Timočke

Nastavljajući akciju “Posteljina za bolnice”, koja je započeta krajem prošle godine, kada su donaciju uručili borskoj bolnici, menadžment kompanijeT ekijanka je obišao bolnicu u Kladovu i tom prilikom poklonio 100 kompleta posteljina. Tim mladih ljudi na čelu sa jednim od članova porodice Bolbotinović Marijanom Popović, izjavio je da je velika čast raditi u firmi koja pomaže društvenoj zajednici a ujedno pruža sigurnost i lepšu i izvesniju budućnost za zaposlene.

Rukovodstvo bolnice ističe da im je svaka donacija dobrdošla a naročito ovakve vrste. Posteljina uvek nedostaje jer sam način sterilizacije utiče na to da se haba i da je stalno potrebna. Pomoćnik direktora za bolnička pitanja dr MaricaNastasijević  je prilikom uručenja posteljine kazala da će ova donacija olakšati opremanje soba i doprineti udobnijem boravku pacijenta u bolnici.

U Majdanpeku je u utorak upriličeno potpisivanje ugovora između lokalne samouprave i udruženja građana  za realizaciju projekata i programske aktivnosti u ovoj godini. Pravo na budžetska sredstva u ukupnom iznosu od oko tri miliona dinara, putem konkursa je ostvarilo 19 udruženja građana.

Na konkurs su pristigle 23 prijave, sa zahtevima u ukupnom iznosu duplo većem od predviđenog, a nadležna komisija je nakon razmatranja predložila 20, od kojih je Opštinsko veće usvojilo 19, pa su sa njihovim predstavnicima potpisani ugovori.

Dejan Vagner, predsednik Opštine Majdanpek je obraćajući se prisutnima izrazio zadovoljstvo zbog toga što je broj korisnika, udruženja građana veći od prošlogodišnjeg, ali i nadu da će nivo opredeljenih sredstava u narednoj godini biti  veći te tako odgovoriti potrebama u ovoj oblasti. Istovremeno, korisnike je podsetio da sredstva treba koristiti namenski u skladu sa uslovima predviđenim konkursom i regulisanim ugovorom.

U Knjaževcu je održana trening radionica o programsko-konkursnom finansiranju mesnih zajednica knjaževačke opštine. Učesnici su bili predsednici, ili predstavnici većih mesnih zajednica. Projekat, koji ide u susret zakonima koji regulišu trošenje budžetskih para, opština Knjaževac realizuje u saradnji sa Udruženjem građana “Sretenje“ iz Požege.

Što se pre krene u proces projektnog finasiranja mesnih zajednica, to ćemo pre, kako se izrazio, “izaći na zelenu granu,“ kazao je u Knjaževcu doktor ekonomskih nauka Slobodan Ilić.

– Osim sagledavanja povezanosti strateškog planiranja i programskog budžetiranja na nivou opština, velika stvar jeste i kako se to radi u mesnim zajednicama. Verujem da se dobijanjem što više informacija, prepoznavanjem stvari koje su bitne za strateško planiranje, stvara osnova da život građana u mesnim zajednicama bude kvalitetniji. Neposredan efekat ovakvih projekata treba da bude naša bolja pripemljenost za učešće u projektima koji će omogućiti da opštine, posredstvom mesnih zajednica, dolaze do nekih fondova Evropske unije – dodao je Ilić.

Programsko finansiranje mesnih zajednica još nije zaživelo na celoj teritorji Srbije, podseća  ekspert za lokalne finansije Dragan Spirić.

– Imamo šarenu situaciju u Srbiji, gde neke MZ imaju svoje zaposlene i imovinu. To je karakteristika Vojvodine, dok MZ u užoj Srbiji najčešće nemaju svoje zaposlene, u manjim sredinama nemamo ni sekretare MZ – kaže Spirić.

Sela u kojima živi mali broj, pretežno starih žitelja, neće biti u podređenom položaju, jer je Nacrtom odluke o sufinansiranju projekata u mesnim zajednicama knjaževačke opštine predviđeno udruživanje više mesnih zajednica oko jednog, za sve važnog projekta, objašnjava Zdenka Kovačević, predsednica Udruženja građana “Sretenje“.

-Mesne zajednice koje imaju jednog, ili dva stanovnika, naravno, neće moći da obezbede učešće u projektu, ali će to moći da uradi više mesnih zajednica, udruženih oko zajedničkog problema. Tako je predviđeno Odlukom, koju je donela opština Knjaževac i koja će šestog juna biti na javnoj raspravi – objašnjava Kovačevićka.

Na seminaru, koji je organizovan u Knjaževcu,  predsednici, ili predstavnici većih mesnih zajednica knjaževačke opštine bili su u prilici da čuju kako se priprema budžet za ovakav način finansiranja i kako strateške planove treba uskladiti sa budžetom. Projekat Programsko/ konkursno finansiranje mesnih zajednica, Udruženje građana Sretenje iz Požege realizuje u saradnji sa opštinama Knjaževac i Soko Banja, uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Opština Negotin predstavila je na nedavno održanom velikom festivalu manifestacija i destinacija, „Beogradski manifest“ na Kalemegdanu, svoju bogatu kulturnu i turističku ponudu, kroz festival “Mokranjčevu dani”, bogatstvo narodnih običaja, jedinstvenu vinsku turu i vina ovog kraja, ali  i svoje druge kvalitete po kojima su Negotin i Negotinska Krajina prepoznatljivi u Srbiji.

Opštinu Negotin su na “Beogradskom manifestu”, organizovanom u okviru 15 programskih celina i u dva osnovna programska segmenta, na scenama “Tradicional” i “Kultur šok”, predstavljali festival “Mokranjčevi dani”, rok sastav “Hurleur”, jedan od najperspektivnijih u poslednje vreme, ali i kulturno umetničko društvo “Stevan Mokranjac”, etno grupa Maline Jovanović i vokalne solistkinje Slobodanka Dana Petrović i Marija Stingić.

Ova manifestacija je okupila brojne turističke organizacije iz cele Srbije, ali i susednih zemalja, koje su na svojim štandovima, prezentovale svaka svoju sredinu kao idealnu destinaciju za odmor i turističke avanture. Na štandu Turističke organizacije opštine Negotin brojni posetioci su mogli da se upoznaju sa turističkom ponudom koju ovaj kraj istočne Srbije nudi, ali i sa manifestacijama koje su na republičkoj sceni i te kako sinonim za Negotin.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Predstavnici regije Bazilikata iz Italije posetili su Negotin gde su predstavnicima lokalne samouprave, ali i kulturnim i turističkim poslenicima predstavili potencijale ove regije i projekat Privredne komore Matere “Mirabilia – evropska mreža UNESKO gradova”. Reč je o projektu koji se od 2012. realizuje u 12 italijanskih regija u kojima se nalaze gradovi pod zaštitom Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija.

 -Uspostavili smo saradnju sa gradovima i regijama u Francuskoj, a cilj nam je da ovu mrežu proširimo i na druge države u Evropi – ističe Đerarda Boneli, potpredsednica Privredne komore Matere.

 Italijanska delagacija namerava da sa Borskim okrugom razvije partnerstvo u okviru više oblasti društvenog života. Prioritet im je, istakao je Aldo Berlinger, regionalni sekretar za zaštitu životne sredine, transport i infrastrukturu italijanske regije Bazilikata, zaštita životne sredine i unapređenje privrede.

-Nameravamo da sa Borskim okrugom potpišemo  protokol o partnerstvu, kao i sa opštinama koje žele da se pridruže ovom partnerstvu. Počeli bismo sa saradnjom između Univerziteta, pa u projektima koji se tiču privrednog razvoja, a jedna od glavnih tema nam je zaštita životne sredine – rekao je Berlinger.

 Porečima Miroslava Kneževića, načelnika Borskog upravnog okruga ova poseta samo je nastavak saradnje regije Bazilikata i Borskog okruga sa ciljem što bolje i efikasnije inter-regionalnog jadransko-jonskog transnacionalnog programa Adrion.

 Kako su  pivnice u Rogljevu i Rajcu na preliminarnoj listi UNESKA bila je ovo i prilika da se i domaćini informišu šta ih sve čeka na do svetske liste kulturne baštine.

-Od nas samih zavisi koliko ćemo brzo raditi da stignemo do cilja. Ova prezentacija nam je veoma značajna jer iz njhovog iskustva možemo da saznamo sve ono što može i nama biti značajno da jednoga dana i naše pivnice budu deo svetske kulturne baštine – kaže Nadica Vasić, zamenik predsednika opštine Negotin.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Korisnici borske Narodne kuhinje obratili su se danas Živoradu Petroviću, predsedniku opštine Bor, protestvujući zbog lošeg kvaliteta hrane koju dobijaju.

-Ovo je očajno šta mi dobijamo da jedemo. Imam troje dece i treba nam taj obrok. Umesto boranije dobijamo neku vodu, a dešavalo se i da pasulj nije skuvan. Za sedam člana porodice dobijamo tri veknice hleba od po 250 grama, pa da li je to dovoljno da se prehranimo – upitala je Anita Zefiri.

Još jedan od korisnika, Sreta Dinić, predsedniku je poneo jelo koje je danas uzeo u Narodnoj kuhinji kako bi mu  na licu mesta predočio kakva se hrana deli ljudima.

-Dok je i Crveni krst bio uključen oko Narodne kuhinje, hrana je bila mnogo bolja. Dobijalli i zejtin, konzerviranu hranu i obroci su bili  kvalitetniji. Kako je Opština preuzela da sama finansira rad kuhinje, ta hrana koja se priprema i deli korisnicima više nije dostojna čoveka. Nisu krive kuvarice, već treba da se preispita kako se, gde i koliko nabavlja hrana. Dovoljno sam ponižen što kao radno sposoban čovek moram da se sa svojom porodicom hranim u Narodnoj kuhinji – kaže Dinić.

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović naglasio je da se iz budžeta godišnje za rad Narodne kuhije izdvaja 15 miliona dinara kao i da hrana mora da bude kvalitetno pripremljena.

-Ljudi su u pravu i ranije je bilo primedbi i intervenisalo se nekoliko puta. Od ponedeljka jedan član Opštinskog veća svakog dana biće prisutan u Narodnoj kuhinji,  i pre raspodele obroka moraće  prvi da proba hranu. Ukoliko se desi da hrana nije dobra,  direktor Sportskog centra biće dužan da nabavi 450 pljeskavica ili pileće batake ili bilo šta drugo za sve korisnike  Narodne kuhinje i to podeli ljudima. Ukoliko u narednom periodu oni što pripremaju hranu ne čine to na kvalitetan način, biće otpušteni. Angažovaćemo u tom slučaju profesionalne kuvare koji će priprmati obroke za korisnike– kaže Petrović

On je najavio da će u budućem periodu korisnici dobijati obrok i nedeljom.

Pjevačka grupa katedre za etnomuzikologiju Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci pod upravom dr Dragice Panić Kašanski pobednik je trećeg Vokalnog etno festivala mladih (VEF) koji je održan u Negotinu u organizaciji Kreativnog udruženja „Nego“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i opštine Negotin. Ova tročlana ženska grupa predstavila se krajiškim, romanijskim i pesmama koje se pevaju u Brčkom pokazavši na najbolji način raskošnost svog talenta i lepotu bosansko-hercegovačkog pojanja.

Žiri u sastavu: Biljana Krstić, idejni tvorac Bistrika, Zoran Bogdanović, docent Nove akademije umetnosti Evropskog univerziteta u Beogradu i Dragomir Stanojević, kompozitor, pijanista i aranžer, drugo mesto dodelili su muškoj pevačkoj grupi etnomuzikološkog odseka Muzičke škole “Stevan Mokranjac” iz Kraljeva, pod upravom dr Zlate Marjanović, a treće Etno grupi “Marinika” iz Negotina pod upravom Danijele Stojkić Marković.

Ove godine za titulu najbolje nadmetalo se čak 11 vokalnih grupa iz Kraljeva, Kolašina, Negotina, Tearca kod Tetova, Smedereva, Banjaluke, Beograda i Brčkog.

– Vokalni etno-festival mladih (VEF) osnovan je sa ciljem da promoviše tradicionalnu etno muziku, da aktivno uključuje mlade u njeno očuvanje kao i da podstiče njihovu kreativnu interpretaciju. Raduje nas što je interesovanje za festival toliko da nam dolaze i grupe iz regiona i da je VEF još prošle godine postao internacionalan. Ono što ovaj festival afirmiše je upravo Mokranjac i Negotin i nas raduje i činjenica da je i u toj oblasti načinjen pomak i da se u Negotinu osnivaju i nove grupe koje neguju tradiciju – kaže Dušanka Botunjac iz Kreativnog udruženja “Nego”.

Žiri je odlučio da ovogodišnje specijalne nagrade dodeli Pevačkoj grupi KUD-a “Kiril Pejčinović” iz Tearca kod Tetova, čiji je dirigent Saši Kostadinovski, za originalno izvođenje pesama iz Makedonije i crnogorskoj ženskoj pevačkoj grupi KUD-a “Mijat Mašković” iz Kolašina, pod upravom Davora Sedlarevića za očuvanje vokalne obredne tradicije.

Ovaj dvodnevni festival je uz takmičarsko obeležilo i revijalno veče na kojem se gala koncertom predstavio etnomuzikološki odsek srednje muzičke škole “Petar Konjović” iz Sombora, pod upravom Ivane Madžarac, prošlogodišnji pobednik VEF-a.

-Ova nam je pobeda veoma značila jer je festival veoma kvalitetan i širokog je spektra naše narodne tradicije. Ovog leta nas očekuje učešće na bugarskom Balkan folk festu na Zlatnim pjascima, na kojem smo pre tri godine osvojili prvu nagradu – ističe etnomuzikog Ivana Madžarac, inače profesor tradicionalnog pevanja.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Posle godinu dana meštani  u naseljima  Korbovo i  Rtkovo ponovo piju vodu sa česmi u domaćinstvima  , jer u vodi za piće više nema povećane   koncentracije sadržaja nitrata. Na to je uticalo nov vodosistem  koji je povezan sa novoiskopanim bunarom  dubine 18 metara. Sanitarnim nadzorom  je utvđeno  da se voda može koristiti za piće i pripremu hrane navodi se  u zapisniku koji je potpisao Republički sanitarni inspektor Željko Nikolić .

Zdravstvenu kontrolu kvaliteta vode za piće  sa tri merna mesta,  u domaćinstvu meštanina Korbova i sa česmi u osnovnim školama u tom naselju i Rtkovu  uzorkovala  je stručna služba Zavoda za javno zdravlje „Timok“ iz Zaječaru i ustanovila da voda odgovara pravilniku, odnosno da  je fizičko-hemijski i mikrobiloški ispravna.

– Uzastopnim uzorkovanjem ustanovljeno je da voda odgovara Pravilniku o higijenskoj  ispravnosti i može se koristiti za piće i pripremu hrane. Time smo osigurali  bezbednost kada je reč o zdravlju potrošača u naseljima Korbovo i Rtkovo .Na osnovu Izveštaja o zdravstvenoj ispravnosti  van snage je stavljeno rešenje o zabrani izdato 2. juna 2015. godine jer voda ispunjava sve standarde propisane Pravilnikom  bez posledica na zdravlje korisnika usluga -kazao je  Zoran Petrović direktor JP “ Jedinstvo“.

Završetkom kopanja bunara i izgradnjom dodatnog sistema do jeseni bi trebalo  da se normalizuje  i vodosnabdevanje u Maloj i Velikoj Vrbici.Nove bušotine na lokacijama   u Korbovu i Maloj Vrbici su  u neposrednoj  blizini  Dunava, jer su analize potvrdile da u dunavskoj vodi nije registrovana pojava nitrata.

Vrednost radova je 16,5 miliona dinara, a investitor je HE „Đerdap“.

Po nepisanom pravilu više od  dve decenije svaki  dolazak Ljubomira Gušatovića s proleća u zavičaj  povezuje se sa brojnim donacijama koje humanitarac iz Evropskog Ljubičevca daruje sunarodnicima u matici. Tako je i ovog maja  Gušatović donirao  Zdravstvenom centru “ Kladovo “ 300 posteljina , termoakumulacionu peć snage 3,5 kilovata, akumulatorsku mašinu za čišćenje podova i 16 računara.

– Naša saradnja traje dvadeset godina i zahvaljujući Gušatoviću lakše se borimo sa nemaštinom. Sistematski rešavamo deo po deo najakutnijih problema i poboljšavamo uslove rada. Osim naše, značajnu pomoć su dobile i druge zdravstvene ustanove u našem okruženju-istakao je dr Borislav Petrović direktor ZC Kladovo.

Novu  radost u skromnom domu  devetočlane porodice Nikolić u Novom Sipu kod Kladova  u kome odrasta sedmoro  dece unela je donacija  iz   Danske. Kombinovani šporet na struju i plin, stolice, posteljina, igračke samo su deo iz donacije koju je Nikolićima uručio Gušatović .Majka Živadinka  neprestano se bori  za bolje uslove života svoje porodice. Svis u se obradovali poklonima, a najmlađa ćerka  Milica  najviše igračkama, posebno rolerima koji su se našli u paketu pomoći koja je dopremljena iz daleke Skandinavije.

-To nije prvi put da nam pomaže Ljubomir Gušatović. Kada nemamo rešenja za bilo koji problem tu je čika Ljuba da nam olakša život – ističe majka Živadinka.

Gušatović je obradovao i Svetlanu Vuković i Miroslava Poljakovića kojima je sve što su u zajedničkom životu stekli izgorelo u  požaru, koji je minulog  avgustovskog popodneva zahvatio baraku preko puta kladovske elektrodistribucije u kojoj su živeli. Nameštaj, odeća i obuća, fotografije i druge uspomene pretvorili su se u pepeo. Od tada traje njihova borba da se koliko toliko skuće, kucali su na mnoga vrata,ali kako kažu sve bilo je uzalud. Kada su izgubili svaku nadu, njihovu muku prepoznao je Ljubomir Gušatović koji im je pomogao.

– Oni su ostali na ulici pod vedrim nebom. Ljudi dobre volje su im pritekli u pomoć ,ali to nije bilo dovoljno. Donirao sam im kauče, komodu, tepihe i srećan sam ako sam pomogao da se reši bar deo njihovih problema. Naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja  uvek  su spremni su da pomognu matici – istakao je Ljubomir Gušatović i dodao da ima nesebičnu podršku prevozničke forme Top – Turist čijim autobusima , sa Severa Evrope pomoć stižu u rodni kraj.

Studenti iz Srbije imaju brojne šanse za studiranje u EU, ali je neophodno da se detaljno i pravovremeno informišu o tome. Rečeno je na prvom javnom razgovoru “Studiraj, putuj, upoznaj EU” koji je u saradnji sa ovdašnjom bibliotekom “Dositej Novaković” organizovao tim projekta “Euteka – EU u vašoj biblioteci”. Slični razgovori će, kažu nadležni, biti organizovani u 21 biblioteci širom Srbije sa ciljem da biblioteke postanu mesta za informisanje građana o svim važnim temama vezanim za EU.

– Informacije o prilikama za studiranje kao i izvori stipendiranja, dostupni su na internetu i srednjoškolci treba da se detaljno informišu o tome kako bi našli najbolju opciju za sebe- istakao je srednjoškolcima Naim Leo Beširi, ekspert iz Tima Evropa Srbija, koji je postiplomske studije završio na Evropskom koledžu u Brižu, upoznavši ih, između ostalog i sa programom “Erazmus plus”.

Učesnici ove javne debate Jelena Milešević, istraživačica na Institutu za medicinska istraživanja, nekadašnji postdiplomac Univerzitetu u Gentu, kao i Danko Nikolić, član Tima Evropa Srbija i direktor „Zaječarske inicijative“ upoznali su negotinske đake i sa osnovama obrazovanja u zemljama EU.

-Važno je da znate da imate priliku da studirate u Evropi, da treba da se informišete, da se interesujete za to koje fondacije obezbeđuju stipendije, da budete uporni i ne bojite se da komunicirate sa zaposlenima na univerzitetima – istakla je Jelena Milešević.

Sela Urovica i Slatina konačno su, posle više od tri decenije, dobila – asfalt. Reč je o deonici puta Slatina-Urovica, dugoj dva i po kilometra, koja je godinama rak rana ovih sela, jer je bila u izuzetno lošem stanju. Radove, vredne preko 20 miliona dinara, izvele su ekipe zaječarskog preduzeća za puteve. U Urovici ističu da očekuju da do jeseni asfaltiraju i 300 metara dugu deonicu puta od ulaska u selo do mosta u centru.

-Ispunili smo očekivanja i zahteve građana i to u kratkom vremenskom roku. Ova deonica puta je bila u veoma lošem stanju, ali je u saradnji sa republičkim organima i Preduzećem za puteve Srbije, ovaj problem sada rešen i mogu da se zahvalim, ne samo ljudima sa kojima sam bio u kontaktu i koji su omogućili da se ovaj problem reši, već i gospodinu Radivoju Petrikiću, koji je pomogao svojim delovanjem, da zajedničkim nastupom ostvarimo sanaciju ovog puta– istakao jeJovan Milovanović, predsednik opštine Negotin, koji je zajedno sa svojom pomoćnicom za saradnju sa mesnim zajednicama Aleksandrom Veličković obišao radove.

Lokalna samouprava najavila je da će uskoro, u okviru sanacije puteva koji su u republičkoj nadležnosti, početi radovi na deonici od raskrsnica za Mokranje prema Rajcu, prvo u dužini od četiri kilometra, a onda i čitave deonice prema Rajcu. kao i da je u planu i sanacija puta Negotin – Zaječar.

Oko 300 borskih maturanata proslavilo je u utorak kraj školovanja. Maturanti su prošetali glavnom ulicom gde su pozdravili sugrađane, a veselje nastavili u amfiteatru kod Doma kulture uz  igru i koncert Tropiko benda.

Maturanti iz četiri srednjih škola plesali su u centru grada engleski valcer i pingvin dens, a veselje nije moglo da prođe i bez vlaškog kola. Uživajući uz muziku, pevali su, grlili se, fotografisali.

– Ovo je jako lepa manifestacija koju smo svi zajedno pripremali. Dosta smo vežbali i trudili se da uveličamo ovaj događaj. Osećanja su mi pomešana, radujem se što sam završio srednju školu uspešno, ali mi je i žao jer je gotovo. Odlučio sam da upišem Pravni fakultet u Nišu, a najviše ću pamtiti razrednog starešinu Violetu Trajković koja  je bila  pravi drug i prijatelj svim učenicima – kaže Marko Poturica iz Ekonomsko – trgovinske škole.

„Razredna nam je bila Mira, pravimo čudo od papira“, „Gimnazijalci ne idu u pakao“, Zaslužih ovu diplomu, za sledeću štekam lovu“, Bolje jack u ruci nego traljava dvojka u struci“, „Situacija je alarmantna“, samo su neki od natpisa koji su krasili majice koje su nosili maturanti.

– Fenomenalno je sve organizovano. Druženja ću pamtiti zauvek.  Studiraću zaštitu na radu u Nišu i tužna sam jer je svemu došao kraj  – kaže Jovana Jovanović, učenica Tehničke škole.

Ovogodišnji ples maturanata organizovali su lokalna samouprava, borske srednje škole i Centar za kulturu.

– Zadovoljni smo jer je svaki put  bolja organizacija, i u planu je da ovo postane tradicija. Nastavnici su vežbali sa učenicima mesec dana koji su u velikom broju želeli da učestvuju u ovoj manifestaciji – kaže Milovan Božović, koordinator rada ovdašnjih srednjih škola.

Veselje je uveličao koncert Tropiko benda.

– U jako dobrom sećanju pamtimo borsku publiku i grad Bor,  dobre ljude i odličnu hranu. Zadovoljstvo nam je što sviramo za maturante koji završavaju još jednu etapu svog života, nastavljaju dalje i drago nam je da možemo da prisustvujemo ovoj manifestaciji. Nastavljamo da radimo, očekuje nas letnja turneja na crnogorskom primorju, bićemo u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, radimo na novim pesmama i prikupljanju materijala za novi album – kazao je Aleksandar Cvetković frontmen Tropiko benda.

Završetak školovanja knjaževački maturanti obeležili su i ovog maja uz stari francuski ples kadril.

Na platou ispred Doma kulture sinhronizovano su plesali učenici završnih razreda Knjaževačke gimnazije i Tehničke škole.

Mladim srednjoškolcima obratio se predsednik opštineMilanĐokić.

-Nema većeg zadovoljstva za jedan grad nego kad vidi da još jedna nova generacija stasava. U svoje i u ime vaših roditelja se nadam da ćete nakon završenih fakulteta da se vratite u svoj grad i da znanje i energiju uložite u grad u kome ste rođeni. Želim vam da budete dobri ljudi i da ljubav prema ovom gradu nosite u svom srcu kao i mi stariji. Puno sreće i uspeha u daljem životu, deco – rekao je Đokić.

Nakon plesa, u velikoj sali Doma kulture podeljene su Majske zahvalnice Skupštine opštine Knjaževac učenicima osnovnih i srednjih škola za postignute uspehe.

U Knjaževcu je nedavno  održana konferencija pod nazivom “Poljoprivreda kao biznis i efikasna javno-privatna razvojna partnerstva“. U saradnji sa opštinom Knjaževac, skup je organizovala Agencija za razvoj i preduzetništvo Pčinjskog okruga VEEDA iz Vranja, u okviru programa “Razvoj privatnog sektora u Južnoj Srbiji”.

Projekat se realizuje uz podršku Švajcarske agencije za saradnju i razvoj, pa je na početku konferencije prisutne pozdravila Izabel Perih, direktor SDC kancelarije u Srbiji. Cilj projekta je stvaranje mogućnosti za bolja radna mesta i za dodatne zarade najsiromašnijih slojeva stanovništva.

– Ideja projekta je da se naše lokalne samouprave maksimalno animiraju i uključe u pomoć poljoprivrednicima i to u smislu omogućavanja pristupa novim materijalima, sadnicama, repromaterijalu i mehanizaciji. Ovde smo u lokalnoj samoupravi i knjaževačkoj Agenciji za razvoj pronašli zaista prave partnere za realizaciju projekta – izjavio je Goran Kostić iz Agencije VEEDA, vođa PSD tima.

Formiranje kreditnog rivolving fonda iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice, koje bi se kasnije vraćale kroz robu, još jedan je, i to veoma značajan, instrument podrške poljoprivrednicima na ovom području, istakao je predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.

– U saradnji sa SDC-om, stavićemo na raspolaganje poljoprivrednicima ukupno 15 miliona dinara. Naša je želja da se ovaj fond u narednim godinama dodatno dopunjuje sredstvima iz opštinskog budžeta. Sve to ima za cilj da se omogući poljoprivrednicima da se svojom delatnošću bave na jedan bolji, profitabilniji način. Time bismo postigli da se poljoprivreda ne doživljava kao nužno zlo ili dodatna delatnost, već kao osnovno zanimanje i mlađih i starijih Knjaževčana –  rekao je Milan Đokić.

Opštinu Knjaževac je za saradnju sa Agencijom VEEDA i SDC-om preporučila ne samo dobra volja da se ta saradnja ostvari, već i značajni rezultati postignuti u podršci razvoju poljoprivrede na ovom području.

– Opština je izdvojila 7,5 miliona dinara, a partneri na projektu još toliko. Ta sredstva biće prvenstveno namenjena za nabavku mehanizacije i očekujem da će relativno brzo biti stavljena na raspolaganje korisnicima. Ovo je projekat koji će trajati više godina, s obzirom da će se fond obnavljati tako što će poljoprivrednici odobrene pozajmice vraćati na pet godina i to u robi – kaže Dragan Milutinović, direktor Agencije za razvoj opštine Knjaževac.

O svojim iskustvima u saradnji sa Agencijom VEEDA i SDC-om na konferenciji je govorio i Vladimir Bojović, direktor Eko agrara iz Čajetine, gde se takođe realizuje deo ovog projekta.

Svečanom sednicom Skupštine opštine i akademijom u Domu kulture, na kojoj su uručena najviša opštinska priznanja, u Knjaževcu je obeležen Dan opštine.

Brojnim gostima iz javnog, političkog i društvenog života okruga i Srbije, obratio se, najpre, predsednik SO Knjaževac Dragan Mančić.

– Istorija nas uči da nikada nismo bili ničiji podanici, neiskreni i podmitljivi. Siguran sam da nećemo svojim naslednicima ostaviti sliku mlakonja i neodlučnih ljudi. Knjaževac nikada nisu vukle ni lokomotive, ni prazna obećana. Knjaževac se uvek gradio zahvaljujući energičnim ljudima-rekao je Mančić.

O putu, koji je Knjaževac prešao u proteklih godinu dana, značajnim ulaganjima u poljoprivredu, infrastrukturu, obrazovanje, govorio je predsednik opštineMilan Đokić.

– Pre nekoliko godina mi smo najavili bitke našeg vremena – bitke protiv neasfaltiranih ulica, neuređenih škola, zapuštenih njiva. Knjaževac je svoje slatke pobede počeo da ostvaruje, jednu za drugom – rekao je Đokić.

Najviša opštinska priznanja . majske nagrade ove godine dobili su: Javno komunalno preduzeće Standard, Osnovna škola “Vuk Karadžić“ i Škola za osnovno muzičko obrazovanje “Predrag Milošević“.

– Ovakve nagrade u ovim teškim vremenima, kada je kvalitet svakodnevno na ispitu, važne su za nas. Broj uručenih nagrada i oblasti za koje su dodeljene, govore o tome da se u našoj “Maloj Veneciji vredno radi –  kazala je u ime nagrađenih direktorka OŠ “Vuk Karadžić“ Dragana Ljubisavljević.

Pohvalnice su primili Gordana Pešić iz MZ Trgovište, Slavoljub Milanović u ime MZ Minićevo i Dalibor Stojanović u ime Fonda za razvoj poljoprivrede. U umetničkom programu, učestvovali su knjaževački hor “Sveti Stefan kralj dečanski“ i Gudači Svetog Đorđa.

Sedamnaesti dan maja Knjaževac obeleževa kao Dan opštine u znak sećanja na datum kada je 1833. godine, posle 437 godina, na ovim prostorima zbačena turska vlast, a tadašnji Gurgusovac zakoračio u budućnost u okviru Srbije, a zajedno sa njom i u tokove razvoja evropske civilizacije.