Timočke

(http://www.nonoise.org/library/envnoise/index.htm/)

Poslednjih decenija svedoci smo naučno tehničke revolucije. Čovek je ovladao atomskom energijom, osvojio jednim delom kosmička prostranstva i uveo u svoj život najširu primenu mehanizacije i automatizacije. Zbog toga i životna sredina postaje važan element svakodnevnog života. Naučno tehnička revolucija ima uticaja na dinamiku i karakter migracije ljudi, na demografske promene i na njihov svakodnevni život čoveka. Javljaju se mnogi faktori različite prirode i porekla, koji kvalitativno menjaju životnu sredinu čoveka. Ti faktori mogu biti mehaničke prirode (buka i vibracije), zatim poremećaj električnosti u smislu izmenjene jonizacije vazduha, dejstvo magnetizma i sl. , što sve ukazuje da se životna sredina čoveka, u gradovima, izmenila i da zahteva kompleksno proučavanje i preduzimanje preventivnih mera u smislu zaštite zdravlja ljudi.

Danas u svetu, a i kod nas, sve više se poklanja pažnja normama za radnu sredinu. U tom smislu treba da se vrše merenja industrijske buke, eliminišući sve ostale faktore, može da se odredi stvarni stepen oštećenja psihosomatskog zdravlja ljudi koji rade u bukom ugroženom prostoru. Na osnovu takvih ispitivanja predlažu se određene norme za buku.

Prve podatke o štetnom dejstvu buke daju Šveđani Tybe i Fosbroke 1826. god. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. Ta oštećenja sluha su nazvali “kovačka nagluvost”. Kasnije se javljaju i drugi autori sa proučavanjima štetnog dejstva buke na čoveka.
Mere zaštite se ne mogu preduzimati, ukoliko se ne poznaju fizički kvaliteti buke, te im se iz toga u poglavlju o fizičkoj prirodi buke i vibracija posvećena i odgovarajuća pažnja.

Po definiciji, buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava (zujanje, larma, šum, galama, lupa, govor i sl.) koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Buka je, naročito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim, gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha, ali je danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je njeno dejstvo mnogo složenije.
Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku, tako da ona sadrži pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Njena osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina: jačine, raspodele tonova, ritma ponavljanja i subjektivne sklonosti osobe 1. Na primer, muzika koja se izvodi u diskoteci preko zvučnika, iako na prisutne ne deluje kao neželjeni zvuk, dovodi nepobitno do oštećenja sluha u svim slučajevima kada se prekorači određena granica zvučnog nivoa.
Najneprijatnija, a time i najvažnija, karakteristika buke je intenzitet (jačina). Kada potiče od jednog izvora proizvoljnog intenziteta i udaljenosti može se meriti i sa više ili manje uspeha ublažiti. Ako su uzročnici buke više izvora (saobraćajna buka) otežano je merenje intenziteta, lokacija izvora i spektralni sadržaj. Pri ovakvim slučajevima borba je takoreći beznadežna.

Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja mnogostruki izvor buke, time ona postaje prvorazredno važan komunalni problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izučava ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata. Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog razgovora – za organizam je opterećenje.

Izračunavanje nivoa buke

primenom modela predstavlja bolji, možda i jedini praktični metod za ocenu nivoa buke u sledećim situacijama:

• Kada se merenje sprovodi u uslovima visoke pozadinske buke
• Kada je potrebno prognozirati nivo buke za npr. izradu planske dokumentacije,
  • Kada je potrebno ispitati alternative u razvoju i primeni mera za redukciju buke,
  • Kada je potrebno izraditi konturne mape buke,
  • Kada je ograničen pristup nekim mernim tačkama.Nivoi buke se izračunavaju primenom međunarodnih ili nacionalnih standarda koji definišu algoritme izračunavanja. Algoritmi su uglavnom orijentisani ka određenom tipu izvora buke i njihova primena je ograničena samo za taj izvor buke. Izuzetak predstavlja ISO 9613 koji određuje nivo buke na osnovu zvučne snage izvora buke i može se primeniti na bilo koji izvor za koji je poznat podatak o nivou zvučne snage.

SVAKODNEVNA BUKA I MOGUĆE ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloženi, okolinska, komunalna buka, buka boravišnih prostora, jedan je od najvećih problema užeg, ljudskog okruženja, posebno u gradskim područjima. Buka je neželjen, odnosno preglasan, neugodan ili neočekivan zvuk; smesa zvukova različitih svojstava koja može biti trajna, isprekidana i udarna, promenljive jačine, različitog trajanja i vremenske raspodele.
Glavni izvori u spoljašnjem prostoru su promet, industrija, građevinski i javni radovi, rekreacija, sport i zabava, a u zatvorenom boravišnom prostoru izvori buke su uz zgradu vezani servisni uređaji.
Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz neauditivnih efekata. Naročito su osetljiva na buku deca mlada od 6 godina i osobe starije od 65 godina, žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifične i nespecifične efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.

Procenjuje se da je u Evropi 40% stanovništva izloženo buci cestovnog prometa ekvivalentne visine zvučnog pritiska iznad 55 dB tokom dana, a 20% je izloženo visini koja prelazi 65 dB. Te visine buke smatraju se nedopustivim za dugotrajnu izloženost opšteg stanovništva. Spoljašnja buka se nadzire donošenjem propisa, standarda i mera koje ograničavaju broj i intenzitet izvora.

ZAŠTITA OD BUKE U RADNIM PROSTORIJAMA

Oruđa za rad i uređaji moraju biti izrađeni tako da sprečavaju buku što nastaje zbog udarnih pravolinijskih i rotacijskih kretanja delova oruđa i uređaja pri njihovom radu i prenos buke preko konstrukcije na tlo, ostale elemente radnih prostorija u kojima se takva oruđa i uređaji nalaze.

Za sprečavanje buke što nastaje zbog kretanja fluida (vazduh, para, plinovi) kroz cevi ili kanale, kao i pri njihovom izlaženju u slobodnu atmosferu (motori s unutrašnjim sagorevanjem, parne mašine, kompresori, ventilatori i dr.), primenjuju se odgovarajuće mere zaštite pri projektovanju i montaži cevovoda (ispravno uobličavanje kanala, odvajanje cevovoda od izvora buke i od ostalih elemenata prostorije umecima od gume i drugih materijala što amortiziraju zvuk, opremanje krajeva izduvnih cevi napravama za prigušivanje buke i sl.).

Za sprečavanje buke što nastaje zbog kretanja prevoznih sredstava u zatvorenim prostorijama (mostne i ostale dizalice na šinama, železnički vagoni, motorna kolica, ručna kolica i dr.), primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere za smanjivanje buke (polaganje dizaličnih koloseka na elastičnu podlogu, spajanje zavarivanjem, oblaganje kovinskih kotlova pomoćnih prevoznih kolica gumom ili drugim elastičnim materijalom koji amortizira zvuk, asfaltiranje glavnih puteva u halama i radionicama ako su od betona ili drugog tvrdog materijala i dr.).

Mere zaštite od buke na objektima s radnim prostorijama

Objekti s radnim prostorijama u kojima će se smeštati oruđa za rad i uređaji s izvorima buke ili u koje buka može da dopre od spolja, moraju u pogledu zvučnih uveta, odgovarati odredbi člana 8. ovoga pravilnika (dopuštene vrednosti jačine buke), tehničkim propisima i akustičnim proračunima priloženim projektu objekta.

Mere zaštite primenjivaće se i pri rekonstrukciji građevnih objekata, radnih prostorija i tehnoloških postupaka, kao i pri postavljanju novih oruđa za rad i uređaja u radnim prostorijama, ako bi takva rekonstrukcija odnosno postavljanje novih oruđa za rad i uređaja moglo pridoneti prekoračivanju dopuštenih jačina buke.

Korisnici novih i rekonstruiranih objekata s radnim prostorijama u kojima su smeštena oruđa za rad i uređaji s izvorima buke, moraju pre puštanja u redovni pogon tih oruđa i uređaja izvršiti merenja jačine buke na radnim mestima i u radnim prostorijama, radi provere da li buka prelazi dopuštenu jačinu propisanu ovim pravilnikom.

7.3. Sredstva lične zaštite od buke

Na radnim mestima na kojima se pri radu s oruđima za rad i uređajima, zbog tehničkih ili tehnoloških uveta eksploatacije odnosno drugih opravdanih razloga, ne mogu ispuniti akustički uveti iz člana 8. ovoga pravilnika (dopuštene vrednosti jačine buke), koji se utvrđuju odgovarajućom tehničkom dokumentacijom, moraju se ugroženim osobama staviti na raspolaganje sredstva za zaštitu sluha predviđena Pravilnikom o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi (“Službeni list”, br. 35/69), odnosno odgovarajućim normama. (http://www.zastita.com.hr/)

7.4. Zdravstvene mere zaštite od buke

Na radnim mestima na kojima buka prelazi 90 dB, mogu se zapošljavati samo osobe koje su na osnovi prethodnog specijalističkog zdravstvenog pregleda proglašene sposobnima za rad na takvim radnim mestima. Osobe se moraju u toku rada podvrgavati periodičnim specijalističkim zdravstvenim pregledima, uključujući i audiometrijsko ispitivanje sluha, u skladu s članom 49. stavak 3. Osnovnog zakona o zaštiti na radu.

ZAKLJUČAK

Na modernom radnom mestu buka je gotovo eliminisana, ali su stariji štampači dovođeni u vezu sa oštećenjem sluha zaposlenih koji rade neposredno uz njih. No, bilo koji izvor buke u radnom prostoru može i mora biti efektno maskiran tako da ne ugrožava zdravlje zaposlenih. Takođe, pri dizajnu radnog mesta treba obratiti pažnju na tzv. „belu buku”. Kao što kod svetlosti bela svetlost predstavlja kompletan spektar vidljivog svetla, tako „bela buka” predstavlja istovremeno puštanje zvukova svih frekvencija u čujnom spektru (20 Hz – 20 kHz). Ovu buku (istina veoma niskog intenziteta) proizvodi gotovo svaki kompjuter, zahvaljujući ventilatorima i diskovima koji, ma koliko tihi bili, prave belu buku. Dugoročno, bela buka koja na prvi pogled ne smeta dovodi do dekoncentrisanosti i nervoze korisnika.(Kosovac )

Rešenje ovog problema jeste minimiziranje izvora bele buke  u jednoj prostoriji: što manje kompjutera u sobi – to bolje. Naravno, neprestano se prave sve tiši računari i IT uređaji, ali to povlači i veću cenu. Uređaji moraju da ispunjavaju standard ISO 9296 i ISO 9613 da budu testirani u akustičkoj laboratoriji koja poseduje ovlašćenje ISO 7779. (Kosovac)

Zvučna izolacija ( zaštita od buke) : Lišće ima sposobnost da odbija i upija zvuk. Struktura lista apsorbuje i prenosi – i na taj način smanjuje – jedan deo akustične energije, a ostatak odbija. Sloj lišća ispred fasade, posebno onog gustog i teškog, reaguje na zvučne talase svojim kretnjama. Efikasnost zaštite od buke zelenih fasada zavisi od vrste biljke, veličine lista i godišnjeg doba. Istraživanja su pokazala da lišće smanjuje količinu buke za oko 5 dB. Reakcija živih bića na faktore promena u okruženju zavisi od ekološke svesti datog živog bića.(Austrotherm & Zelene fasade)

                                                                                                                                                                                                               Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar

                                                                                                                                                                                                                     Centar za higijenu i humanu ekologiju

                                                                                                                                                                      Miljan Miljković, dipl.inž.zaštite životne sredine i zaštite na radu