Dugovanja „pritiskaju“ rad javnih preduzeća, a rešenje je u povećanju stepena naplate tih firmi. Neophodna je bolja organizacija rada organa lokalne samouprave kako bi se obezbedio napredak na svim poljima, poručuje u intervjuu za „Timočke“ Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.
Kakva je situacija u javnom sektoru ?
– Funkcionisanje komunalnih preduzeća je opterećeno dugovanjima, tako da situacija nije nimalo sjajna. U najtežem položaju su JKP „Toplana“ i „Vodovod“, koji imaju velika dugovanja za struju. Računi koji su sada došli na naplatu su se skupljali godinama i dugovi se moraju vratiti i to je u redu. S obzirom da je „Toplana“ u blokadi, već smo ugovorili sastanak sa predstavnicima Udruženja toplana Srbije i Ministarstva energetike i nećemo insistirati na tome da se otpišu dugovanja, već da se uspostavi novi reprogram, koji će preduzeća morati da poštuju i da plaćaju svoje obaveze. Opština je do sada pomagala, odvajala subvencije, što za narednu godinu ne mogu da garantujem. Ako budemo u mogućnosti, videćemo na koji način možemo da pomognemo. Važno je napomenuti da javna preduzeća moraju da nauče da posluju samostalno.
Gde vidite rešenje problema u kome su se našla javna preduzeća ?
– Rešenje je, svakako, u poboljšanju stepena naplate. Oko 620 miliona dinara je dugovanje građana i privrede prema „Toplani“. Kad bi se polovina te sume naplatila, to bi rešilo mnoge probleme. „Toplana“ i „Vodovod“ moraju da imaju najmanje 90 odsto stepen naplate, jer nijedna toplana u Srbiji koja ima manji iznos naplate ne može da opstane. Situacija nije ni izbliza dramatična kao u vreme kad sam ja bio imenovan za direktora „Toplane“, jer je račun firme bio u blokadi, od četiri izmenjivača nijedan nije radio, vraćali smo dva kredita, ali sam uspeo da preduzeće izvedem iz dubioze i povećam stepen naplate na 120 odsto, i građani su bili zadovoljni grejanjem. Sada je situacija drugačija – svi izmenjivači rade i kotlovi su sređeni. Direktori moraju da snose odgovornost za ono što je učinjeno ili nije.
Šta će se desiti ukoliko se ispostavi da direktori nisu dobro radili svoj posao?
– Za sada se maksimalno trude i ozbiljno rade svoj posao, ali cilj je da krenu efikasnije u naplatu svojih potraživanja. Dešava se da ljudi uspostave reprogram, plate dve rate i više ne izmiruju dugovanja. Moramo da vidimo ima li mogućnosti da se dugovanja isplaćuju preko odbitaka od zarade ili penzije. Sa druge strane, ukoliko se ispostavi da direktori ne rade dobro svoj posao, biće smenjeni.
Nedavno je doneta odluka o uvođenju minimalne zarade za sve zaposlene u „Toplani“, „Vodovodu“ i „Bogovini“?
– Ta odluka je ishitrena i doneta u mom odsustvu, a da me prethodno niko do saradnika o tome nije obavestio. Suština je u tome da predsednik opštine ne može da naredi javnim preduzećima da smanje plate na minimalnu zaradu, jer to zakonski nije izvodljivo. Ono što je dozvoljeno je da takvu preporuku može da uputi Opštinsko veće. Nadzorni odbor, direktor i sindikati preduzeća, treba da preuzmu odgovornost za situaciju u kojoj su se našle te firme. Uopšte ne moraju da smanjuju plate, ukoliko posluju dobro. Za zarade u „Toplani “ odlazi 13,5 miliona i 13 miliona u „Vodovodu“, i mi više subvencije za plate ne možemo da dajemo. Bitno je da obezbede sredstva za zarade radnika iz naplate svojih potraživanja i te odluke su na preduzećima. Da li će da dođe do uvođenja minimalne zarade odlučiće nadležni u javnim preduzećima.
Prema nacrtu zakona o određivanju broja radnika očekuje se smanjenje zaposlenih. U kakvoj je situaciji opština Bor?
– Očekujemo dopis u septembru i onda ćemo sagledati kompletnu situaciju. U javnom sektoru i Opštinskoj upravi ima oko 1.200 radnika. Kada budemo dobili tačna uputstva, znaćemo i kako je predviđeno smanjenje broja zaposlenih i koliki je višak.
Američka rudarska kompanija „Friport Mekmoran“ i kanadska kompanija „Reservoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najbogatijih ležišta bakra i zlata na svetu ?
– Rezultati geoloških istraživanja su takvi da daju nadu da se u dogledno vreme otvori rudnik. Ukoliko dođe do toga, reč je o velikim investicijama koje za sobom „povlače“ veći broj manjih investicija u oblasti ugostiteljstva, građevine i turizma, što je veliki plus za našu opštinu. Međutim, u pitanju je dugoročan proces, koji traje od pet do osam godina.
Da li ima novih radnih mesta do kraja godine ?
– Fabrika za proizvodnju strujomera EWG je dobila posao na tenderu i kada krenu da rade punom parom očekujemo da će oko 300 ljudi dobiti posao u toj firmi. U septembru i veliki trgovinski lanac „Tekijanka“ otvara objekat u Boru, gde će takođe biti zaposleno oko 40 novih radnika. Pregovori su završeni i sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“, koji su zainteresovani za otvaranje fabrike u Boru, tako da se nadamo da će se i to desiti u narednom periodu.
Opština izdvaja značajna sredstva za rad Narodne kuhinje u Boru. Da li ste zadovoljni kako to funkcioniše ?
– Za rad Narodne kuhinje iz budžeta se izdvaja oko 15 miliona dinara. Redovno proveravamo kuhinju, jer je ranije bilo primedbi korisnika da nema dovoljno mesa i hleba, tako da idemo u iznenadne kontrole i za sada ona dobro radi. Želimo da ispoštujemo sve normative kada je reč o Narodnoj kuhinji, jer je ta pomoć zaista potrebna građanima. Nastavićemo i nadalje da kontrolišemo isporuku i kvalitet obroka koji se daje korisnicima.
Da li ste zadovoljni radom organa lokalne samouprave ?
– Nisam zadovoljan. Neophodno je uraditi reorganizaciju pojedinih odelenja u smislu efikasnijeg delovanja. Očigledno je da inspekcija ne radi dobro svoj posao, i na mesto onih inspektora koji svoju funkciju ne obavljaju u potpunosti, dovešćemo mlade i perspektivne ljude. U odeljenju finansija je nepojmljivo da sav posao zavisi od jednog čoveka. Sporo se završavaju poslovi, i administrativno je dosta preopterećena Opštinska uprava i moramo drugačije da reorganizujemo poslove.
KOMENTARI