Borski okrug: ”Naša mladost, tuđa radost” (22)
BORSKI OKRUG -Ovaj razgovor sa Vladimirom Veličkovićem, predsednik Opštine Negotin, smo zabeležili oktobra meseca. On je u međuvremenu podneo ostavku i sada je predsednik Privremenog organa Opštine Negotin, kojoj predstoje prevremeni lokalni izbori, 24. decembra.
Bez pitanja i potpitanja, prenosimo ključne stavove Veličkovića:
”Činjenica je da mladi ljudi u ovom kraju perspektivu više vide na Zapadu nego ovde. To je ono što je, mogu slobodno da kažem, nasleđeno iz proteklih 20 i više godina, od kada o toj mladosti niko nije vodio računa. Nije mi namera nikoga lično da kritikujem. Ovo je stav nekoga ko je lično to iskusio. Smatram da mladima ovde nedostaje, pored izvesne egzistencije, koja je veoma bitna, onakav životni sadržaj kakav je u tim zapadnim, razvijenijim sredinama. I tamo se dosta radi, ali nakon posla ima mnogo toga što je mladima potrebno, što podrazumeva zabavu i to neko slobodno vreme za druženje sa svojom generacijom.”
”Kada iz Negotina odu svi oni naši sugrađani koji rade u inostranstvo, kada odu svi mladi koji tamo žive, školuju se i rade, dobijemo realnu sliku stanja stanovništva, a ona nije optimistična. Iz razgovora sa mlađim ljudima, sa mojim bivšim đacima(Veličković je profesor u jednoj od negotinskih škola), sa mojim vršnjacima, vidim da postoji razlika: grad oživi kada su svi ti ljudi ovde na odmoru, preko leta i u vreme raspusta, a kada svi oni odu, Negotin se na neki način uspava i opusti. U prilog tome mogu da kažem da i oni mladi Negotinci koji su zaposleni, kod kojih nije egzistencijalno pitanje razlog, nekako žive u čamotinji: posle završetka posla se ne druže, ne izlaze, sede kući i grad uveče opusti i nema žive duše na ulicama.”
”Po meni, te ljude treba pokrenuti iz tog stanja i tu njihovu energiju iskoristiti za vraćanje entuzijazma i klime koja će pokrenuti grad. Da ne budem pogrešno shvaćen: moramo stvoriti uslove da svi ti mladi ljudi dobiju šansu da rade, da zarađuju, formiraju porodice i imaju pristojan život, ali sam hteo da istaknem i značaj mladih za jedan kvalitetniji i dinamičniji društveni život Negotina. Nije dobro što mladi trenutno sve oko sebe vide na jedan pesimističan način, što su se pasivizirali, jer oni su ključ rešenja našeg privrednog i sveukupnog razvoja. Možda upravo oni svojom mladalačkom energijom mogu da sve nas pokrenu da preporodimo grad u kome živimo.”
”Uspeh bi bio da zaustavimo odliv mladog stanovništva:raznim podsticajnim merama, pokretanjem privrede, privatnog preduzetništva i poljoprivrede. Još veći uspeh bi bio da ljudi počnu da se vraćaju iz inostranstva, ali to je za sada nerealno, jer ko jednom oseti taj način života na Zapadu, tu dinamiku i sve te mogućnosti koje on pruža, teško će se odlučiti da se vrati ovde, gde se, da malo ublažim, mirnije živi.”
”Kako potičem iz prosvete, mogu da kažem da je najveći problem ovog dela Srbije neadekvatan sitem obrazovanja. Ne obrazuju se mladi za profesije koje su potrebne ovdašnjoj privredi i ne obrazuju se za profesije koje su i šire perspektivnije i koje im povećavaju šanse da nađu posao i kvalitetno žive od svog rada. Deo krivice leži i u nama prosvetnim radnicima, jer nam je važnije da sačuvamo svoja radna mesta, da ostanemo u postojećem sistemu obrazovanja, jer se i sami plašimo za svoju egzistenciju i mogućnost gubitka posla.Sve to ima za posledicu da se sistem obrazovanja ne menja i ne prati potrebe tržišta, potrebe novih tehnologija i svetskih trendova.”
”Ovaj način obrazovanja tera omladinu u inostranstvo, jer oni završe ovo što im mi nudimo da završe. I baš im je svejedno šta su završili, jer ni jedan profil im ne obezbeđuje posao. Onda oni ovako razmišljaju: ”Što da ovde radim poslove za koje se nisam školovao, za malu platu. Bolje mi je da odem u neku od zemalja Evropske unije i da budem i običan građevinski radnik ili da radim bilo koji prost posao za mnogo veću platu”.”
”Sada se sve više govori o dualnom obrazovanju, ali, ovo je moje lično mišljenje, to nije nikakva novina, sve to je kod nas već postojalo. Nije problem da se iškoluje veći broj učenika raznih profila, po sistemu dualnog obrazovanja, ali valjda najpre treba stvoriti uslove da sva ta deca budu po završetku škole zapošljena. Ako ta deca ne budu upošljena, to će biti poraz društva, to će za rezultat imati da smo nastavili da školujemo kadar koji nam nije potreban. Pa svi ti mladi će pogotovu onda pohrliti u inostranstvo. Moramo već jednom da shvatimo da prosveta i sistem obrazovanja konačno mora da se okrenu prema privredi. Nama su potrebna i mikro preduzeća, potrebno nam je svako radno mesto. Primera radi, poljoprivredna škola u Negotinu unapred treba da zna za koga školuje određeni broj učenika, primera radi, vinarske, stočarske…ili neke druge struke. Samo tako ćemo osavremeninti prosvetu, zadržati decu i unaprediti privredu u ovoj sredini.”
”Daće Bog da uspemo da realizujemo sve preliminarne dogovore sa potencijalnim stranim investitorima, da podstaknemo naše ljudi koji rade u inostranstvu da investiraju u svoj rodni kraj, ali svi oni kao bitnu stavku, kao poseban uslov, imaju određeni broj kadrova upravo one struke koja im je potrebna za rad u poslu koji imaju nameru ovde da pokrenu. Pa ne mislite valjda da će svima njima trebati svi ovi frigo-mehaničari koje smo do sada iškolovali?! Zato moramo na vreme da počnemo da školujemo kadrove po meri onih koji odluče da ovde naprave fabriku i pokrenu proizvodnju. Možda sam malo više direktan, ali tako stoje stvari. Ne možemo više da čekamo, moramo da krenemo da obrazujemo tu decu, da ih anketiramo, da ceo sitem obrazovanja prilagodimo pravcu privrednog razvoja Negotina. To je naša obaveza prema njima.”
Obrada: ”Timočke”, projektni tim;
foto: arhiva ”Timočke”,
commons.wikimedia.org
Projekat: Borski okrug: ”Naša mladost, tuđa radost” , sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
KOMENTARI