Category: EKONOMIJA

OTVORENA BANKA “POŠTANSKE ŠTEDIONICE”

U Donjem Milanovcu, u petak je proradila ekspozitura „Poštanske štedionice”. Za stanovnike ove varoši to je veoma značajno, jer je godinu i po dana, ovo mesto 50 kilometara udaljeno od najbližeg grada, bilo bez ijedne banke, pošto je toliko proteklo od kako je “Komercijalna banka”, u ovom mestu, zatvorena. Opština Majdanpek je preduzela mere da problem reši u interesu Donjomilanovčana, ali i brojnih gostiju.

Ekspozitura „Poštanske štedionice” u Donjem Milanovcu radiće sve poslove koje obavlja banka uključujući dinarsko i devizno poslovanje kako sa stanovništvom, tako i s privredom. Meštani su dobili banku u kojoj mogu da podignu novac, plate račune, a penzioneri ne moraju putovati u okolne gradove da bi rešili administrativne poslove. Mogućnost da neophodne bankarske transakcije obave u ovoj banci, puno će značiti preduzetnicima.

-Ovo  je veliki dan za našu lokalnu zajednicu, jer je banka u Donjem Milanovcu preko potrebna njegovim stanovnicima, budući da je najbliža udaljena preko 50 kilometara – istakao je Srećko Nikolić, zamenik predsednika Opštine Majdanpek i podsetio da se u neposrednoj blizini nalazi Muzej Lepenski vir koji godišnje poseti 36 hiljada ljudi, te da će od  brojnih kruzera koji plove Dunavom, više od 120 tokom ove godine pristati i zadržati se određeno vreme u Donjem Milanovcu.

Ekspozitura banke otvorena je  zahvaljujući dobroj saradnji i angažovanju čelnih ljudi  opštine Majdanpek i  “Poštanske štedionice”, koja zadnjih godina ima tri slogana, “najduže se znamo”, budući da postoji od 1921.godine, “još bliže vama”, sa ciljem da 40 novih ekspozitura otvori u ovoj godini i “penzije unapred”, na šta je podsetio Bojan Kekić, iz Nadzornog odbora “Poštanske štedionice”.

Čelni ljudi opštine Majdanpek, otvaranjem ove banke, na pravi način odreagovali su na opravdane zahteve stanovnika Donjeg Milanovca i okolnih naselja.

– Svesni da banka mnogo znači građanima i privredi, u saradnji sa “Poštanskom štedionicom”, uradili smo neophodno. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je da razvija turizam, pogotovu na ovom delu Dunava, pa je otvaranje banke prvi korak – rekao je Branislav Tomić, odbornik SO Majdanpek.

Sredstva za opremanje banke, izdvojila je „Poštanska štedionica”, na neodređeno vreme zaposlila je četiri radnika, a ova ekspozitura radiće svakog radnog dana od osam do 15 časova, a subotom od osam do 13.

POŠTANSKA ŠTEDIONICA NA STAROJ PLANINI

U hotelu Stara planina na Jabučkom ravništu otvorena je ekspozitura banke Poštanska štedionica. Početak rada označili su Vladimir Simović, direktor Javnog preduzeća Stara planina i Srđan Cekić, predsednik Izvršnog odbora Poštanske štedionice.

Posetioci Stare planine i gosti istoimenog hotela na Jabučkom ravništu od sada mogu da koriste usluge banke Poštanska štedionica. Na svečanosti organizovanoj povodom zvaničnog početka rada ekspoziture prisutnima se obratio Vladimir Simović, direktor Javnog preduzeća Stara planina.

– Za nama je veoma uspešna zimska sezona na Staroj planini.  Prva aktivnost tokom ove letnje sezone, nam je otvaranje Banke Poštanska štedionica  u kompleksu hotela. U dogovoru sa rukovodstvom Banke, uvideli smo neophodnost ovakvog sadržaja i siguran sam da na ovaj način podižemo nivo usluga na zadovoljstvo naših posetilaca –  rekao je Vladimir Simović, direktor JP Stara planina.

Otvaranjem samostalnog šaltera i instaliranjem bankomata značajno će se poboljšati kvalitet usluga u finansijskom sektoru, smatra Srđan Cekić, predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica.

-Nivoom naših usluga sigurno će biti zadovoljni gosti hotela Stara planina i verujem da će se to odraziti da neki od njih postanu i naši klijenti – dodao je Cekić.

Banka Poštanska štedionica, otvaranjem šaltera na Staroj planini, kontinuirano širi svoju poslovnu mrežu. Planirano je da u ovoj godini bude otvoreno još 40 šaltera i ekspozitura širom zemlje.

ZA POLJOPRIVREDU VIŠE OD 18 MILIONA DINARA

Fond za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac raspisao je konkurse za subvencije poljoprivrednicima. Sredstva od ukupno 18.300.000 dinara, namenjena su razvoju mlečnog govedarstva, ovčarstva i kozarstva, kao i za nabavku mehanizacije i podizanje višegodišnjih zasada voća.

Raspisivanjem konkursa u oblasti mlečnog govedarstva, odnosno razvoja ovčarstva i kozarstva, počela je ovogodišnja realizacija opštinskih mera podrške poljoprivredi.

– Za mlečno govedarstvo subvencija iznosi 30.000 dinara po grlu, korisnik je u obavezi da zadrži postojeći fond, odnosno da ga uveća za broj grla za koja je ostvario subvenciju. U oblasti ovčarstva i kozarstva pružamo subvencije u odnosu 10:1, što znači za nabavku 10 ženskih i jednog muškog grla, a maksimalni iznos subvencije je 10.500 dinara po grlu – rekao je Dalibor Stanojević, predsednik UO Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac.

Početkom ove sedmice raspisana su još dva konkursa – za dodelu subvencija za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme i za podizanje višegodišnjih zasada voća.

– Opredelili smo se da subvencionišemo nabavku sitnije mehanizacije i opreme, dok za onu veće vrednosti od 100 hiljada poljoprivrednicima pružamo usluge kompletiranja dokumentacije i konkurisanja kod Ministarstva poljoprivrede. Odredbama konkursa određeno je da subvencionišemo 50% vrednosti investicije, a najviše do 50.000 dinara. Konkurs za podizanje višegodišnjih zasada raspisan je za one poljoprivrednike koji su nabavili sadni materijal nakon završetka konkursa u prethodnoj godini, tako da pokriva jesenju sadnju 2015. i prolećnu u ovoj godini. Subvencionišemo 80% sadnog materijala, a maksimalno 80.000 dinara po zahtevu – napominje Stanojević.

Za sva četiri konkursa ukupno je opredeljeno 18.300.000 dinara. Poljoprivrednici koji konkurišu za subvencije moraju da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na teritoriji opštine Knjaževac. Kod podizanja zasada voća rok za podnošenje zahteva je do 11. jula, dok će se za preostala tri konkursa zahtevi primati do utroška sredstava.

U RADUJEVCU ZVANIČNO OTVORENO KOMASACIONO PODRUČJE

U Radujevcu kod Negotina, nakon dvogodišnjeg procesa komasacije, vredne 52 miliona dinara, prosečna veličina parcela ukrupljena je četiri puta, za koliko je smanjen i broj parcela. Prvobitno je ovaj veliki posao bio predviđen na površini od 283 hektara, ali je lokalna samouprava uz podršku resornog ministarstva poljoprivrede prepoznala značaj komasacije i područje proširila na oko 2.500 hektara, od kojih je čak 2.000 ha obradivo. Atar Radujevca pre komasacije obuhvatao je 9.993 parcele, a nakon što je ona, u okviru projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji“ koji finansira Evropska unija, nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i naše Ministarstvo poljoprivrede, sprovedena ukupan broj parcela sveden je na 2.414.

 -Benefiti komasacije su više nego očigledni i ogledaju se pre svega u rešenim imovinsko-pravnim odnosima, sređenom katastru nepokretnosti od čega koristi pored meštana Radujevca ima i država. Uvećanje poseda i prosečne veličine parcele omogućava proizvođačima da primene sve agrotehničke mere i na taj način povećaju prinose, ostvare uštedu u gorivu, jer neće morati da obrađuju veliki broj relativno usitnjenih parcela razbacanih po ataru, već jednu ili dve parcele, znatno veće površine– istakao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin na završnoj svečanosti povodom zvaničnog otvaranja komasacionog područja i obeležavanja uspešno sprovedene komasacije u katastarskoj opštini Radujevac.

 Svečanosti koja se odvijala u svečanoj sali “Negotinske gimnazije”, ali i u samom Radujevcu u kojem je otkrivena pregledna karta komasacionog područja Radujevac, pre i posle sprovedene komasacije, prisustvovali su i Zoran Rajić, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.  O ovom velikom projektu, ali i izazovima koje je komasacija nosila govorili su Ana Virc, vođa projekta i Živojin Marković, predsednik Komisije za komasaciju. O efektima komasacije sve same hvale preneli su i meštani Radujevca.

 -Zadovoljni smo kako se odvija ovaj projekat koji inače obuhvat sedam opština istočne i jugoistočne Srbije. Komasacija se radila i ranijih godina, ali nije završena do kraja, pa je ovo prilika da se dozovemo pameti i ne dozvolimo da propadne tako dobra mera– zaključio je državni sekretar Zoran Rajić.

 Zvanično otvaranje komasacionog područja Radujevac uveličali su i hor “Negotinske gimnazije” kao i etno grupe “Ajduci” i “Marinika” pod upravom Danijele Stojkić Marković.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

ANALIZOM DO BOLJIH PRINOSA

Na teritoriji Borskog okruga, shodno uredbi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, otpočela je akcija besplatne kontrole plodnosti zemljišta, za koju je jedina ovlašćena Poljoprivredna savetodavna stručna služba Negotin (PSSS). Ova akcija namenjena je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i trajaće do 1.avgusta.

-Počeli smo sa uzorkovanjem na terenu, a na osnovu broja sakupljenih uzoraka možemo reći da postoji veliko interesovanje za ovom merom. Poljoprivredni proizvođači koji imaju aktivni status za 2016. godinu mogu izvršiti besplatnu analizu najviše 10 uzoraka sa svojih parcela – podseća dipl. inženjer Nenad Ilić, stručni saradnik za zaštitu bilja u PSSS Negotin.

 Kontrola  plodnosti zemljišta je  zakonska obaveza i  omogućava praćenje promene odnosa pojedinih elemenata što je veoma bitno za planiranje aktivnosti koje treba izvršiti radi njegovog očuvanja i zaštite.

-Jedan od preduslova postizanja visokih prinosa i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda jeste optimalna snabdevenost poljoprivrednog zemljišta makro i mikroelementima. Usled nepravilnog korišćenja mineralnih đubriva i drugih agrotehničkih mera često dolazi do  disbalansa ovih elemenata kao i narušavanja fizičkih i mikrobioloških svojstava zemljišta što može uticati na fiziološke promene biljaka koje se manifestuju  smanjenjem  vitalnosti i otpornosti na bolesti i štetočine što se kasnije odražava na prinos gajene kulture – dodaje Ilić.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

PARTICIPATIVNO BUDŽETIRANJE

Opština Knjaževac jedna je od deset lokalnih samouprava u Srbiji u kojoj je realizovan pilot projekat “Participativno budžetiranje”. Predstavnici BIRN-a, koji u saradnji sa NALED-om realizuju projekat, održali su u Skupštini opštine sastanak sa predstavnicima nevladinog sektora na kome su predstavljeni rezultati, a razgovaralo se i o mogućnosti da se projekat nastavi.

Balkanska istraživačka novinarska mreža, u saradnji sa NALED-om, tokom prethodnih godinu i po dana realizovala je pilot projekat “Participativno budžetiranje” u deset lokalnih samouprava u Srbiji. Osnovni cilj projekta je neposredno uključivanje građana u donošenje odluka o usmeravanju budžetskih sredstava.

O dosadašnjim rezultatima i mogućnostima nastavka realizacije projekta, u Knjaževcu se razgovaralo sa predsednicima nevladinog sektora.

– Mi smo u startu izabrali organizacije koje imaju neku svest o tome da građane treba uključiti u proces donošenja odluka u vezi budžeta, tako da smo imali dobra iskustva sa svim odabranim lokalnim samoupravama. Knjaževac ističemo kao primer vrlo dobre prakse gde su se lokalni ribolovci, članovi Udruženja, odlično organizovali i izglasali “svoj” predlog da bude finansiran iz opštinskog budžeta – kaže Kalina Simić, koordinator programa u BIRN-u.

Za opštinu Knjaževac je veliko priznanje to što je od strane BIRN-a prepoznata kao jedna od deset lokalnih samouprava u Srbiji vrednih sprovođenja ovakvog projekta.

– Participativno budžetiranje je jedan od najboljih načina za uključivanje građana u odlučivanje o lokalnom budžetu. Imali smo zaista dobra iskustva i sa udruženjima građana i sa pojedincima, odziv je bio iznenađujuće veliki i na nama je da sve te primere dobre prakse ubuduće uvrstimo u svoje redovne aktivnosti- rekao je  Branislav Josifović, koordinator projekta u knjaževačkoj opštini.

Učestvujući u projektu “Participativno budžetiranje“, građani Knjaževca prošle godine odlučili su da se sredstvima budžeta izgradi jezero Jezava.

BIRN i NALED će biti na raspolaganju i lokalnoj administraciji i nevladinom sektoru kada budu realizovali ovaj proces za opštinski budžet za 2017. godinu, zaključeno je na  sastanku.

PODRŠKA RAZVOJU POLJOPRIVREDE I SAMOZAPOŠLJAVANJU

U skladu sa Predlogom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine Majdanpek za ovu godinu, objavljen je javni konkurs za dodelu sredstava. Za meru investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava opredeljeno je sedam miliona dinara, od ukupno 19 miliona dinara opredeljenih za ovaj program, a konkurs će trajati do 31.oktobra, odnosno do utroška predviđenih sredstava.

– Ove godine konkurs je raspisan blagovremeno, već je objavljen u lokalnim medijima i trajaće do 31.oktobra, odnosno do utroška predviđenih sredstava. Proširena je i lista namena, pa je pored krupnije i sitne stoke, predviđena i nabavka polovne i nove opreme, poljoprivredne mehanizacije, a pokriven je sektor mleko, meso, voće, grožđe i povrće, zatim ostali usevi i sektor pčelarstvo – navodi Mirjana Cakić Mladenović, pomoćnica predsednika Opštine Majdanpek. – Na sajtu opštine se može preuzeti potrebna dokumentacija, a za tehničku podršku poljoprivrednicima koji nisu korisnici interneta, od pomoći su i zaposleni u kancelarijama Fondacije za lokalni ekonomski razvoj, u Majdanpeku i Donjem Milanovcu.

Kako se ne bi ponovila prošla godina kada je tek deo opredeljenih sredstava bio iskorišćen, od sedam miliona tek oko 400 hiljada dinara, uslovi su sada znatno povoljniji. Poljoprivrednicima, bogatijim za prošlogodišnje iskustvo, kada su u veoma kratkom roku u skladu sa uslovima koje je propisalo resorno ministarstvo, bili u obavezi da pribave brojnu dokumentaciju, na ruku ide i činjenica da će, umesto samo mesec dana koliko su na raspolaganju imali lane, sada rokovi biti znatno duži, budući da je konkurs otvoren do kraja oktobra, odnosno, do utroška predviđenih sredstava.

U skladu sa usvojenim Lokalnim akcionim planom zapošljavanja za 2016.godinu, na sajtu Opštine Majdanpek objavljen je I javni poziv za realizaciju programa podrške samozapošljavanju i o tome obaveštena javnost i nezaposlena lica kojima su odobrena sredstva – subvencije za samozapošljavanje po javnom pozivu Nacionalne službe zapošljavanja, filijala Bor, ispostava Majdanpek

Kako se navodi, programom se odobravaju dodatna sredstva u jednokratnom iznosu od 40 hiljada dinara po korisniku. U ovom slučaju radi se o licima kojima su već odobrena sredstva NSZ  za samozapošljavanje, a dodatna pomoć od 40 hiljada dinara treba da olakša uvek najtežu, prvu godinu poslovanja. Pronađen je način da se umesto za 10 koliko je bilo predviđeno, dodatna pomoć pri samozapošljavanju obezbedi za sve koji su pravo na sredstva za samozapošljavanje ostvarili posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja, a kakvih je 16.

Prema podacima iz Nacionalne službe zapošljavanja njihov javni poziv imao je 119 prijava iz Borskog okruga, a od 65 odobrenih, 16 je iz opštine Majdanpek.

Rok za podnošenje prijava za meru podrške samozapošljavanja u skladu sa LAPZ opštine Majdanpek za 2016.godinu ističe 4.jula.

ZAMENIK ŠEFA DELEGACIJE EU OSKAR BENEDIKT POSETIO KLADOVO

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Oskar Benedikt, tokom posete opštini Kladovo razgovarao  je sa delegacijom opštine  koju je predvodio predsednik dr Dragan Budujkić. Tom prilikom je naglašeno da ta podunavska opština uspešno sarađuje sa programima Evropske unije, jer ti projekti imaju veliki uticaj na život stanovništva. Novim programom  Evropska unija obezbedila je podršku za 13 proizvođača meda  iz opštine Kladovo donacijom 91 košnice kaja će im pomoći u obnovi proizvodnje nakon štete u poplavama iz 2014. godine.

– Evropska unija pružila je opštini Kladovo finansijsku pomoć koja doprinosi oporavku malih poljoprivrednih gazdinstava u kojima su još vidljive posledice elementarnih nepogoda.Zato se nadamo da će se ovakava saradnja nastaviti i u budućnosti-optimista je  dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

 Za vreme posete opštini Kladovo Oskar Benedikt je obišao tri rekonstuisane kuće  u Đerdapskoj ulici u Tekiji, oštećene tokom septembarskih poplava 2014. godine  i razgovarao sa porodicama čiji su domovi  obnovljeni zahvaljujući sredstvima Evropske unije.

Za pomoć u saniranju posledica poplava u Kladovskom kraju EU je investirala 125.000 evra, dok je vrednost donacije namenjene pčelarima 5.400 evra i značajna je za oporavak malih poljoprivrednih gazdinstava.

-Drago mi je da projekti koje je finansirala EU na Istoku  Srbije imaju veliki uticaj na život stanovništva. Pomogli smo 17 domaćinstava , 16 kuća je obnovljeno , finansirali smo izgradnju   nove montažne kuće  jednoj porodici. U međuvremenu  obezbedili smo novac za podršku u oporavku  378 malih poljoprivrednih domaćinstava koja su pretpela štetu od elementarnih nepogoda.Zadovoljan sam što smo doprineli poboljšanju uslova života ugroženih meštana u Kladovskom kraju. izjavio je Oskar Benedikt u Tekiji nakon obilska porodica koje su dobile pomoć EU.

OTVORENA BANKA „POŠTANSKA ŠTEDIONICA“ U KLADOVU

Banka“Poštanska štedionica“ u Kladovu je otvorila ekspozituru koja će raditi sve poslove   uključujući dinarsko i devizno poslovanje kako sa stanovništvom tako i sa privredom. Meštani grada na Dunavu konačno su dobili banku u kojoj mogu da podignu novac i da plate račune, a penzioneri više ne moraju da putuju do Negotina da bi rešili administrativne poslove.

-Otvaranje banke značajno je za privrednike iako u gradu postoji nekoliko afirmisanih banaka. Konkurencija je dobro došla i osim toga moramo biti zadovoljni jer posao u banci dobilo četvoro mladih Kladovljana- ističe Boris Čelenković privrednik iz Kladova.

Realizacija  projekta potvrda je uspešne saradnje rukovodstva opštine Kladovo i Banke „Poštanska štedionica“ koja je prepoznala potrebe meštana.

– U okviru svoje misije širenja poslovne mreže  na teritoriji cele SrbijeBanka“Poštanska štedionica“  nije slučajno izabrala Kladovo. Imamo uvid u privredne potencijale i potrebu stanovništva ove opštine. Nastojaćemo da podignemo nivo i kvalitet banarskih usluga i ispunimo potraživanja klijenata- naglasio je dr Srđan Cekić predsednik IO Banke „Poštanska štedionica“.

Ekspozituru banke površine 135 kvadrata u kojoj su posao na neodređeno vreme dobila četiri radnika,simboličnim presecanjem vrpce otvorio je Radisav Čučulanović menadžer opštine Kladovo.

-Želeli smo da pojačamo bankarsku konkurenciju u gradu, ali i da olakšamo građanima učešće u sistemu bankarskih transakcija. Oni su dali inicijativu, opština je preduzela konkretne korake i saradnja sa bankom uspostavljena  je na obostrano zadovoljstvo. Otvaranje ekspoziture uklapa se u okvire opšteg razvoja  Kladova-istakao je Čučulanović.

Kladovski “ Komunalac “ prvo je javno preduzeće  koje je  Bankom „Poštanska štedionica“ potpisalo zahtev za otvaranje tekućih računa u ekspozituri u Kladovu.

KNJAŽEVAC DOBIO NAUČNI KLUB

U Regionalnom centru za stručno usavršavanje u Knjaževcu u ponedeljak, 09. maja, otvoren je Naučni klub.

Naučni klub u Knjaževcu je peti po redu u Srbiji i jedan od dvanaest koliko ih je i planirano, a uspostavljen je na osnovu Memoranduma o saradnji opštine Knjaževac, Centra za promociju nauke iz Beograda i Regionalnog centra za stručno usavršavanje. Preko aktivnosti Naučnog kluba nastavnici i naučnici moći će na nauku učine vidljivijom i pokažu koliko je ona lepa, zanimljiva i korisna.

– Naša ideja je da se podelimo našu misiju, a to je neformalno obrazovanje, sa nastavnicima i učenicima. Insistiramo da deca dođu,  vide, pipnu i omirišu nauku kako bi se kod njih probudila znatiželja i interesovanje – kaže Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke.

Otvaranje Naučnog kluba pokazuje da  Knjaževac želi da ulaže u edukaciju dece, rekao je na otvaranju predsednik opštine Milan Đokić.

– Opština Knjaževac je među prvima u Srbiji koje imaju otvorene naučne klubove. Klub će imati za cilj promociju i prezentaciju nauke i nadam se da će naši osnovci i srednjoškolci provoditi vreme ovde i da će se sve više njih interesovati za nauku – dodaje Đokić.

Reginalni centar za stručno usavršavanje je otvaranjem Naučnog kluba u svojim prostorijama proširio delatnost i na edukaciju mladih.

– Već smo počeli sa tim jer smo pre desetak dana imali gostovanje mobilnog planetarijuma. Bavićemo se promovisanjem nauke, pokušaćemo da što više mladih dovedemo ovde i pokažemo im neposredno šta je zapravo nauka –  ističe Dejan Tomić, direktor RCSU Knjaževac.

Otvaranje Naučnog kluba u Knjaževcu prati gostujuća izložba “Spektri“. Ona pokriva šest oblasti koje čine elektromagnetno zračenje: radio-talase, mikro-talase, infracrveno zračenje, vidljivi deo spektra, ultraljubičasto zračenje kao i X i gama-zračenje. Nakon otvaranja, održano je predavanje za nastavnike “Naučni klub – koncept i aktivnosti”.

PODRŠKA POLJOPRIVREDNICIMA

U opštini Knjaževac potpisan je ugovor o saradnji lokalne samouprave i Agencije za ekonomski razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga. Time praktično počinje realizacija projekta podrške poljoprivrednicima kroz beskamatne pozajmice za unapređenje proizvodnje. Sredstva za zajednički fond od 15 miliona dinara obezbedili su opština Knjaževac i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC.

Švajcarska agencija SDC finansira program “Razvoj privatnog sektora u Srbiji” koji realizuje Agencija za razvoj Pčinjskog okruga. Današnjim potpisivanjem ugovora o saradnji sa opštinom Knjaževac praktično je počela realizacija projekta podrške poljoprivrednicima.

– Ovaj čin potpisivanja ugovora rezultat je dosta dugog rada i zahvalan sam partnerima iz Knjaževca na saradnji. Mislim da smo došli do rešenja dobrih za sve strane, a verujem da će proizvodi našeg minulog i budućeg rada moći da se vide u dvorištima vaših domaćina – rekao je Živko Ivanković, direktor Agencije za razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga.

Pregovori o realizaciji ovog projekta trajali su godinu dana, a potpisivanjem ugovora stvoreni su uslovi da se oformi revolving fond iz koga će se poljoprivrednicima odobravati pozajmice pre svega za nabavku opreme. “Fond će biti “težak” 15 miliona dinara, obnavljaće se iz godine u godinu, a očekujemo da ćemo narednih godina imati od 50 do 100 korisnika. Sredstva će biti značajna, jer će omogućiti nabavku krupnije mehanizacije. Mi smo do sada odobravali sredstva u visini do 80.000, a na ovaj način moći će da se dobijaju pozajmice i do 10 puta veće, a najznačajnije je da će pozajmljeni novac moći da se vraća kroz poljoprivredne proizvode – izjavio je Dragan Milutinović, direktor Agencije za razvoj opštine Knjaževac.

Program podrške poljoprivredi, koji je opština Knjaževac realizovala u prethodnom periodu, dao je izvanredne rezultate, prepoznate i van granica opštine.

– Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su i međunarodni partneri, poput švajcarskog SDC-a, prepoznali kvalitet naših programa, tako da je i ovo potpisivanje ugovora svojevrsni dokaz da smo na pravom putu. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača moći će da dobije značajnu finansijsku podršku kroz ovaj projekat, a time će se stvoriti i uslovi za značajno upošljavanje ljudi. Sredstva će biti bez kamate, vraćaće se u roku od pet godina i ubeđen sam da će predstavljati odličnu podršku svima koji se opredele za ozbiljniju proizvodnju u oblasti voćarstva, povrtarstva ili proizvodnju lekovitog bilja – istakao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

U narednoj fazi realizacije projekta biće raspisan konkurs za budućeg otkupljivača poljoprivrednih proizvoda, a prema najavama, zainteresovani poljoprivrednici za novčane pozajmice moći će da konkurišu od juna meseca.

 

Javni poziv „ZAVARIVAČ“ a.d. Vranje

ZA POLJOPRIVREDU 21,3 MILIONA DINARA

Na  sednici Opštinskog veća u Knjaževcu, održanoj početkom aprila,  usvojeni su Izveštaj o merama u 2015. i Program mera podrške sprovođenju poljoprivredne politike u ovoj godini. Budžetom opštine, za razvoj poljoprivrede u 2016. godini predviđeno je 21,3 miliona dinara.

U 2015. godini sredstva Fonda za razvoj poljoprivrede koristilo je 220 poljoprivrednika od kojih je najveći broj dobio sredstva po konkursu za subvencionisanu nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme za poljoprivrednu proizvodnju. Značajan broj poljoprivrednika koristio je sredstva u oblasti voćarstva, kao i stočarstva.

– U 2015. realizovan je program ukupne vrednosti 22 miliona, dok je Planom za ovu godinu predviđen ukupan iznos sredstava od 21,3 miliona dinara. U međuvremenu stigla je i saglasnost Ministarstva na Plan za 2016. godinu, pa su ga i većnici  usvojili. Planiran je konkurs u oblasti pčelarstva, vredan tri miliona dinara, za nabvku mehanizacije i opreme planirana sredstva iznose 5,3 miliona, dok je za oblast voćarstva predviđeno sedam miliona dinara, a neće izostati ni subvencije za ovčarstvo, kozarstvo i mlečno govedarstvo –  rekao je na sednici Veća Dalibor Stanojević, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede.

 

VUČIĆ: RTB „BOR“ RAZVOJNI PROJEKAT ZA CEO REGION

Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, naglasio je na današnem mitingu ove političke opcije u Boru da Rudarsko – topioničarski basen (RTB) “Bor” treba da bude razvojni projekat za ceo region.

– Za razliku od drugih koji su nudili da RTB nestane, moj odgovor je da će Srbija sačuvati RTB Bor. Rešićemo i pitanje Cerova 2, RBM Majdanpek, Borske jame i imaćemo rudu u borskoj topionici. Topionicu smo završili, RTB će da živi kao uspešna kompanija i jedna od najvažnijih u Srbiji – naglasio je Vučić.

On je dodao da veruje da će,ukoliko cena bakra sa sadašnjih 4700 dolara po toni ode na 5700, RTB moći da računa na profit.

– Uz dobru organizaciju možemo da računamo i na profit i uveren sam da će mnoge kompanije  doći u Bor. Pored RTB, ojačaćemo i razvijati i druge sektore u Timočkoj Krajini. Za nepune dve godine suočili smo se i sa velikom prirodnom katastrofom, borili se, i zadovoljni smo onim što smo uspeli da obnovimo, i mnoge gradove vratimo u život. Uspeli smo da dovedemo i mnoge investitore –kazao je Vučić.

Predsednik SNS je naglasio da bi svaki korak unazad značio propast za Srbiju.

-Biće mnogo problema ali će zemlja biti uspešna i više nikada neće biti pred bankrotom. Biće zemlja radnika i rudara, ljudi koji žele da rade, poštenih i odgovornih. Ako ovo sa Kinezima završimo u narednim danima, potpišemo ugovor, onda će Srbiji i svima nama biti mnogo lakše. A onda sve snage usmerićemo na RTB “Bor” i Resavicu. Čuvali smo našu nezavisnost, ustali da pokažemo da se zemlja  nalazi na evropskom putu ali isto tako mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, zato što ne udaramo prijatelja kada nam je teško   – dodao je Vučić.

Blagoje Spaskovski , generalni direktor RTB i poverenik SNS, naglasio je da je Srbija spašena bankrota.

-Za razliku od prethodnih predsednika Vlade koji su iz ovoga kraja a pripadaju demokratama nisu ni prošli kroz Bor a Vučić je bio devet puta u gradu bakra. Izgrađeno je 100 i više kilometara puteva, Vučić je kao premijer prepoznao i podržao Bor i RTB. Ovde je uspeh pre svega Vlade koju je vodio Vučić –kazao je Spaskovski.

Predsednik Srpske napredne partije dr Nenad Popović istakao je da bi se ostvarili svi ciljevi, da je potrebna  ekonomski snažna Srbija.

-Prošlog veka na zahtev Vlade Srbije Rusija je sprečila donošenje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Rusija podržava našu listu jer je ona garant da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni su ovoj Vladi što ih nije izdala. Da su bili neki drugi sigurno bi izdali i Srbiju i Rusiju. Premijer Srbije Vučić se šest puta sastao sa predsednikom Putinom  u prethodne dve godine. Rusija ima najveće tržište na svetu, sve što proizvodimo iz Srbije izvozimo u Rusiju bez carina i tu šansu moramo iskoristiti – kazao je Popović.

Studenka Kovačević, direktorka Borskog turističkog centra kazala je da su mladi budućnost Srbije.

– Naš grad je posle više od sto godina čist, bez dima. Budućnost su mladi i hvala Vučiću,  jer je uključio mlade u sve sfere društvenog života, u sve društvene i javne poslove – kazala je Kovačevićka.

Profesor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za bezbednost dr Zoran Dragišić tvrdi da ono što politiku Vučića i Vlade koju je vodio izdvaja od svih prethodnih Vlada je činjenica da Srbija nikada ranije nije bila bezbednija a ni stabilnija zemlja.

-Zemlja ima prijatelje i na zapadu, severu i jugu. Srbija je danas partner i niko joj ništa ne nameće.  Imamo 300 kilometara novih puteva koji se grade, 120 000 novih radnih mesta. Bezbednost predstavlja temelj stabilnosti, na osnovu kojeg možemo graditi sigurnu budućnost naše zemlje – kazao je Dragišić.