KLADOVO– Broj turista koji su u prvih šest meseci ove godine posetili opštinu Kladovo veći je za oko osam odsto u odnosu na isti period 2017. Samo tokom juna u hotelu Đerdap zabeleženo je blizu 10.000 noćenja. Dominirao je sportski turizam, a taj trend nastavlja se i u sedmom mesecu u godini – kazao je Nenad Gavrilović, menadžer prodaje u hotelskom zdanju na dunavskom keju.
– Tokom jula ovde je boravilo više od 100 mladih košarkaša iz Rusije koji su učestvovali u radu kampa Saše Grujića, trenera koji je član stručnog štaba ruske košarkaške reprezentacije. Osim sportista i ovog leta stiže nam veliki broj gostiju u okviru programa “Leto na Đerdapu”, kapaciteti su popunjeni do kasno u jesen-dodao je
Gavrilović.
Prvi preliminarni rezultati potvrđuju da trend rasta ima i broj gostiju koji odsedaju u hotelu “Akvastar”, zahvaljujući sportskim, ali i programu krstarenje brodom Dunavom kroz istoriju, objašnjava Mileta Adžić, direktor hotela “Akvastar”.
-Taj program se u potpunosti afirmisao, jer će ove godine u Kladovo brodom stići oko 1800 gostiju. Ne smemo zaboraviti da je ovaj deo Srbije interesantan probirljivoj turističkoj klijenteli i zato moramo uložiti mnogo napora da njegove vrednosti približimo turistima- smatra Adžić.
Uz bogato arheološko-istorijsko nasleđe ovde se posetiocima nudi obilazak naše najveće hidrocentrale i arheološkog muzeja “Đerdapa”, ali i panoramsko razgledanje Kladova i rumunskog grada Turnu Severina tokom plovidbe sa paluba brodova Đerdap i Maksim-Akvastar. Bela lađa petkom plovi na liniji Beograd-Tekija, odakle se do Kladova stiže autobusom. U ovoj varoši gostima je na rasploganju peščana plaža duga oko 1500 metara na kojoj gužvu prave Kladovljani i njihovi gosti, ali i susedi iz Rumunije koji će sada brže stizati na drugu obalu Dunava nakon što je otvoreno putničko pristanište-granični prelaz “Kladovo”. Stavljanjem u funkciju pristaništa stvoreni su uslovi za uvođenje brodskog linijskog saobraćaja sa Rumunijom, za tu namenu kupljen je luksuzni brod kapaciteta 200 mesta. To predstavlja dodatnu razvojnu šansu za ovu podunavsku opštinu, posebno ako se uzme u obzir činjenica da je vodni carinski prelaz kod Kladova bio zatvoren gotovo tri decenije.
KOMENTARI