Timočke

U Radujevcu kod Negotina, nakon dvogodišnjeg procesa komasacije, vredne 52 miliona dinara, prosečna veličina parcela ukrupljena je četiri puta, za koliko je smanjen i broj parcela. Prvobitno je ovaj veliki posao bio predviđen na površini od 283 hektara, ali je lokalna samouprava uz podršku resornog ministarstva poljoprivrede prepoznala značaj komasacije i područje proširila na oko 2.500 hektara, od kojih je čak 2.000 ha obradivo. Atar Radujevca pre komasacije obuhvatao je 9.993 parcele, a nakon što je ona, u okviru projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji“ koji finansira Evropska unija, nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i naše Ministarstvo poljoprivrede, sprovedena ukupan broj parcela sveden je na 2.414.

 -Benefiti komasacije su više nego očigledni i ogledaju se pre svega u rešenim imovinsko-pravnim odnosima, sređenom katastru nepokretnosti od čega koristi pored meštana Radujevca ima i država. Uvećanje poseda i prosečne veličine parcele omogućava proizvođačima da primene sve agrotehničke mere i na taj način povećaju prinose, ostvare uštedu u gorivu, jer neće morati da obrađuju veliki broj relativno usitnjenih parcela razbacanih po ataru, već jednu ili dve parcele, znatno veće površine– istakao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin na završnoj svečanosti povodom zvaničnog otvaranja komasacionog područja i obeležavanja uspešno sprovedene komasacije u katastarskoj opštini Radujevac.

 Svečanosti koja se odvijala u svečanoj sali “Negotinske gimnazije”, ali i u samom Radujevcu u kojem je otkrivena pregledna karta komasacionog područja Radujevac, pre i posle sprovedene komasacije, prisustvovali su i Zoran Rajić, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.  O ovom velikom projektu, ali i izazovima koje je komasacija nosila govorili su Ana Virc, vođa projekta i Živojin Marković, predsednik Komisije za komasaciju. O efektima komasacije sve same hvale preneli su i meštani Radujevca.

 -Zadovoljni smo kako se odvija ovaj projekat koji inače obuhvat sedam opština istočne i jugoistočne Srbije. Komasacija se radila i ranijih godina, ali nije završena do kraja, pa je ovo prilika da se dozovemo pameti i ne dozvolimo da propadne tako dobra mera– zaključio je državni sekretar Zoran Rajić.

 Zvanično otvaranje komasacionog područja Radujevac uveličali su i hor “Negotinske gimnazije” kao i etno grupe “Ajduci” i “Marinika” pod upravom Danijele Stojkić Marković.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Na teritoriji Borskog okruga, shodno uredbi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, otpočela je akcija besplatne kontrole plodnosti zemljišta, za koju je jedina ovlašćena Poljoprivredna savetodavna stručna služba Negotin (PSSS). Ova akcija namenjena je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i trajaće do 1.avgusta.

-Počeli smo sa uzorkovanjem na terenu, a na osnovu broja sakupljenih uzoraka možemo reći da postoji veliko interesovanje za ovom merom. Poljoprivredni proizvođači koji imaju aktivni status za 2016. godinu mogu izvršiti besplatnu analizu najviše 10 uzoraka sa svojih parcela – podseća dipl. inženjer Nenad Ilić, stručni saradnik za zaštitu bilja u PSSS Negotin.

 Kontrola  plodnosti zemljišta je  zakonska obaveza i  omogućava praćenje promene odnosa pojedinih elemenata što je veoma bitno za planiranje aktivnosti koje treba izvršiti radi njegovog očuvanja i zaštite.

-Jedan od preduslova postizanja visokih prinosa i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda jeste optimalna snabdevenost poljoprivrednog zemljišta makro i mikroelementima. Usled nepravilnog korišćenja mineralnih đubriva i drugih agrotehničkih mera često dolazi do  disbalansa ovih elemenata kao i narušavanja fizičkih i mikrobioloških svojstava zemljišta što može uticati na fiziološke promene biljaka koje se manifestuju  smanjenjem  vitalnosti i otpornosti na bolesti i štetočine što se kasnije odražava na prinos gajene kulture – dodaje Ilić.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Opština Knjaževac jedna je od deset lokalnih samouprava u Srbiji u kojoj je realizovan pilot projekat “Participativno budžetiranje”. Predstavnici BIRN-a, koji u saradnji sa NALED-om realizuju projekat, održali su u Skupštini opštine sastanak sa predstavnicima nevladinog sektora na kome su predstavljeni rezultati, a razgovaralo se i o mogućnosti da se projekat nastavi.

Balkanska istraživačka novinarska mreža, u saradnji sa NALED-om, tokom prethodnih godinu i po dana realizovala je pilot projekat “Participativno budžetiranje” u deset lokalnih samouprava u Srbiji. Osnovni cilj projekta je neposredno uključivanje građana u donošenje odluka o usmeravanju budžetskih sredstava.

O dosadašnjim rezultatima i mogućnostima nastavka realizacije projekta, u Knjaževcu se razgovaralo sa predsednicima nevladinog sektora.

– Mi smo u startu izabrali organizacije koje imaju neku svest o tome da građane treba uključiti u proces donošenja odluka u vezi budžeta, tako da smo imali dobra iskustva sa svim odabranim lokalnim samoupravama. Knjaževac ističemo kao primer vrlo dobre prakse gde su se lokalni ribolovci, članovi Udruženja, odlično organizovali i izglasali “svoj” predlog da bude finansiran iz opštinskog budžeta – kaže Kalina Simić, koordinator programa u BIRN-u.

Za opštinu Knjaževac je veliko priznanje to što je od strane BIRN-a prepoznata kao jedna od deset lokalnih samouprava u Srbiji vrednih sprovođenja ovakvog projekta.

– Participativno budžetiranje je jedan od najboljih načina za uključivanje građana u odlučivanje o lokalnom budžetu. Imali smo zaista dobra iskustva i sa udruženjima građana i sa pojedincima, odziv je bio iznenađujuće veliki i na nama je da sve te primere dobre prakse ubuduće uvrstimo u svoje redovne aktivnosti- rekao je  Branislav Josifović, koordinator projekta u knjaževačkoj opštini.

Učestvujući u projektu “Participativno budžetiranje“, građani Knjaževca prošle godine odlučili su da se sredstvima budžeta izgradi jezero Jezava.

BIRN i NALED će biti na raspolaganju i lokalnoj administraciji i nevladinom sektoru kada budu realizovali ovaj proces za opštinski budžet za 2017. godinu, zaključeno je na  sastanku.

U skladu sa Predlogom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine Majdanpek za ovu godinu, objavljen je javni konkurs za dodelu sredstava. Za meru investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava opredeljeno je sedam miliona dinara, od ukupno 19 miliona dinara opredeljenih za ovaj program, a konkurs će trajati do 31.oktobra, odnosno do utroška predviđenih sredstava.

– Ove godine konkurs je raspisan blagovremeno, već je objavljen u lokalnim medijima i trajaće do 31.oktobra, odnosno do utroška predviđenih sredstava. Proširena je i lista namena, pa je pored krupnije i sitne stoke, predviđena i nabavka polovne i nove opreme, poljoprivredne mehanizacije, a pokriven je sektor mleko, meso, voće, grožđe i povrće, zatim ostali usevi i sektor pčelarstvo – navodi Mirjana Cakić Mladenović, pomoćnica predsednika Opštine Majdanpek. – Na sajtu opštine se može preuzeti potrebna dokumentacija, a za tehničku podršku poljoprivrednicima koji nisu korisnici interneta, od pomoći su i zaposleni u kancelarijama Fondacije za lokalni ekonomski razvoj, u Majdanpeku i Donjem Milanovcu.

Kako se ne bi ponovila prošla godina kada je tek deo opredeljenih sredstava bio iskorišćen, od sedam miliona tek oko 400 hiljada dinara, uslovi su sada znatno povoljniji. Poljoprivrednicima, bogatijim za prošlogodišnje iskustvo, kada su u veoma kratkom roku u skladu sa uslovima koje je propisalo resorno ministarstvo, bili u obavezi da pribave brojnu dokumentaciju, na ruku ide i činjenica da će, umesto samo mesec dana koliko su na raspolaganju imali lane, sada rokovi biti znatno duži, budući da je konkurs otvoren do kraja oktobra, odnosno, do utroška predviđenih sredstava.

U skladu sa usvojenim Lokalnim akcionim planom zapošljavanja za 2016.godinu, na sajtu Opštine Majdanpek objavljen je I javni poziv za realizaciju programa podrške samozapošljavanju i o tome obaveštena javnost i nezaposlena lica kojima su odobrena sredstva – subvencije za samozapošljavanje po javnom pozivu Nacionalne službe zapošljavanja, filijala Bor, ispostava Majdanpek

Kako se navodi, programom se odobravaju dodatna sredstva u jednokratnom iznosu od 40 hiljada dinara po korisniku. U ovom slučaju radi se o licima kojima su već odobrena sredstva NSZ  za samozapošljavanje, a dodatna pomoć od 40 hiljada dinara treba da olakša uvek najtežu, prvu godinu poslovanja. Pronađen je način da se umesto za 10 koliko je bilo predviđeno, dodatna pomoć pri samozapošljavanju obezbedi za sve koji su pravo na sredstva za samozapošljavanje ostvarili posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja, a kakvih je 16.

Prema podacima iz Nacionalne službe zapošljavanja njihov javni poziv imao je 119 prijava iz Borskog okruga, a od 65 odobrenih, 16 je iz opštine Majdanpek.

Rok za podnošenje prijava za meru podrške samozapošljavanja u skladu sa LAPZ opštine Majdanpek za 2016.godinu ističe 4.jula.

Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Oskar Benedikt, tokom posete opštini Kladovo razgovarao  je sa delegacijom opštine  koju je predvodio predsednik dr Dragan Budujkić. Tom prilikom je naglašeno da ta podunavska opština uspešno sarađuje sa programima Evropske unije, jer ti projekti imaju veliki uticaj na život stanovništva. Novim programom  Evropska unija obezbedila je podršku za 13 proizvođača meda  iz opštine Kladovo donacijom 91 košnice kaja će im pomoći u obnovi proizvodnje nakon štete u poplavama iz 2014. godine.

– Evropska unija pružila je opštini Kladovo finansijsku pomoć koja doprinosi oporavku malih poljoprivrednih gazdinstava u kojima su još vidljive posledice elementarnih nepogoda.Zato se nadamo da će se ovakava saradnja nastaviti i u budućnosti-optimista je  dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

 Za vreme posete opštini Kladovo Oskar Benedikt je obišao tri rekonstuisane kuće  u Đerdapskoj ulici u Tekiji, oštećene tokom septembarskih poplava 2014. godine  i razgovarao sa porodicama čiji su domovi  obnovljeni zahvaljujući sredstvima Evropske unije.

Za pomoć u saniranju posledica poplava u Kladovskom kraju EU je investirala 125.000 evra, dok je vrednost donacije namenjene pčelarima 5.400 evra i značajna je za oporavak malih poljoprivrednih gazdinstava.

-Drago mi je da projekti koje je finansirala EU na Istoku  Srbije imaju veliki uticaj na život stanovništva. Pomogli smo 17 domaćinstava , 16 kuća je obnovljeno , finansirali smo izgradnju   nove montažne kuće  jednoj porodici. U međuvremenu  obezbedili smo novac za podršku u oporavku  378 malih poljoprivrednih domaćinstava koja su pretpela štetu od elementarnih nepogoda.Zadovoljan sam što smo doprineli poboljšanju uslova života ugroženih meštana u Kladovskom kraju. izjavio je Oskar Benedikt u Tekiji nakon obilska porodica koje su dobile pomoć EU.