Đerdapska klisura prostire se od Golupca do Karataša kod Kladova , a nastala je razdvajanjem planinskog masiva Karpata. Čine je četiri klisure i tri kotline , bogatstvo flore i faune i kulturno istorijskog nasleđa- naglasio je Radisav Čučulanović predsednik opštine Kladovo na otvaranju izložbe „Dunavska klisura – srpska obala“ Nacionalnog parka Đerdap.
Author: admin
U KLADOVU OTVORENA IZLOŽBA „DUNAVSKA KLISURA-SRPSKA OBALA“
ATV OFFROAD AVANTURA U KNJAŽEVCU
U Knjaževcu je od 25. i 26. juna održana četvrta po redu ATV offroad avantura u organizaciji ATV kluba Stara planina. Učestvovalo je 44 zaljubljenika u četvorotočkaše.
DONIRANE PUMPE ZA ZALIVANJE
U okviru pomoći poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretpela štetu od elementarnih nepogoda Evropska unija donirala je dve pumpe vlasnicima domaćinstava u Tekiji. Uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO meštanin Ljuba Maksimović dobio je pumpu za navodnjavanje kapaciteta 30 do 90 litara vode u minuti.
AGRARU ISPORUČENA OPREMA
Poljoprivrednicima koja su tokom poplava pre dve godine pretrpeli velike štete uručena je pomoć, raspodelom opreme za pčelarstvo, u okviru projekta koga sprovodi Evropska unija u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i opštinom Negotin.
KNJAŽEVAC PROGLAŠEN UGROŽENIM PODRUČJEM
Prema rešenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, područje opštine Knjaževac je proglašeno ugroženim posle pojave bolesti goveda nodularni dermatitis (kvrgava koža goveda) u Zaječarskom okrugu u selu Lubnica, konstatovano je na nedavno održanoj sednici Opštinskog štaba za vanredne situacije.
ISIDOR KRSTIĆ NOVI PREDSEDNIK OPŠTINE SOKOBANJA
Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine (SO) Sokobanja razrešeni su dužnosti dosadašnji predsednik SO kao i sekretar SO i postavljeni novi. Na predlog odborničke grupe SNS za novog sekretara SO Sokobanja izabrana je Tatijana Kolonja Bogdanović a novi predsednik SO je Dragoljub Jevtić, takođe član SNS. Odmah nakon preuzimanja dužnosti novoizabrani predsednik SO Dragoljub Jevtić zakazao je prvu sednicu lokalnog parlamenta u novom sazivu, koja je održana istog dana.
PROFESOR VERNER PONOVO U RAVNI
Profesor rimske umetnosti i arheologije Majkl Verner sa Univerziteta Olbani iz Njujorka, jedan od prvih stranih istraživače lokaliteta Timacum minus u Ravni kod Knjaževca, ovog juna boravio je u Knjaževcu. Sa stručnjacima Zavičajnog muzeja profesor Vernber radiće na uključivanju Timacum minusa u međunarodni projekat “Kulturna ruta rimskih imperatora”. Obišavši područje na kome je sa srpskim arheolozima, radio pre mnogo godina, Verner je ukazao na probleme koje treba rešiti kako bi rimsko vojno utvrđenje postalo reprezentativna turistička destinacija. O uključivanju opštine u projekat “Kulturna ruta rimskih imperatora“ Majkl Verner razgovarao je i sa predstavnicima lokalne samouprave i Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Knjaževca.
RADOVI PUNOM PAROM
U brojnim selima Negotinske Krajine, poslednjih nedelja, intenzivno se radi na sanaciji puteva, ali i na brojnim infrastrukturnim objektima od značaja za te mesne zajednice. Sanacija puteva, istakli su opštinski oci u više navrata, prioritet je u 2016. Tako je nedavno u Srbovu završeno presvlačenje asfaltom glavnog lokalnog puta koji iz ovog sela vodi ka Negotinu.
-Radi se o deonici glavnog puta u dužini od 800 metara koja je nastavak radova iz 2015. kada je urađeno 200 metara. Vrednost ovih radova je šest miliona dinara. Opština Negotin će i u narednom periodu podržavati inicijative Saveta mesnih zajednica koje su usmerene ka njihovom unapređenju i razvoju – kaže Aleksandra Veličković, pomoćnica predsednika Opštine Negotin i podseća da su u ovom selu ove godine, sredstvima iz opštinskog budžeta, kupljene i montirane pumpe za vodovod, vredne 180.000 dinara.
U okviru programa presvlačenja i asfaltiranja ulica i lokalnih puteva na teritoriji radilo se i na 800 metara dugoj deonici u Šarkamenu. Vrednost tih radova koje je realizovalo zaječarsko Preduzeće za puteve iznosila je šest miliona dinara. Nadležni ističu da bi u narednom periodu mogao da bude asfaltiran i put koji vodi do kasnoantičkog lokaliteta “Vrelo” na četiri i po kilometara od Šarkamena.
U predhodnom periodu presvučena je i deonica od 480 metara u Jasenici, glavne ulice u Miloševu u dužini od 500 metara, rehabilitovane su najugroženije deonice u Dušanovcu, Vidrovcu, Rogljevu, Kovilovu, Rajcu i Aleksandrovcu, put do Poljoprivredne škole na Bukovu u dužini od 460 metara, kao i put od Negotina prema Dupljanu, dužine od 1.530 metara.
Radno je bilo i u Aleksandrovcu, za koji je opredeljeno četiri miliona dinara za krpljenje rupa i sanaciju puteva. U ovom selu intenzivno se radi i na pravoslavnom hramu, za čiju rekonstrukciju lane iz opštinskog budžeta potrošeno preko dva miliona dinara.
U Čubri se uz most, koji je tokom poplava pre dve godine bio oštećen i u čiju se obnovu ulaže osam miliona dinara, aktivno radi i na uređenju tamošnjeg doma kulture. Radovi vredni pola miliona dinara predviđaju kompletnu sanaciju kuhinje i prilaza Domu.
Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin
GRADSKA DEPONIJA DOBILA ČUVARSKU SLUŽBU
Gradsko smetlište pored puta Kladovo – Negotin zbog nekotrolisanog odlaganja raznog otpada godinama je donosilo nevolje meštanima naselja Milutinovac, ali i vozačima jer je ta deonica veoma često bila obavijena gustim dimom pošto su NN lica nekontrolisano palila vatru preturajući po smeću.
Više od tri decenije stanovnici Milutinovca obraćali su se raznim institucijama i ukazivali na veliku gomilu đubreta I neprijatan miris koji se širio iznad njihovog sela ali su svi apeli bili bezuspešni. Kada su izgubili svaku nadu, rešenje je stiglo dolaskom nove vlasti jer su nadležni preduzeli niz konkretnih mera.
– Uz malo dobre volje ogradili smo taj proctor. Postavili smo rampu pored koje u kućici dežura lice zaduženo za propuštanje vozila JP “ Komunalac“ koja tu prazne smeće iz kontejnera i kanti za đubre iz domaćinstava. To je prvi korak, a narednih dana nastavićemo da taj prostor u potpunosti privedemo nameni bez štetnih uticaja na okolinu-kazao je Radisav Čučulanović, predsednik opštine Kladovo.
Iz opštinske inspekcije za zaštitu životne sredine podsećaju na pravila koja se odnose na odlaganje smeća i drugog komunalnog otpada i šuta.
– U gradskim zonama smeće se odlaže u namenske kante, dok se taj problem u 22 naselja rešava lagerovanjem smeća u metalne kontejnere sa točkovima koji se redovno prazne.To je privremeno rešenje jer će problem odlaganja komunalnog otpada biće prevaziđen izgradnjom regionalne deponije u naselju Halovo kod Zaječara. Kada bude završena regionalna deponija “ Halovo“ jedna od šest transfer stanica biće otovrena i u Kladovu. Dotle sledi novo podsećanje da je zabranjeno lagerovanje komunalnog otpada i šuta na gradskom smetlištu.Nepoštovanje te odluke biće zakonski sankcionisano- kazao je Zvezdan Stefanović opštinski inspektor za zaštitu životne sredine.
OTVORENA BANKA “POŠTANSKE ŠTEDIONICE”
U Donjem Milanovcu, u petak je proradila ekspozitura „Poštanske štedionice”. Za stanovnike ove varoši to je veoma značajno, jer je godinu i po dana, ovo mesto 50 kilometara udaljeno od najbližeg grada, bilo bez ijedne banke, pošto je toliko proteklo od kako je “Komercijalna banka”, u ovom mestu, zatvorena. Opština Majdanpek je preduzela mere da problem reši u interesu Donjomilanovčana, ali i brojnih gostiju.
Ekspozitura „Poštanske štedionice” u Donjem Milanovcu radiće sve poslove koje obavlja banka uključujući dinarsko i devizno poslovanje kako sa stanovništvom, tako i s privredom. Meštani su dobili banku u kojoj mogu da podignu novac, plate račune, a penzioneri ne moraju putovati u okolne gradove da bi rešili administrativne poslove. Mogućnost da neophodne bankarske transakcije obave u ovoj banci, puno će značiti preduzetnicima.
-Ovo je veliki dan za našu lokalnu zajednicu, jer je banka u Donjem Milanovcu preko potrebna njegovim stanovnicima, budući da je najbliža udaljena preko 50 kilometara – istakao je Srećko Nikolić, zamenik predsednika Opštine Majdanpek i podsetio da se u neposrednoj blizini nalazi Muzej Lepenski vir koji godišnje poseti 36 hiljada ljudi, te da će od brojnih kruzera koji plove Dunavom, više od 120 tokom ove godine pristati i zadržati se određeno vreme u Donjem Milanovcu.
Ekspozitura banke otvorena je zahvaljujući dobroj saradnji i angažovanju čelnih ljudi opštine Majdanpek i “Poštanske štedionice”, koja zadnjih godina ima tri slogana, “najduže se znamo”, budući da postoji od 1921.godine, “još bliže vama”, sa ciljem da 40 novih ekspozitura otvori u ovoj godini i “penzije unapred”, na šta je podsetio Bojan Kekić, iz Nadzornog odbora “Poštanske štedionice”.
Čelni ljudi opštine Majdanpek, otvaranjem ove banke, na pravi način odreagovali su na opravdane zahteve stanovnika Donjeg Milanovca i okolnih naselja.
– Svesni da banka mnogo znači građanima i privredi, u saradnji sa “Poštanskom štedionicom”, uradili smo neophodno. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je da razvija turizam, pogotovu na ovom delu Dunava, pa je otvaranje banke prvi korak – rekao je Branislav Tomić, odbornik SO Majdanpek.
Sredstva za opremanje banke, izdvojila je „Poštanska štedionica”, na neodređeno vreme zaposlila je četiri radnika, a ova ekspozitura radiće svakog radnog dana od osam do 15 časova, a subotom od osam do 13.
POČETNICIMA PO DVE KOŠNICE NA DAR
Društvo pčelara “Hajduk Veljko” i Savetodavna služba Negotin sa uspehom su okončale dvomesečnu “Malu školu pčelarstva” koju je pohađalo 13 početnika.
-Prijavilo se 30 kandidata, a odabrali smo 13. Prednost su imale mlađe osobe koje se nikad nisu bavile pčelarstvom i koje su nezaposlene – kaže savetodavac Dragan Radosavljević iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Negotin.
Polaznici ove škole su izuzev teorijske nastave u Regionalnom pčelarsko edukativnom centru u Negotinu stekli su i praktična znanja na pčelinjacima pet ovdašnjih predavača-mentora koji poseduju sertifikat Saveza pčelarskih organizacija Srbije i zvanični su predavači SPOS-a.
– Društvo pčelara “Hajduk Veljko” po zvaničnim rezultatima je u prvih pet udruženja po broju pčelara, a u prvih deset po broju košnica i izvrcanom medu, a za sobom su ostavili i mnogo veće gradove. Zahvaljujući Opštini Negotin koja izdvaja značajna sredstva za poljoprivredu, a time i za pčelarstvo, može se reći i najviše u istočnoj Srbiji, pčelarstvo u opštini Negotin ima perspektivnu budućnost – ističe Radosavljević.
Svim polaznicima “Male škole pčelarstva” po polaganju završnog testa uručeni su sertifikati, a zahvaljujući lokalnoj samoupravi dobiće i po dve košnice i po dva roja pčela kako bi i praktično mogli da primenjuju znanja koja su ovde stekli.
Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin
STOČNA HRANA ZA 134 DOMAĆINSTVA
Na punktu u Kladovu obavljena je raspodela stočne hrane koju je lokalna samouprava , u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO, obezbedila za domaćinstva pogođena elementarnim nepogodama. Donacija sadrži ukupno 42,8 tona hrane za krave, kokoške i svinje kao pomoć ugroženim gazdinstvima i raspoređena je u domaćinstva koja su se opredelila za taj od ukupno 23 paketa. Ključkim domaćinima koji se bave stočarstvom, a čija su se gazdinstva našla na udaru elementarnih nepogoda deo štete je namiren sa po 320 kilograma stočne hrane.
-Želimo da se zahvalimo EU koja je prepoznala naše teškoće i delimično ih je ublažila konkretnim donacijama .Ostali paketi biće prosleđeni krajnjim korisnicima utvrđenom dinamikom.Naredni korak biće podela pumpi za navodnjavanje- naglasio je Dragan Novaković zamenik predsednika opštine Kladovo.
Raspodela stočne hrane je treća faza,pomoći poljoprivrednicima u kladovskom kraju jer je proletos podeljen semenski materijal, a nedavno su pomoć dobili proizvođači meda kojima je donirana 91 košnica.
– To je izuzetno važna podrška za sve stočare koji su pretrpeli štetu tokom elementarnih nepogoda. Pomoć su dobila sva prijavljena domaćinstva bez obzira da li su ili nisu upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava .Isporučeno je ukupno 7,8 tona hrane za krave,14 tona za kokoške i 21 tone za prsiće.- kazala je Gordana Gramić rukovodilac Odeljenja za privredu.
POMOĆ ZA PČELARE
Fondacija “Ana i Vlade Divac” i opština Knjaževac obezbedili su pomoć za pčelare početnike na području opštine Knjaževac.
Planirano je da dvadesetak mladih pčelara dobije rojeve, košnice ili opremu, a zvanično potpisivanje ugovora očekuje se polovinom jula. Izuzetno pozitivno iskustvo obeju strana bilo je presudno da opština i Divac Fondacija potpišu i Memorandum kojim je predviđena saradnja u naredne tri godine. Na osnovu subvencija iz zajedničkog fonda opštine Knjaževac i Divac fondacije, prošle godine više od 30 mladih poljoprivrednika dobilo je subvencije za nabavku mehanizacije, opreme ili sadnica kako bi pokrenuli ili unapredili svoju proizvodnju. Uspešna saradnja od prošle, nastavljena je i ove godine, s tim što su ovoga puta podsticajna sredstva namenjena pčelarima početnicima.
-Ukupno je konkurisalo 108 kandidata, a u dogovoru sa Divac Fondacijom odlučili smo da obiđemo 23 gazdinstva. Prošle nedelje završili smo obilaske i sada je na redu odlučivanje o tome ko će dobiti sredstva. Subvenciju ćemo najverovatnije da smanjimo na 120.000 dinara kako bi više gazdinstava dobilo pomoć. Prvobitno je bilo planirano da 10 korisnika dobije po 180.000, ali proširićemo taj krug na 15 do 18 domaćinstava pošto je opština Knjaževac odlučila da poveća sredstva kojima učestvuje u ovoj zajedničkoj akciji. Zajednički fond formiran je sa po milion dinara opštine i Fondacije, a opština Knjaževac dodatno će uložiti još 300.000 dinara – kaže Marko Stojanović, projekt menadžer Agencije za razvoj.
U ovoj fazi realizacije projekta zajednička komisija opštine i Fondacije Divac trebalo bi da donese odluku o tome ko će dobiti subvencije, a sredinom jula uslediće potpisivanje ugovora sa korisnicima. Izuzetno pozitivno iskustvo obeju strana bilo je presudno da opština Knjaževac i Divac Fondacija potpišu i Memorandum kojim je predviđena saradnja u naredne tri godine.
PLANINARI NA OLIMPU
Od 11. do 16. juna grupa od 38 planinara i planinarki iz Timočke krajine realizovala je pohod na vrhove Olimpa u Grčkoj. Zajedno sa kolegama iz Negotina, Kladova, Boljevca, Zlota i Zaječara, u akciji su učestvovala i trojica članova knjaževačkog Planinarskog društva “Babin zub” – Dalibor Nikolić, Ivan Crepajac i Darko Miletić. Akciju je organizovalo Planinarsko sportsko društvo “Ljuba Nešić” iz Zaječara.
KOMENTARI