Rodno zasnovano nasilje obuhvata širok spektar različitih formi ponašanja, bazirano na rodnom obeležju, usmereno prema ženama i devojčicama u različitim periodima njihovih života. Rodno zasnovano nasilje proizilazi iz neravnoteže moći između žena i muškaraca što dovodi do diskriminacije žena, kako unutar porodice tako i u okviru društva. Rodno zasnovano nasilje uslovljeno je društvenim kontekstom na više načina. Pre svega ono je determinisano strukturnim i kulturnim činiocima koji oblikuju rodne odnose u porodici, zajednici i društvu. Karakter rodnih odnosa, stepen i priroda rodnih nejednakosti, predstavljaju kontekst u kome se uspostavljaju intimni porodični i partnerski odnosi, utemeljeni na odgovarajućim odnosima moći i rodnim ulogama. Nasilje nad ženama u značajnoj meri narušava i onemogućava žene da uživaju svoja ljudska prava, posebno prava na: život, bezbednost, slobodu, zdravlje, dostojanstvo i fizički i psihički integritet.
Prema dostupnim podacima o kretanju i obeležjima nasilja u Republici Srbiji, u okviru nasilja u porodici i partnerskim odnosima, najčešće žrtve su osobe ženskog pola, različite životne dobi i porodičnog statusa, a najčešći počinioci su lica muškog pola – aktuelni i bivši bračni i/ili vanbračni partneri ili drugi muški članovi porodice. Rodno zasnovano nasilje dešava se u svim socioekonomskim grupama i gotovo svim kulturama. Međutim, treba istaći, da su većem riziku posebno izložene žene koje pripadaju već diskriminisanim grupama kao što su žene sa invaliditetom, devojčice/adolescentkinje, žene izbeglice, psihički izmenjene žene, žene smeštene u institucijama, žene na selu, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa HIV/AIDS-om, zavisnice i starije žene.
Rodno zasnovano nasilje ne ugrožava samo žene već predstavlja pretnju društvu kao celini, tako da zahteva odgovarajući odgovor, celovitu, kontinuiranu i blagovremenu intervenciju relevantnih aktera na svim nivoima (institucija, zajednica, država). Na unapređenju rodne ravnopravnosti, a samim tim, i u borbi protiv rodno uslovljenog nasilja, organi Republike Srbije preuzeli su obavezu da realizuju sledeće:
-jačanje kapaciteta ustanova i institucija koje se bave rodno zasnovanim nasiljem;
-ustanovljavanje i primenjivanje mehanizama koji će obezbediti postupanje u skladu sa međunarodnim dokumetima i obavezama vezanim za ljudska prava i rodno zasnovano nasilje;
-podizanje svesti javnosti i građana o neprihvatljivosti nasilja kao modela ponašanja.
Vrste rodno zasnovanog nasilja
Pored fizičkog i seksualnog nasilja koji prizrokuju povrede, pa ih je tako, relativno lako prepoznati, iskustva žena koje su izložene rodnom nasilju, govore da psihološko i ekonomsko, takođe imaju veoma velike negativne, posledice po zdravlje žena. Pored toga, u oblike rodnog nasilja takođe spada i čitav niz štetnih običaja i praksi kao što su rano stupanje u brak, prisilni brak ili selekcija pola još pre rođenja.
Poslednje istraživanje sprovedeno je u užoj Srbiji 2010. godine, na uzorku od 2500 žena, životne dobi od 18-75 godina (925 domaćinstava i žena iz Beograda, 725 iz Južne i Istočne Srbije i 850 iz Centralne i Zapadne Srbije). Istraživanje je sproveo SeConS za UNDP. Prikupljeni su podaci o prevalenci nasilja počinjenog od strane muža/partnera i drugih članova porodičnog domaćinstva. Oblici nasilja koji su uključeni u istraživanje su bili: fizičko (10,1%), psihološko (31,8%), ekonomsko (11,4%) i seksualno (1,2%). Rodno zasnovano nasilje gotovo nikada se ne javlja, izolovano, u jednom obliku, već je karakterisano istovremenom pojavom/preklapanjem više oblika nasilja. Ispitivanje korelacija – povezanosti više vrsta nasilja pokazalo je da najveća korelacija postoji između pretnji fizičkim nasiljem i samog čina nasilja, zatim psihičkog nasilja i pretnji fizičkim nasiljem, kao i fizičkog nasilja.
Zašto žena ostaje u nasilnim odnosima?
Činjenica je da mnoge žene ostaju u nasilnim vezama. Porodica, prijatelji, susedi pa čak i stručnjaci, često ne razumeju zašto žene trpe nasilje. Istraživanja i iskustvo su pokazali da žene kao najčešće razloge prihvatanja života u nasilnom odnosu navode one koji se uklapaju u opšte društveno prihvaćene predrasude o nasilju. Najčešći razlozi su:
- strah od nasilnika
- deca
- osećanje stida i krivice
- nedostatak samopouzdanja
- izolovanost i iscrpljenost
- ekonomska zavisnost
- nedovoljna informisanost o procedurama i pravima
- iskustvo nasilja u primarnoj porodici.
Zdravstveni sektor je često prva i jedina instanca kojoj se žene izložene rodno zasnovanom nasilju obraćaju, zbog čega su zdravstveni radnici/ce, u okviru svoje profesionalne delatnosti, u obavezi da doprinesu prevenciji, ranom otkrivanju, dokumentovanju i prijavljivanju nasilja nad ženama.
Rodno zasnovano nasilje ne ugrožava samo žene već predstavlja pretnju društvu kao celini, tako da zahteva odgovarajući odgovor, celovitu, kontinuiranu i blagovremenu intervenciju relevantnih aktera na svim nivoima (institucija, zajednica, država). Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Kancelarija Populacionog fonda UN u Srbiji, u saradnji sa Centrom za promociju zdravlja žena (CPZŽ) održali su treninge na temu prevencije i odgovora na rodno zasnovano nasilje u Nišu i Beogradu. Oba treninga, početni i napredni, pod nazivom “Izgradnja kapaciteta zdravstvenih radnika/ca za planiranje, organizaciju i edukaciju u oblasti rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenom sektoru” omogućila su zdravstvenim radnicima, učesnicima treninga, znanja i veštine da budu organizatori, predavači i treneri kolegama u svojim radnim sredinama, kako bi se rodno zasnovano nasilje smanjilo, preveniralo i sankcionisalo. Zavod za javno zdravlje “Timok” Zaječar uzeo je učešće u programu i, kao regionalna preventivna ustanova, daje veoma važan doprinos za razvoj, uspostavljanje i implementaciju standardizovanih procedura u suzbijanju i prevenciji rodno zasnovanog nasilja na zaječarskom i borskom okrugu.
Rodna ravnopravnost nije „žensko“ već društveno pitanje!
ZJZ “Timok” Zaječar
Centar za promociju zdravlja
Marina Vojnović
Ana Točević
Deo teksta preuzet od CPZŽ i UNFPA
KOMENTARI