Toplotni talas je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32°C u trajanju od tri i više uzastopnih dana, a što je često propraćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha, koji dodatno opterećuju system termoregulacije organizma. Prisutnost fenomena letnjeg smoga zajedno sa povišenom temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni factor rizika po zdravlje, posebno u gradskoj sredini.
Promena vremenskih prilika i toplo vreme, kod zdravihosoba, osim subjektivnog osećaja neprijatnosti, najčešće neće izazvati zdravstvene problem jer zdrav organizam ima velike mogućnosti prilagođavanja spoljnim uticajima. Osetljiva populacija, deca, trudnice, stari, oboleli od hroničnih bolesti, imaju smanjenu sposobnost prilagođavanja i zbog toga oni sami kao i njihovi najbliži, treba da obrate posebnu pažnju na brigu o zdravlju i ponašanju u letnjim mesecima.
Stalno rashlađujte svoj dom
Preporučuje se održavanje sobne temperature ispod 32°C tokom dana, odnosno ispod 24°C tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.
Izbegavajte boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana (od 10 do 17 časova).
Izbegavajte na pornefizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00 časova ujutru. Boravite u hladu. Neostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.
Rashlađujte telo i hidrirajte svoj organizam
Tuširajte se u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala, itd. Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Redovno unosite tečnost, pre svega vodu, bez obzira na eventualno od sustvo osećaja žeđi. Izbegavajte alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.
Redovno proveravajte kako su vam članovi porodice, prijatelji i susedi, koji žive sami
Osetljiva populacija (deca, trudnice i osobe starije od 65 godina) mogla bi da zatreba pomoć tokom vrelih dana. Ako neko uzima lekove, proverite sa njihovim lekarom dali ti lekovi utiču na termoregulaciju. Zatražite medicinski savet ako patite od nekog hroničnog oboljenja Ili istovremeno uzimate više različitih lekova.
Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju
Što je pre moguće, pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu. Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature. Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju. Ako primetite kod nekog od članova vaše porodice ili ljudi kojima pomažete toplu, suvu kožu i buncanje, pojavu grčeva i/ili nesvesticu, odnosno gubitak svesti, odmah pozovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na pomoć, pokušajte osobu da rashladite hladnim oblogama, dajte joj da pije tečnost, oslobodite je viška odeće.
ZJZ “Timok” Zaječar
Odsek za promociju zdravlja
KOMENTARI