ne bude narušen ekološki aspekt. Očuvanje životne sredine, proizvodnja zdrave hrane, brendiranje proizvoda od prerade mleka i mesa, su komparativne prednosti koje nisu dovoljno razvijene i koje moramo gajiti i usavršavati u narednom periodu.

Koliko je važna regionalna saradnja i koji su po Vama regionalni prioriteti?

-Za Sokobanju je veoma važna saradnja regionalnih razmera, ali po mom mišljenju, ta mogućnost nije iskorišćena na najbolji način, imajući u vidu, da postoji mnogo segmenata gde se možemo povezivati na regionalnom nivou. Svi znamo da je Timočka Krajina bogata turističkim potencijalima. Postoji ideja da se formira regionalna turistička organizacija koja bi omogućila regionalno povezivanje, apliciranje za IPA fondove Evropske unije i razvoj čitave Timočke Krajine još brže i efikasnije.