Author: admin

SANACIJA I PRE ROKA

feb. 15 DRUŠTVO no comments

Šteta koju je jak olujni vetar naneo Zdravstvenom centru i Pošti u Negotinu prvog februarskog dana procenjena je na više od 20.000 evra, bez PDV. Prema podacima stručne komisije Štaba za vanredne situacije Opštine Negotin na krovu Opšte bolnice u Negotinu vetar je odneo lim i prateću krovnu konstrukciju sa 240 metara kvadratnih i pričinio štetu od 7.435 evra, bez uračunatog poreza na dodanu vrednost, dok je na zgradi Pošte šteta procenjena na 13.020 evra, takođe bez PDV-a, budući da je reč o površini od 484 kvadrata.

Nadležni u Zdravstvenom centru Negotin brzo su reagovali, pa je na adresu resornog ministarstva, koje je odmah po nemilog događaju reagovalo obećanjem da će hitno obezbediti potrebna sredstva za sanaciju, blagovremeno upućena potrebna dokumentacija, a nakon pregovaračkog postupka i ponuđač radova krenulo se i sa sanacijom oštećenog dela krovne konstrukcije iznad operacionog bloka ortopedskog odeljenja.

-Ministarstvo je odobrilo sredstva za sanaciju, po hitnom postupku izabran je izvođač radova, „Cvetkova gradnja“, koji je garantovao rok od 5 dana za završetak radova, ali su njihovi radnici krov sanirali i pre roka, za tri dana – ističe dr Biljana Paraskijević, vršilac dužnosti direktora ZC Negotin.

Pošta će, po rečima nadležnih, svoj krov sanirati sopstvenim sredstvima. Na ovom objektu je deo krova pao na trotoar, dok je veći deo ostao da visi, a podupiralo ga je nekoliko dimnjaka. Preostali lim uklonili su radnici ovdašnjeg komunalnog preduzeća “Badnjevo”, uz sve neophodne mere bezbednosti.

 

DOBRIM POSLOVANJEM OSTVARENI CILJEVI

feb. 12 VESTI no comments

HEINEKEN nastavlja da beleži dobre rezultate poslovanja i u 2015. godini

Kompanija HEINEKEN na globalnom nivou zabeležila je odlične rezultate poslovanja u 2015. godini, kao odraz kontinuirane usmerenosti ka najvišem kvalitetu proizvoda kroz investicije u ljude, tehnologiju i stalno unapređenje poslovanja. Postignuti uspeh bio je u skladu sa strateškim usmerenjem i planiranim ciljevima.

U protekloj godini, HEINEKEN je globalno zabeležio neto profit od čak 2,048 miliona evra, rast organskog prihoda od 3,5%, povećanje obima poslovanja u premium segmentu za 3,5%, kao i uvećanje operativnog profita za 6,9% organske proizvodnje.

Predsedavajući kompanije HEINEKEN Žan Fransoa van Boksmier (Jean-François van Boxmeer) istakao je da su dobri rezultati u 2015. godini odraz uspešno sprovedene strategije „Greenprint to Win“, unikatne geografske raznovrsnosti i bogatog portfolija premium brendova, predvođenih brendom Heineken®.

 -U 2015. rast svih parametara poslovanja podržan je pojačanim ulaganjem u brendove, održivim inovacijama i ekonomičnim upravljanjem troškovima. Istovremeno, nastavili smo da investiramo u budući razvoj, ulaskom i širenjem na tržišta kao što su Slovenija, Južnoafrička republika, Mjanmar, Obala Slonovače, Istočni Timor, Jamajka i Malezija – objašnjava van Boksmier.

U objavljenim rezultatima za 2015. godinu, kompanija HEINEKEN ukazuje i na rast obima stope inovacija od 9,2% koje su donele prihod od 1,9 milijardi evra. Konsolidovan obim proizvodnje porastao je za 2,3% u oblastima Severne i Južne Amerike, Azije i Pacifika i u Evropi.

U 2016. HEINEKEN očekuje dalji rast poslovanja, uprkos izazovnom okruženju.

NEOPHODNA POMOĆ DRŽAVE

feb. 11 POLITIKA no comments

 

Dugovanja grada Zaječara dostigla su čak 1,75 milijardi dinara. Gradska vlast zatražila je  pomoć od Republike, kako bi se u što kraćem roku javni sektor izvukao iz dubioze. Prioritet je uspostavljanje stabilnog sistema što bi obezbedilo normalno funkcionisanje gradskih službi i preduzeća. Situacija u kojoj se našao Zaječar krajem 2015. godine, više  nikad ne sme da se ponovi, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara.

Kakvo ste stanje zatekli dolaskom na mesto predsednika Skupštine grada Zaječara?

 

– Zaječar se nalazi u dosta teškoj finansijskoj situaciji, što je posledica nedomaćinskog poslovanja prethodnih godina. To je danas prezadužen grad. Zaječar je juna 2013. godine bio dužan 1,2 milijarde dinara, od toga je 600 miliona dinara kreditnih obaveza,  koje su počele da dospevaju prethodnih godina, dok su dugovanja krajem 2015. godine iznosila 1,75 milijarde dinara, što je oko 80 odsto ovogodišnjeg budžeta. Tu je 350 miliona dinara  obaveza po kreditima, dug gradske uprave 1,1 milijardu dinara, indirektni korisnici 422 miliona, osnovne škole 142 miliona, i srednje škole 50 miliona dinara, tako da je situacija ozbiljna i veoma teška. Svako ko preuzme deo odgovornosti mora da ostavi bolje stanje, međutim, u Zaječaru se u poslednjih 10 godina situacija nije menjala u tom pogledu. Ono što mene interesuje je rezultat, i daću svoj maksimum da građanima obezbedimo boljitak.

 

Na koji način mislite da grad izvedete iz dubioze?

-Biće potrebno mnogo vremena da se reše svi problemi, jer sa ovolikim dugovanjima grad ne može da funkcioniše. Uputili smo zahtev Republici za pomoć, i ta sredstva bi koristili za obezbeđivanje likvidnosti grada. Pre svega mislim na pomoć školama koje su u blokadi, i gde nam je potrebno oko 50 miliona dinara da bi se  popravilo finansijsko stanje. To je i jedan od razloga zašto je Zaječaru blokiran redovan transfer, a to je mesečno oko 27 miliona dinara, što nam dodatno otežava situaciju.  Biće potrebno možda i dve godine da odgovorimo na neke najneophodnije zahteve građana, ukoliko nam država ne izađe u susret. Važno je napomenuti da za ovo stanje nisu krivi  građani  i oni ne treba da osećaju posledice. Prethodnih par godina gradska vlast je u nekoliko navrata pokušavala da dobije kredit  za tekuću likvidnost ali i za investicije, ali bezuspešno. Sada sa potpuno drugačijim modelom rada smo u postupku dobijanja kredita kako bi platili izvođača za nekoliko infrastrukturnih objekata. Uveliko radimo na smanjenju dugovanja, i čekamo  na pozitivan odgovor iz Beograda. Nadamo se da ćemo uspešno rešiti nagomilane probleme.

[fve]https://youtu.be/8xLl0VNVJWQ[/fve]

 

O kojim infrastrukturnim radovima je reč?

– To se odnosi na gradske saobraćajnice gde su započeti i ostali nedovršeni radovi, duže od godinu i po dana.  To su ulice: Kotorska, Cara Dušana, Nikole Pašića, Sokobanjska, što bi koštalo oko 100 miliona dinara.

 

Šta je još prioritet?

– U ovom trenutku, naš osnovni posao je da finansijski konsolidujemo grad  i uredimo sistem, tako da se više nikad ne dese slične stvari u Zaječaru, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Istraga je u toku i smatram da je neko za ovolika dugovanja odgovoran. U gotovo nemogućim uslovima pokušavamo da obezbedimo normalno funkcionisanje  komunalnih preduzeća i svih službi. Građani nisu u obavezi da razumeju sa čime se suočavamo, ali je važno da znaju istinu a to je da  ćemo drugačije raditi, bez rasipanja novca iz budžeta. Puno je para ranije bilo u gradskoj kasi a  uglavnom su nam ostavljeni neki građevinski spomenici koji ničemu ne služe. Ne možemo u ovoj situaciji nove planove da realizujemo,  u pogledu infrastrukture,  ili socijalnog programa, međutim, pokušavamo  da dovedemo investitore, i već ima zainteresovanih. Prethodnih godina,  osim Gorenja, nijedna nova fabrika se nije otvorila u Zaječaru. Sva najavljivanja o potencijalnim investitorima su bile samo floskule.

[fve]https://youtu.be/7HJP7Ozurko[/fve]

Ukinuta je odluka o besplatnim vrtićima.

 

– Tako je. Mislim da u današnje vreme ne postoji ništa besplatno. Što se tiče vrtića, ta jedna godina besplatnih obdaništa, kako je to neko zamislio a sa druge strane, nije obezbedio sredstva, košta grad 45 miliona dinara. Ako ovu uslugu ne plati lokalna samouprava, a ni roditelji, ko će to onda da plati? Posledica svega toga je opasnost da Predškolska ustanova „Đulići“  prestane sa radom. Na dan 31.12.2015 „Đulići“ su dužni 57 miliona dinara.  Mi smo najmanji mogući iznos za smeštaj mališana, opredelili kroz odluku za participaciju roditelja, mnogo niži pre uvođenja  besplatnih vrtića.

 

Koje su još bitnije odluke donete u prethodnom periodu?

 

-Većina odluka koje je usvojila lokalna skupština tiču se racionalizacije preduzeća i ustanova, što je bilo neophodno,s obzirom da javni sektor čini više od 20 ustanova i preduzeća što je prevelika stavka za budžet. Nismo birali nove funkcionere, iako su nam potrebni mladi ljudi i nove ideje. Smenili smo tri većnika, jednog  pomoćnika, postojala su četiri savetnika predsednika Skupštine što nije bilo po zakonu i toga više nema, a takođe i 40-ak ljudi po raznim ugovorima. Išli smo sa likvidacijom preduzeća i ustanova koje su postojale na papiru. Kao što je JKP za gradski saobraćaj, Preduzeće za urbanizam, gde je radio samo direktor, doo Biznis inkubator centar, Ustanova gitarijada, a verovatno će biti još nekih, jer te firme nisu imale nikakvih aktivnosti. Važno je da građani neće osetiti nikakav gubitak zbog toga. Javno smo po prvi put objavili prilive novca i kako se tokom dana troše sredstva, jer je sve transparentno i ništa se ne krije.

 

Da li je rešen problem sa Fabrikom kablova?

 

– To je jedan od gorućih problema. U rešavanje ovog problema je uključena i država. Radi se o velikoj i ozbiljnoj kompaniji iz Poljske, koja je vlasnik Fabrike kablova i kojima je učinjena nepravda, jer im je nalaćeno 74 miliona dinara na ime ekološke takse, a novac je potrošen nenamenski, jer nije uložen u ono što je predviđeno programom za zaštitu životne sredine. Tu radi oko 400 Zaječaraca i ne shvatam tu neozbiljnost , da se dovede u pitanje rad najveće fabrike u gradu.

 

Kako funkcioniše gradska vlast?

 

-Gradska vlast funkcioniše stabilno, kao i lokalni parlament. Nema opstrukcije u radu Skupštine. Odgovorno radim svoj posao i daću svoj maksimum i u budućem periodu.

 

Pojedini vam zameraju vanredno sazivanje sednica Skupštine grada, ali i to što kao predsednik Skupštine govorite o realizaciji budžeta.

 

– Svaki odbornik govori o budžetu, i ne znam zašto bi to pravo bilo uskraćeno predsedniku Skupštine.  Ne mešam se u poslove gradonačenika, kao što to činili moji prethodnici.  Sa druge strane,  Skupština grada radi po Poslovniku, koji je isti u poslednjih osam godina. Trudim se da odbornici imaju dovoljno vremena da prouče materijale. Imam redovne sastanke sa predsednicima odborničkih grupa i vladajućih i onih u opoziciji, i sve je transparentno.

 

S obzirom da ste u četiri mandata bili narodni poslanik, kako ocenjujete celokupno stanje u Srbiji?

 

– Nisam siguran kako bi se mnoge stvari odvijale u Srbiji da premijer Aleksandar Vučić nije preuzeo najveću odgovornost u prethodne dve, tri godine, što je rezultiralo čijenicom da može da vodi zemlju u trenutku velikih problema i teške ekonomske i socijalne situacije. Svuda u svetu privreda stagnira i nije lako voditi zemlju u takvom okruženju  ali je zahvaljujući njemu Srbija na dobrom putu.

 

U kom pogledu bi mogla da se ostvari regionalna saradnja između opština istočne Srbije i Zaječara?

 

– Činjenica je da istočna i južna Srbija nisu razvijene u tolikoj  meri kao što je zapadni deo države. Težište je u otvaranju fabrika. Potencijali u ovom delu Srbije su veliki. Tu je  RTB  Bor,  Đerdap i postoje ogromni kapaciteti energetskog karaktera. Ostvarili smo kontakt sa jednom firmom koja hoće da otvari vetropark kod Zaječara. Posebno je važan razvoj poljoprivrede i turizma. Tu je Feliks Romulijana,  Stara planina. Nastojaćemo da u što kraćem roku prevaziđemo ovu finansijsku krizu a onda i pomognemo rad malih i srednjih preduzeća, razvoj ugostiteljstva, poljoprivrede, turizma i industrije, i učvrstimo regionalnu saradnju sa opštinama u ovom delu Srbije.

[fve]https://youtu.be/JEXahP1a40k[/fve]

 

SOCIJALNI PROGRAM ZA PREKOBROJNE

feb. 11 EKONOMIJA no comments

N. Stevanović: Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. Jednostavno, od nas to traži tržišna ekonomija! – Smanjenje broja zaposlenih u RTB-u postalo poslovna nužnost jer mesečni troškovi zarada ubuduće mora da budu 1,1 milion dolara niži, zaključili članovi Upravnog odbora. – Prva mera podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz otpremninu, trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146

Rudarsko-topioničarski basen Bor može i mora da bude profitabilna kompanija, kompanija koja više neće generisati gubitke! Svetlo na kraju tunela, u koji je Basen gurnula ozbiljna ekonomska kriza prepolovivši vrednost „crvenog“ i plemenitih metala na berzi, najviši organ upravljanja kompanije video je u restriktivnoj i nemilosrdnoj štednji, kresanju svih troškova poslovanja i rigoroznoj kontroli potrošnje. „Gorka pilula“, kako se slikovito izrazio predsednik Upravnog odbora RTB-a Bor Nemanja Stevanović, moraće da se proguta i sve oštre i kompleksne mere za smanjenje materijalnih i drugih operativnih troškova moraće da se sprovedu kako bi se ublažile posledice, održao kontinuitet u poslovanju i obezbedila neophodna likvidna sredstva.

-Takve mere nisu nešto što od nas neko zahteva. Jednostavno, to od nas traži tržišna ekonomija! Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. I to nije ništa novo i ništa što druge, mnogo moćnije i veće rudarske kompanije nisu već preduzele. „Glenkor“, „Rio Tinto“, „Friport“, svi su na istim mukama i svi prave rezove. Mnogi one najbolnije, poput zatvaranja rudnika i otpuštanja velikog broja radnika. Zato je, u svetlu poslovno-finansijske konsolidacije kao najvažnijeg cilja RTB-a Bor u ovoj godini, smanjenje broja zaposlenih nama prosto nametnuto kao poslovna nužnost – rekao je Stevanović.

Takva mera, kako se čulo na sednici Upravnog odbora, predviđena je i u „dju dilidžnsu“, dokumentu koji je za potrebe Vlade Srbije izradio KPMG, a sa namerom da se pokaže i dokaže da li RTB Bor u budućnosti može da posluje profitabilno.

-RTB se može i mora sačuvati! Po svaku cenu! A, ako je cena ta da, pored ostalog, troškove zarada snizimo za 1,1 milion dolara mesečno, kako predviđa „dju dilidžns“, mi ćemo to i uraditi. Nema druge. Ako troškove energenata moramo da smanjimo za oko milion dolara mesečno i troškove repromaterijala još za oko 300 hiljada dolara, opet na mesečnom nivou, uradićemo i to. Tekuće poslovanje kompanije mora biti pozitivno, uprkos padu cene bakra. RTB se mora održati u životu i mora biti profitabilna kompanija. Proizvodni planovi mora da se ostvaruju i svaki podbačaj u proizvodnji ili povećanje troškova mora pasti na teret zarada. Jer, nezarađeno se više ne sme deliti. Ne sme više biti generisanja gubitaka – istakao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.

Pošto je RTB Bor Grupa sa 4.996 radnika jedno od najbrojnijih proizvodnih preduzeća u Srbiji, pa troškovi zarada imaju veliko učešće u ukupnim operativnim rashodima poslovanja, a s druge strane, kako se čulo, ne postoji ekonomsko opravdanje za visoke troškove zarada imajući u vidu obim proizvodnje i produktivnost po zaposlenom, Upravni odbor Basena doneo je odluku o sprovođenju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih u kompaniji. Ova odluka „naslanja se“ na odluku Vlade Srbije o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su u postupku privatizacije i podrazumeva otpremninu u iznosu 200 evra po godini radnog staža.

Kadrovske i pravne službe svih basenskih preduzeća RTB Bor Grupe su, prikupljajući podatke za sednicu Upravnog odbora, pripremile i dostavile svim zaposlenima anketni listić čijim se popunjavanjem dobio podatak o broju onih koji su spremni da dobrovoljno prihvate jednu od ponuđenih opcija socijalnog programa. Naravno, pre toga, poslovodstvo kompanije razgovaralo je o tome i sa reprezentativnim sindikatima. Predočene su i njima sve mere za očuvanje kompanije, pa i ova prva koja podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz propisanu finansijsku stimulaciju (otpremninu), trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146.

Tehnološki viškovi i plaćena odsustva

Pred članovima Upravnog odbora našao se i podatak o broju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba zbog smanjenja obima posla ili prekida rada određenih proizvodnih celina i službi, pa su tako 94 radnika označena kao tehnološki višak, a 252 će, kako se čulo, biti upućena na plaćeno odsustvo. Reč je o radnicima pogona „Istražni radovi“ (njih 79-oro će u naredna dva i po meseca biti na plaćenom odsustvu i za to vreme primati 60 odsto plate), zaposlenima u Fabrici bakrane žice, Livnici i Preradi (ukupno njih 119), kao i osoblju hotela „Jezero“ na Borskom jezeru (njih 54-oro). Naravno, pobrojane neproduktivne celine neće do početka aprila „zjapiti“ prazne i biti bez ljudi. Svuda će, rečeno je na sednici Upravnog odbora, ostati minimalan broj zaposlenih da brine o imovini, opremi, instalacijama.

Odluke o sprovođenju postupka utvrđivanja viška zaposlenih u RTB-u Bor i privremenom prekidu rada Fabrike bakarne žice, Livnice, Prerade metala, Istražnih radova i hotela „Jezero“, donete su uz istovetne komentare članova Upravnog odbora, najbolje oslikane u rečenici koju je izgovorio profesor Nenad Vušović: „Mislim da u RTB-u ima previše zaposlenih. Sistemu je potrebna relaksacija, a ove mere su neophodne kako bi se išlo dalje.“

U okviru ovih mera koje za cilj imaju smanjenje troškova poslovanja po osnovu zarada najmanje za 1,1 milion dolara mesečno, predviđeno je i ukupno smanjenje plata zaposlenima, pre svega onima u radnim zajednicama, odnosno tzv. režiji. – Radnicima u neposrednoj proizvodnji: rudarima, bageristima, buldozeristima, topioničarima, elektrolizerima, floterima, paliocima, vozačima teških kamiona, kranovođama, električarima, mašincima i ostalima – plate bi ostale iste – istakao je Spaskovski.

Samo uz sprovođenje ovakvih mera i uz uslov da cena bakra sa sadašnjih 4.600 ne padne ispod 4.100 dolara RTB Bor je održiva priča, zaključeno je na sednici Upravnog odbora.

G. Tončev Vasilić

DUGOVANJA DOSTIGLA 1,75 MILIJARDI DINARA

feb. 02 POLITIKA no comments

Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara, na nedavno održanoj konferenciji  za novinare, naglasio je da su  dugovanja grada Zaječara narasla  na čak 1,75 milijardi dinara.

– Juna 2013 godine dug grada Zaječara po svim obavezama koje  nisu isplaćene bio je 600 miliona dinara i isto toliko kredita. Decembra 2015. godine zatekli smo još goru situaciju. Dug  je tada iznosio 1,4 milijarde dinara za sve neizmirene obaveze  i još  350 miliona dinara obaveza po kreditima. Gradska uprava je dužna milijardu i 137 miliona dinara, indirektni korisnici budžeta 423 miliona, dug za osnovne škole  iznosi 142 miliona a za srednje 50 miliona dinara. Sa ovakvim stanjem zaduženosti,  Zaječar ne može da fukcioniše, jer godinama unazad gotovo da ništa  nije plaćeno. Plašim se da nećemo moći da izađemo u susret normalnim zahtevima građana – kazao je Zankov.

On je naglasio da je neophodna pomoć  republike kako bi se grad izvukao iz  dubioze.

-Verovatno ćemo slušati kritike od onih koji su grad doveli u ovakvu situaciju kako je neko nesposoban, a upravo su  ti sposobni  doveli su grad u ovu situaciju.  Svakodnevno dobijamo poruke od korisnika budžeta da razmišljaju o tužbama i blokadama za neizmirene plate i obaveze. Ako  se to bude desilo, još će se dodatno iskomplikovati situacija i funkcionisanje Zaječara – dodaje Zankov.

Uprkos svim problemima, Zankov je poručio da će se svim silama boriti za bolju budućnost Zaječara. On je naglasio  da očekuje da istražni organi rade svoj posao.

– Finansijsko propadanje grada Zaječara počelo je sa načinom trošenja budžeta od 2008, 2009 godine. Očekujem od istražnih organa da rade svoj posao i  da dobijemo odgovor na pitanje ko je odgovoran za finansijski kolaps grada. Da što pre saznamo rezultate istrage koja je u toku, gde je išao novac, i da  se o svemu  obavesti javnost. Naš je posao da radimo u interesu grada i građana i da nikad više ne dozvolimo da političke štetočine unište Zaječar, za šta ću se i ja boriti. Usvajaćemo teške odluke koje su dobre za grad, jer jedina stvar koja mene interesuje je rezultat a to je da u što kraćem roku smanjimo dugovanja i stvorimo uslove za normalno funkcionisanje Zaječara.   Situacija polako ide na bolje ali trebaće vremena kako bi se rešili svi problemi –poručio je Zankov.

Predsednik SG Zaječara naveo je da će ispuniti svoje obećanje a to je da se građanima saopšti istina, donose odluke isključivo u interesu grada i građana i sprovodi apsolutna kontrola trošenja novca iz gradskog budžeta.

– Građani su vlasnici novca u budžetu i sa te strane moraju da znaju kakva je trenutna situacija. Za dve i po godine otplaćeno je 250 miliona dinara kredita, ali ove godine najverovatnije treba da otplatimo oko 100 miliona, jer nisu sve obaveze dospele na naplatu što se odnosi na kredite.Ono što je poznato je da su neisplaćene zarade radnika 29 miliona,  naknade fizičkim licima gde spadaju porodilje, studenti i drugi 34 miliona, obeveze prema Fabrici kablova 74 miliona, dobavaljači za stalne troškove i ostali preko  400 miliona, Direkciji za robne rezerve za mazut 138 miliona, kredit kod Fonda za razvoj zbog stadiona 58 miliona dinara, ustanova „Đulići“ čak 57 miliona dinara, Biblioteka 11 miliona, pozorište 21 milion, gitarijada 15. Sve što je rađeno u prethodnom periodu  služilo je za zadovoljenje privatnih  interesa a sve ostalo je bila maska, jer ništa nije plaćeno i smatram da je neko  odgovoran za ovo stanje u kome se našao Zaječar– zaključuje Zankov.

BUDUJKIĆ: ŠTEDNJA I ODGOVORNOST PREMA OPŠTINSKOM BUDŽETU

jan. 15 INTERVJU no comments

Budžet opštine Kladovo za 2016. godinu, projektovan na 677,5 miliona dinara,  manji je  za 60 miliona dinara, ali to neće ugroziti  funkcionisanje korisnika. Sve obaveze servisiraćemo na vreme, ali moramo biti racionalniji i ekonomičniji , da bi se bolje živelo. Ukinuta nam je nadoknada  na ime takse za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 60 miliona dinara, a ekološka taksa koja je za HE „Đerdap 1“ prethodne godine iznosila 32 miliona dinara, u 2016. godini smanjena je na 10 prosečnih ličnih dohodaka u Srbiji, tako da na prihodnoj strani opštinske kase očekujemo „samo“ oko 600 hiljada dinara. U takvim okolnostima opredelili smo se za domaćinsko poslovanje, a ako  negde ipak „zaškripi“ intervenisaćemo  iz budžetske rezerve. Grad i opština moraju da funkcionišu  i u to niko ne treba da sumnja, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dragan Budujkić,  predsednik  opštine Kladovo.

Koliko je na projektovani budžet uticala restrektivna politika s obzirom da je Vlada umanjila dotacije lokalnim samoupravama?

 -Naša je obaveza da se ponašamo u skladu sa smernicama republičke Vlade i Ministarstva finansija. Štednja je neminovna.  U startu smo prihvatili sugestiju premijera Aleksandra Vučića  da stegnemo kaiš. Smanjili smo izdvajanja za reprezentaciju,uveli  štednju na svim nivoima jer je naš prioritet odgovorno poslovanje. Za samo četiri godine prihodna strana budžeta ostala je bez 118 miliona dinara na ime firmarine koju je 2011. godine plaćao Đerdap, i tog novca danas nema.

Hoće li u opštinskoj kasi ipak biti dovoljno novca za infrastrukturne radove u gradu i selima?

– Budžetom smo za tekuće popravke i investicije  predvideli 71,5 miliona dinara. Za funkcionisanje 22 mesne zajednice izdvojili smo 28,8 miliona dinara. Meštanima moramo  poboljšati uslove za život, jer se oni najčešće žale na lošu  saobraćajnu infrastrukturu,  neredovan prevoz od središta opštine do njihovih naselja, ukazuju na probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, zdravstvenom zaštitom i uličnom rasvetom. Novca je malo, a problema mnogo, jer su propusti iz ranijeg perioda,  nama stigli na naplatu. Ipak, uložićemo sve napore da  poslove završimo u što kraćem roku.

U opštini Kladovo  sve je više siromašnih. Koliko je novca  izdvojeno za socijalna davanja?

 – S obzirom da se broj socijalnih korisnika rapidno povećava, svakodnevno mi se obraćaju građani  zbog brojnih problema ,od neizmirenih računa za komunalne i druge usluge , do zahteva da im se obezbedi radno mesto. Za aktivnosti  Centra za socijalni rad  odvojeno je 19.7 miliona dinara. To sigurno nije dovoljno, ali su naše mogućnosti limitirane. Ipak smo za socijalni program obezbedili više nego ranije,  tako da tvrdnje opozicije da budžet niji ni socijalni ni razvojni nemaju argumente.

U takvim okolnostima, ima li novca za funkcionisane Agrarnog fonda ?

 – Kladovo je jedna od retkih opština koja do sada nije imala Fond za poljoprivredu i nije brinula o Ključkim domaćinima. Mi smo formirali fond , izdvojeno je 15 miliona dinara ili polovina od planiranih sredstava. Poljoprivrednicima smo dostavili anketne listiće u kojima smo tražili odgovore o prioritetima u njihovoj proizvodnji, što će biti polazni osnov za raspodelu subvencija.

Meštani iz četiri naselja , njih oko 4000 , posle osam meseci i dalje piju vodu iz namenskih rezervoara zbog povećane koncentracije sadržaja nitrata u vodosistemima u selima Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo. Da li je rešen taj problem ?

 -Rešenje je kopanje novih paralelnih bunara, što je stav stručnjaka instituta „Jaroslav Černi“ koji su nakon sagledavanja  situacije na terenu utvrdili da je to najefikasnije.Ti radovi koštaće oko 16,5 miliona dinara. Kompletna procedura je završena. U međuvremenu sam o tom problemu  razgovarao i sa  gospodinom Vranićem, savetnikom premijera Vučića i šefom njegovog kabineta gospodinom Kojićem , i zamolio ih za finasijsku podršku kako bi se rešio problem vodosnabdevanja. Nadam se povoljnom odgovoru i meštane tih naselja molim za strpljenje, jer mi ne sedimo skrštenih ruku. S druge strane, da resorna ministarstva imaju razumevanje za naše inicijative potvrđuje odluka  Zorane Mihajlović  koja nam je obećala sredstva za  kompetnu rehabilitaciju dela državnog puta  Brza Palanka – Kladovo, radova na izgradnji u poplavama srušenog  mosta kod Milutinovca su u toku, odobreno nam je 175.000 evra iz donacije Vlade Italije za sanaciju korita Velike reke u Velikoj Kamenici. Brza Palanka dobija kišni kolektor, saniraće se kanal u Kladušnici „Šajna Matke“ i za te radove odobreno je 10 miliona dinara. Imamo podršku Vlade  i to nas hrabri da sve započete poslove uspešno privedemo kraju.

Odavno se u Kladovu priča o izgradnji industrijske i privredne zone.

-Industrijska i privredna zona moraju biti zamajac razvoja Kladovskog kraja.Da bi se te dve lokacije dovele do eksploatacije potrebno je opremanje. Za gradnju trafoa u industrijskoj zoni koja se prostire na pet hektara u ataru sela Davidovac,  dobili smo sedam miliona dinara,  međutim, taj posao nije odrađen onako kako je planirano.Tamo je problem i vodosnabdevanje, a projekat vredan 30 miliona dinara  finansiraće HE Đerdap.

Puno se očekuje i od projekata u turizmu i poljoprivredi.

– Bogato kulturno-arheološko nasleđe, Dunav i prirodne lepote Đerdapskog područja su idealni preduslovi za razvoj turizma pod uslovom da budemo  spremni da odgovorimo na sve zahteve probirljive turističke klijentele. Prvi korak je izgradnja ponton-pristana , radove sa 23 miliona dinara finansira resorno ministarstvo,a druga faza su pregovori koje smo započeli sa tur-operaterima iz nekoliko Evropskih zemalja, tako da prvi put znatno konkurentniji dočekujemo početak nove letnje turističke sezone. Posle 30 godina, Kladovu vraćamo ono što mu je oduzeto, jer je pristanište oduvek  bilo simbol grada. Godišnje pored Kladova prođe oko 600 kruzera , a  njihove posade dobiće mogućnost da se zaustave na Dunavskom keju između dva hotela.

Minule godine ostvarili ste puno kontakata sa  Rumunima, najviše u oblasti ekonomije. Može li to pospešiti prekograničnu saradnju?

 – Nama su jako bitni Evropski IPA fondovi koji se finansiraju u okviru prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Konkurisali smo sa pet projekata, koji se odnose na kulturno-istorijsko nasleđe,  turističke i infrastrukturne sadržaje. Potrebna je podrška i lobiranje i na tom planu činimo sve da nas rumunski prijatelji podrže. Polovinom februara, Kladovo će biti domaćin srpsko-rumunskog biznis foruma na kojem će učestvovati vlasnici malih i srednjih preduzeća i to bi mogao da bude novi vid saradnje.

Koliko problema  nadležnim institucijama  u opštini Kladovo zadaje  Zakon o višku zaposlenih u javnom sektoru. Da li će biti otpuštanja ?

 -Uredbom Vlade,  Kladovo je svrtstano u sredine do 50.000 stanovnika  što znači da nam je kvota  za 2015. godinu limitirana sa 354 zaposlenih. Sada je višak  27 radnika,  ali zakon nalaže da do kraja realizacije ove odluke,  broj zaposlenih u javnom sektoru smanjimo za 172 osobe, što je puno. ,Međutim odstupanja nema i moramo pronaći rešenje od toga da se ljudima obezbede  otpremnine do posredovanja u zapošljavanju  u drugim preduzećima .

Da li ste optimista ?

 -Naravno. Trudiću se svim silama da se obezbede uslovi za kvalitetniji život građana. To je preduslov da  nam deca ostanu u zavičaju, a da ne odlaze u veće centre u potrazi za poslom. Podrška nam je potrebna i računam da će pomoći I naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja, a  voleli bi da njihovi unuci ostanu da žive i rade u Kladovu.

OTVORENA AMBULANTA U KALNI

dec. 04 DRUŠTVO no comments

U Kalni je obavljena primopredaja rekonstruisane zgrade Zdravstvene stanice. Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić uručio je ključeve objekta Milošu Živiću, predsedniku Mesne zajednice. Tu je počela da radi i apoteka, a očekuje se da uskoro u novim prostorijama bude organizovan i rad lekara.

Meštani Kalne i okolnih sela duži vremenski period prinuđeni su da zdravstvenu zaštitu potraže u za te namene privremeno preuređenim prostorijama. Razumljivo je zato da su više nego zadovoljni zbog činjenice da je završena rekonstrukcija ambulante.
– Bilo je dosta problema u prethodnom periodu sa zdravstvenom zaštitom na ovom području. Očekujemo da će u ovim novim i uređenim prostorijama naše ambulante sve funkcionistati na mnogo bolji način – ističe Branislav Denčić, penzionisani nastavnik iz Kalne.
– Posebno je bilo teško zbog nedostatka ambulante, pa smo morali da se snalazimo za lekove tako što bi neko morao da nam ih donosi iz Knjaževca ili Pirota. Očekujem da sada sve bude bolje – dodaje meštanka Iva Milić.
– Ovaj objekat ima veliku važnost ne samo za stanovnike Kalne, već i za meštane svih okolnih sela. Mogu slobodno da kažem da smo na korišćenje dobili jedan od najlepših objekata ovog tipa u Srbiji, a sada je na nama da, u dogovoru sa ljudima iz Zdravstvenog centra, obezbedimo da ovde što pre “prorade” i lekari – kaže Miloš Živić, predsednik MZ Kalna.
Nakon završteka radova na rekonstrukciji i dogradnji Zdravstvene stanice u Kalni i izvršenog tehničkog pregleda izvedenih radova, Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave Knjaževac izdalo je upotrebnu dozvolu da se objekat, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, može koristiti.
– Mi smo, kao lokalna samouprava, ovaj objekat renovirali, dogradili i adaptirali, sada ovde postoje i ortopedska sala, laboratorija i apoteka. Ne samo za meštane Kalne i Budžaka, već i za sve one turiste koji dolaze u ovaj kraj, ovaj objekat znači mnogo. Lokalno stanovništvo je, na žalost, pretežno staračko, pa im je adekvatna zdravstvena zaštita više nego potrebna. Ovde imaju sve uslove, ne samo za osnovne zdravstvene usluge već i za značajan broj onih složenijih, pa će na taj način znatno da se smanji potreba za putovanjem u Knjaževac ili Pirot – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.
Ova investicija vredna je oko 60 miliona dinara. Radovi na rekonstrukciji objekta trajali su nekoliko godina, a čitav proces dodatno se odužio zbog usklađivanja procedura i propisa. Čekalo se na izdavanje upotrebne dozvole, ali svi ti administrativni poslovi su završeni, objekat je u potpunosti spreman i, prema rečima predstavnika lokalne samouprave, može odmah da počne da radi.

ITALIJANI ŠTITE KLADOVO OD POPLAVA

dec. 04 DRUŠTVO no comments

Predsednik opštine Kladovo dr Dragan Budujkić i ekonomski ataše italijanske Ambasade u Srbiji Silvio Pentrela definisali su dinamiku  izvođenja  radova na uređenju oko četiri kilometra korita Velike reke u ovdašnjem selu Velika Kamenica.Reč je o investiciji vrednoj oko 170.000 evra, a novac za njegovu realizaciju obezbedila je Vlada Italije.

To je jedan od sedam projekata na unapređenju sistema za zaštitu od poplava u Srbiji, jer je italijanska Vlada donirala 800.000 evra za izvođenje radova u opštinama Loznica, Krupanj, Osečina i Kladovo. Ugovore sa izvođačima radova odabranim na tenderu potpisao je ambasador Italije u Srbiji Ðuzepe Manco, čime su stvoreni uslovi za realizaciju radova na unapređenju sistema za zaštitu od poplava.

– Italijanska Vlada odlučila je da preko ambasade u Beogradu podrži program unapređenja zaštite najugroženijih područja u četiri sredine u Srbiji. Ambasador Manco insistirao je na ubrzanom početku radova kako bi se posao u Velikoj Kamenici završio do polovine januara naredne godine. S obzirom na posledice bujičnih poplava koje su još vidljive u opštini Kladovo, ambasador Italije veoma je zadovoljan što će se u vašoj sredini raditi na projektu sređivanja Velike reke – poručio je Silvio Pentrela, ekonomski ataše ambasade Italije u Srbiji.

Posle posledica koje su za sobom ostavili prošlogodišnje bujične poplave u opštini Kladovo lokalna samouprava preduzima niz konkretnih mera na poboljšanju preventivnog sistema zaštite od velikih voda.

– Gest Italijanske ambasade doprineće da se konačno razreši problem Velike reke u čijem koritu su nagomilane velike količine šljunka i drugih naplavina. Zbog opšte besparice taj problem sami nismo mogli da rešimo. To su prepoznali naši prijatelji iz Italije koji su izdvojili novac za radove koje su na tenderu dobili zaposleni u JP „Vodoprivreda“, iz Požarevca – kazao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

SMENJEN ČLAN OPŠTINSKOG VEĆA U NEGOTINU

dec. 02 POLITIKA no comments

Poslednju sednicu negotinskog lokalnog parlamenta, 19. po redu, obeležio je izveštaj o devetomesečnoj realizaciji budžeta, ali i smena člana opštinskog veća Nenada Trandafirovića, koja je na početku sednice naknadno uneta u dnevni red.

Odbornici su većinom glasova usvojili izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu opštine Negotin za period januar-septembar, koji je obrazložila Valentina Đuričić, šef Odeljenja za budžet, finansije i LPA opštine Negotin. Po njenim rečima, budžetski prihodi, koji iznose 1.093.572.000 dinara, u tih devet meseci ostvareni su u ukupnom iznosu od 690.122.030 dinara, odnosno 63,1 odsto ukupno planiranih prihoda i primanja budžeta opštine Negotin.

–          Od izvornih prihoda najveće ostvarenje ima porez na imovinu u iznosu od 154.930.730 dinara ili 67,43 odsto, kao i komunalna taksa za isticanje firmi 34.087.381 dinara – istakla je Đuričićeva, i dodala  da su rashodi i izdaci budžeta opštine za prvih devet meseci izvršeni u ukupnom iznosu od 623.536.581 dinara, tj. sa 40,63 odsto.

Predsednik SO Negotin, doktor medicine Ljubisav Božilović, tvrdi da vlast i te kako vodi računa o realizaciji budžeta i da realno troši.

–          Zadovoljan sam realizacijom budžeta, bolje nije moglo. Ono što je bilo neophodno urađeno je, nismo sve planirano uradili, ali neke stvari ne zavise od lokalne samouprave, već i od republičke i od vlade sa kojom smo u stalnom kontaktu. Moje je mišljenje da nema svrhe čuvati novac, već ga treba trošiti, ali naravno ne po svaku cenu, ukoliko nema dobrih projekata – ističe Božilović.

Usvojena je i odluka o koeficijentima za utvrđivanje poreza za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, a koji iznose 1 za ekstra zonu, 0,80 za prvu i 0,40 za drugu, treću i četvrtu zonu. Odbornici su doneli i odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra za određene nepokretnosti, pa se tako prosečna cena kvadrata, za poslovne zgrade kreće od 40.000 u četvrtoj do 77.000 u ekstra zoni, za stanove od 20.000 do 60.000, kuće za stanovanje od 15.000 do 45.000, građevinsko zemljište od 80 do 200, poljoprivredno zemljište od 27 do 60, a šumsko od 20 do 30, dok su iznosi za garaže i garažna mesta utvrđeni na 20.000 dinara.

Primedbe opozicije uglavnom su se odnosile na visinu koeficijenta koji su utvrđeni na maksimalno moguće, ali su ove odluke ipak usvojene većinom glasova odbornika vladajuće koalicije i stranaka okupljenih oko SNS i SPS.

Iako verovatno očekivana, odluka o razrešenju člana opštinskog veća Nenada Trandafirovića za neke odbornike je bila novina. Iako predsednik opštine Jovan Milovanović nije prisustvovao sednici u materijalu je navedeno da se Trandafirović smenjuje zato što prvi čovek opštine nije zadovoljan njegovim radom. Za razrešenje dosadašnjeg većnika koji je bio zadužen za omladinu i sport glasalo je 27 odbornika, a devetoro je bilo protiv. Isto toliko odbornika, njih 27 glasalo je i za izbor Novice Lazića, poljoprivrednika iz Karbulova (SNS), koji je na 19. sednici izabran za novog člana Opštinskog veća, dok je petoro odbornika bilo protiv ove odluke.

Odbornici su većinom glasova usvojili rešenje o davanju saglasnosti na odluku o izmeni statuta Doma kulture “Stevan Mokranjac”, dok su tačke o razrešenju aktuelnog vršioca dužnosti direktora ove ustanove kulture i imenovanje novog v.d.direktora povučene sa dnevnog reda na predlog Nadice Vasić, zamenika predsednika opštine Negotin. Nove članove dobio je školski odbor “Negotinske gimnazije”, kao i Nadzorni odbor JKP “Badnjevo”, a usvojene su i izmene odluke o linijskom prevozu putnika na teritoriji opštine Negotin, odluka o pijacama, kao i odluka o stipendiranju studenata i talentovanih učenika srednjih škola, kojom su utvrđeni uslovi za dodelu stipendija, kriterijumi, prava i obaveze korisnika stipendija i druga bitna pitanja iz ove oblasti.

UHAPŠENI LEKARI I APOTEKARKA

nov. 26 HRONIKA no comments

Policija u Boru lišila je slobode dr D.B.B. i dr D. M. lekare opšte prakse iz borskog Doma zdravljha. Uz njih, uhapšena je i D.V. apotekarka Apotekarske ustanove Bor.

Oni se sumnjiče da su izdavali fiktivne recepte, podizali lekove i prodavali ih na crno, čime su oštetili budžet za oko tri miliona dinara.

Lekarima i apotekarki podneta je prijava zbog zloupotrebe službenog položaja i određen pritvor do 48 sati.

KNJAŽEVAČKIM ŠAHTAMA DO DVOPREPREĐNE ČARAPE

nov. 11 KULTURA no comments

Udruženje građana Timočki klub iz Knjaževca realiziovalo je projekat “Svakim korakom bliže tradiciji” u okviru kojeg je, motivima sa dvopređnih čarapa, oslikano dugačko stepenište, koje iz centra grada vodi do Gurgusovačke kule.
Namera je bila da se bogatstvo sačuvanih elemenata materijalne baštine knjaževačkog kraja izvuče iz muzeja i približi kako Knjaževčanima, tako i turistima, kojima je sve interesantnija varoš na istoku Srbije.
U julu, oslikavanjem stepeništa bavile su se profesorke likovne kulture Tatjana Vidojković Koprivica i Ana Jovanović. Tako je nastala ogromna, šarena dvopređna čarapa, a da bi je posetioci lakše pronašli, u gradu su nikli jedinstveni putokazi – obične šahte oslikane su motivima sa čarapa (cvećem, životinjama, geometrijskim slikama), baš onakvi su u davna vremena nastajali rukama naših baka. Ovi “putokazi“ vode do pravog umetničkog dela na otvorenom.
Džinovska dvopređna čarapa postala je novo zanimljivo mesto za fotografisanje i deljenje na društvenim mrežama, kao još jedna turistička aktrakcija u Knjaževcu. U Zavičajnom muzeju u Knjaževcu čuva se zbirka dvopređnih čarapa Timoka, koja predstavlja kulturno dobro od velikog značaja. U zbirci se nalazi preko 600 pari unikatnih čarapa.

VEĆA ULAGANJA U NEGOTINSKE PUTEVE

nov. 11 EKONOMIJA no comments

Iako su poslednjih meseci intenzivirani radovi na mnogim infrastruktrukturnim projektima širom opštine Negotin, lokalna samouprava najavljuje da će u narednoj godini za takve projekte izdvojiti i više sredstava iz opštinske kase. Po rečima prvog čoveka Negotina, predsednika Jovana Milovanovića, ukoliko vremenski uslovi dozvole do kraja ove 2015. biće realizovano još nekoliko projekata.

– Jedan od tih projekata je zamena stolarije na zgradi inspekcije čija je rekonstrukcija krova završena ove godine. Takođe je započeta rekonstrukcije zgrade u centru, završena je rekonstrukcija ulice Stojanke Radosavljević, kao i krov na Domu kulture i Vatrogasnom domu. Za 2016. planiramo četiri puta veći iznos za sređivanje putne infrastrukture, što će se odraziti na kvalitet infrastrukture opštine Negotin – ističe Milovanović.

Predsednik opštine podseća i na rešavanje dugogodišnjih problema u oblasti zdravstva, gde se olekuje da uskoro bude pokrenuta javna nabavka za rekonstrukciju krova na Domu zdravlja, koji je na pojedinim delovima u katastrofalnom stanju.

– Dao sam nalog da se do kraja godine pokrene javna nabavka za realizaciju projekta rekonstrukcije krova na Domu zdravlja koju je uradio Zavod za urbanizam. Sredstva za ove radove su odvojena i plan je da se rekonstrukcija krova završi za tri godine po fazama. Nadam se da će se sprovesti javna nabavka kako bi radovi počeli ove godine. Potrebno je što pre krenuti sa radovima s obzirom da ste videli da je pao plafon na dečijem odeljenju. Reč o ravnom krovu, ali su zahvaljujući aktivnosti direktorke sredstva obezbeđena i za početak te rekonstrukcije. U Domu zdravlja smo izvršili nabavku računarske opreme tako da pravilno raspoređujemo finansijska sredstva – dodaje Milovanović i podseća na ulaganja u poljoprivredu, ali i na probleme sa kojima se proizvođači susreću, pre svega zbog sporosti procedure potpisivanja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede.

– Opet je došlo do zakupa državnog zemljišta sa namerom da se ulaže u organsku proizvodnju. Kasni se sa pripremom ugovora, tako da ćemo i ove godine imati istu situaciju što se tiče sklapanja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede i onima koji su zemljište zakupili u januaru. Predviđam da će se ponovo poklopiti taj termin, iako bi trebalo brže što bi zakupcima omogućilo da brže uđu u posed i da izvrše planirane radove – kaže prvi čovek Opštine Negotin.

PETROVIĆ: “LOŠ START GREJNE SEZONE“

nov. 10 INTERVJU no comments

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović u intervjuu za „Timočke“ poručuje da će javna preduzeća biti izvučena iz dubioze kao i da će se nastaviti radovi na uređenju seoskih i gradskih mesnih zajednica. U planu je i otvaranje Gerontološkog centra u Boru i uređenje puteva koji su od velike važnosti za stanovnike Bora i meštane okolnih sela.

 

U prethodnom periodu puno se radilo na sređivanju seoskih mesnih zajednica.

 

-Tako je. Puno se u prethodnom periodu radilo u borskim selima, na sređivanju puteva, škola i seoskih i gradskih, domova kulture, ambulanti,  izgradnji vodovoda, i ostalim poslovima, i sigurno je uloženo više od 250 miliona dinara. Prioritet je bila izgradnja vodovoda, jer je nepojmljivo da u nekim selima u 21. veku nema pijaće vode. Uspeli smo da završimo četiri seoska vodovoda u Luki, zlotskom rejonu Manastirište, Šarbanovcu i Metovnici Timok, čime smo rešili velike probleme. Sve seoske škole su sređene, kao i prostorije za ambulantu u Metovnici i Slatini.  U narednom periodu više pažnje posvetićemo gradskim mesnim zajednicama, jer je naselje Metalurg  totalno zanemareno, ulice su u očajnom stanju, kao i Slatinsko naselje i Staro selište, ali nećemo zanemariti ni sela, gde ćemo nastaviti sa redovnim poslovima.

 

Šta su prioriteti za narednu godinu?

 

– Iduće godine počećemo izgradnju vodovoda u selu Gornjane, za šta je neophodno oko 50 miliona dinara.  Ostaje nam da rešimo i vodosnabdevanje u Bučju, gde problem predstavlja veliki broj divljih priključaka. Sredićemo put Gornjane – Rudna glava, spajamo tu deonicu,  što je velika prednost za sve meštane ovog borskog sela. Radićemo i na uređenju gradskih mesnih zajednica, i sve seoske i gradske škole biće sređene. Završena je i rekonstrukcija novog Zlotskog puta, koji je presvučen novim asfaltom, što je takođe, investicija od 50 miliona dinara. U planu je i osnivanje zadruge, koja ima za cilj da pomogne poljoprivrednicima.

 

 

Da li ste zadovoljni kako je startovala grejna sezona u Boru ?

 

-Nisam zadovoljan, što sam i rekao u nekoliko navrata. Na startu grejne sezone, kada je bilo veoma hladno, polovina grada je ostala bez grejanja. To je nešto na šta sam upozoravao ranije, da „Toplana“ van grejne sezone mora da radi na otklanjanju svih kvarova, da mreža ne sme da bude prazna. Trebalo je da se rade tople probe, jer su one pokazatelj mreže, što oni nisu uradili. Jer 15. oktobar nije početak grejne sezone, već onda kada je hladno i  kada se  temperatura spusti ispod 12 stepeni. Sa druge strane, stalno se žale ljudi na službu „Toplane“ da se niko ne javlja, a žele da ukažu na neki problem, tako da ne mogu da budem zadovoljan. Oni moraju da štede ugalj, ali ne na način kvaliteta već regulacije, jer ne sme da se dešava da se neki delovi grada pregrevaju a da u drugim uopšte nema grejanja.

 

„Toplana“ i „Vodovod“ su opterećeni velikim dugovanjima. Šta je rešenje?

 

– Toplana duguje 1,2 milijarde dinara, od toga 800 miliona dinara za struju. Oko 315 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao od 2002. do 2010. godine, a nije se plaćao. Elektroistoku se za struju duguje oko 350 miliona dinara, što su opet dugovanja od 2002. godine, i to ćemo morati na neki način da rešimo. Spas je u novim kotlovima. Postojeći jesu dobri i sređeni, ali su konstrukcijski loši, jer su veliki potrošači i troše onu vrstu uglja koji je najskuplji na tržištu. Ideja je da se nabave drugi, efikasniji kotlovi, sa stepenom iskorišćenja do 85 odsto. To je investicija od 1,2 miliona evra. Mi planiramo da odvojimo određena sredstva iz opštinskog Eko fonda, i a razgovarali smo i sa predsednikom Udruženja toplana Srbije za KfW kredit na 10 godina, sa grejs periodom od tri godine. To ćemo morati da završimo, inače sledeće grejne sezone neće biti. Oko 600 miliona dinara nas sad košta grejna sezona, i te troškove moramo da smanjimo na 400 miliona, jer u tom slučaju „Toplana“ to može da isplati. Sa druge strane velika su i dugovanja građana i tu će morati da se intenzivnije krene u naplatu poraživanja. I Vodovod ima velika dugovanja, ali se snalaze i rade. U svakom slučaju, sagledaćemo sve mogućnosti kako bi izvukli sva javna preduzeća iz dubioze, što ćemo i učiniti.

 

Da li je u planu otvaranje Gerontološkog centra?

 

– Po završetku izgradnje Doma za stara lica, taj objekat je predat republičkoj Direkciji za imovinu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, nije zainteresovano za otvaranje tog objekta gde bi moglo da se zaposli oko 30 ljudi, pa smo se obratili Direkciji za imovinu da se objekat vrati na gazdovanje lokalnoj samoupravi kako bi ga što pre stavili u funkciju. Već sada ima zainteresovanih firmi da Geronto centar uzmu u zakup, a ima interesovanja i kod starijih lica za smeštaj u tom objektu. Nadamo se da će uskoro početi sa radom Dom za stara lica.

 

Da li je opština Bor konkurisala kod IPA fondova za neki od projekata?

 

– Apliciraćemo za projekat koji se odnosi na sređivanje puta Bor 2 – Banjsko polje, kao i za put koji vodi od Zlota do pećine, i za renoviranje Zlotskog motela. Izgrađeno je i novo postrojenje biodiska u naselju Banjsko polje, a do kraja godine uradićemo biodisk i u naselju Metalurg, a na proleće ćemo isti posao završiti i u naselju Bor 2.

 

Da li ima izgleda da se u skorije vreme otvore nova radna mesta?

 

– I dalje smo u pregovorima sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“ koja nije odustala od ideje  za otvaranje fabrike za prednaponsku zaštitu u Boru. Od izuzetnog značaja za opštinu Bor je i prisustvo američke rudarske korporacije Friport Mekmoran koja planira da otvori rudnik kod Bora. Nezvanične informacije ukazuju da na proleće kreću sa izradom niskopa što označava početak rada rudnika, ali to je proces koji traje pet do sedam godina. Međutim, tu će biti potrebe za većim brojem radnih mesta.

 

ZLATNU SVADBU PROSLAVILO 79 PAROVA

nov. 05 KULTURA no comments

-„Zlatnu svadbu” i 50 godina braka ove godine proslavilo je 79 bračnih parova, od kojih je 25 prisustvovalo svečanosti u Boru. Manifestacija “Zlatna svadba” koja se po 15 put organizuje u gradu bakra, promoviše ljubav i toleranciju, kao recept za uspešan brak.

– Čestitam svima koji proslavljaju 50 godina braka. U Boru je ove godine sklopljeno 180 brakova, a 76 već razvedeno, tako da sami možete da vidite da ste vi bogatstvo ovog grada. Nikada nije bilo lako i ovo je veliki životni uspeh, jer mnogi od vas izdržavaju decu i rade više od mladih, a uspeli su da sačuvaju slogu i mir svoj porodice – rekao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

Boranin Ilija Tankikić (73), koji je sa suprugom Stanom (72) proslavio pola veka zajedničkog života, naglašava da je najvažnije međusobno razumevanje supružnika.

– U braku ima velikih oscilacija. Ima i dobrih trenutaka, ali i teških kada je najvažnije da se supružnici razumeju, čak i žrtvuju jedan za drugog, da bi brak opstao i bio uspešan. Tako se stvara i dobra porodica, i rađaju zdrava i uspešna deca. Bez zdravog brka nema napretka, i nema zdravog društva – rekao je Tankikić.

Njegova supruga Stana ističe da treba prihvatiti vrline, ali i mane supružnika.

– Mladima bih poručila, pošto su se uzeli iz ljubavi, da je ljubav i mana supružnika, koju treba prihvatiti. Tolerancijom, strpljenjem i ljubavlju sve se može pobediti, zarad srećnog detinjstva dece, jer deca najviše ispaštaju ako se brak razori – kaže Tanikićka.

Za bračne parove je pripremljen i bogat kulturno umetnički program u bioskopu „Zvezda“.