Bor-Priprema i izrada projektne dokumentacije za apliciranje za sredstva kod državnih i EU fondova, asfaltiranje i uređenje gradskih ulica, rešavanje vodosnabdevanja u selima, ulaganje u turističke potencijale, kao i rekonstrukcija obrazovnih ustanova, biće u narednoj godini prioriteti razvoja opštine Bor, kaže u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Aleksandar Milikić, predsednik opštine Bor.
Kakvo je sada stanje u Opštini Bor, s obzirom da znamo sa kakvim ste se problemima susreli po dolasku na čelo opštine?
-Nakon prvog preseka stanja i uvida, pogotovo u javnom sektoru, u JKP Toplana, danas je stanje mnogo bolje. Evidentno je da imamo dvadesetčetvoročasovno grejanje , a toplana ove godine ima najmanju potrošnju energenata dnevno, odnosno 220 tona , za razkiku od nekih prethodnih godina, kao i to da su gubici u mreži najmanji u odnosu na poslednjih 20 godina, od kada se odvojila od Energane. Što se tiče JKP Vodovod, u tom preduzeću je došlo do promene direktora, nakon što je prethodni direktor podneo ostavku. Izborom novog rukovodioca ubrzano smo počeli da radimo na zameni vodomera, a samim tim i smanjenju troškova poslovanja tog preduzeća , kako bi u nekom narednom periodu uspeli da ga izvučemo iz negativnog poslovanja, kao što smo uradili u Toplani. Budžet opštine Bor je stabilan. Sve obaveze se redovno izmiruju. Prihodi su redovni, kako od povraćaja poreza na zarade,tako i od uplate RTB-a, kao i svih onih koji direktno pune budžet Opštine Bor. Mislim da je stanje mnogo bolje nego što je bilo, ne samo kroz budžet i kroz javni sektor, već i u celom gradu. Otvorili smo mnoge stvari i pitanja o kojima se javno razgovara. Po prvi put je budžet rađen na osnovu potreba naših sugrađana, kao i svih direktnih i indirektnih korisnika. Članovi Opštinskog veća su, svako za svoju oblast, iz direktnih razgovora sa građanima, davali predloge za nacrt budžeta.
Pre nešto više od tri meseca, ocenili ste da Opštinska uprava ne radi dobro. Kako danas ocenjujete njen rad?
-Jednom rečju, malo bolje. Moram priznati da su pojedina odeljenja počela da rade i po podne, pa čak i vikendom, što nije bila praksa u prethodnom periodu. Po mojim informacijam , ove godine je raspisano i sprovedeno 188 javnih nabavki. Opštinska uprava mora pretrpeti ozbiljne promene, a posebno bih naveo inspekcijske poslove, jer su „oči“ i „uši“ jedne lokalne samouprave, upravo inspekcije. Ne možemo znati šta se dešava na terenu ako inspekcija ne radi dobro svoj deo posla. U prethodnom periodu smo imali nekolicinu neispravnih premera i predračuna, na osnovu kojih nisu mogle biti raspisane javne nabavke i za to se mora pokrenuti odgovornost, kako poslovna, tako i krivična i materijalna. Primer neodgovornog rada odeljenja opštinske uprave , u ovom slučaju Odeljenja za planiranje i razvoj, je ne završen Dom kulture u Gornjanu. Poslednji put je problem bio da se kvadratura krova ne poklapa sa realnim stanjem na objektu. Zahtevam od tih ljudi, koji tamo rade, da se u narednom periodu uradi jedna ozbiljna restrikcija , odnosno da načelnik Opštinske uprave porazmisli o tome, da li nama treba takvo odeljenje ili ne, jer nije normalno da neko ko je građevinac promaši za 20 kvadrata površinu krova. Na moju inicijativu, smo budžetom za 2018. godinu predvideli angažovanje trećih lica, profesionalaca koja će raditi premere i predračune za našu Opštinu, jer ovo do sada nije bio profesionalan pristup poslu.
Koji je Vaš zaključak nakon višemesečnog obilaska mesnih zajednica i razgovora sa građanima?
–Odlično je to što smo u neposrednim razgovorima sa građanima dobili informacije sa terena šta je to što je ljudima najviše neophodno, kao i to šta im smeta. U gradskim mesnim zajednicam to je socijalno pitanje-zapošljvanje, dok su u seoskim problemi komunalne prirode. Evidentno je da postoje i realne i nerealne potrebe i zahtevi, ali smo otvoreni da razgovaramo i razmišljamo o tome kako možemo pomoći našim sugrađanima. Mislim da smo zaista na svakom od tih sastanaka, gde su bili prisutni i moji saradnici, direktori javnih preduzeća, članovi Opštinskog veća i odeljenja Opštinske uprave, većinu problema rešavali na licu mesta. Nerealno je da u decembru nasipamo rizlom pojedine puteve, ali smo te zahteve meštana naših sela evidentirali za mart. Koliko god sela da smo asfaltirali, uvek postoji neka doza nezadovoljstva , što je i potpuno razumno, jer svako želi da mu se asfaltira do dvorišta.
Koji su prioriteti i investiciona ulaganja za 2018. godinu?
-Za početak 2018. godine će se iz budžeta izdvojiti 150 miliona dinara za asfaltiranje ulica, od čega će 90 miliona dinara biti za asfaltiranje grada, 20 miliona za uređenje trotoara u gradu, dok će 30 miliona biti za asfaltiranje u selima. Prelazimo na uređenje grada, ali u selima krećemo sa rešavanjem vodovodne mreže. Logično je, da kada smo odradili asfaltiranje puteva seoskih mesnih zajednica, prioritet za sela sada bude vodovod.Višedecenijski problem uređenja komunalnih otpadnih voda će biti prioritetan za opštinu Bor u narednoj godini. Na osnovu specifikacije Instituta „Jaroslav Černi“ , budžetom smo predvideli 26 miliona dinara za izradu, proveru i ispitivanje stanja gradskog kolektora. Taj projekat bi nam pomogao da naredne godine možemo aplicirati kod Ministarstva ekologije i međunarodnih fondova. U prethodnom periodu smo aplicirali sa par projekata ka Kancelariji za javna ulaganja. Dobili smo tri projekta: jedan je izrada projekta i kompletno sređivanje gradske bolnice od temelja do krova, vrednosti oko 100 miliona dinara i čekamo pripremu dokumentacije; sledeći je sređivanje radionice u Mašinsko-elektrotehničkoj školi i projekat za rekonstrukciju OŠ “Branko Radičević”, za koju smo odvojili sredstva iz budžeta, jer ne možete dobiti sredstva ni sa nivoa republike, a kamo li iz fondova EU, pogotovo za kapitalne investicije, ako nemate prethodno urađen projekat. Zato smo ove godine opredelili značajna sredstva upravo za projektovanje, kako komunalnih otpadnih voda, tako i za vodovodnu mrežu i atmosfersku kanalizaciju, kako bi naredne godine mogli da konkurišemo za sredstva.
Opština Bor je nedavno formirala projektni tim. Da li se konkurisalo sa nekim od projekata i koji su rezultati?
– Projektni tim koji smo oformili je mlad i ima deset članova. Napravio je presek prioritetnih projekata za opštinu Bor. Iako nemaju mnogo iskustva, moramo biti realni i priznati da Opština Bor u prethodnih deset godina nije povukla ni jedan jedini grant iz fondova EU, za razliku od opština u okruženju. Navikli smo da je budžet mesto gde se sve može rešiti, a mislim da smo propustili mnoge vozove da povučeno značajna sredstva, upravo iz ovih fondova. Pronašli smo partnera iz Rumunije koji je zainteresovan da radimo Studentski-omladinski park, preko puta Studentskog centra. To bi bio jedan ekološki projekat za mlade, i smatram da naš grad zaslužuje tako nešto. Mislim da smo na dobrom putu i da će se u narednom periodu razraditi ova projektna ideja.
Koji su planovi u oblasti turizma?
KOMENTARI