Author: admin

VUČIĆ: RTB „BOR“ RAZVOJNI PROJEKAT ZA CEO REGION

apr. 09 EKONOMIJA no comments

Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, naglasio je na današnem mitingu ove političke opcije u Boru da Rudarsko – topioničarski basen (RTB) “Bor” treba da bude razvojni projekat za ceo region.

– Za razliku od drugih koji su nudili da RTB nestane, moj odgovor je da će Srbija sačuvati RTB Bor. Rešićemo i pitanje Cerova 2, RBM Majdanpek, Borske jame i imaćemo rudu u borskoj topionici. Topionicu smo završili, RTB će da živi kao uspešna kompanija i jedna od najvažnijih u Srbiji – naglasio je Vučić.

On je dodao da veruje da će,ukoliko cena bakra sa sadašnjih 4700 dolara po toni ode na 5700, RTB moći da računa na profit.

– Uz dobru organizaciju možemo da računamo i na profit i uveren sam da će mnoge kompanije  doći u Bor. Pored RTB, ojačaćemo i razvijati i druge sektore u Timočkoj Krajini. Za nepune dve godine suočili smo se i sa velikom prirodnom katastrofom, borili se, i zadovoljni smo onim što smo uspeli da obnovimo, i mnoge gradove vratimo u život. Uspeli smo da dovedemo i mnoge investitore –kazao je Vučić.

Predsednik SNS je naglasio da bi svaki korak unazad značio propast za Srbiju.

-Biće mnogo problema ali će zemlja biti uspešna i više nikada neće biti pred bankrotom. Biće zemlja radnika i rudara, ljudi koji žele da rade, poštenih i odgovornih. Ako ovo sa Kinezima završimo u narednim danima, potpišemo ugovor, onda će Srbiji i svima nama biti mnogo lakše. A onda sve snage usmerićemo na RTB “Bor” i Resavicu. Čuvali smo našu nezavisnost, ustali da pokažemo da se zemlja  nalazi na evropskom putu ali isto tako mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, zato što ne udaramo prijatelja kada nam je teško   – dodao je Vučić.

Blagoje Spaskovski , generalni direktor RTB i poverenik SNS, naglasio je da je Srbija spašena bankrota.

-Za razliku od prethodnih predsednika Vlade koji su iz ovoga kraja a pripadaju demokratama nisu ni prošli kroz Bor a Vučić je bio devet puta u gradu bakra. Izgrađeno je 100 i više kilometara puteva, Vučić je kao premijer prepoznao i podržao Bor i RTB. Ovde je uspeh pre svega Vlade koju je vodio Vučić –kazao je Spaskovski.

Predsednik Srpske napredne partije dr Nenad Popović istakao je da bi se ostvarili svi ciljevi, da je potrebna  ekonomski snažna Srbija.

-Prošlog veka na zahtev Vlade Srbije Rusija je sprečila donošenje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Rusija podržava našu listu jer je ona garant da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni su ovoj Vladi što ih nije izdala. Da su bili neki drugi sigurno bi izdali i Srbiju i Rusiju. Premijer Srbije Vučić se šest puta sastao sa predsednikom Putinom  u prethodne dve godine. Rusija ima najveće tržište na svetu, sve što proizvodimo iz Srbije izvozimo u Rusiju bez carina i tu šansu moramo iskoristiti – kazao je Popović.

Studenka Kovačević, direktorka Borskog turističkog centra kazala je da su mladi budućnost Srbije.

– Naš grad je posle više od sto godina čist, bez dima. Budućnost su mladi i hvala Vučiću,  jer je uključio mlade u sve sfere društvenog života, u sve društvene i javne poslove – kazala je Kovačevićka.

Profesor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za bezbednost dr Zoran Dragišić tvrdi da ono što politiku Vučića i Vlade koju je vodio izdvaja od svih prethodnih Vlada je činjenica da Srbija nikada ranije nije bila bezbednija a ni stabilnija zemlja.

-Zemlja ima prijatelje i na zapadu, severu i jugu. Srbija je danas partner i niko joj ništa ne nameće.  Imamo 300 kilometara novih puteva koji se grade, 120 000 novih radnih mesta. Bezbednost predstavlja temelj stabilnosti, na osnovu kojeg možemo graditi sigurnu budućnost naše zemlje – kazao je Dragišić.

LAKŠE DO POSLA I PENZIJE

apr. 07 VESTI no comments

Predstavnici Lokalnog saveta za zapošljavanje i lokalne  samouprave potpisali su  ugovore sa šest poslodavaca kod kojih je posao dobilo  isto toliko  nezaposlenih Kladovljana  starijih od 50 godina kojima je do odlaska u penziju preostalo 36 meseci . Za tu namenu iz opštinskog budžeta je izdvojeno  je 1,1 milion dinara. Ugovori o radu sa nezaposlenim licima zaključeni su na 12 meseci i doprineće rešavanju njihovog statusa .

– Ostao sam bez posla pre dve godine, a manje od  2,5 godine preostalo mi je do odlaska u penziju jer sam nakupio 37,5 godina radnog staža.Ovim programom konačno ću rešiti svoj status s obzirom da su svi dosadažnji pokušaji da zasnujem radni odnos  bili bezuspešni- kazao je Milan Paunović (61).

U lokalnoj samoupravi su prepoznali težak status lica koja se godinama nalaze na evidenciji Ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje. Njihovoj neizvesnosti konačno je došao  kraj.

– Stalnim delovanjem na terenu uočili smo da je u našoj opštini prisutna kategorija nezaposlenih lica koji uprkos dugom radnom stažu ne ispunjava uslove za odlazak u penziju jer spada u grupu onih koji teško mogu da se ponovo zaposle. Zato smo se opredelili za program koji uprkos skromnim izdvajanjima doprinosi rešavanju statusa lica o kojima niko da i ne vodi brigu.Posle godinu dana rada kod poslodavca oni stiču pravo da naredne dve godine do odlaska u penziju ostvaruju primanja od NSZ-podsetio je Jovan Stingić predsednik Lokalnog saveta za zapošljavanje.

Opština Kladovo drugu godinu zaredom pokušava da razreši problem nezaposlenih lica koji su zbor neuspele privatizacije i tranzicije ostala bez radnog mesta.

– Opština Kladovo verovatno je jedina u Srbiji koja programom finansijske podrške rešava status nezaposlenih lica koja još nisu u mogućnosti da ostvare pravo za odlazak u penziju.Na taj način ne dozvoljavamo da ostanu zaboravljeni, a podršku nam daju i poslodavci.Za tu namenu u narednoj godini nastojaćemo da obezbedimo više novca- poručio je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

 Lokalni savet za zapošljavanje  ima u planu da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje da realizuje  program za  obuku mladih nezaposlenih lica  stručna praksa.Ovaj program podrazumeva osposobljavanje za samostalan rad u struci bez zasnivanja radnog odnosa.

PRIORITET UREĐENJE PUTEVA

apr. 01 POLITIKA no comments

Rudarsko-topioničarski basen “Bor“(RTB) će biti stabilna kompanija koja će stvarati prihode i biti nosilac razvoja cele ove regije. Za to je garant Vlada Republike Srbije, rekla je na tribini u Boru Zorana Mihajlović, potpredsednica Srpske napredne stranke(SNS) i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Građani, smatra ona, vide da se u Srbiji živi sve bolje i bolje, da je smanjena nezaposlenost  i povećana sigurnost građana.

Vlada Aleksandra Vučića za dve godine postigla je više nego svi njegovi prethodnici za 10 ili 15 godina. Taj uspeh se vidi na svakom koraku u Srbiji, rekao je u svom obraćanju Blagoje Spaskovski, poverenik Srpske napredne stranke u Boru i generalni direktor RTB-a “Bor“.

-Ako se pitate šta je Bor dobio od ove Vlade, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, dobio je mnogo. Dobio je sigurnost, 5.000 radnika je ostalo na radnim mestima, sa dobrim i redovnim primanjima. Svi oni mogu u svim radnjama,  pa čak i u kineskim, sa administrativnim zabranama da pazare i uzimaju robu. To retko koji grad sebi može da priušti. Zato Borani moraju da imaju bar pet odsto više glasova za SNS na predstojećim izborima od ostalih gradova u Srbiji-zaključio je Spaskovski.

Zorana Mihajlović je istakla je da je Bor često posećivala i da on izgleda sve lepše i lepše. Mihajlovićeva je naglasila da će RTB “Bor“ biti stabilna kompanija koja će stvarati prihode i da je za to garant Vlada Republike Srbije.

– Ova Vlada je za dve godine svoga mandata uradila mnogo za Srbiju. Šta god da kažu Tadić i Pajtić veoma lažu, jer oni su napravili tu “rupu“ u budžetu koju smo mi nasledili. Za dve godine, kako statistika kaže, od 28 odsto nezaposlenih danas imamo 17,6 odsto. I dok su neke prethodne Vlade godišnje otvarale 10-12 kilometara puteva, mi smo izgradili 100 kilometara auto-puteva. Mi smo Vlada koja će Srbiju premrežiti putevima i auto-putevima. Narod više ne veruje obećanjima već rezultatima rada, onome  šta je ko od nas uradio-poručila je Mihajlovićeva.

Jedno od pitanja prisutnih građana na tribini u Boru bilo je i kada će biti u potpunosti asfaltiran put Bor-Selište i putni pravac prema Crnom vrhu i Žagubici.

-To će biti sigurno urađeno vrlo brzo. Čim se raspišu javni pozivi i obave procedure, znači počinjemo sa radovima za mesec-dva-obećala je Mihajlovićeva.

Ona je najavila i uređenje puta ka Borskom jezeru i pohvalila lokalnu samoupravu u Boru na dosadašnjem radu.

 Tribini je pored ostalih gostiju prisustvovao i Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije“.

Potpredsednica SNS Zorana Mihajlović obišla je i Dom za stara lica u Boru i tom prilikom poručila da ta politička opcija nikada neće izneveriti penzionere.

  -U ime predsednika SNS želim da se zahvalim penzionerima ne samo za njihovo odricanje u prethodne dve godine nego i na ogromnoj podršci koju su dali i premijeru i  Vladi. Ono što možemo da obećamo je da penzionere nikada nećemo izneveriti i da ćemo raditi  brže, bolje i još energičnije –kazala je Mihajlovićeva.

 Potpredsednica SNS je naglasila da što pre mora da se razgovara sa nadležnim ministrima, kako bi se Dom za stara lica, u što kraćem roku stavio u funkciju.

 Zorana Mihajlović najavila je u Knjaževcu izgradnju putnih pravaca koji će Knjaževac i Pirot povezati sa Starom planinom.

 Predsednik SNS Aleksandar Vučić i direktor JP “Stara planina“ Vladimir Simović odvojeno su najavili izgradnju dva putna pravca: Knjaževac-Kalna i Pirot-Stara planina, pa se postavlja pitanje hoće li biti para za oba. Zorana Mihajlović kaže da novac neće biti problem, ukoliko prethodno bude izrađena projektno-tehnička dokumentacija.

– Za jedan od ta dva projekta, put od Knjaževca do Stare planine, postoji projekat, za drugi se radi. Pitanje je i da li postoji potreba za eksproprijacijom. Kada sve to bude rešeno, do kraja jeseni raspisujemo javni poziv i biramo izvođača. Na Ministatarstvu je da kontroliše dinamiku radova – rekla je u Knjaževcu Mihajlovićeva.

 Ona je prilikom posete Majdanpeku obradovala svoje domaćine izjavom da će ove godine biti popravljeni putevi Majdanpek – Kučevo i Donji Milanovac – Golubac.

 – Treba da nastavimo da podižemo Majdanpek, da se u njemu živi kao što se nekada živelo, nekada ranije, pre dosta godina i da poručimo građanima Majdanpeka da ćemo se, ne samo boriti da RTB Bor radi, nego da ćemo se boriti i da se u Majdanpeku otvaraju i nove firme i preduzetničke radnje i da učinimo sve što možemo, da se prosto živi bolje – reči su kojima se Zorana Mihajlović obratila Majdanpečanima.

U ime domaćina, potpredsednicu SNS pozdravio je Dejan Vagner, prvi čovek opštine i naglasio da je Mihajlovićeva i kao ministarka saobraćaja upoznata sa problemima koje opština Majdanpek ima u oblasti infrastrukture.

– U 2016.godini biće uloženo u putnu strukturu opštine Majdanpek 250 miliona dinara. Od trenutka kada je formirana Vlada Republike Srbije sa Aleksandrom Vučićem  na čelu, jedan od prioriteta, pored fiskalne konsolidacije i uređenja budžeta, bilo je ulaganje u putnu infrastrukturu. Nema razvoja, nema privrede,  nema turizma, pa  ne možemo pričati ni o razvoju Donjeg Milanovca, ukoliko nemamo dobre puteve. Dakle, Majdanpek – Kučevo put je koji će se sigurno raditi i Donji Milanovac – Golubac, takođe –  precizirala je Mihajlovićeva i naglasila: –  I u prethodne dve godine 100 kilometara autoputa nije bilo samo obećanje. Puteve koje sam navela i 250 miliona dinara se ulaže za preko 50 kilometara rehabilitacije ili radova na putevima i to je jako važno za opštinu Majdanpek.

Na naše pitanje koliko je realna nada da i Dunav postane saobraćajnica Zorana Mihajlović je odgovorila:  – Mora postati. Na tome radimo već dve godine. O tome razgovaramo sa svima, sa mnogim međunarodnim finansijskim organizacijama i donatorima. Nekako svi smo okrenuti samo železnici ili putevima, a manje se razmišljalo i radilo na saobraćajnici koja se zove Dunav. Za nas je važan razvoj turizma, Dunav i dobra putna infrastruktura.

U pratnji domaćina, Zorana Mihajlović je istog dana posetila i Donji Milanovac.

U Grabovici kod Kladova, u prisustvu ministarke Zorane Mihajlović označen je završetak radova na odvodnom kanalu za prihvat bujičnih i podzemnih voda, sa sedam poprečnih mostića. Vrednost tih radova je 158 miliona dinara.

-Uskoro sledi  nastavak gradnje mosta kod Milutinovca i rehabilitacija dela državnog puta Brza Palanka – Kladovo – rekla je Mihajlovićeva.

 

Uhapšen Boranin zbog marihuane

mar. 28 HRONIKA no comments

Borska policija uhapsila je svog sugrađanina M.R.(28) zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je pretresom njegovog domaćinstva pronašla kesu i 12 paketića u kojima se nalazila biljna materija bruto mase oko 127 grama, za koju je veštačenjem utvrđeno da se radi o opojnoj drogi marihuana.

Osumnjičenom je određen pritvor u trajanju do 48 sati.

SĂ FAĆE INSTITUTU DJE KULTURĂ VLAHILOR – OSNIVA SE ZAVOD ZA KULTURU VLAHA

mar. 18 DRUŠTVO no comments

            În fîršitu la luna făurarj în Požarevac  a fost sednica la Savjetu Vlahilor,unje sa vorbit  să să fakă Institutu dje kultură Vlahilor.Aša ćeva am aflat kum a făkut altje năcîj în Sîrbija.Kăncălarije dje aša ćeva ar să fije în Bor.Institutu dje kultură Vlahilor trăbuje să ajbje dje grižă să păstrjăza tot će je skris,adunat,će je al nostu Vlahilor(kîntjeće,portu,kărcîlji skrisă pje ljimba noastă,tot će tîlmăćim pje ljimba noastă ši pje altje ljimbje).Ku aša lukru poatje să să păstrjeză toată bogăcîja Vlahilor.

[fve]https://youtu.be/MjbJvcLZCOs[/fve]

La Savjetu Vlahilor în Požarevac sînt alješ ćinć inš karje sînt în Upravni odbor, ši ji ar trăbuja să sprimjaskă tot će je măj îndată să să registruje Institutu. Ku Institutu Vlahilor, ši noj Vlasi kăpătăm tot ka ši altje năcîj în država noastă Sîrbija, ši atunć putjem să păstrăm bogăcîja noastă.Aša a spus Dalibor Orsovanović djin Bor. Să poată să lukrje Institutu dje kultură Vlahilor multă ažutarje kăpătă dji la Savjetu  Vlahilor,lumja kare vrja să ažuturje ku banj, kărcîj kare să skrije pje ljimba noastă să lje pună la vinzarje. Ku Institutu dje kultură Vlahilor noj kăpătăm mult, kă Savjetu Vlahilor na putut  să kapjetje njićun ažutorj dji la dîrževurj djin Evropă,njić să lukrje la projekturj,a spus Miodrag Kokelić la Savjetu Vlahilor. Noj am văzut kum înăjintje mulc anj  a înćeput să lukrje la aša ćeva Rusini ši Slovaci în Vojvodina. Dje aja ji ši avut putjerje să păstrjăză  kultura ši identitetu lor, afost vorba lu Kokelić.

U nastavku sledi prevod teksta sa vlaškog na srpsko pismo. Prevod je autorizovan od strane predstavnika Vlaškog nacionalnog saveta.

Prevod na vlaški: UG ‘’Gergina’’, Negotin

Krajem februara u Požarevcu je održana sednica Nacionalnog saveta Vlaha na kojoj je usvojena odluka da se formira, po ugledu na druge manjinske zajednice u Srbiji,  Zavod za kulturu Vlaha, čije će sedište biti u Boru.  Osnovna delatnost ove institucije biće usmerena ka očuvanju kulturne baštine i tradicije Vlaha, ali i izdavanje knjiga, brošura, časopisa , periodičnih izdanja i  zvučnih zapisa.

-Osim ovih, moglo bi se reći glavnih aktivnosti, novoosnovani Zavod bavio bi se i istraživanjima tržišta i javnog mnjenja, prevodjenje i usluge tumača, kao i bibliotečka delatnost i arhiviranje ne samo dokumenata već i zvučnih zapisa, a time bi se otrgla od zaborava bogata kulturna baština Vlaha. Samo osnivanje zavoda se očekuje uskoro, jer na istoj sednici izabran je i Upravni odbor, koji ima pet članova, i njegov zadatak je da pripremi u što kraćem roku sva potrebna dokumenta, kako bi ova institucija dobila svoj pravni subjektivitet. Osnivanjem zavoda, inače, institucionalno, vlaška nacionalna manjina dobiće sve ono što druge , manjinske, nacionalne zajednice  već imaju, a mi ćemo ovim putem dobiti instituciju koja će se baviti očuvanjem naše kulture i tradicije – rekao je Dalibor Orsovanović, zamenik predsednika Nacionalnog saveta Vlaha.

Finansiranje rada samog Zavoda za kulturu Vlaha obavljao i se na više načina, posredstvom Nacionalnog saveta, zatim sam Zavod bi mogao da zaradjuje novac od prodaje štampanih publikacija, ali i od pružanja usluga trećim licima kao i od donacija.

-Osnivanje Zavoda za kulkturu Vlaha je bilo neophodno , jer sam Nacionalni savet, na primer, nema prava da aplicira  ni kod organa države Srbije, a ni kod ostalih, mislim pre svega na fondove Evropske unije ili drugih zemalja – kaže Miodrag Kokelić, član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i dodaje –  Nama je, pri donošenju jedne ovakve odluke na pameti bila odlična ideja koju su u život sproveli na primer Rusini ili još bolje je reći Slovaci u Vojvodini. Oni su ovu vrstu zavoda osnovali pre mnogo godina i na delu se vide rezultati šta su sve do sada postigli na očuvanjuu svoje kulturei materijalnog nasleđa – završava Kokelić.

U BOR STIGLA VOJSKA I ŽANDARMERIJA

mar. 12 VESTI no comments

U  Odmaralištu “Savača”  kod Bora, danas su smešteni pripadnici Žandarmerije, Vojske Srbije i specijalističkih odreda Sektora za vanredne situacije,  spremni da reaguju u slučaju da dođe do izlivanja reka. Njih su tokom dana obišli komandanti Okružnog i Opštinskog štaba za vanredne situacije Miroslav Knežević i Živorad Petrović,  i naglasili da je stanje sa vodotokovima u Borskom okrugu stabilno.

 – Pokušavamo da delujemo preventivno kako ne bi dolazilo do neželjenih situacija. U Borskom okrugu je stanje redovno, regulišu se akumulacije i obilaze vodotokovi– kazao je Miroslav Knežević.

 Živorad Petrović, komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije kazao je da je štab tokom jučerašnjeg dana preduzeo niz preventivnih mera da je angažovana sva  raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća na  čišćenju vodotokova i kanala.

 – Zahvaljujem se Vladi  Srbije, na pomoći koja je preventivna, jer je dokazala da vodi računa o svakom delu naše zemlje. Ova pomoć koju  smo dobili u ljudstvu nam znači puno u slučaju hitne intervencije , dovođenja u red sigurnosti ljudi i  imovine – kazao je Petrović.

BOR U PRIPRAVNOSTI

mar. 11 VESTI no comments

Opštinski štab za vanredne situacije u Boru,  izdao je naredbu da se raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća angažuje na čišćenju kanala na svim mestima  koja su označena kao moguća potencijalna mesta gde bi moglo da dođe do poplava.

– Situacija u borskoj opštini nije alarmantna ali preduzimamo preventivne mere kako bi se sprečile neželjene situacije. Angažovana je sva raspoloživa mehanizacija kako bi se pročistili kanali, odvodi,  u gradu  i u selima, kako bi se  sprečila opasnost od poplava. Sve službe su u pripravnosti, a spremni su i džakovi sa peskom –kazao je Živorad Petrović, komandant Opštinskog štaba za vanredne situacije.

Miodrag Marković, načelnik Opštinskog štaba za vanredne situacije naglasio je da su vatrogasno spasilačke jedinice u punoj pripravnosti i da je sve spremno u slučaju hitne intervencije na terenu.

PETROVIĆ: SEOSKI TURIZAM RAZVOJNA ŠANSA OPŠTINE BOR

mar. 09 INTERVJU no comments

Razvoj turizma moramo započeti i na razvoju seoskog turizma, koji bi mogao da omogući sredstva za razvoj i ulaganje u borska sela. U pogledu razvoja poljoprivrede, važno je formirati I regionalnu organizaciju poput zadruge, koja bi pomogla poljoprivrednicima u Borskom i Zaječarskom okrugu, istakao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor u intervjuu za Borski nedeljnik “Problem”.

Kako ste zadovoljni proteklom 2015. godinom, u pogledu investicija i infrastrukturnih radova?

-Uvek može bolje ali smo prezadovoljni jer je urađeno puno stvari, a neke od njih nisu bile završene u poslednjih 20 godina. Urađen je Starobanjski i Novi zlotski put, saobraćajnica koja spaja selo Luku sa magistralom prema Majdanpeku, ulica „3. oktobar“, u svakom mestu su asflatirane dve do tri ulice. Uređene su sve seoske i gradske škole gde je rađena zamena krovne konstrukcije, stolarije, termoizloacija i obnova fasada. Ostala je samo škola u Slatini, i to ćemo uraditi ove godine. Zamenili smo kotlove u Brestovcu, sad menjamo kotao u Zlotu koji će da greje i školu i dom. Završena je izgradnja  tri seoska vodovoda u Luki, zlotskom reonu Manastirište, i  u Šarbanovcu, koji nije bio završen 20 godina. Oko 100 miliona dinara je uloženo samo na radovima u Zlotu, a oko 70 miliona dinara košta put Bor-Zlot. Puno toga je urađeno i nastavićemo sa radovima i ove godine.

Šta je u planu za ovu godinu?

– Već u aprilu imaćemo rebalans budžeta, kako  bi predvideli sredstva za put u Gornjanu, jer nije bio dobar predmer i predračun koji se odnosio na pet umesto četiri metara puta, koliko treba biti urađeno.  Završavamo treću traku na ulazu u Bor i radimo put Gornjane –  Rudna glava, jako značajan za stanovnike tog kraja. Krećemo i sa radovima na izgradnji vodovoda u Gornjanu, reč je o prvoj fazi, a u Brestovcu radimo zamenu stolarije, termoizolaciju, kotao je već zamenjen i ugrađen je novi.

Rad „Toplane“ opterećuju nagomilana dugovanja, a sa problemima se suočavaju i druga javna preduzeća. Šta je rešenje za javni sektor u Boru?

– U svim gradovima ima problema u javnom sektoru, pa tako i u Boru. Međutim, najvažnije je da te probleme nisu osetili građani.  Grejanje je ove zime bilo veoma dobro. Radi se na tome da „Toplana“ isplati obeveza za ugalj do početka naredne grejne sezone, jer smo u oktobru imali više od 300 milona duga za energente.  Najveći problem je sa dugovanjima za električnu energiju, koja su preko 800 miliona dinara. Lokalna samouprava je pomogla „Toplanu“, kako bi se deblokirao račun. To je dug koji se stvarao godinama. Preko 360 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao do 2010 godine a ništa nije plaćeno.  Stupili smo u kontakt sa nadležnim ministarstvima da vidimo na koji način može da se reši pitanje ogromnih dugovanja za struju, jer  blokada „Toplane“ nije rešenje. Najbolje prolaze oni koji su napravili taj dug. Mi smo ponudili  udeo kapitala, ali bez pomoći države  to sami ne možemo da rešimo. I „Vodovod“   ima problema sa dugovanjima za električnu energiju, ali su uspeli da urade reprogram i nisu u blokadi. Ostala javna preduzeća rade, i mi nastojimo  da poslove usmerimo ka njima, jer je neshvatljivo  da atmosfersku kanalizaciju u gradu radi neko privatno preduzeće a ne „Vodovod“ kome je to delatnost. Osim toga, efekta ima i štednja za koju smo se zalagali i koja daje rezultate.

Akcenat je i na jačanju privatnog sektora. Ima li u najavi novih investitora koji bi želeli da ulože svoj kapital u Boru ?

– Obavio sam razgovore sa Slovencima, Iračanima, Rusima koji žele da rade u Boru ali to još nije izdefinisano do kraja. Moramo da shvatimo da nismo najatraktivnije mesto za ulaganje, pa ništa i ne može da se reši brzo, ali to ne znači da odustajemo od bitke za dovođenje novih investitora. Naprotiv, to je prioritet. „Friport“ je zbog pada cene bakra malo usporio istraživanja ali sigurno će na ovim prostorima da otvori rudnik. U istraživanjima učestvuje sada i „Rio Tinto“, ali ništa ne može biti gotovo preko noći. Spremni smo da potencijalnim investitorima ponudimo najpovoljnije uslove da bi započeli biznis u Boru, i na tome ćemo raditi i u budućem periodu.

Šta je u planu kada je reč o razvoju turizma?

– Smatram da je razvoj seoskog turizma razvojna šansa opštine Bor. Selo Gornjane je izvanredan turistički potencijal, i  činjenica je da može dobro da se živi od seoskog turizma, ali mislim da ljudi to još uvek  ne prepoznaju u pravom smislu. Želimo da pomognemo domaćinstva i razvijemo seoski turizam, jer naša okolna sela imaju potencijal. Imamo izvanredan sir, još pre Prvog svetskog rata smo izvozili sir iz Zlota u Evropu. Znači ,imamo proizvod i potrebno je da ga brendiramo. Nije problem u novcu već u idejama.

Nedavno ste održali sastanak sa predsednicima opština u Timočkoj krajini. Šta je dogovoreno ?

– Razgovarali smo o RVS „Bogovina“ jer je bila opasnost da osnivači izađu iz ove priče, da ostanu samo opštine Bor i Boljevac. Dogovor je da su za ovaj projekat pored Bora i Boljevca zainteresovane i opštine Knjaževac, Negotin i grad Zaječar.  Drugačije je kada delujemo udruženim snagama i onda možemo i kod nadležnih ministarstava da tražimo podršku za drugu fazu ovog projekta. Osim toga, razgovarali smo i na temu poljoprivredne zadruge. Opštine Bor, Boljevac, Negotin i grad Zaječar  zainteresovani su za osnivanje organizacije poput zadruge koja bi sa jedne strane poljoprivrednim  proizvođačima obezbedila repromaterijal, stočni fond,  po najeftinijoj ceni na tržištu, a sa druge strane bi vršila otkup tih proizvoda. Centar takve zadruge bio bi u Boljevcu. Važno je da za  region imamo centralnu zadrugu koja će pomoći poljoprivrendicima u Borskom i Zaječarskom okrugu. Već ima zainteresovanih, a to su Rusi koji su hteli da otkupe  meso i voće ali traže određenu  količinu tih proizvoda.  Naši ljudi su vredni  ali teško plasiraju svoje proizvode na tržište.  Ideja je da oživimo selo, razvijemo poljoprivredu i omogućimo porodicama uslove za rad i život na selu. Tako bi oslobodili radna mesta i u RTB  i u javnim preduzećima.

Na nedavno održanoj sednici SO Bor se dosta polemisalo u o radu seoskih mesnih zajednica.

-Reč je o tome da predsednici mesnih kancelarija u većini sela  imaju posla za dva do tri sata nedeljno. Dogovor je da svakog dana odlaze naši ljudi i budu prisutni u selima po dva sata u Gornjanu, Krivelju i Bučju, kako bi se nesmetano završavali poslovi u tim MZ.

Da li opština Bor planira da aplicira za sredstva iz IPA programa ?

– Hoćemo da konkurišemo i uključimo se u  IPA program, ali isključivo za ono što donosi korist Boru. Tako da ćemo ozbiljno pristupiti projektima, kako bi sagledali sve mogućnosti i potrebe opštine Bor.

Pojedini sportski klubovi u Boru su u nezavidnoj situaciji. Ima li rešenja za borski sport ?  

– Svaki sportski klub lokalna samouprava je sufinansirala prema programu za sport.  Fudbalskom klubu Bor smo isplatili 31. decembra više od milion dinara, a oni su sad u blokadi. Oni su pravdali sredstva i prikazivali  za jednu utakmicu, gde je ukupan broj igrača i uprave do 22, čak 200 sendviča. Ne može tako da se radi. Opština je pomogla i pokušali smo da promenimo upravu i klub postavimo na zdrave noge ali to je poništila sportska inspekcija i Ministarstvo sporta i rekli da nemamo prava da se mešamo, tako da to nismo ni činili. Fudbalski klub Bor može da zahvali svojoj upravi za ovo stanje u kojoj su se našli. Za budžetska sredstva postoji tačno određen način kako se ona pravdaju i to kontrolišu  naše finansijske službe ali niko neće moći da pravda srestva tako što prikazuje lažne račune. Mi ćemo u budućem periodu sagledati celokupnu situaciju s obzirom da je  stadion naš. Šteta je da jedan klub koji postoji od 1919 godine  ne bude na mapi takmičenja i sporta za grad Bor, tako da će morati da se pronadje neko rešenje. Opština je za realizaciju programa sporta do juna  odvojila 18 miliona dinara  i sufinansiraće se svi klubovi. Od juna ćemo Sportskom savezu preneti sredstva za sufinasiranje  30 do 35 klubova, kriterijume po kojima su određeni ti klubovi i planove za razvoj borskog sporta.

TOPLE UČIONICE I KVALITETNI SEOSKI VODOVODI

feb. 29 VESTI no comments

Opština Boljevac je prošle godine kao nagradu za najuspešniju naplatu poreza na imovinu, od Švajcarske razvojne agencije i GIZ-a, dobila 330 hiljada evra. Ovim novcem se gradi seoski vodovod u selu Bogovina, istoimenom rudarskom naselju, delu Podgorca i Lukovu. Deo sredstava iz nagradnog fonda namenjen je rekonstrukciji grejanja u osnovnoj i srednjoj školi i sportskoj hali.

 Radovi na realizaciji oba projekta u Boljevcu su u toku.

– Odlučili smo da na ovaj način značajno poboljšamo grejanje naših škola, i sportskog objekta, koji se osim za nastavu fizičkog vaspitanja, koristi i za sportska takmičenja i treninge naših klubova, ističe Nebojša Marjanović, predsednik Opštine. – Posebno je bilo problema sa grejanjem u Osnovnoj školi “9.srpska brigada”, a ugradnjom kvalitetnih kotlova i nove instalacije, učionice u školama će biti toplije.

Paralelno sa ovim radovima, započeti su i radovi na izgradnji vodovodne mreže u Bogovini, ukupne dužine četiri i po kilometara, tako da će oko dve hiljade žitelja ovog sela , istoimenog rudarskog naselja i dela Podgorca, imati sigurno i kvalitetno snabdevanje pijaćom vodom. Do sada su žitelji ovih naselja, tokom letnjih meseci često bili bez vode, a mnoga domaćinstva su kaptirala okolne izvore, kako bi obezbedili vodu u najkritičnijem periodu godine.  Nova vodovodna trasa spojiće domaćinstva sa “Regionalnim vodosistemom Bogovina“ odakle se vodom snabdeva i Bor. Na ovaj način biće rasterećen i postojeći boljevački gradski vodovod.  Osim ovih naselja, novi vodovod će dobiti i žitelji Lukova, gde takođe tokom letnjih meseci nema dovoljno vode.

TEKIJANKA PROSLAVILA 26. ROĐENDAN

feb. 26 VESTI no comments

Kompanija “Tekijanka”, vodeći trgovinski lanac u Timočkoj krajini proslavila je juče, svoj 26. rođendan. Zaposleni u tekijankinoj prodavnici kod Nove pošte u Boru, kupcima su podelili rođendansku tortu a obezbeđeni su i vaučeri za besplatnu kupovinu za dve socijalno ugrožene porodice.

– Kompanija Tekijanka, koja je krenula sa radom u Tekiji kod Kladova sa samo dva radnika,  za 26 godina poslovanja, “izrasla” je u pravu kompaniju koja danas ima17 maloprodajnih objekata i oko 400 zaposlenih. S obzirom da je slogan naše firme vezan za najpovoljniju porodičnu kupovinu,  dve porodice u Boru dobiće vaučer za besplatnu kupovinu, tokom naredna tri meseca, u vrednosti od po 10 hiljada dinara – kazala je Danijela Caranović, makreting menadžer „Tekijanke“.

Porodice Ilić i Todorović, tvrde da će im puno značiti vaučer koji su dobili za kupovinu u “Tekijanki”.

– Mojoj porodici ovo puno znači, s obzirom da sam nezaposlen, i da živimo od socijalne pomoći. Imam četvoro dece, tako da nam svaka pomoć puno znači – kazao je Goran Todorović.

Isto govori i Milka Ilić, samohrana majka dvoje dece.

-Dobili smo vaučere na iznos od 10 hiljada dinara i tu pomoć ćemo imati naredna tri meseca, što nam mnogo znači. Najviše za životne namirnice, s obzirom da se hranimo u Narodnoj kuhinji – kazala je Ilićeva.

 Široki asortiman proizvoda po povoljnim cenama,  društveno odgovorno poslovanje, ljubaznost osoblja, samo su neke od vrednosti “Tekijanke”, što potvrđuje zadovoljnost kupaca i gužva u svim  maloprodajnim objektima.

ANDRIJANA I VUKAŠIN NAJBOLJI SPORTISTI

feb. 23 VESTI no comments

Andrijana Miletić (PD „Vrh“) članica srpske alpinističke ekspedicije koja je pokorila Himalaje  i  osvojila   5.663 metra visok vrh  Tarpu Čuli  u Nepalu i Vukašin Tomić (KSR „Dunav“) kapiten juniorske reprezentacije Srbije  koji je na Svetskom prvenstvu u sportskom ribolovu u Smederevu, osvojio bronzanu medalju,  najbolji su sportisti  u opštini Kladovo za 2015. godinu u 51. anketi Sportskog saveza. Oni su dobili jednoglasnu podršku žirija koji je  za najbolji sportski kolektiv u toj podunavskoj opštini izabrao ŠK “ Đerdap . Epitet trenera godine poneo je Danijel Popović  (KK “ Đerdap“), dok je za nemerljiv doprinos u afirmaciji rukometa  Zvezdan Stefanović (ŽRK „Đerdap“) izabran za najvrednijeg sportskog radnika u gradu na Dunavu.

U kategoriji sportske nade, priznanja su dobili  Kristina Prvulović iz ŽRK “ Đerdap“ i Kosta Belonić   iz karate kluba „Kladovo „. Fudbalski klub “ Mala Vrbica 1958 “ odbranio je titulu najbolje ekipe iz mesnih zajednica. Specijalna plaketa posthumno je dodeljena Vladimiru Saviću  nekadašnjem dopisniku Sportskog žurnala.

Priznanja najuspešnijim Kladovskim sportistima uručili su Stevan Radaković  i Aleksandar Brndušojević član Upravnog odbora  i predsednik Sportskog saveza i dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

PRERASPODELOM DO ZDRAVE PIJAĆE VODE

feb. 22 DRUŠTVO no comments

Sve lokalne samouprave , sa teritorije Timočke krajine , moraju zajednički delovati ka nadležnim republičkim institucijama koje se bave vodosnabdevanjem, kako bi kroz jedinstvene  projekte bio rešen višegodišnji problem snabdevanja  zdravom pijaćom vodom pojedinih sela  čiji  meštani i danas koriste vodu za piće iz neadekvatnih bunara ili sa izvorišta iz kojih voda za piće nije hemijski i bakteriološki ispravna,  rečeno je na sastanku predstavnika Saveta Borskog i Zaječarskog upravnog okruga koji je organizovala regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, RARIS.  Osim predstavnika oba okruga, sastanku su prisustvovali i predstavnici javnog preduzeća Srbija vode, Direkcije za vode kao i stručnjaci  instituta „ Jaroslav Černi „ , koji su , u saradnji sa RARIS-om, još pre godinu dana  počeli izradu sveobuhvatnog projekta koji će rešiti pomenuti problem.

– Evidentno je da na teritoriji Timočke krajine ima dovoljno pijaće vode, ali ona nije ravnomerno raspoređena. Znamo da je projekat Bogovina, čija je izgradnja prve faze već završena, a time je Bor rešio ovaj problem, od krucijalnog značaja za ceo region, ali za njegov završetak potrebno je mnogo para. Međutim, kada se sagledaju sve činjenice, na primer sve je manje stanovnika u Timočkoj krajini, zatim potrebe industrije,za koju znamo u kakvom je stanju, realnije je pravilno sagledati stanje i preraspodelom i nekom vrstom umrežavanja vodovodnih mreža, dovesti vodu do krajnjih potrošača, a to je upravo i cilj ovog projekta. Povezivanjem akumulacije Grlište i izvorišta u Knjaževcu možemo postići stabilno snabdevanje pijaćom vodom pet opština u regionu – rekao je Vladan Paunović, načelnik Zaječarskog upravnog odbora.

[fve]https://youtu.be/5jpfebra3ZM[/fve]

Realizacijom ovog projekta, spajanjem  vodovodnih mreža svih opština regiona u jedan sistem rešio bi se problem pijaće vode i za najudaljenija sela. Međutim, da bi se projekat realizovao potrebna su značajna materijalna sredstva i angažovanje svih lokalnih samouprava.

– Dovoljno je samo reći da postoje naseljena mesta bez izgrađenih sistema za vodosnabdevanje, da ljudi koriste nekontrolisanu vodu iz privatnih bunara, da se još koriste azbestne cevi, pa je zato neophodna revitalizacija sistema primarne i sekundarne mreže. Kada je reč o rešavanju ovih problema, moramo da pođemo od činjenice da mnogo toga zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava. Svako pojedinačno rešenje košta i po nekoliko miliona evra, što su značajna finansijska sredstva za svaku lokalnu samouoravu u regionu pa je neophodno da se ujedinimo i problem vodosnabdevanja rešimo – kaže Miroslav Knežević, načelnik Borskog upravnog okruga.

Za završetak vodosistema “Bogovina” koji je trebalo da reši  problem pijaće vode za sve stanovnike Timočke krajine nema para, a hoće li novi projekti to omogućiti ostaje da se vidi.

VODOSNABDEVANJE BORSKE OPŠTINE STABILNO

– Snabdevanje Bora zdravom pijaćom vodom na duže staze rešeno je završetkom prve faze vodosistema „ Bogovina“,iako se grad vodom snabdeva sa četiri izvorišta – kaže Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

– Za sada samo Bor finansira vodosistem „Bogovinu“ iz kojeg se vodom snabdeva i jedan deo Boljevca. Drugi osnivači za sada ne učestvuju, pa smo ih mi pozvali da održimo zajednički sastanak i da se dogovorimo šta ćemo dalje sa ovim projektom. Mi sa izvorišta „ Mrljiš „ vodu koristimo najviše do četiri sata  dnevno,  jer imamo dovoljne količine vode sa drugih izvorišta. Trenutno radimo na studiji izvodljivosti za fabriku vode i fabriku otpadnih voda, što nam je mnogo bitnije u ovom trenutku, jer je vodosnabdevanje cele opštine stabilno – kazao je Petrović.

RAZGOVORI O BUDUĆNOSTI SELA

feb. 22 DRUŠTVO no comments

Predsednik opštine  Knjaževac  Milan Đokić razgovarao je u Minićevu sa predsednicima mesnih zajednica minićevskog kraja. Teme sastanka bile su infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, a u razgovorima su učestvovali predstavnici Vitkovca, Petruše, Novog Korita, Debelice, Manjinca, Jakovca, Drenovca, Jelašnice, Koželja, Ošljana, Radičevca.

Nepovoljna infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, snabdevanje, neke su od tema o kojima je sa predsednicima mesnih zajednica  razgovarao predsednik opštine Milan Đokić. Oni su ukazali na loše puteve, lekare koji zaobilaze ovaj kraj, neljubaznost vozača u javnom prevozu. Predložili izradu lične karte svakog sela, pitali ko je narodni poslanik iz Knjaževca.

Đokić kaže da su ovakvi i slični susreti korisni za obe strane.

-Sve su ovo iskusni ljudi, koji dugo rade u mesnim zajednicama i siguran sam da ćemo u narednom periodu napraviti krupne korake za ovaj kraj –kazao je Đokić.

Sastanak je organizovala mesna zajednica Minićevo, čiji predsednik Slavoljub Milanović očekuje da će, uz podršku lokalne samouprave početi rešavanje nekih od gorućih problema.

Predsednik knjaževačke opštine informisao je predsednike mesnih zajednica o opštinskom programu podrške poljoprivredi i pozvao ih da predlože projekte koji će se u njihovim sredinama finansirati iz budžeta za ovu godinu.

PERSPEKTIVE I RAZVOJ SOKOBANJSKOG TURIZMA

feb. 17 POLITIKA no comments

Ovogodišnji budžet Sokobanje  iznosi više od 800 miliona dinara i  garancija je razvoja ove opštine koja ima oko 16 hiljada stanovnika. Turizam i dalje ostaje prioritet, ali ne zapostavljaju se i ostale privredne grane, a poseban akcenat dat je razvoju poljoprivrede, mesnih zajednica,putne infrastrukture kao i vodosnabdevanje, za šta će iz budžeta biti izdvojeno 37 odsto sredstava.

 

      Soko banja – Soko grad, dođeš star odeš mlad – rečenica  koju je izrekao još početkom dvadesetog veka  naš poznati komediograf Branislav Nušić, i danas je mnogima putokaz da ovde provedu svoj odmor. A da je ona tačna potvrđuju hiljade turista koji svake godine posete ovo banjsko lečilište. Jer, prema zvaničnoj statistici, posle Vrnjačke, Sokobanja je, u Srbiji, najposećenije turističko odredište posetilaca koji su željni odmora i čistog vazduha. Veliki broj termalno mineralnih izvora kao i umereno-kontinentalna klima, netaknuta priroda i čist planinski vazduh učinili su banju prepoznatljivom i idealnu za posetu. Sokobanjski termalni izvori otkriveni su još za vreme Rimljana. Sve ovo, veoma pogoduje u rehabilitaciji i lečenju ljudi koji imaju astmu, psihoneuroze, povišen krvni pritisak, hroničan reumatizam, stanja posle povreda, malokrvnosti, što je rezultiralo da se banja bavi uglavnom medicinskim turizmom. Pored toga banja je bogata kulturnim manifestacijama, zabavnim i sportskim sadržajima . O razvoju ovog poznatog turističkog mesta, ali i o aktuelnim dešavanjima, razgovarali smo sa Snežanom Radovanović, predsednicom Skupštine opštine Sokobanja.

– Opština Sokobanja je poznata po zdravstvenom turizmu, ali  je takođe u ovom kraju razvijena i poljoprivreda, a često se zanemaruje činjenica da je na našoj teritoriji razvijeno i rudarstvo, mislim na rudnik uglja “ Soko “ koji u ukupnim prihodima opštine i životu učestvuje u značajnoj meri . Mislim na standard stanovnika  kao i na celokupni privredni ambijent opštine. Turizam, kao privredna grana je sezonskog karaktera, tako da  u narednom periodu treba stvarati uslove i sadržaj za produžetak sezone.  Kada je reč ipak o osnovama razvoja,opštine to je turizam. U proteklom periodu dosta smo uložili u razvoj ove oblasti, kroz izgradnju Akva parka i „Soko terme“, koja je privatna investicija i jako značajna, jer su kapaciteti popunjeni 365 dana u godini.  Dosta se ulaže u razvoj putne infrastrukture, ne samo zbog gostiju već i, pre svega, zbog naših građana, jer dobro je poznato šta za razvoj jedne opštine znače dobri putevi i komunikacije. U budućem periodu radićemo na  izgradnji sportskih terena kao isplativog vida investicija jer, na ovom polju očekujemo da će dobar broj  klubova upravo ovde naći dobro mesto za pripreme svojih sportista. Osim toga, plan je da ove godine uradimo dosta i na drugim destinacijama kao što su Seselačka pećina, Vrmdža i Vrmdžansko jezero, Bovan, Vrelo i izvor Moravice koje su jako atraktivne za posetioce. Svi ovi projekti razvijaju se po planu jer, još od 2002. godine opština Sokobanja ima svoj tim stručnih i sposobnih ljudi, obučenih za izradu projekata i akcioni plan razvoja koji se polako, ali sigurno i ostvaruje.

Od 2009. godine u okviru Opštinske uprave formirana je Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj koja se bavi izradom projekata i konkursne dokumentacije kod fondova EU. Ovaj tim stoji na raspolaganju i svim ustanovama i organizacijama na teritoriji opštine Sokobanja zainteresovanim za konkurisanje kod resornih ministarstava, ali i u okviru prekogranične saradnje.

[fve]https://youtu.be/1OjKCQh6Zhw[/fve]

Da li sve ove projekte realizujete sami ili ste konkurisali kod Evropske unije, u okviru IPA programa ,kako biste uz njihovu finansijsku pomoć realizovali navedene delatnosti ?

– Moram da kažem da sa dve opštine iz Bugarske, imamo uspešnu višegodišnju prekograničnu saradnju a to su Rila i Vršec, sa kojima smo konkurisali za sedam projekata ove godine, a najznačajniji je izgradnja pozornice Vrela u centru banje, gde će, kada bude realizovan, biti jedno od najlepših mesta u banji gde će se organizovati razne kulturne manifestacije sa jako lepim sadržajem što će obogatiti ukupnu turističku ponudu Sokobanje..

Opštinski budžet Sokobanje usvojen je u zakonskom roku i koliko se može primetiti, u odnosu na broj stanovnika , namenjen je prvenstveno razvoju sredine. Osim infrastrukture na šta će te utrošiti novac poreskih obveznika?

– Najveći akcenat stavljen je upravo na razvoj te oblasti, dakle vodosnabdevanje, rešavanju pitanja  banjske deponije i puteva. Za sve ove oblasti već postoje urađeni projekti, a to su povezivanje pojedinih seoskih mesnih zajednica kvalitetnom putnom mrežom, i očekujemo njihovu realizaciju već na proleće, kada to vremenski uslovi dozvole. Ono čime smo se mi rukovodili je da  svi stanovnici opštine Soko banja imaju isti tretman, što znači da ćemo uložiti sredstva ravnomerno, to jest tamo gde su najveće  potrebe.

Kako funkcioniše koalicija koja je trenutno na vlasti u ovoj opštini i da li se  skupštinske odluke sprovode ili ostaju mrtvo slovo na papiru?

– Skupština opštine Sokobanja broji 30 odbornika. Na vlasti su Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, sa koalicinim partnerima. Ova koalicija je na vlasti od juna 2012. godine. Moram da napomenem da sa Demokratskom strankom imamo korektan odnos, da smo odluke donosili većinom i da za sada nema većih  problema u funkcionisanju kada je reč o skupštinskoj većini.Socijalistička partija je korektan i pouzdan partner.

Republički izbori biće uskoro raspisani. Kakvo je vaše mišljenje kada je reč o stanju u državi i šta očekujete od predstojećih izbora, kako na državnom tako i na lokalnom nivou?

– Kao što svakog građanina Srbije i mene interesuje šta će se sve dogoditi u Srbiji. Ono što me posebno interesuje je kako rešiti krizu koja vlada, a posebno u oblasti zapošljavanja. Naročito u istočnoj Srbiji, jer i u Zaječarskom i  Borskom okrugu trenutno stanje nije posebno  sagledano od strane aktuelne vlade u meri u kojoj zaslužuju. Mislim da je to uslovljeno krizom u celoj zemlji, opterećenoj migrantskom krizom i ostalim problemima. Ja kao predsednik Opštinskog odbora SPS-a u Sokobanji očekujem da ćemo imati dobar rezultat, kao i na prošlim izborima, mislim da smo se profilisali na lokalu i da će Socijalistička partija Srbije ostvariti dobar rezultat kako u Sokobanji tako i na nivou Srbije. Takođe očekujem da izbori budu realizovani u demokratskoj atmosferi.

Na kraju razgovora možete li prokomentarisati stanje u istočnoj Srbiji, mislim pre svega na saradnju dva okruga Borskog i Zaječarskog, da li je ona zadovoljavajuća ili ima mesta za nešto više od sadašnjeg stanja.

– Mislim da je saradnja minimalna i da treba dati više značaja, npr. očuvanju životne sredine, ne samo zato što je Sokobanja ekološka opština već uopšte. Smatram da komunikacija mora biti na mnogo višem nivou, pre svega po pitanju putne infrastrukture,  posebno zbog razvoja turizma, ne samo zbog Sokobanje, već zbog cele Timočke krajine koja ima veliki potencijal u ovoj oblasti, od Kladova, Bora pa do Knjaževca i Stare planine. Ja kao predsednik Skupštine opštine Sokobanja moram da kažem da je pokrenuta inicijativa da se formira Savez skupština  gradova i opština, ne samo Timočke krajine, već na nivou 28 gradova i opština Srbije da zajedno podignemo potencijal, posebno kada je reč o donošenju odluka po pitanju razvoja i primeni primera dobre prakse. A ako govorimo o saradnji samo Zaječarskog i Borskog okruga ta saradnja može i mora da bude bolja i sadržajnija ali, to zavisi, pre svega od načelnika ovih okruga, bez obzira na zakonska ograničenja koja imaju po pitanju nadležnosti koje su im date.

[fve]https://youtu.be/p0ndg7Pd8Lw[/fve]

ŽENE SU TOLERANTNIJE

Snežana Radovanović se bavi politikom   25 godina, inače srećno udata, majka dvoje dece, ekonomista po zanimanju. Mogu li žene danas biti uspešne u Srbiji i da li ih dovoljno ima na javnim funkcijama?

  – Mislim da žene jesu uspešne, ne samo kao zaposlene, domaćice, rukovodioci već i u politici. Kod nas u Sokobanji mnoge, značajne funkcije obavljaju pripadnice lepšeg pola. Smatram da je žena prirodno jači pol, iako to deluje možda neskromno. Kada govorimo o politici, tačno je da su tu žene manje zastupljene ali one pored sticanja obrazovanja su majke i zaposlene, odgovorne za funkcionisanje porodice i vaspitanje dece, pa je to razlog što ih je do sada bilo manje u odnosu na muški pol. Mišljenja sam da će već predstojeći izbori pokazati veću zastupljenost žena jer su one tolerantnije i fleksibilnije, po prirodi senzibilnije i uvek nađu najbolje rešenje, što doprinosi boljoj političkoj kulturi nacije – kaže  Radovanovićeva.