Author: admin

KREĆE GREJANJE U BORU

okt. 13 POLITIKA no comments

Većina odbornika Skupštine opštine Bor, u kojoj je na vlasti SNS, dala je saglasnost na predlog rešenja o davanju saglasnosti na odluke nadzornih odbora javnih preduzeća ’’3. oktobar’’ i ’’Vodovod’’ za obezbeđenje sredstava za plaćanje uglja i jemstva za ispunjenje obaveze koje JKP „Toplana“ ima prema dobavljačima energenata. Ovo je učinjeno kako bi grejna sezona počela na vreme, a tokom zime obezbedile dovoljne količine uglja za grejanje, budući da je u Boru čak 95 odsto grada priključeno na toplifikacioni sistem.

Odbornik SPS, Dobrica Đurić, upozorio je, međutim, da je „Toplana“ već dugo u teškoj finansijskoj situaciji i da zbog toga preti da povuče javni sektor na dno. Isto je potvrdio i dr Predrag Balašević, iz Vlaške narodne stranke, i naglasio da se problemi vezani za „Toplanu“ godinama ’’ponavljaju, a ne rešavaju’’.

– Bojim se da, ukoliko se ne ispoštuje dogovor koji  bude uspostavljen sa dobavljačem, postoji realna opasnost da ceo javni sektor bude u blokadi, javna preduzeća neće biti u mogućnosti da isplaćuju zarade radnicima, a sve zbog toga što dugi niz godina imamo problem u „Toplani“ – istakao je Balašević.

Predsednik opštine Bor, Živorad Petrović, podsetio je prisutne odbornike da se „Toplana“ našla u nezavidnoj situaciji zbog velikih dugovanja, koja su stvarana od 2002 godine, od kada ovo preduzeće samostalno posluje.

– Tačno je da „Toplana“ duguje 1,2 milijarde dinara od kojih je 800 miliona dinara dug prema EPS – potvrdio je Petrović, koji je, u jednom vremenskom periodu, bio direktopr JKP ’’Toplana’’. – Niškom ’’Jugoistoku’’ duguje se 350 miliona, dok je obaveza za ugalj 314 miliona dinara. Ali, to su dugovanja koja su stvarana do 2010. godine, budući da naši prethodnici nisu plaćali ugalj i električnu energiju!

Petrović je istakao da se ’’neprestano traga za rešenjem kako bi se ovo preduzeće izvelo iz dubioze’’. Po negovim rečima, veliki problem je i taj što ’’Toplana’’ od građana i privrede potražuje gotovo – 700 miliona dinara, koje će morati, kako zna i ume, da naplati!

– Jedno od rešenja je i zamena kotla, jer je neefikasnost postojećih najveći problem u radu ’’Toplane’’, s obzirom da je reč o kotlovima koji zahtevaju izrazito čiste i kalorične ugljeve, kojima je i cena visoka. Naći ćemo mogućnosti da odvojimo sredstva i zamenimo jedan kotao. Imali smo razgovore sa predstavnicima udruženja toplana Srbije i resornim ministarstvom i  najverovatnije ćemo aplicirati za kredit kod KfW razvojne banke – rekao je Petrović.

SMENJENA NAČELNICA FINANSIJA U BORU

okt. 12 EKONOMIJA no comments

Danijela Jovanović, načelnica Odeljenja finansija u SO Bor, odlukom Živorada Petrovića, predsednika opštine, smenjena je sa te funkcije – saznaje portal timocke.rs.

Nisu poznati razlozi zbog kojih je smenjena Jovanovićeva, koja je načelnica Odeljenja finansija bila proteklih nekoliko godina.

Po informacijama našeg portala, novi načelnik Odeljenja finansija biće Živana Tutorić, nekadašnja direktorica DP “Ugostiteljstvo“.

 

POČELA GREJNA SEZONA U KLADOVU

okt. 11 DRUŠTVO no comments

Kiša i pad temperature vazduha bili su razlog da grejna sezona u opštini Kladovo počne 9. oktobra, šest dana ranije nego što je to predviđeno Isporuci toplotne energije iz tri kotlarnice u gradu, naselju „Pemci“ i u Brzoj Palanci prethodile su funkcionaln probe sistema daljinskog sistema grejanja, a time su stvoreni su uslovi za početak nove grejne sezone. Iz tri toplane  na mazut i ugalj toplotna energija se distribuira u 139,5  hiljada metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora.

– Zahvaljujući planskim remontima sva postrojenja i oprema su u funkciji, a režim grejanja zavisi od spoljnih temperatura. Iako je oprema zastarela, jer su kotlovi u funkciji više od tri decenije, sve pripreme za nesmetano funkcionisanje kotlarnica sprovedene su na vreme. Na zalihama imamo oko 220 tona mazuta i 450 tona kolubarskog uglja. Zahvaljujući tome, obezbedili smo uslove da grejnu sezonu počnemo ranije – kazao je Zoran Petrović, direktor JP „Jedinstvo“.

Uz podršku lokalne samouprave zaposleni u JP „Jedinstvo“ pravovremeno su obezbedili nesmetane uslove za isporuku toplotne energije.

– To je nastavak uspešne saradnje, jer smo ispoštovali sve dogovore o realizaciji poslova koji su doprineli da sezona grejanja počne na vreme. Kupovina preostalih količina energenata uslediće u periodu pred nama, tako da građani mogu biti spokojni jer će im tokom zime radijatori u stanovima biti topli. Menadžment JP „Jedinstvo“ i zaposleni još jednom su potvrdili da je reč o uigranom timu koji uspešno odoleva postavljenim zadacima – zadovoljan je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

TIMOČKI GOVOR – DIJALEKT KOJI NESTAJE

okt. 11 DRUŠTVO no comments

Narodna biblioteka “Njegoš“ organizovala je predstavljanje projekta “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“. O karakteristikama dijalekta, kojim se govori u selima knjaževačke, zaječarske i svrljiške opštine, govorila je dr Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU. Radionicu o jeziku sa učenicima osnovnih i srednjih škola realizovala je master Teodora Vuković sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema Uneskovoj listi, timočki govor jedan je od šest najugroženijih jezika u Srbiji. Mediji, obrazovanje i migracija stanovništva, čine da on lagano nestaje i da ga još jedino možemo čuti od najstarijih žitelja u selima kada pripovedaju o starim vremenima i još starijim običajima. Projekat “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“ biće jedan od načina da se timočki govor, specifičan i veoma udaljen od standardnog srpskog jezika, sačuva.
– Posle mesec dana ozbiljnih istraživanja, ispostavilo se da samo stariji govornici još uvek koriste timočki govor, a većina ljudi koji su prošli obrazovanje, osnovne i srednje škole danas govori nešto što je blisko srpskom jezičkom standardu. Deca možda razumeju, ali ga se stide, zato što se smatra da je taj jezik smešan. Ovaj projekat je neka vrsta memorijalizacije, ili muzealizacije tih govora, kako bi se sačuvala uspomena na to kako je on nekada zvučao. Jezik mora da se čuva u porodici, možda kroz fakultativnu nastavu u školama – kaže dr Sikimić
Na projektu radi ekipa stučnjaka za jezik, koja, osim Knjaževca, obilazi sela u opštinama Zaječar i Svrljig i razgovara sa poslednjim nosiocima timočkog govora. Snimljeni video materijal biće smešten u Arhivu timočkih govora i postavljen na internet, a onda i iskorićen za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

DEFICIT – 131 MILION DINARA

okt. 08 POLITIKA no comments

Članovi Opštinskog veća u Boru jednoglasno su usvojili Predlog zaključka o usvajanju izveštaja o izvršenju budžeta za prošlu godinu, u kojoj je ostvaren deficit od 131 milion dinara. Usvojen je i predlog odluke o donošenju generalnog urbanističkog plana Bora.

– Ovaj plan je osnov za izradu svih ostalih planova koji će uslediti nakon njegovog usvajanja. Važno je napomenuti da ovaj plan nije dokument na osnovu kojeg se izdaju građevinske dozvole. Na osnovu ovog strateškog dokumenta se pristupa i izradi plana generalne regulacije gradskog naselja Bor. U samom generalnom urbanističkom planu  proširuju se industrijske zone, određuje se strategija razvoja naselja u nekim delovima grada gde je to izvodljivo – rekao je Dragan Jelenković, načelnik Odelenja za urbanizam, građevinske, komunalne, imovinsko-pravne i stambene poslove.

Veće je usvojilo i predlog Odluke o izmenama i dopunama odluke o mesnim zajednicama. Usvojeni su i predlozi rešenja o prestanku mandata vršioca dužnosti direktora JKP „Toplana“ Darka Milićevića i „Vodovod“ Zorana Markovića,  kao i o imenovanju istih za vršioce dužnosti direktora tih preduzeća.

Između ostalog, jednoglasno su usvojeni i predlog rešenja o davanju saglasnosti na odluku o raspodeli dobiti JKP „3. oktobar“ za prošlu godinu, kao i predlog odluke o pristupanju „Nacionalnoj asocijaciji lokalnih kancelarija za mlade“ koju su osnovale 56 lokalne samouprave.  Usvojeni su i predlozi rešenja po brojevima, koji se, kako je rečeno na sednici odnose na legalizaciju objekata.

Sa dnevnog reda je povučen predlog odluke o konverziji potraživanja opštine Bor u kapital opštine u ovdašnjem Institutu za rudarstvo i metalurgiju.

PRODAJE SA NEGOTINSKA “KRAJINA-VINO“

okt. 07 EKONOMIJA 1 comment

Nekada nosilac razvoja vinogradarstva u Srbiji sa preko 3.000 kooperanata i godišnjim izvozom od 200 vagona vina na tržišta desetak zemalja, negotinsko “Krajina vino” sada čeka da njegovu preostalu imovinu kupi neki zainteresovani investitor.

Novosadska banka OTP Factoring D.O.O. oglasila je prodaju preostale imovine nekadašnjeg privrednog giganta, koja će se obaviti javnim prikupljanjem ponuda – tenderom. Procenjena vrednost imovine, nepokretnosti i opreme iznosi 1,8 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a rok za dostavljanje ponuda je 26. oktobar do 12 sati.

Prodaje se objekat za proizvodnju vina i bezalkoholnih pića sa kancelarijskim prostorom, laboratorijama, kuhinjom i restoranom, ukupne površine 11.482 kvadrata, pomoćni objekti za proizvodnju vina i bezalkoholnih pića, cisterne, četiri tanka, pomoćne zgrade i nadstrešnica, ukupne površine od 7.165 metara kvadratnih, u ulici Miomira Radisavljevića Pikija broj 13 u Negotinu. Imovina se prodaje u viđenom stanju, bez prava na naknadnu reklamaciju kupca, a zainteresovani mogu da razgledaju objekte i dokumentaciju do 25.oktobra.

Kako se navodi u tekstu oglasa, depozit za učešće na tenderu iznosi 180.000 evra, u dinarskoj protivrednosti. Ponude će biti otvarane javno 26.oktobra u 12 sati i 15 minuta u prostorijama OTP Factoring D.O.O. u Novom Sadu.

“Krajina vino”, nažalost, podelilo je sudbinu brojnih preduzeća, ali za razliku od nekih kojima je država otpisala dugove, ovoj se to nije dogodilo, pa joj je zbog dugova prema državi za neisplaćene akcize, ali i vinogradarima za kupljeno grožđe iz čak nekoliko sezona, račun blokiran još 2004.

Iako je u tom trenutku firma posedovala 200 hektara vinograda, prodajne centre u Nišu i Lapovu, podrume u Mihajlovcu, Rajcu, Radujevcu i Negotinu u kojima je bilo skoro 2.000 vagona vina, ovo preduzeće se 2005. našlo u stečaju. Te su godine zbog nedostatka sredstava za angažovanje radnika, za energente i ostale potrebe vinogradi na “Bukovskom zlatnom brdu” po prvi put ostali neobrani. Plantaža su narednih godina zakupljivali norveški “Ju-Nor”, subotički “Insajder”, privatni zakupci… Znatan deo vinograda je iskrčen.

Brojna imovina “Krajina vina”, osnovanog 1890. godine, rasprodata je po sudskim presudama, jer zaposlenima, koji su i većinski vlasnici preduzeća, privatizovanog 2.000 godine po starom zakonu o privatizaciji, nisu bile namirene plate i doprinosi. Država je bila vlasnik 42,15 odsto imovine “Krajina vina”. U trenutku stečaja, radnici su se našli na birou za nezaposlene, sa neizmirenim zaradama i doprinosima i bez dinara otpremnina. I pored brojnih pokušaja da nađu kupca, to se nije dogodilo, već je firma koja je nekad bila za primer kako se raspolaže imovinom i stvara profit, prodavana parcijalno, pa sada tavori opustošena i čeka da se na njenu zlehudu sudbinu konačno stavi tačka.

POLEMIKE OKO KADROVA U SO KNJAŽEVAC

okt. 07 POLITIKA no comments

Zasedanje Skupštine opštine Knjaževac, 37. po redu, obeležila su razrešenja dosadašnjih i imenovanja novih direktora u javnim ustanovama i institucijama. Tako je predlog da diplomirana pravnica Bobana Mihajlović bude imenovana za opštinskog pravobranioca izazvao je oštre reakcije o odbornika opozicije.
– Bobana Mihajlović je pokazala da zna da se bori za sebe i svoje potrebe, ali je to nikako ne kvalifikuje da može da se uspešno zalaže za zaštitu opštinske svojine – kazao je šef odborničke grupe SPS–PUPS, Darko Živković.
Socijalisti su podržali ostavku Uroša Stanišića na mesto direktora Doma kulture, iako je smatraju nedorečenom. S druge strane, u Knjaževcu opoziciona Srpska napredna stranka reagovala je na imenovanje Dragane Janković za vršioca dužnosti direktora knjaževačke ustanove kulture.
– Dragana Janković je član Srpske napredne stranke i ako odluka o imenovanju bude izglasana, pokrenućemo postupak za njeno isključenje iz stranke – rekao je Miroljub Mihajlović, odbornik u Skupštini opštine i poverenik OO SNS.
Predsednik Skupštine opštine, Dragan Mančić, mišljenja je da iza ovakvih diskusija stoje lični sukobi.
– Pravo je odbornika da iznesu svoj stav, ali svako od njih mora da zna da ovde zastupa grupu ljudi, a ne svoje lične interese – stav je Mančića.
Za vršioca dužnosti direktorke Zavičajnog muzeja imenovana je istoričar umetnosti Milena Milošević Micić, dok je za novog člana Opštinskog veća izabran Miroslav Đorđević.
Na sednici je usvojena strategija integrisane komunikacije, odbornici su dali saglasnost na tarifni sistem za obračun  toplotne energije i odluku o cenama toplotne energije, a usvojeni su izveštaj i plan rada Predškolske ustanove Bajka. Usvojena su i rešenja o imenovanju školskih odbora u Knjaževačkoj gimnaziji i Osnovnoj školi Mladost.

BRAND LEADER AWARD ZA KNJAŽEVAC

okt. 06 DRUŠTVO no comments

KNJAŽEVAC – Opština Knjaževac dobitnik je nagrade Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turističli razvoj u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope. Knjaževac se našao u dobrom društvu kompanija i institucija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije, koje su dale izuzetan doprinos unapređenju i popularizaciji potencijala turističke industrije ovog dela Evrope.
Sava hoteli na Bledu, aerodrom u Zadru, MK rizort na Kopanoniku, hoteli u Portorožu, Budvi, hrvatskom Zagorju – top destinacije odavno poznate turistima čitavog sveta. Na dodeli priznanja u Save centru u Beogradu u takvom društvu bio je Knjaževac, dobitnik Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turistički razvoj. Priznanje je primio predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.
– Čast je biti među današnjim laureatima. Ovo je priznanje koncepciji razvoja turizma u Knjaževcu, koja je spoj tradicije, prirodnih resursa, kultuno – istorijskog nasleđa i iznad svega gostoljubivosti, ne samo Knjaževčana, već svih Timočana, koji goste dočekuju kao rođake – kazao je Đokić.
Spajajući prirodne lepote, kulturno nasleđe, gastronomiju i gostoljubivost, Knjaževac je stvorio novi imidž i visoko se pozicionirao na turističkom tržištu, odlučio je stručni kolegijum pete biznis konferencije o konkurentnosti turističkog tržišta Jugoistočne Evrope.
– Čestitam vam na dobijanju “Turističkog cveta“, prestižne i najveće nagrade u oblasti turizma. Smatram da Knjaževac zaslužuje ovakvu nagradu. Biće to podsticaj za dalji razvoj tog područja. Mi u hotelskoj industriji zalažemo se za izgradnju infrastrukture, kako bi se lakše stiglo do Stare planine. Ono što Knjaževac treba da nastavi su novi sadržaji, festivali koje organizuje, da bi postao moderna destinacija, nešto što može da se ponudi domaćem i ino tržištu – rekao je dr Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije.
– Knjaževac je primer šta jedna opština može da da i kada nema mnogo snage, ako ima zajedničkih ulaganja i profesionalizma. Knjaževac to su dobri ljudi, dobra hrana, zimski i letnji turizam, lep grad… – naglasio je Miša Ćirić, iz kompanije Mass Media International.
Predsednik knjaževačke opštine učestvovao je i u panel diskusiji o savremenim trendovima u turizmu i promenama turističke potražnje. Zadatak lokalnih samouprava je da ono što su prirodni potencijali stavi u funkciju razvoja. Taj posao, međutim, ne može se valjano završiti bez podrške države, kazao je Milan Đokić.
– Na Staroj planini ne bi bilo ničeg, bila bi to i dalje samo bajka, da država nije u prethodnih nekoliko godina uložila desetine miliona evra najpre u infrastrukturu, a onda i u izgradnju hotela. Posao države jeste da interveniše uvek kada se pojavi defekt na tržištu. Lokalne samouprave su te koje treba da spreme plansku dokumentaciju, da lobiraju i kod države i kod investitora. Ali, neće investitori graditi puteve, sisteme za vodosnabdevanje… To mora da radi država, da li se ona zvala opština, grad, republika, vlada…Da li imamo koncept u šta ćemo investirati i šta može da generiše nove vrednosti, pitanje je kojim moramo da se pozabavimo. Lokalne samouprave su tu da državi skrenu pažnju – poručio je Đokić.
Raznovrsna turistička ponuda, prirodni potencijal, atraktivnost, autentičnost, nedovoljno istražene destinacije i još mnogo faktora, prednosti su za visoko pozicioniranje zemalja jugoistočne Evrope u turističkoj industriji, istaknuto je na skupu koji je okupio preko 400 učesnika iz više od 30 zemalja.

“ĐERDAP“ OSTAO BEZ DIREKTORA

okt. 06 EKONOMIJA no comments

Od 1. oktobra, Privredno društvo “Đerdap“, u čijem sastavu posluju hidroelektrane “Đerdap 1 i 2“, “Vlasina“ i “Pirot“, koje strujom snabdeva više od četvrtine Srbije – ostalo je bez direktora. Jer, Goran Knežević, koji je do sada obavljao tu funkciju, prelazi na drugo radno mesto u EPS.

Naše informacije govore i da će upravljanje nad našom najvećom hidroelektranom “Đerdap 1“, kod Kladova, preuzeti Petar Manzalović, koji je do sada bio na funkciji rukovodioca revitalizacije. Inače, najveća HE u Srbiji je bez direktora već nekoliko meseci, otkada je to mesto napustio Ljubiša Jokić.

Knežević, koji je po struci diplomirani ekonomista, već je bio direktor PD “Đerdap“ od 2008. do 2010, a na tu funkciju je došao sa mesta zamenika generalnog direktora JP “Putevi Srbije“. Iz tog perioda ostao je upamćen po tome što je izneo stav da bi sa ruskom firmom “Silovije mašine“, koja je dobila posao revitalizacije HE “Đerdap 1“, “ukoliko nastave sa kašnjenjem, trebalo raskinuti ugovor i raspisati novi tender“.

Na mestu direktora PD “Đerdap“ nasledio ga je Dragan Stanković. Ali, Knežević, koji je, navodno, kadar Nove Srbije, koju vodi ministar bez portfelja Velimir Ilić, vratio se tu fotelju 2013. godine, nakon formiranja nove Vlade Srbije.

Nije poznato da li je Knežević smenjen ili je sam napustio mesto direktora, ali je činjenica da se situacija iskomplikovala nakon strukturnih promena u Elektroprivredi Srbije, jer je umesto Privrednog društva, “Đerdap“ postao ogranak EPS.

A, zbog nepovoljne hidrologije u septembru, hidroelektrana „Đerdap 1“ proizvela je 214,4 miliona kilovat-časova električne energije ili 81 odsto od plana za taj mesec. To je „cena“ sušnog perioda, tako da je realizacija dinamičkog proizvodnog plana od 260 miliona kilovat-sati struje umanjena za 19 odsto. Za devet meseci hidrocentrala kod Kladova EPS je isporučila više od četiri milijarde kilovat-časova struje, odnosno 89 odsto od dinamičkog plana za taj period u godini. Plan za oktobar je oko 267 miliona kilovat-sati električne energije. Pri trenutnom dotoku od samo 2.600 kubika vode u sekundi, hidroaagregati u prvoj đerdapskoj hidrocentrali dnevno proizvedu 8,2 miliona kilovat-časova električne energije.

SOKOBANJA – MESTO KOJE JE NUŠIĆ VOLEO

okt. 06 KULTURA no comments

Može li se započeti priča o ovom mestu, a da se izostavi krilatica: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad“? Može, ali u senci bi onda ostala i anegdota o Branislavu Nušiću koji ju je skovao jednog leta. Sjajni komediograf, tvorac uvek aktuelnih dela, bio je čest gost ovog kraja, pa ga je fotograf Siniša Ristić zamolio da sa suprugom „ispozira“ pred njegovim objektivom. Kada je Nušić otišao po fotografiju, bio je zadivljen kako je ispala i kako je na njoj izgledao Soko grad, uzeo je hemijsku i na slici zapisao onu krilaticu. I upravo je ona fotografiju pretvorila u razglednicu, koja je narednih godina obavezno stizala na adrese onih čiji su prijatelji i rođaci boravili ovde. Tako se šarmantna priča lepo „ugnezdila“ u kontekst svega onog što Sokobanja jeste i što je čini srpskom kraljicom turizma.

Nekada se zvala jednostavno – Banja. Za vreme Hajduk Veljka bila je Banjica, potom Velika Banja, onda opet Banja, pa Aleksinačka Banja, zatim Soko Banja i od 1859. Sokobanja. Kada je knez Miloš 1834. naredio da se obnovi turski amam i podigne kupatilo, potencijali mesta su počeli da se koriste, broj gostiju koji su dolazili da se leče, odlaze u kupatila, šetaju do izvora Moravice i Ozrena, rastao je… Između dva svetska rata je važila za mondensko letovalište i lečilište, ali je vremenom, ne gubeći na lepoti, postala prijemčiva za široke narodne mase. Dobar glas o njoj dugo se i daleko čuje. Ovu privilegiju duguje samim položajem, činjenicom da je tu u jugoistočnoj Srbiji smeštena u podnožju Ozrena, ali okružena i Rtnjom, Devicom i Bukovikom. Zasluženo je zovu gospodarem banjskog turizma, jer joj osim lokacije u prilog ide idealna nadmorska visina, ruža vetrova i velika koncentracija negativnih jona u vazduhu. To verovatno najbolje znaju oni koji u banju na obali Moravice dolaze da dišu. Astma, bronhitis i ostala oboljenja respiratornih puteva ovde gube bitku, zbog čega je Sokobanja punih 180 godina cenjeni zdravstveni centar. Nekoliko specijalizovanih ustanova radi punim kapacitetom tokom čitave godine, ali vazdušna banja je atraktivna i za one koji bi samo da odmaraju ili da se ponašaju kao pravi turisti.

Ovde za svakog ima po nešto, zbog čega je Sokobanja jedna od najposećenijih mesta u Srbiji. Osim bolnice za plućne bolesti, tu je i ona za lečenje očnih problema, ali je ova banja melem i za osobe koje imaju problema sa nervima, žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, bubrezima, anemijom… Olakšanje pronalaze kupajući se u kadama na Banjici gde se koriste hipotermalni izvori, sa temperaturom između 28 i 34 stepena Celzijusovih.

Manje je poznato da je reč i o prvoj ekološkoj opštini u Srbiji koju osim termomineralnih izvora (pet) odlikuje i specifična klima, pa boravak ovde doprinosi opštem stanju organizma. Sve to uz uživanje u prirodi koja na mnogim mestima deluje kao istinski netaknuta, a dovoljno je lepa i u parkovima u centru.

Uređena izletišta, čak 16, su ono što banju čini primamljivom za uživanje u prirodi, piknikovanje, bezbrižno igranje sa decom… Najveću cenu i dalje drži Lepterija, proglašena predelom izuzetnih odlika, a udaljena od centra svega kilometar i po. Prijatni i vrlo ljubazni meštani će vam ispričati legendu po kojoj je zapovednik Soko grada imao lepu ćerku Lepteriju u koju se zagledao sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada Župan. Roditelji su branili vezu, jer se nije uklapala u njihove planove. Međutim, mladi su se dogovorili da se iskradu jedne noći, a kada je to primetio, Lepterijin otac je poslao poteru za njima i naredio vojnicima da ćerku ubiju čim je pronađu. Upravo to se dogodilo, pa je Župan odlučio da presudi sebi. Skočio je u najdublji vir Moravice, koji je nazvan po njemu, a kao uspomena na devojku ostao je proplanak Lepterija. Više načina možete da izaberete da biste došli do nje, ali možda najviše prija put koji vodi duž same obale Moravice. Kada spazite veliko odmaralište, apartmane sa restoranom, park sa mobilijarom za mališane i uređenu plažu, na pravom ste mestu. Ovaj prostor je uvek posećen, a pogotovo u vreme prvomajskih praznika. Ko ne želi da sam pravi roštilj, može da svrati u restoran napravljen ispod same stene na obali reke, gde vodenica okreće ražanj. Turisti obično krenu i u potragu za Bogorodicom sa Isusom u naručju, udubljenjem u steni, koje se nalazi na desnoj obali Moravice, čim se pređe drveni mostić. U blizini se sakrila i Hajduk Veljkova pećina i crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice, pa je poseta Lepteriji zanimljiva iz više razloga. Obično u paketu sa obilaskom ovog izletišta ide i penjanje do Soko grada, srednjovekovne tvrđave izgrađene na temeljima utvrđenja iz četvrtog veka. Ako se odlučite da je osvojite, računajte na uspon koji morate da savlađujete u udobnoj obući, ali i u dobroj formi. Sve uzdahe koje ćete do Soko grada ispustiti zaboravićete kada stignete do njega i spazite kakav vidikovac pruža…

RAČUN ZA GREJANJE U VIŠE RATA

okt. 06 POLITIKA no comments

Sedamnaestu sednicu negotinskog lokalnog parlamenta obeležio je niz odluka, imenovanje novih-starih direktora, ali i napuštanje sednice od strane odbornika opozicije, nakon što je Golub Rajić, koji je na sednici imenovan za direktora JKP “Badnjevo”, podneo finansijski i izveštaj o radu komunala u 2014.

– Ovde se ništa bitno neće promeniti u sali, bila tu opozicija ili ne. Nema prenosa sednica, a imate ugovore o projektnom sufinansiranju sa brojnim medijima. Svaka sednica počinje tako što ograničavate vreme trajanja diskusije – poručila je Radmila Gerov, šef odborničke grupe LDP, koja je nakon toga sa svojim odbornicima napustila sednicu. Za njom su krenuli i ostali odbornici opozicije iz redova Vlaške stranke i DS.

Iako još uvek nije poznata cena grejanja za nastupajuću grejnu sezonu, jer je odluka o tome vraćena na doradu, odbornici SO Negotin su većinom glasova doneli odluku o utvrđivanju valute plaćanja varijabilnog i fiksnog dela iznosa za predstojeću sezonu.

– Nadzorni odbor JKP “Badnjevo” je doneo predlog i odluku i mi smo za ovu grejnu sezonu predložili da se plaćanje vrši u sedam mesečnih rata, a ne devet kao prošle godine. To znači da bi obaveze iz perioda 15. oktobar do 1. novembra bile plaćane sa rokom do 30. novembra i tako redom do aprilskih računa koji bi se plaćali 30. maja. To bi bio varijabilni deo, dok bi se fiksni deo plaćao na 12 mesečnih rata. Nama ovo mnogo znači, jer time nećemo imati potrebe za kreditnim zaduženjima da bismo mogli da ispratimo grejnu sezonu – kaže Golub Rajić, direktor JKP “Badnjevo”.

Odbornici vladajuće koalicije dali su i saglasnost na odluku Nadzornog odbora o novim cenama komunalnih usluga, od 29. jula. Cena vode je za pet odsto viša od dosadašnje i iznosi 38,97 dinara po kubiku za domaćinstva. Ustanove i privreda plaćaće vodu u istim iznosima kao i do sada, 74,22 dinara, odnosno 111,33 dinara po kubiku. Nova, korigovana cena grejanja, najavio je predsednik opštine biće usvojena na narednoj sednici lokalnog parlamenta.

– Vratio sam na doradu predloženu cenu grejanja, ali smo odobrili dinamiku plaćanja varijabilnog dela računa za grejanje, sa rokom od 30 dana za plaćanje, što će, verujem, olakšati građanima. Prošle godine smo imali propuste u formiranju cene, tako da smo to morali da vratimo na doradu i ove godine temeljno proučavamo Uredbu o isporuci toplotne energije, sa namerom da obezbedimo sigurnu odluku koja će proći zakonsku regulativu. Što se cene grejanja tiče, mogu da najavim da će najverovatnije biti i niža, s obzirom da je cena mazuta na tržištu opala. Odluku o novoj ceni grejanja donećemo na narednoj sednici – kaže Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin.

JKP “Badnjevo”, Istorijski arhiv Negotina i Muzej Krajine dobili su direktore: Goluba Rajića, Nenada Vojinovića i Ivicu Trajkovića, inače dosadašnje vršioce dužnosti, dok je Narodna biblioteka “Dositej Novaković” dobila v.d. direktora Milorada Grbovića, mastera bibliotekarstva, jer su odbornici doneli rešenje o neprihvatanju predloga Upravnog odbora ove ustanove da se za direktora imenuje po validno sprovedenom konkursu Suzana Sirotović, dosadašnja direktorka. Nove članove Upravnog odbora dobila je Predškolska ustanova “Pčelica”, a članove Školskog odbora Tehnička i Muzičke škola „Stevan Mokranjac”.

MILION EVRA ZA KNJAŽEVAČKI AGRAR

okt. 04 EKONOMIJA no comments

U Domu kulture u Knjaževcu potpisani su ugovori o subvencijama u oblasti mlečnog govedarstva i subvencionisanoj nabavci mehanizacije i opreme za poljoprivredu. Parafirano je 306 ugovora, ukupne vrednosti 14,6 miliona dinara.

Mere koje lokalna samouprava, preko Fonda za razvoj poljoprivrede, sprovodi od 2012. godine vidljive su u svakom delu opštine Knjaževac.

– U prethodnom periodu imali smo više od 1.000 korisnika po raznim konkursima našeg Fonda. U ovom delu Srbije smo jedinstvena opština koja je u periodu od 2012. do ove godine uložila 1.000.000 evra u direktnu podršku razvoju poljoprivrede – kaže Dalibor Stanojević, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac.
Opština Knjaževac program podrške ruralnom razvoju realizovala je kroz tri mere. Prva je intenzivno investiranje u poljoprivrednu proizvodnju.

– Ljudi koji su na selu moraju od nečega da žive, a mi smo u prethodne tri godine više od 100 miliona dinara uložili u mere subvencije u vidu pomoći voćarima i stočarima. Takođe, mnogo je urađeno po pitanju ruralne infrastrukture. Više od 250 miliona dinara uloženo je u popravku puteva, sisteme vodosnabdevanja, elektrifikaciju. Treća mera, po kojoj smo jedinstveni u Srbiji, je besplatni javni prevoz na području opštine za sve kategorije stanovništva – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine.

BOLJEVAC REŠAVA VODOSNABDEVANJE

okt. 03 EKONOMIJA no comments

Rešavanje problema vodosnabdevanja jedan je od ključnih ciljeva opštine u narednom periodu – kaže predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović. – Novac dobijen od nemačke organizacije GIZ i švajcarske Vlade za najuspešniju naplatu poreza u istočnoj Srbiji, biće iskorišćen za radove na vodovodnoj mreži u boljevačkim selima.

U toku je izrada projekta, a početak radova planiran je za kraj godine. Podsećanja radi, Boljevac je nagrađen sa 333.000 evra u konkurenciji devet opština istočne Srbije, a projekat su zajednički organizovale i pratile švajcarska i nemačka Agencija za razvoj i saradnju.

KNJAŽEVAC DOBIO TURISTIČKI CVET

okt. 03 DRUŠTVO no comments

Za doprinos unapređenju turizma i podizanje kvaliteta usluga, Turistička organizacija opštine Knjaževac dobila je najviše priznanje u srpskom turizmu – nagradu “Turistički cvet“. “Turistička organizacija Knjaževca i destinacija Knjaževac su oni koji prave baštu turističkih cvetova i drugih nagrada“, rekla je na svečanosti u Plati Srbija Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Iza ove nagrade, koja podrazumeva učešće na sajmu turizma u Utrehtu u Holandiji i svih koje su u  Knjaževac stigle za nepunih godinu dana je veliki trud i timski rad, kazao je direktor Turističke organizacije Boban Marković.
– Ovo je za godinu dana drugo veliko priznanje, nakon nagrade za izuzetnu destinaciju Evrope. Moram da vam otkrijem da ćemo već u sredu dobiti još jednu veliku, međunarodnu nagradu za agresivni razvoj turizma – postali smo bvrend menadžer za jugoistočnu Evropu. Mi imamo sa čim da radimo i šta da promovišemo i nadam se da će dobar glas o jednom timskom radu dopreti do nadležnih organa, do ministarstava, Republike, Vlade, kojima je data na upravljanje Stara planina i da će se nastaviti radovi na Staroj planini – kazao je Marković.
Konkurencija je ove godine bila izuzetno jaka, rekla je na svečanosti u Palati Srbija u Beogradu direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac.
– Mogu da izrazim zadovoljstvo što nam se ove godine prijavio veliki broj konkurenata za nagradu “Turistički cvet“ i za nagradu EDEN. To govori da je turizam stao na pravo mesto i dobio onu vidljivost i značaj koji zaslužuje. To je uverilo sve nas u činjenicu da uspeh odlazi sinergičnim radom i verovanjem u ono što činimo – istakla je Plamenac.