Timočke

U skladu sa Predlogom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine Majdanpek za ovu godinu, objavljen je javni konkurs za dodelu sredstava. Za meru investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava opredeljeno je sedam miliona dinara, od ukupno 19 miliona dinara opredeljenih za ovaj program, a konkurs će trajati do 31.oktobra, odnosno do utroška predviđenih sredstava.

– Ove godine konkurs je raspisan blagovremeno, već je objavljen u lokalnim medijima i trajaće do 31.oktobra, odnosno do utroška predviđenih sredstava. Proširena je i lista namena, pa je pored krupnije i sitne stoke, predviđena i nabavka polovne i nove opreme, poljoprivredne mehanizacije, a pokriven je sektor mleko, meso, voće, grožđe i povrće, zatim ostali usevi i sektor pčelarstvo – navodi Mirjana Cakić Mladenović, pomoćnica predsednika Opštine Majdanpek. – Na sajtu opštine se može preuzeti potrebna dokumentacija, a za tehničku podršku poljoprivrednicima koji nisu korisnici interneta, od pomoći su i zaposleni u kancelarijama Fondacije za lokalni ekonomski razvoj, u Majdanpeku i Donjem Milanovcu.

Kako se ne bi ponovila prošla godina kada je tek deo opredeljenih sredstava bio iskorišćen, od sedam miliona tek oko 400 hiljada dinara, uslovi su sada znatno povoljniji. Poljoprivrednicima, bogatijim za prošlogodišnje iskustvo, kada su u veoma kratkom roku u skladu sa uslovima koje je propisalo resorno ministarstvo, bili u obavezi da pribave brojnu dokumentaciju, na ruku ide i činjenica da će, umesto samo mesec dana koliko su na raspolaganju imali lane, sada rokovi biti znatno duži, budući da je konkurs otvoren do kraja oktobra, odnosno, do utroška predviđenih sredstava.

U skladu sa usvojenim Lokalnim akcionim planom zapošljavanja za 2016.godinu, na sajtu Opštine Majdanpek objavljen je I javni poziv za realizaciju programa podrške samozapošljavanju i o tome obaveštena javnost i nezaposlena lica kojima su odobrena sredstva – subvencije za samozapošljavanje po javnom pozivu Nacionalne službe zapošljavanja, filijala Bor, ispostava Majdanpek

Kako se navodi, programom se odobravaju dodatna sredstva u jednokratnom iznosu od 40 hiljada dinara po korisniku. U ovom slučaju radi se o licima kojima su već odobrena sredstva NSZ  za samozapošljavanje, a dodatna pomoć od 40 hiljada dinara treba da olakša uvek najtežu, prvu godinu poslovanja. Pronađen je način da se umesto za 10 koliko je bilo predviđeno, dodatna pomoć pri samozapošljavanju obezbedi za sve koji su pravo na sredstva za samozapošljavanje ostvarili posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja, a kakvih je 16.

Prema podacima iz Nacionalne službe zapošljavanja njihov javni poziv imao je 119 prijava iz Borskog okruga, a od 65 odobrenih, 16 je iz opštine Majdanpek.

Rok za podnošenje prijava za meru podrške samozapošljavanja u skladu sa LAPZ opštine Majdanpek za 2016.godinu ističe 4.jula.

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Oskar Benedikt, tokom posete opštini Kladovo razgovarao  je sa delegacijom opštine  koju je predvodio predsednik dr Dragan Budujkić. Tom prilikom je naglašeno da ta podunavska opština uspešno sarađuje sa programima Evropske unije, jer ti projekti imaju veliki uticaj na život stanovništva. Novim programom  Evropska unija obezbedila je podršku za 13 proizvođača meda  iz opštine Kladovo donacijom 91 košnice kaja će im pomoći u obnovi proizvodnje nakon štete u poplavama iz 2014. godine.

– Evropska unija pružila je opštini Kladovo finansijsku pomoć koja doprinosi oporavku malih poljoprivrednih gazdinstava u kojima su još vidljive posledice elementarnih nepogoda.Zato se nadamo da će se ovakava saradnja nastaviti i u budućnosti-optimista je  dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

 Za vreme posete opštini Kladovo Oskar Benedikt je obišao tri rekonstuisane kuće  u Đerdapskoj ulici u Tekiji, oštećene tokom septembarskih poplava 2014. godine  i razgovarao sa porodicama čiji su domovi  obnovljeni zahvaljujući sredstvima Evropske unije.

Za pomoć u saniranju posledica poplava u Kladovskom kraju EU je investirala 125.000 evra, dok je vrednost donacije namenjene pčelarima 5.400 evra i značajna je za oporavak malih poljoprivrednih gazdinstava.

-Drago mi je da projekti koje je finansirala EU na Istoku  Srbije imaju veliki uticaj na život stanovništva. Pomogli smo 17 domaćinstava , 16 kuća je obnovljeno , finansirali smo izgradnju   nove montažne kuće  jednoj porodici. U međuvremenu  obezbedili smo novac za podršku u oporavku  378 malih poljoprivrednih domaćinstava koja su pretpela štetu od elementarnih nepogoda.Zadovoljan sam što smo doprineli poboljšanju uslova života ugroženih meštana u Kladovskom kraju. izjavio je Oskar Benedikt u Tekiji nakon obilska porodica koje su dobile pomoć EU.

Banka”Poštanska štedionica” u Kladovu je otvorila ekspozituru koja će raditi sve poslove   uključujući dinarsko i devizno poslovanje kako sa stanovništvom tako i sa privredom. Meštani grada na Dunavu konačno su dobili banku u kojoj mogu da podignu novac i da plate račune, a penzioneri više ne moraju da putuju do Negotina da bi rešili administrativne poslove.

-Otvaranje banke značajno je za privrednike iako u gradu postoji nekoliko afirmisanih banaka. Konkurencija je dobro došla i osim toga moramo biti zadovoljni jer posao u banci dobilo četvoro mladih Kladovljana- ističe Boris Čelenković privrednik iz Kladova.

Realizacija  projekta potvrda je uspešne saradnje rukovodstva opštine Kladovo i Banke “Poštanska štedionica” koja je prepoznala potrebe meštana.

– U okviru svoje misije širenja poslovne mreže  na teritoriji cele SrbijeBanka”Poštanska štedionica”  nije slučajno izabrala Kladovo. Imamo uvid u privredne potencijale i potrebu stanovništva ove opštine. Nastojaćemo da podignemo nivo i kvalitet banarskih usluga i ispunimo potraživanja klijenata- naglasio je dr Srđan Cekić predsednik IO Banke “Poštanska štedionica”.

Ekspozituru banke površine 135 kvadrata u kojoj su posao na neodređeno vreme dobila četiri radnika,simboličnim presecanjem vrpce otvorio je Radisav Čučulanović menadžer opštine Kladovo.

-Želeli smo da pojačamo bankarsku konkurenciju u gradu, ali i da olakšamo građanima učešće u sistemu bankarskih transakcija. Oni su dali inicijativu, opština je preduzela konkretne korake i saradnja sa bankom uspostavljena  je na obostrano zadovoljstvo. Otvaranje ekspoziture uklapa se u okvire opšteg razvoja  Kladova-istakao je Čučulanović.

Kladovski ” Komunalac ” prvo je javno preduzeće  koje je  Bankom “Poštanska štedionica” potpisalo zahtev za otvaranje tekućih računa u ekspozituri u Kladovu.

U Regionalnom centru za stručno usavršavanje u Knjaževcu u ponedeljak, 09. maja, otvoren je Naučni klub.

Naučni klub u Knjaževcu je peti po redu u Srbiji i jedan od dvanaest koliko ih je i planirano, a uspostavljen je na osnovu Memoranduma o saradnji opštine Knjaževac, Centra za promociju nauke iz Beograda i Regionalnog centra za stručno usavršavanje. Preko aktivnosti Naučnog kluba nastavnici i naučnici moći će na nauku učine vidljivijom i pokažu koliko je ona lepa, zanimljiva i korisna.

– Naša ideja je da se podelimo našu misiju, a to je neformalno obrazovanje, sa nastavnicima i učenicima. Insistiramo da deca dođu,  vide, pipnu i omirišu nauku kako bi se kod njih probudila znatiželja i interesovanje – kaže Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke.

Otvaranje Naučnog kluba pokazuje da  Knjaževac želi da ulaže u edukaciju dece, rekao je na otvaranju predsednik opštine Milan Đokić.

– Opština Knjaževac je među prvima u Srbiji koje imaju otvorene naučne klubove. Klub će imati za cilj promociju i prezentaciju nauke i nadam se da će naši osnovci i srednjoškolci provoditi vreme ovde i da će se sve više njih interesovati za nauku – dodaje Đokić.

Reginalni centar za stručno usavršavanje je otvaranjem Naučnog kluba u svojim prostorijama proširio delatnost i na edukaciju mladih.

– Već smo počeli sa tim jer smo pre desetak dana imali gostovanje mobilnog planetarijuma. Bavićemo se promovisanjem nauke, pokušaćemo da što više mladih dovedemo ovde i pokažemo im neposredno šta je zapravo nauka –  ističe Dejan Tomić, direktor RCSU Knjaževac.

Otvaranje Naučnog kluba u Knjaževcu prati gostujuća izložba “Spektri“. Ona pokriva šest oblasti koje čine elektromagnetno zračenje: radio-talase, mikro-talase, infracrveno zračenje, vidljivi deo spektra, ultraljubičasto zračenje kao i X i gama-zračenje. Nakon otvaranja, održano je predavanje za nastavnike “Naučni klub – koncept i aktivnosti”.

U opštini Knjaževac potpisan je ugovor o saradnji lokalne samouprave i Agencije za ekonomski razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga. Time praktično počinje realizacija projekta podrške poljoprivrednicima kroz beskamatne pozajmice za unapređenje proizvodnje. Sredstva za zajednički fond od 15 miliona dinara obezbedili su opština Knjaževac i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC.

Švajcarska agencija SDC finansira program “Razvoj privatnog sektora u Srbiji” koji realizuje Agencija za razvoj Pčinjskog okruga. Današnjim potpisivanjem ugovora o saradnji sa opštinom Knjaževac praktično je počela realizacija projekta podrške poljoprivrednicima.

– Ovaj čin potpisivanja ugovora rezultat je dosta dugog rada i zahvalan sam partnerima iz Knjaževca na saradnji. Mislim da smo došli do rešenja dobrih za sve strane, a verujem da će proizvodi našeg minulog i budućeg rada moći da se vide u dvorištima vaših domaćina – rekao je Živko Ivanković, direktor Agencije za razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga.

Pregovori o realizaciji ovog projekta trajali su godinu dana, a potpisivanjem ugovora stvoreni su uslovi da se oformi revolving fond iz koga će se poljoprivrednicima odobravati pozajmice pre svega za nabavku opreme. “Fond će biti “težak” 15 miliona dinara, obnavljaće se iz godine u godinu, a očekujemo da ćemo narednih godina imati od 50 do 100 korisnika. Sredstva će biti značajna, jer će omogućiti nabavku krupnije mehanizacije. Mi smo do sada odobravali sredstva u visini do 80.000, a na ovaj način moći će da se dobijaju pozajmice i do 10 puta veće, a najznačajnije je da će pozajmljeni novac moći da se vraća kroz poljoprivredne proizvode – izjavio je Dragan Milutinović, direktor Agencije za razvoj opštine Knjaževac.

Program podrške poljoprivredi, koji je opština Knjaževac realizovala u prethodnom periodu, dao je izvanredne rezultate, prepoznate i van granica opštine.

– Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su i međunarodni partneri, poput švajcarskog SDC-a, prepoznali kvalitet naših programa, tako da je i ovo potpisivanje ugovora svojevrsni dokaz da smo na pravom putu. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača moći će da dobije značajnu finansijsku podršku kroz ovaj projekat, a time će se stvoriti i uslovi za značajno upošljavanje ljudi. Sredstva će biti bez kamate, vraćaće se u roku od pet godina i ubeđen sam da će predstavljati odličnu podršku svima koji se opredele za ozbiljniju proizvodnju u oblasti voćarstva, povrtarstva ili proizvodnju lekovitog bilja – istakao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

U narednoj fazi realizacije projekta biće raspisan konkurs za budućeg otkupljivača poljoprivrednih proizvoda, a prema najavama, zainteresovani poljoprivrednici za novčane pozajmice moći će da konkurišu od juna meseca.

Na  sednici Opštinskog veća u Knjaževcu, održanoj početkom aprila,  usvojeni su Izveštaj o merama u 2015. i Program mera podrške sprovođenju poljoprivredne politike u ovoj godini. Budžetom opštine, za razvoj poljoprivrede u 2016. godini predviđeno je 21,3 miliona dinara.

U 2015. godini sredstva Fonda za razvoj poljoprivrede koristilo je 220 poljoprivrednika od kojih je najveći broj dobio sredstva po konkursu za subvencionisanu nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme za poljoprivrednu proizvodnju. Značajan broj poljoprivrednika koristio je sredstva u oblasti voćarstva, kao i stočarstva.

– U 2015. realizovan je program ukupne vrednosti 22 miliona, dok je Planom za ovu godinu predviđen ukupan iznos sredstava od 21,3 miliona dinara. U međuvremenu stigla je i saglasnost Ministarstva na Plan za 2016. godinu, pa su ga i većnici  usvojili. Planiran je konkurs u oblasti pčelarstva, vredan tri miliona dinara, za nabvku mehanizacije i opreme planirana sredstva iznose 5,3 miliona, dok je za oblast voćarstva predviđeno sedam miliona dinara, a neće izostati ni subvencije za ovčarstvo, kozarstvo i mlečno govedarstvo –  rekao je na sednici Veća Dalibor Stanojević, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede.

Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, naglasio je na današnem mitingu ove političke opcije u Boru da Rudarsko – topioničarski basen (RTB) “Bor” treba da bude razvojni projekat za ceo region.

– Za razliku od drugih koji su nudili da RTB nestane, moj odgovor je da će Srbija sačuvati RTB Bor. Rešićemo i pitanje Cerova 2, RBM Majdanpek, Borske jame i imaćemo rudu u borskoj topionici. Topionicu smo završili, RTB će da živi kao uspešna kompanija i jedna od najvažnijih u Srbiji – naglasio je Vučić.

On je dodao da veruje da će,ukoliko cena bakra sa sadašnjih 4700 dolara po toni ode na 5700, RTB moći da računa na profit.

– Uz dobru organizaciju možemo da računamo i na profit i uveren sam da će mnoge kompanije  doći u Bor. Pored RTB, ojačaćemo i razvijati i druge sektore u Timočkoj Krajini. Za nepune dve godine suočili smo se i sa velikom prirodnom katastrofom, borili se, i zadovoljni smo onim što smo uspeli da obnovimo, i mnoge gradove vratimo u život. Uspeli smo da dovedemo i mnoge investitore –kazao je Vučić.

Predsednik SNS je naglasio da bi svaki korak unazad značio propast za Srbiju.

-Biće mnogo problema ali će zemlja biti uspešna i više nikada neće biti pred bankrotom. Biće zemlja radnika i rudara, ljudi koji žele da rade, poštenih i odgovornih. Ako ovo sa Kinezima završimo u narednim danima, potpišemo ugovor, onda će Srbiji i svima nama biti mnogo lakše. A onda sve snage usmerićemo na RTB “Bor” i Resavicu. Čuvali smo našu nezavisnost, ustali da pokažemo da se zemlja  nalazi na evropskom putu ali isto tako mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, zato što ne udaramo prijatelja kada nam je teško   – dodao je Vučić.

Blagoje Spaskovski , generalni direktor RTB i poverenik SNS, naglasio je da je Srbija spašena bankrota.

-Za razliku od prethodnih predsednika Vlade koji su iz ovoga kraja a pripadaju demokratama nisu ni prošli kroz Bor a Vučić je bio devet puta u gradu bakra. Izgrađeno je 100 i više kilometara puteva, Vučić je kao premijer prepoznao i podržao Bor i RTB. Ovde je uspeh pre svega Vlade koju je vodio Vučić –kazao je Spaskovski.

Predsednik Srpske napredne partije dr Nenad Popović istakao je da bi se ostvarili svi ciljevi, da je potrebna  ekonomski snažna Srbija.

-Prošlog veka na zahtev Vlade Srbije Rusija je sprečila donošenje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Rusija podržava našu listu jer je ona garant da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni su ovoj Vladi što ih nije izdala. Da su bili neki drugi sigurno bi izdali i Srbiju i Rusiju. Premijer Srbije Vučić se šest puta sastao sa predsednikom Putinom  u prethodne dve godine. Rusija ima najveće tržište na svetu, sve što proizvodimo iz Srbije izvozimo u Rusiju bez carina i tu šansu moramo iskoristiti – kazao je Popović.

Studenka Kovačević, direktorka Borskog turističkog centra kazala je da su mladi budućnost Srbije.

– Naš grad je posle više od sto godina čist, bez dima. Budućnost su mladi i hvala Vučiću,  jer je uključio mlade u sve sfere društvenog života, u sve društvene i javne poslove – kazala je Kovačevićka.

Profesor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za bezbednost dr Zoran Dragišić tvrdi da ono što politiku Vučića i Vlade koju je vodio izdvaja od svih prethodnih Vlada je činjenica da Srbija nikada ranije nije bila bezbednija a ni stabilnija zemlja.

-Zemlja ima prijatelje i na zapadu, severu i jugu. Srbija je danas partner i niko joj ništa ne nameće.  Imamo 300 kilometara novih puteva koji se grade, 120 000 novih radnih mesta. Bezbednost predstavlja temelj stabilnosti, na osnovu kojeg možemo graditi sigurnu budućnost naše zemlje – kazao je Dragišić.

N. Stevanović: Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. Jednostavno, od nas to traži tržišna ekonomija! – Smanjenje broja zaposlenih u RTB-u postalo poslovna nužnost jer mesečni troškovi zarada ubuduće mora da budu 1,1 milion dolara niži, zaključili članovi Upravnog odbora. – Prva mera podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz otpremninu, trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146

Rudarsko-topioničarski basen Bor može i mora da bude profitabilna kompanija, kompanija koja više neće generisati gubitke! Svetlo na kraju tunela, u koji je Basen gurnula ozbiljna ekonomska kriza prepolovivši vrednost „crvenog“ i plemenitih metala na berzi, najviši organ upravljanja kompanije video je u restriktivnoj i nemilosrdnoj štednji, kresanju svih troškova poslovanja i rigoroznoj kontroli potrošnje. „Gorka pilula“, kako se slikovito izrazio predsednik Upravnog odbora RTB-a Bor Nemanja Stevanović, moraće da se proguta i sve oštre i kompleksne mere za smanjenje materijalnih i drugih operativnih troškova moraće da se sprovedu kako bi se ublažile posledice, održao kontinuitet u poslovanju i obezbedila neophodna likvidna sredstva.

-Takve mere nisu nešto što od nas neko zahteva. Jednostavno, to od nas traži tržišna ekonomija! Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. I to nije ništa novo i ništa što druge, mnogo moćnije i veće rudarske kompanije nisu već preduzele. „Glenkor“, „Rio Tinto“, „Friport“, svi su na istim mukama i svi prave rezove. Mnogi one najbolnije, poput zatvaranja rudnika i otpuštanja velikog broja radnika. Zato je, u svetlu poslovno-finansijske konsolidacije kao najvažnijeg cilja RTB-a Bor u ovoj godini, smanjenje broja zaposlenih nama prosto nametnuto kao poslovna nužnost – rekao je Stevanović.

Takva mera, kako se čulo na sednici Upravnog odbora, predviđena je i u „dju dilidžnsu“, dokumentu koji je za potrebe Vlade Srbije izradio KPMG, a sa namerom da se pokaže i dokaže da li RTB Bor u budućnosti može da posluje profitabilno.

-RTB se može i mora sačuvati! Po svaku cenu! A, ako je cena ta da, pored ostalog, troškove zarada snizimo za 1,1 milion dolara mesečno, kako predviđa „dju dilidžns“, mi ćemo to i uraditi. Nema druge. Ako troškove energenata moramo da smanjimo za oko milion dolara mesečno i troškove repromaterijala još za oko 300 hiljada dolara, opet na mesečnom nivou, uradićemo i to. Tekuće poslovanje kompanije mora biti pozitivno, uprkos padu cene bakra. RTB se mora održati u životu i mora biti profitabilna kompanija. Proizvodni planovi mora da se ostvaruju i svaki podbačaj u proizvodnji ili povećanje troškova mora pasti na teret zarada. Jer, nezarađeno se više ne sme deliti. Ne sme više biti generisanja gubitaka – istakao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.

Pošto je RTB Bor Grupa sa 4.996 radnika jedno od najbrojnijih proizvodnih preduzeća u Srbiji, pa troškovi zarada imaju veliko učešće u ukupnim operativnim rashodima poslovanja, a s druge strane, kako se čulo, ne postoji ekonomsko opravdanje za visoke troškove zarada imajući u vidu obim proizvodnje i produktivnost po zaposlenom, Upravni odbor Basena doneo je odluku o sprovođenju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih u kompaniji. Ova odluka „naslanja se“ na odluku Vlade Srbije o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su u postupku privatizacije i podrazumeva otpremninu u iznosu 200 evra po godini radnog staža.

Kadrovske i pravne službe svih basenskih preduzeća RTB Bor Grupe su, prikupljajući podatke za sednicu Upravnog odbora, pripremile i dostavile svim zaposlenima anketni listić čijim se popunjavanjem dobio podatak o broju onih koji su spremni da dobrovoljno prihvate jednu od ponuđenih opcija socijalnog programa. Naravno, pre toga, poslovodstvo kompanije razgovaralo je o tome i sa reprezentativnim sindikatima. Predočene su i njima sve mere za očuvanje kompanije, pa i ova prva koja podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz propisanu finansijsku stimulaciju (otpremninu), trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146.

Tehnološki viškovi i plaćena odsustva

Pred članovima Upravnog odbora našao se i podatak o broju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba zbog smanjenja obima posla ili prekida rada određenih proizvodnih celina i službi, pa su tako 94 radnika označena kao tehnološki višak, a 252 će, kako se čulo, biti upućena na plaćeno odsustvo. Reč je o radnicima pogona „Istražni radovi“ (njih 79-oro će u naredna dva i po meseca biti na plaćenom odsustvu i za to vreme primati 60 odsto plate), zaposlenima u Fabrici bakrane žice, Livnici i Preradi (ukupno njih 119), kao i osoblju hotela „Jezero“ na Borskom jezeru (njih 54-oro). Naravno, pobrojane neproduktivne celine neće do početka aprila „zjapiti“ prazne i biti bez ljudi. Svuda će, rečeno je na sednici Upravnog odbora, ostati minimalan broj zaposlenih da brine o imovini, opremi, instalacijama.

Odluke o sprovođenju postupka utvrđivanja viška zaposlenih u RTB-u Bor i privremenom prekidu rada Fabrike bakarne žice, Livnice, Prerade metala, Istražnih radova i hotela „Jezero“, donete su uz istovetne komentare članova Upravnog odbora, najbolje oslikane u rečenici koju je izgovorio profesor Nenad Vušović: „Mislim da u RTB-u ima previše zaposlenih. Sistemu je potrebna relaksacija, a ove mere su neophodne kako bi se išlo dalje.“

U okviru ovih mera koje za cilj imaju smanjenje troškova poslovanja po osnovu zarada najmanje za 1,1 milion dolara mesečno, predviđeno je i ukupno smanjenje plata zaposlenima, pre svega onima u radnim zajednicama, odnosno tzv. režiji. – Radnicima u neposrednoj proizvodnji: rudarima, bageristima, buldozeristima, topioničarima, elektrolizerima, floterima, paliocima, vozačima teških kamiona, kranovođama, električarima, mašincima i ostalima – plate bi ostale iste – istakao je Spaskovski.

Samo uz sprovođenje ovakvih mera i uz uslov da cena bakra sa sadašnjih 4.600 ne padne ispod 4.100 dolara RTB Bor je održiva priča, zaključeno je na sednici Upravnog odbora.

G. Tončev Vasilić

Iako su poslednjih meseci intenzivirani radovi na mnogim infrastruktrukturnim projektima širom opštine Negotin, lokalna samouprava najavljuje da će u narednoj godini za takve projekte izdvojiti i više sredstava iz opštinske kase. Po rečima prvog čoveka Negotina, predsednika Jovana Milovanovića, ukoliko vremenski uslovi dozvole do kraja ove 2015. biće realizovano još nekoliko projekata.

– Jedan od tih projekata je zamena stolarije na zgradi inspekcije čija je rekonstrukcija krova završena ove godine. Takođe je započeta rekonstrukcije zgrade u centru, završena je rekonstrukcija ulice Stojanke Radosavljević, kao i krov na Domu kulture i Vatrogasnom domu. Za 2016. planiramo četiri puta veći iznos za sređivanje putne infrastrukture, što će se odraziti na kvalitet infrastrukture opštine Negotin – ističe Milovanović.

Predsednik opštine podseća i na rešavanje dugogodišnjih problema u oblasti zdravstva, gde se olekuje da uskoro bude pokrenuta javna nabavka za rekonstrukciju krova na Domu zdravlja, koji je na pojedinim delovima u katastrofalnom stanju.

– Dao sam nalog da se do kraja godine pokrene javna nabavka za realizaciju projekta rekonstrukcije krova na Domu zdravlja koju je uradio Zavod za urbanizam. Sredstva za ove radove su odvojena i plan je da se rekonstrukcija krova završi za tri godine po fazama. Nadam se da će se sprovesti javna nabavka kako bi radovi počeli ove godine. Potrebno je što pre krenuti sa radovima s obzirom da ste videli da je pao plafon na dečijem odeljenju. Reč o ravnom krovu, ali su zahvaljujući aktivnosti direktorke sredstva obezbeđena i za početak te rekonstrukcije. U Domu zdravlja smo izvršili nabavku računarske opreme tako da pravilno raspoređujemo finansijska sredstva – dodaje Milovanović i podseća na ulaganja u poljoprivredu, ali i na probleme sa kojima se proizvođači susreću, pre svega zbog sporosti procedure potpisivanja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede.

– Opet je došlo do zakupa državnog zemljišta sa namerom da se ulaže u organsku proizvodnju. Kasni se sa pripremom ugovora, tako da ćemo i ove godine imati istu situaciju što se tiče sklapanja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede i onima koji su zemljište zakupili u januaru. Predviđam da će se ponovo poklopiti taj termin, iako bi trebalo brže što bi zakupcima omogućilo da brže uđu u posed i da izvrše planirane radove – kaže prvi čovek Opštine Negotin.

Zahvaljujući povoljnoj hidrologiji u oktobru, umesto planiranih 267 miliona, hidroelektrana “Đerdap 1” proizvela je 375 miliona kilovat-časova električne energije ili 40 odsto više od plana za taj mesec. Za devet meseci, hidrocentrala kod Kladova EPS je isporučila  4,4 milijarde kilovata struje, odnosno 92 odsto od plana za taj period u godini. Plan za novembar je oko 319 miliona kilovat-sati električne energije . Pri trenutnom dotoku od 4.000 kubika vode u sekundi, hidroagregati u prvoj đerdapska hidrocentrali dnevno proizvedu 12 miliona kilovat–časova električne energije

Za prvih devet meseci hotel “Đerdap”, u Kladovu, imao je za oko 35 odsto veći broj pansiona nego u istom periodu prethodne godine. Tome su doprineli brojni sadržaji, profesionalno osoblje i visok nivo kvaliteta usluga. Najveći broj pansion dana u ovom hotelu ostvaren je u okviru programa kongresnog i sportskog turizma.

– U oba segmenta imali smo maksimalnu popunjenost kapaciteta. Možda su za nijasu veći broj noćenja ostvarili učesnici tradicionalnih RSI. Tu ekspanziju imali smo tokom, maja, juna i septembra, dok su u julu i avgustu kapciteti bili popunjeni gostima koji su u hotelu boravili u okviru programa “Leto na Đerdapu” – ističe Nenad Gavrilović, menadžer prodaje u AD “Đerdap- turist”.

Ovogodišnja letnja sezona  bila je nova mogućnost za afirmaciju turističke ponude kladovskog hotela “Akvastar Denjub”. Za razliku od prethodne, ove godine hotelsko zdanje sa četiri zvezdice bilo je u sferi većeg interesovanja probirljive turističke klijentelejer, budući da je ovog leta turistima bilo na raspolaganju krstarenje putničkim brodom “Kroz istoriju” od Beograda do Tekije.

– Sezona je znatno uspešnija od prošlogodišnje, jer su kapaciteti bili i te kako puniji. Brod “Akvastar Maksim” je 35 puta plovio na relaciji od Beograda do Tekije. Očigledno je da su raznovrsni programi i atraktivna ponuda ovog dela Srbije bila “mamac” za goste iz naše zemlje, ali i iz inostranstva – zadovoljan je Mileta Adžić, vlasnik hotela smeštenog na dunavskom keju.

Nakon nekoliko godina provedenih u stečaju, sokobanjski hotel ”SUNCE” prodat je na licitaciji u zaječarskom Privrednom sudu za pola miliona evra preduzeću “Pantelić”, iz Kraljeva

Svako spominjanje hotela ”Sunce” kod većine meštana i gostiju Sokobanje izaziva nekoliko vrsta osećanja. Od nostalgije, preko uzbuđenja do razočarenja, što je jedan od reprezentativnijih ugostiteljskih objekata u banji pod Ozrenom dospeo u fazu raspadanja. Mnoge generacije Sokobanjčana i gostiju imale su priliku da posete ovaj hotel, koji je, pre svega, svojom arhitekturom, ali i toplinom, izazivao da mu se mnogi ponovo vraćaju.

Nekada u sastavu preduzeća Trebič, koje je prodato na licitaciji 2003. godine za tadašnjih 86,9 miliona dinara, hotel ”Sunce” je postao zasebna celina koja je trebala da bude jedan od motora razvoja sokobanjske turističke privrede. Preduzeće R-5 vlasnika Siniše Stojčića, brata pokojnog Radovana Stojčića Badže, ambiciozno je krenulo u posao sa hotelom ”Sunce”.

Međutim, iz mnogih razloga, hotel nikada do kraja nije renoviran i nije postao ono što su svi očekivali da će biti. Nakon ulaska u stečaj, hotel je zatvoren i prepušten propadanju. Pravih informacija o razlozima za ovakvo stanje nikada nije bilo, pa je i sama prodaja hotela na licitaciji u Privrednom sudu prošla skoro nezapaženo. Na prvoj licitaciji, početna cena prodaje hotela bila je oko million evra i taj postupak je proglašen neuspešnim. Drugi postupak prodaje je obavljen 11. avgusta, a pošto je dostavljena samo jedna ponuda manja za 50 posto od ponuđene cene, morao se složiti i odbor poverilaca.

Novi vlasnik je “Pantelić”, iz Kraljeva, firma koja se bavi proizvodnjom hrane za životinje. Jasmina Petrović, sudija Privrednog suda u Zaječaru, potvrdila je da je hotel prodat i da je stečajni upravnik dobio saglasnost Odbora poverilaca i da je potencijalni kupac obavešten da su ispunjeni uslovi za prodaju i da se trenutno čeka da se zaključi ugovor o kupoprodaji i da se odredi rok od petnaaest dana za uplatu ostatka novca.

Za odgovor na pitanje kakva sudbina očekuje nekada poznati hotel i da li će novi vlasnik uspeti da mu vrati stari sjaj, moraće da se sačeka još neko vreme. Jer, već su uložni prigovori na prodaju, zbog čega će se najverovatnije voditi sudski postupak.

U Samarinovcu, kod Negotina, zahvaljujući pomoći lokalne samouprave, koja je izdvojila 4,6 miliona dinara, završeni su radovi na krovu Doma kulture, kao i sanacija atarskih puteva, a u toku su radovi na adaptaciji prostorija za mlade. Po rečima Dimitrija Lungulovića, predsednika saveta MZ Samarinovac, do kraja godine bi trebalo da bude saniran put koji vodi do seoskog groblja, ali i uređenje samog tog kompleksa. Selo će, ističe Lungulović, sopstvenim, ali i sredstvima opštine Negotin, nastaviti radove na Domu kulture, a planiraju da urede teren za mali fudbal i nastave sa sanacijom atarskih puteva.

– Jedan od prioriteta opštine Negotin jeste unapređenje i razvoj mesnih zajednica. Upravo u tu svrhu mi podržavamo projekte i inicijative saveta mesnih zajednica, koji su bitni za rešavanje problema i za dobrobit celog sela. Budžetom opštine Negotin za mesne zajednice planirana su sredstva u iznosu od 93 miliona dinara – kaže Aleksandra Veličković, pomoćnica predsednika opštine Negotin za razvoj mesnih zajednica, socijalnu politiku i nacionalne manjine, prilikom obilaska radova u Samarinovcu.

Zahvaljujući pomoći opštine Negotin, u Samarinovcu je sanirano skoro 12 kilometara atarskih puteva i većina neasfaltiranih ulica u selu, koje su bile u veoma lošem stanju. Uporedo sa sanacijom atarskih puteva i ulica, očišćene su i divlje deponije pored puta.

Radno je i bilo i u Jabukovcu, u kojem su tokom ove godine uređeni atarski putevi za koje je utrošeno 378.000 dinara, a završeno je i proširenje vodovoda sa izvora Alu Bela, investicija vredna skoro 2,2 miliona dinara. Prošle sedmice završeno je presvlačenje asfaltom 230 metara glavnog lokalnog puta Jabukovac – Dupljane, za koje je utrošeno 1,71 milion dinara.

Ekipe Preduzeća za puteve iz Zaječara bile su angažovane na presvlačenju asfaltom centra Plavne i Štubika, po javnoj nabavci koju je raspisalo Javno preduzeće za građevinsko zemljište opštine Negotin. U Plavni je planirano presvlačenje asfaltom prostora od 1.400 kvadrata, a vrednost tih radova iznosi 2,52 miliona dinara, dok se u Štubiku radi na deonici od 900 kvadrata, ukupne vrednosti 1,62 miliona dinara.

Tokom ove godine u Plavni je završeno uređenje atarskih puteva, za šta je utrošeno 397.000 dinara, dok je za tamponiranje i nasipanje puteva u selu izdvojeno 1,61 milion dinara. I u Štubiku se radilo na uređenju atarskih puteva. Lokalna samouprava je za ove namene izdvojila oko 700.000 dinara, dok su deo, po principu dinar na dinar, finansirali i sami meštani.