Category: EKONOMIJA

“ĐERDAP“ OSTAO BEZ DIREKTORA

Od 1. oktobra, Privredno društvo “Đerdap“, u čijem sastavu posluju hidroelektrane “Đerdap 1 i 2“, “Vlasina“ i “Pirot“, koje strujom snabdeva više od četvrtine Srbije – ostalo je bez direktora. Jer, Goran Knežević, koji je do sada obavljao tu funkciju, prelazi na drugo radno mesto u EPS.

Naše informacije govore i da će upravljanje nad našom najvećom hidroelektranom “Đerdap 1“, kod Kladova, preuzeti Petar Manzalović, koji je do sada bio na funkciji rukovodioca revitalizacije. Inače, najveća HE u Srbiji je bez direktora već nekoliko meseci, otkada je to mesto napustio Ljubiša Jokić.

Knežević, koji je po struci diplomirani ekonomista, već je bio direktor PD “Đerdap“ od 2008. do 2010, a na tu funkciju je došao sa mesta zamenika generalnog direktora JP “Putevi Srbije“. Iz tog perioda ostao je upamćen po tome što je izneo stav da bi sa ruskom firmom “Silovije mašine“, koja je dobila posao revitalizacije HE “Đerdap 1“, “ukoliko nastave sa kašnjenjem, trebalo raskinuti ugovor i raspisati novi tender“.

Na mestu direktora PD “Đerdap“ nasledio ga je Dragan Stanković. Ali, Knežević, koji je, navodno, kadar Nove Srbije, koju vodi ministar bez portfelja Velimir Ilić, vratio se tu fotelju 2013. godine, nakon formiranja nove Vlade Srbije.

Nije poznato da li je Knežević smenjen ili je sam napustio mesto direktora, ali je činjenica da se situacija iskomplikovala nakon strukturnih promena u Elektroprivredi Srbije, jer je umesto Privrednog društva, “Đerdap“ postao ogranak EPS.

A, zbog nepovoljne hidrologije u septembru, hidroelektrana „Đerdap 1“ proizvela je 214,4 miliona kilovat-časova električne energije ili 81 odsto od plana za taj mesec. To je „cena“ sušnog perioda, tako da je realizacija dinamičkog proizvodnog plana od 260 miliona kilovat-sati struje umanjena za 19 odsto. Za devet meseci hidrocentrala kod Kladova EPS je isporučila više od četiri milijarde kilovat-časova struje, odnosno 89 odsto od dinamičkog plana za taj period u godini. Plan za oktobar je oko 267 miliona kilovat-sati električne energije. Pri trenutnom dotoku od samo 2.600 kubika vode u sekundi, hidroaagregati u prvoj đerdapskoj hidrocentrali dnevno proizvedu 8,2 miliona kilovat-časova električne energije.

MILION EVRA ZA KNJAŽEVAČKI AGRAR

U Domu kulture u Knjaževcu potpisani su ugovori o subvencijama u oblasti mlečnog govedarstva i subvencionisanoj nabavci mehanizacije i opreme za poljoprivredu. Parafirano je 306 ugovora, ukupne vrednosti 14,6 miliona dinara.

Mere koje lokalna samouprava, preko Fonda za razvoj poljoprivrede, sprovodi od 2012. godine vidljive su u svakom delu opštine Knjaževac.

– U prethodnom periodu imali smo više od 1.000 korisnika po raznim konkursima našeg Fonda. U ovom delu Srbije smo jedinstvena opština koja je u periodu od 2012. do ove godine uložila 1.000.000 evra u direktnu podršku razvoju poljoprivrede – kaže Dalibor Stanojević, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac.
Opština Knjaževac program podrške ruralnom razvoju realizovala je kroz tri mere. Prva je intenzivno investiranje u poljoprivrednu proizvodnju.

– Ljudi koji su na selu moraju od nečega da žive, a mi smo u prethodne tri godine više od 100 miliona dinara uložili u mere subvencije u vidu pomoći voćarima i stočarima. Takođe, mnogo je urađeno po pitanju ruralne infrastrukture. Više od 250 miliona dinara uloženo je u popravku puteva, sisteme vodosnabdevanja, elektrifikaciju. Treća mera, po kojoj smo jedinstveni u Srbiji, je besplatni javni prevoz na području opštine za sve kategorije stanovništva – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine.

BOLJEVAC REŠAVA VODOSNABDEVANJE

Rešavanje problema vodosnabdevanja jedan je od ključnih ciljeva opštine u narednom periodu kaže predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović. – Novac dobijen od nemačke organizacije GIZ i švajcarske Vlade za najuspešniju naplatu poreza u istočnoj Srbiji, biće iskorišćen za radove na vodovodnoj mreži u boljevačkim selima.

U toku je izrada projekta, a početak radova planiran je za kraj godine. Podsećanja radi, Boljevac je nagrađen sa 333.000 evra u konkurenciji devet opština istočne Srbije, a projekat su zajednički organizovale i pratile švajcarska i nemačka Agencija za razvoj i saradnju.

SUŠA UMANJILA ROD KUKURUZA

Dugotrajna suša koja je pogodila Istočnu Srbiju, a posebno Borski okrug, značajno je umanjila ovogodišnji rod najznačajnije poljoprivredne kulture – kukuruza. Na pojedinim parcelama, ističu stručnjaci, roda uopšte i nema, a na onima gde ga ima, šteta je i do 50 odsto. Ovom kulturnom je na području Borskog okruga, inače, zasejano oko 20.000 hektara.

– Prinosi su smanjeni, u zavisnosti od parcele, od 30 do 50 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, koji je oko pet tona po hektaru – navodi dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Najveću štetu prouzrokovale su izrazito visoke temperature, konstantno preko 35 stepeni, baš u vreme oplodnje kukuruza, pa polen uopšte i nije mogao da bude aktivan.

– Kada se ovome doda i činjenica da jako mali broj poljoprivrednih proizvođača navodnjava svoje njive, ovakvo stanje useva kukuruza ove proizvodne godine uopšte nije za čuđenje. S obzirom na globalno zagrevanje, rast godišnje sume temperatura za stepen-dva, od izuzetnog je značaja da se naši poljoprivrednici pozabave problemom navodnjavanja svojih njiva, kako bi se na duži vremenski period izbegle posledice koje suša ostavlja na poljoprivredne useve – ističe Petkanićeva i podseća na aktuelne podsticaje Ministarstva poljoprivrede, koje onima koji kupe sisteme za navodnjavanje vraća 40 odsto uloženog novca.

U Negotinskoj Krajini dugotrajna suša uzela je danak i hlebnom zrnu. Osim što su umanjeni prinosi, a prosečno je obran rod od oko četiri tone po hektaru, pšenica je podbacila i u kvalitetu.

BRODOVI PONOVO PRISTAJU U KLADOVU

Na sednici Skupštine, odbornici su jednoglasno usvojili izveštaj o izvršenju budžeta opštine Kladovo za prvih šest meseci ove godine. Ukupni prihodi su 276 miliona dinara, odnosno blizu 38 odsto od plana.

Jednoglasnom odlukom je usvojen i drugi ovogodišnji rebalans opštinskog budžeta, čime je prihod uvećan za 26 miliona dinara, tako da sada prihodna strana opštinske kase iznosi 746 miliona dinara. Najveći deo prihoda – 23 miliona dinara – bespovratno je uplatilo Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija za izgradnju pontona za pristan brodova u Kladovu.

– Mi smo ponosni što smo posle 29 godina čekanja stvorili uslove da u Kladovu ponovo pristaju brodovi. Zahvalnost za razumervanje dugujemo resornom ministarstvu, koje je prepoznalo značaj te investicije i odobrilo nam bespovrastna sredstva za njenu realizaciju – poručio je Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Kroz Srbiju godišnje prođe oko 600 brodova,  koji će od narednog leta biti u mogučnosti da se usidre i u Kladovu. To će značajno doprineti afirmaciji turističkih potencijala našeg kraja .Naša je obaveza da taj trenutak spremno dočekamo i doprinesemo razvoju turizma na tom delu Dunava – dodao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Preraspodelom sredstava prihodovanih smanjenjem zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi, dva miliona dinara usmereno je za finansiranje prevoza srednjoškolaca sa područja opštine Kladovo u naredna dva meseca. Odbornici su jednoglasno usvojili predlog odluke o izgradnji brane za zaustavljanje bujičnih voda selu Kladušnica i rekonstrukciji atmosferske kanalizacije u naselju Brza Palanka. Oni su prihvatili i izveštaj o radu predškolske ustanove „Neven“ za minulu školsku godinu i dali su podršku godišnjem planu rada te vaspitno-obrazovne ustanove.

DOBRO GROŽĐE – DOBRO VINO

Krajinski vinari ove godine imaju dobar rod i po svemu sudeći napraviće dobro vino. Po rečima stručnjaka, konstantno praćenje stanja vinograda tokom vegetacije na potesu Negotinske Krajine su na to i ukazivale. Berbu je, međutim, nakratko prekinula kiša, prva u poslednjih nekoliko meseci.

– Za sada se to nije odrazilo na prinos i kvalitet grožđa. Nije došlo do smanjenja sadržaja šećera u bobicama, koji u ovom trenutku iznosi oko 23 odsto, niti do pucanja bobica. Nije uočena ni pojava botritisa u vinogradima, koji je česti pratilac velikih količina padavina u vreme sazrevanja i branja grožđa – kaže dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Po rečima stručnjaka štetne posledice po rod predstavljaju obilne padavine koje mogu dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta grožđa.

– Bobice grožđa trpe veliki pritisak vode, dolazi do njihovog pucanja, gubitka tečnosti i hranljivih materija. Može doći i do pojave botritisa. Velika količina padavina u ovom trenutku takođe, kao posledicu ima i produženje porasta lastara, koji troše velike količine hranljivih materija i slabije sazrevaju. Kao takvi ne mogu da do perioda mirovanja sakupe potrebne količine hranljivih materija za prezimljavanje, pa tokom zime stradaju od zimskih mrazeva – ističe Petkanićeva.

Krajinski vinogradari, zato, ovih dana ubrzano rade, nadajući se da se neće obistiniti prognoze metereologa, kako bi i sledeće godine imali zdrave vinograde i pili kvalitetno krajinsko vino.

HIBRIDI KUKURUZA ODOLELI SUŠI

Na oglednoj parceli poljoprivrednog proizvođača Nikole Verbunkića u kladovskom Rtkovu održan je Dan polja, posvećen hibridima kukuruza. Oko 60 domaćina iz Donjeg Ključa bilo je u prilici da se na površini od 3,5 hektara uveri u prinose 10 vrsta hibrida semenske kuće „Pionir“.

Vaganjem hibrida, ustanovljeno je kakvi su prinosi po hektaru i kolika je vlaga zrna. Najbolji prinos imao je hibrid PR 37 N 01 7,9 tona po hektaru, dok je prosečni prinos na oglednoj parceli sedam tona kukuruza sa 14 odsto vlage, tako da su se prisutni ratari i vlasnik parcele uverili u prednost „Pionir“ hibrida u ekstremno sušnoj godini.

– Setvu sam obavio u optimalnom roku 8. aprila, koristeći deklarisano seme. Sproveo sam sve neophodne agrotehničke mere i nadao sam se prinosu od 15 tona po hektaru. Međutim, suša i ekstremno visoke temperature to nisu dozvolile. S druge strane, u takvim okolnostima, sa prosečnim prinosom od sedam tona po hektaru ipak sa zadovoljan – govori Nikola Verbunkić, poljoprivredni proizvođač iz tog dunavskog naselja.

Na oglednoj parceli Verbunkić je koristio hibride kuće semena „Pionir“ i koristio je savete struke.
– Za ovu godinu prinosu su dobri, s obzirom na visoku temperaturu i “stresnu“` situaciju za sve poljoprivredne proizvode – istakao je Nenad Atanasijević, promoter „Pionirovih“ hibrida za Timočku krajinu. -Na parceli je posejano od 57 do 65.000 stabljika kukuruza po hektaru, i to je, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, dalo prinose od šest do osam 8 tona zrna. Iskustva nam potvrđuju da je od 10, osam godina je sušno i zato se ratari moraju prilagoditi.

Dan polja u Rtkovu bila je prilika za druženje stručnjaka i proizvođača, a manifestacija je dobila i podršku lokalne samouprave, jer se sa njima družio i Milisav Ratopekić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

DONIRANA STOČNA HRANA DOMAĆINSTVIMA U KLADOVU

Na punktovima u Brzoj Palanci i u Kladovu obavljena je raspodela stočne hrane koju je lokalna samouprava, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), obezbedila  za domaćinstva pogođena prošlogodišnjim bujičnim poplavama. Donacija sadrži ukupno 72,9 tona  hrane za krave i svinje, kao pomoć ugroženim gazdinstvima i raspoređena je u 253 domaćinstva koja su pretrpela štetu.

– Pomoć je distribuirana u 13 opština istočne Srbije, a realizuje se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije. Sa rukovodstvom lokalne zajednice dogovoren je način prikupljana prijava i distribucije stočne hrane koja je stigla na krajnje odredište, odnosno u domove poljoprivrednika koji su zbog poplava pretrpeli štetu – kazao je Senad Hopić, savetnik za poljoprivredu.

Ključkim domaćinima koji se bave stočarstvom, a čija su se gazdinstva našla na udaru podivljale prirode, isporučeno je po 320 kilograma stočne hrane.

– To je izuzetno važna podrška ključkim ratarima sa ugroženih područja. Isporučeno je ukupno 20 tona stočne hrane za krave i 52 tone za svinje. Želim da se zahvalim organizaciji FAO koja je prepoznala teškoće naših meštana i delimično ih je ublažila konkretnom donacijom – istakao  je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

OBNOVA PUTEVA U KNJAŽEVCU

Glavni infrastrukturni posao ovog leta u opštini Knjaževac je rekonstrukcija puteva ka selima i u selima.
Do kraja avgusta, biće obnovljeno i asfaltirano 12 putnih pravaca, ukupne dužine 16 kilometara. Vrednost posla je oko 88 miliona dinara, a novac je obezbeđen u budžetu opštine, podsetio je, obilazeći gradilišta, predsednik opštine Milan Đokić.
– Trudimo se da poboljšamo i olakšamo život naših sugrađana koji žive u knjaževačkim selima. Sređivali smo grad, sređujemo ga i dalje, ali hoćemo da intenzivno ulažemo u sela. Ne možemo očekivati od ljudi u 21. veku da žive u selima i da se bave poljoprivredom, a da do sela dolaze pohabanim putevima, da nemaju prevoz, javnu rasvetu ili vodu za piće – kazao je Đokić.
Veliki deo posla je završen. Uređene su saobraćajnice u staroplaninskim selima, dolini Timoka, a do kraja sanacije, radiće se na području Zubetinca, Vlaškog Polja, Orešca, Podvisa. Ali, time se građevinska sezona ne završava, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.
– U narednom periodu nas očekuje održavanje ulica u gradu tokom septembra, a raspisali smo javnu nabavku i za održavanje ulica u selima – dodao je Radosavljević.
Do kraja meseca u Knjaževcu će početi da funkcioniše i besplatan javni prevoz za sve stanovnike opštine.

STOČNA HRANA ZA UGROŽENA DOMAĆINSTVA

U saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Opština Knjaževac obezbedila je stočnu hranu za domaćinstva pogođena prošlogodišnjim vremenskim nepogodama.
Nakon što Veterinarski institut obavi kontrolu kvaliteta, stočna hrana biće distribuirana seoskim domaćinstvima koja su prošle zime pretrpela najveću štetu od ledoloma, kaže pomoćnik predsednika opštine Mišel Nikolić.
– Opština Knjaževac, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija obezbedila je 80 tona stočne hrane kao pomoć ugroženim domaćinstvima tokom prethodne zime od poplava i ledoloma. Hrana će biti distribuirana u 253 domaćinstva koja su pretrpela štetu – kazao je Nikolić.
Obezbeđivanje  stočne hrane samo je nastavak akcije otklanjanja posledica elementarnih nepogoda koje su prošle godine pogodile opštinu Knjaževac.