Timočke

Posle pola veka meštani ulice Borisa Kidriča u prigradskom naselju Kladušnica dočekali su da umesto po prašnjavom i blatnjavoom sokaku hodaju asfaltiranom ulicom. Radnici zaječarskog preduzeća za puteve “ Štrabag “ asfaltirali su 300 metara ulice koju meštani zovu i Grobljanska jer ih vodi do seoskog groblja. Asfaltiranju su  prethodili   radovi na izmeštanju  dela vodovodne i izgradnji kanalizacione mreže.

– Našim mukama konačno je došao kraj. Zahvaljujući angažovanju lokalne samouprave jednim potezom rešili smo tri problema- u glas govore stanari novoasfaltirane ulice.

Uređenje  ulice Borisa Kidrča,  važno je za poboljšanje  stanja putne infrastruktue u tom naselju. Širina asfalta  je četiri metra, ugrađeno je 208 tona asfaltne mase, a radove je finansirala hidroelektrana Đerdap.

– To je deo iz obaveza EPS-a prema naseljima u dunavskom priobalju. Naša je orjentacija da meštanima sela obezbedimo približno iste uslove za život koje imaju stanovnici u gradu. Potreba je mnogo, novca je malo ali se trudimo da rešavamo prioritete i u tome uspevamo. Dugo su meštani Kladušnice bili strpljivi i  njihovim nedaćama je najzad  došao kraj-kazao je  dr Dragan  Budujkić, predsednik opštine Kladovo,  koji je obišao završne radove u tom naselju.

U organizaciji Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije, u Knjaževcu je predstavljena “Godina preduzetništva” – paket različitih programa koje sprovodi država u cilju da ojača preduzetničke snage, pomogne onima koji tek pokreću sopstveni posao, a onima koji su privatni biznis razvili do određene mere, da ga dodatno unaprede.

Država Srbija proglasila je 2016. “Godinom preduzetništva”. Čitav projekat vodi Ministarstvo privrede, a Razvojna agencija Srbije, u saradnji sa regionalnim razvojnim agencijama širom zemlje promoviše niz programa čiji je zajednički cilj da ojačaju preduzetnički sektor.

– Radi se o različitim projektima i različitim mogućnostima. Neki od njih su završeni, neki su u toku, a neki tek treba da počnu. Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta sve je objedinjeno “pod kapom” Ministarstva privrede, a u celu priču uključeni su Fond za razvoj, Nacionalna služba za zapošljavanje, Privredna komora i Razvojna agencija Srbije, zajedno sa regionalnim razvojnim agencijama. Danas nam je cilj da ljudima damo najosnovnija uputstva kako da pretraže sve te programe, a da zatim u skladu sa svojim potrebama, odaberu ono što je za njih najprimerenije i najkorisnije – rekao je Boban Konstandinović, projekt menadžer RARIS-a.

Važno je naglasiti da su programi podrške namenjeni i onima koji tek nameravaju da pokrenu svoj biznis, kao i onima koji su već u preduzetničkim vodama i kojima država pomaže da unaprede posao. Svi oni koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju promociji “Godine preduzetništva” u Regionalnom centru za stručno usavršavanje, detaljne informacije mogu naći na sajtovima Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije ili RARIS-a.

Zaposleni u hidroenergetskom i plovidbenom sistemu „Đerdap 1 “  radno  su obeležili 44 godine uspešnog poslovanja. Uz visok stepen pogonske spremnosti hidroelektrana kod Kladova  decenijama  eksploatiše vodni potencijal Dunava. Moćni hidroagregati u dunavskoj fabrici struje obaraju proizvodne rekorde, jer je naša najveća hidrocentrala do sada EPS-u isporučila 255 milijardi kilovat-časova električne energije.To je za 8,5 odsto više od dinamičkog plana , jer je proizvodnja struje veća za četiri prosečna godišnja plana. Od početka maja hidroelektrana „Đerdap 1“ proizvela je blizu 300 miliona kilovat – časova struje , dok je od 1. januara  EPS-u isporučila  2,2 milijarde kilovata električne energije.Pri trenutnom dotoku od 6000 kubika vode u sekundi pet  hidroagregata dnevno proizvodi 15 miliona kilovat sati struje.HE “Đerdap 1”, koja je  godinama bila vodeća kompanija u PD “Hidoelektrane Đerdap” danas posluje kao ogranak JP” Elektroprivreda Srbije”.

Manastir Bukovo sa svojim Kaberne sovinjonom iz 2013. i Vinarija „Jović“ iz Knjaževca sa Sovinjonom blank iz 2014. apsolutni su pobednici jedanaestog Međunarodnog sajma vina u Negotinu, u konkurenciji od 73 vina, odlučio je stručni žiri u sastavu: profesor dr Aleksandar Petrović, predsednik komisije, dipl. inž. Đurđa Katić i Maja Popović.

-Manastir proizvodi vino još od 1891. kada je na našem imanju osnovana poljoprivredna škola, pa neprekidno do 1940. Vinograd crne tamnjanike, kabernea, šardonea i ostalih sorti obnovili smo 2009. Naše prvo i glavno vino je crna tamnjanika koja je takoreći nepoznata u smislu prerade i tehnologije, jer je gotovo izumrla. Istražujemo je, pravimo poluslatka,suvavina i radujemo se jer znamo da će to jednog dana biti vrhunsko vino – kaže otac Kozma, iguman Manastira Bukovo.

Pojedinačno, u kategoriji belih vina i rozea zlatna medalja je pripala knjaževačkoj vinariji braće Jović, koji su sedma generacija vinara u svojoj porodici, a u kategoriji crvenih vina Vinariji manastira Bukovo. Najbolje desertno vino je lanjski “Crni bermet” Vinarije “Ravnica” iz Inđije kome je pripala srebrna medalja negotinskog međunarodnog sajma vina. Vinarija “Vinzu mare” iz Rumunije dobitnik je nagrade za najbolje uređeni štand na Sajmu.

-Nismo komercijalna vinarija. Nama je interes kvalitet, a to se pokazuje baš onako kako želimo jer svake godine neka druga vina dobijaju nagrade, sada sovinjon u belim vinima, prošle godine rizling – kaže Saša Jović iz knjaževačke vinarije “Jović”.

Međunarodni sajam meda i vina u Negotinu ove godine okupio je 120 izlagača. Vina su izložili vinari i proizvođači iz svih srpskih vinskih regija, ali i njihove kolege iz Bugarske i Rumunije.

-Sajam je potpuno opravdao naša očekivanja. Zadovoljni smo i odzivom vinara i pčelara, ali i posetama građana koji su dva dana imali priliku da se druže sa našim gostima i uživaju u njihovim proizvodima – kaže Dušan Petrović, direktor Turističke organizacije opštine Negotin, organizator ove manifestacije u saradnji sa Društvom pčelara „Hajduk Veljko“ i Udruženjem proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla „Negotinska Krajina“.

Pokrovitelj smotre u okviru koje su održani izuzetni koncerti beogradskih “Stubova pop kulture”, knjaževačkog “Drim benda”, “Negotinskih kavaljera”, a uprkos jakoj kiši i sjajan nastup Aca Pejovića, je opština Negotin. Osim u muzici, brojni posetioci sajma mogli su da prisustvuju i predavanjima eminentnih stručnjaka, promociji knjige “VinoGrad”, prof. dr Zorana Đukanovića, da se druže sa prvim župskim vitezom vina i majstorom dva viteška reda Radomirom Veličkovićem Surijem, ali i da uživaju u vinima, medu i narodnim rukotvorinama.

U mesnoj zajednici Velika Vrbica,  Milan Krkobabić direktor JP „Pošta Srbije“pustio je nedavno,  u rad  Poštansku poslovnicu  čije će usluge koristiti  više od 900 domaćinstava tog naselja, ali i meštani Male Vrbice i Rtkova u kojima živi oko 2400 stanovnika.

Inicijativu za otvaranje pošte u tom Dunavskom naselju  pokrenuli su članovi Saveta MZ  i meštani  kako više  ne bi  morali da putuju desdetak  kilometara do najbliže pošte. To je deo projekta „52 pošte za 52 nedelje“ JP „Pošta Srbije „.

– Pošta je poklon meštanima Velike Vrbice jer  sada ne moraju da putuju do grada kako bi platili račune, podigli penziju, poslali paket. Poseban dar pre svega omladini i penzionerima, jeste besplatan  interet kutak u pošti, a poštanski službenici će im pružati  potrebnu edukaciju i podršku.To je još jedna potvrda da Pošta Srbije mora da bude tamo gde su građani i da im pravovremeno pruži uslugu. Prepoznali smo molbu lokalne zajednice i otvorili smo poštu- kazao je Milan Krkobabić direktor JP „Pošta Srbije“.

Lokalna samouprava i mesna zajednica ustupili su prostor za rad nove pošte, pod krovom gde se nalaze još i mesna kancelarija, seoska prodavnica  i ambulanta.

– Nova pošta će olakšati svakodnevicu stanovnika Velike Vrbice, ali i okolnih sela u Donjem Ključu. Ovu ispostavu smo otvorili za kratko vreme  zahvaljujući aktivnostima ljudi iz JP „Pošta Srbije“, a to je pomglo da zajedničkim angažovanjem  rešimo  veliki problem sa kojim su se meštani suočavali godinama. Poslovni prostor za kratko vreme je uređen po meri novog vremena i mnogo znači meštanima Velike Vrbice – poručio je dr Radisav Čučulanović menadžer opštine Kladovo.

U novotvorenoj pošti  novac će moći da preuzme  oko 400 primalaca poljoprivrenih i zemljoradničkih penzija. Osim toga korisnici mogu da računaju na sve poštanske  i usluge platnog prometa, najvišeg kvaliteta a po najnižoj ceni i to od ponedeljka do petka od 8 do 15 časova.

Pošta u Velikoj Vrbici dvadeseta je  u akciji „52 pošte za 52 nedelje”.

Specijalna bolnica “Sokobanja”  spremno će dočekati predstojeću turističku sezonu. Pripremni radovi na svih pet objekata koji su u sastavu ovog bolničkog kompleksa su u završnoj fazi. U cetralnom objektu kompleksa ,Novom Zavodu, zamenjena je PVC stolarija čime se dobilo na estetskom izgledu kao i energetskoj efikasnosti a nabavljen je aparat za prečišćavanje voda. Kada je u pitanju objekat “Sokograd”, koji se nalazi u centru grada od ove sezone u ponudi je i slana soba. Posebno raduje činjenica da posle nekoliko godina pauze počinje sa radom i kupatilo “Banjica”. Tokom zime renovirani su bazeni koji su dobili savremen izgled sa pratećim sadržajima, zamenjena je stolarija i urađena  spoljna fasada. Na objektima vila “Bota” i vila “Dalmacija” je takođe bilo pripremnih radova tako da i ovi objekti spremno dočekuju turističku sezonu.

Od prošle godine formiran je i kabinet za sportsku medicinu koji je na raspolaganju sportskim ekipama kako iz Sokobanje tako i onima koji borave na pripremama u ovom turističkom mestu.

Prema rečima v.d. direktora Specijalne bolnice “Sokobanja” Vesne Milanovič, bolnica je protekle godine poslovala sa suficitom a prema najavama i ova godina će biti veoma uspešna.

Korisnici usluga bolnice mogu biti vojni osiguranici, penzioneri preko radnih organizacija i sindikata, pacijenti sa uputom od republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja kao i korisnici koji plaćaju iz sopstvenih sredstava. Cene usluga su veoma popularne a tu su i razne povoljnosti i popusti.

Specijalna bolnica „Sokobanja“ je naučno-nastavna baza pri Medicinskom fakultetu u Nišu i jedina je ustanova u Sokobanji koja ima odobrenje Ministarstva zdravlja za primenu prirodnih faktora u lečenju. Opremljenost bolnice savremenim aparatima, naročito za ispitivanje plućne funkcije, laboratorije, rentgen kabinet, stacionarni deo sa odeljenjima za prevenciju, poluintenzivnu i intenzivnu negu, blok za respiratornu i opštu lokomotornu rehabilitaciju, kao i tim od 50 medicinskih radnika (35 lekara specijalista) omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze i uspešan tretman. Bolnica je kapaciteta 560 postelja, od kojih je 300 u novom Zavodu B kategorije. Bolnica pored zdravstvenih usluga pruža nestandardne usluge velnes odnosno spa programa.

Povodom 71. godine od pobede nad fašizmom u Drugom Svetskom ratu,  Igor Filujuk ekonomski ataše   ruske ambasade u Beogradu,dr Dragan Budujkić  predsednik opštine Kladovo , predstavnici SUBNORA, kompanije „Silovije mašini“ , OO SPS Kladovo i mesne zajednice Vajuga,   položili su vence i cveće na spomen obeležje  u tom  naselju.

Na ratnu prošlost putnika namernika podseća sadržina teksta na spomeniku na kome je napisano “ Ovde na obali Dunava 22. septembra 1944.  godine počela su sadejstva Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Sovjetske Crvene armije u završnim bitkama protiv fašističkog agresora „. Na  mestu  na kome su se  srele jedinice  Crvene armije  i Srpske devete udarne brigade održan je čas istorije.

– Srbi i Rusi su oduvek bili na istoj strain. Naša je  obaveza da pamtimo i da se poklonimo senima hrabrih ratnika koji su u borbi za slobodu položili svoje živote. Ponosan sam što sam bio u prilici da se nađem na mestu koje predstavlja deo burne prošlosti dva naroda. Zahvalan sam ljudima Vašeg kraja što čuvaju uspomenu na taj događaj- naglasio  je Filujuk.

Iz sela Vajuga  združene snage Srpske i Ruske vojske  krenule su u konačno oslobođenje Srbije, Jugoslavije i Evrope .

–  Te daleke  1944. godine , zajedničkim snagama crvenoarmejaca i srpske vojske,  krenulo se u  borbu za slobodu Srbije, tadašnje Jugoslavije i Evrope. Promenama političkog sistema ne treba da se odričemo pravih vrednosti i negovanja tradicije, jer  istoriju ne možemo da menjamo. Naša je obaveza da na mlađe generacije prenesemo sećanje na one koji su živote položili za pobedu nad fažizmom i slobodu otadžbine. Zato istorija mora da se pamti – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo, nakon polaganja cveća na spomen obeležje u naselju Vajuga.