Timočke

Jedna od poslednjih sednica Skupštine opštine Knjaževac u ovom sazivu, koaj je održana marta ove godine,  protekla je u znaku polemike o (ne)uspešnoj komasaciji u Vlaškom Polju. Tako su se temi, kojom su se bavili krajem prošle godine, odbornici vratili na svom  42. zasedanju, ponovo u prisustvu i uz učešće meštana ovog sela.

Verovatno bi jedna od poslednjih sednica Skupštine opštine Knjaževac u ovom sazivu bila uglavnom rutinska, da se na njoj nije pojavila grupa meštana Vlaškog Polja, nezadovoljna komasacijom, baš kao što se to dogodilo i 28. decembra 2015. godine. Šef odborničke grupe SPS-PUPS Darko Živković predložio je da odbornici donesu odluku o prekidu započetog postupka komasacije u ovom selu.

– Predlažem da se dnevni red dopuni donošenjem odluke o prekidu započetog postupka komasacije u Vlaškom Polju. U tom postupku većina učesnika je ostala oštećena, na način da su u postupak komasacije ušli sa obradivim zemljištem, sa njivama, a sada su, na polovini postupka komasacije, u toj raspodeli, dobili neadekvatne površine, koje nisu ni blizu privedene nameni – kazao je Živković.

Iako smatra da je komasacija odličan način uređenja obradivog zemljišta, predsednik opštineMilanĐokić mišljenja je da treba poslušati glas poljoprivrednika.

– Lično nemam ništa protiv da se prekine komasacija u Vlaškom Polju, čak sam i za to. Knjaževac je potpisao sporazum sa nemačkim GIZ-om, koji je ovde na osnovu sporazuma sa Vladom Srbije. Knjaževac je dao logističku podršku. Ukoliko su u Vlaškom Polju nezadovoljni komasacijom, slažem se da je prekinemo –kaže Đokić.

Kada je, nakon polemike i desetominutne pauze, ova tačka uvrštena u dnevni red, problem je pojasnio Boban Veljković, jedan od stanovnika Vlaškog Polja.

-U proces komasacije ušlo je 200 hektara zemljišta, a nezadovoljni su vlasnici 100 hektara. Ako sada prekinemo komasaciju, ipak te njive treba da dovedemo do stanja da mogu da se obrađuju- priča Veljković.

U diskusijama je preovladalo mišljenja da komasaciji ipak, treba dati još jednu šansu. Nakon skoro tri časa rasprave i dve pauze, postignut je dogovor svih odborničkih grupa i predstavnika Vlaškog Polja. Zaključeno je da se u roku od 15 dana u Vlaškom Polju organizuje sastanak sa svim učesnicima komasacije, uz prisustvo predsednika opštine, predstavnika GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede, kako bi se prevazišli postojeći problemi.

Na sednici Skupštine, znatno kraće nego o komasaciji, razgovaralo se o izveštajima o radu Muzeja, Crvenog krsta, Biblioteke, Centra za socijalni rad. Svi ovi, kao i izveštaji o radu Opštinske uprave, Opštinskog veća i predsednika opštine u minuloj godini usvojeni su većinom glasova.

Da humanost Kladovljana ne poznaje granice potvrdila je porodica Đorđa Paunovića  koja živi u Hilorodu u Danskoj, jer je za lečenje  Gordane Mitić ,dvogodišnje devojčice iz Kladova koja boluje od Dravetovog sindroma, donirala 2000 danskih kruna .Neposredno po dolasku iz Kraljevine Danske u rodnu Grabovicu , Đorđe je posetio Miladinku Točaković samohranu majku  i uručio joj pomoć.

– Kada smo saznali za nevolju male devojčice sin mi je dao obavezu da posetim njenu porodicu  i da donacijom damo  skroman doprinos u akciji koja je pokrenuta za njeno lečenje.Ganula nas je situacija u kojoj devojčica odrasta , ali i podrška predsednika opštine koji kao lekar nastoji da olakša tegobe tročlane porodice .Želim da mala Goca  ima lepo detinjstvo, da ozdravi i krene u školu sa svojim vršnjacima -kazao je Paunović.

U razgovoru sa Miladinkom Točaković , majkom bolesne devojčice i predsednikom opštine dr Draganom Budujkićem, Paunović je obećao da će po povratku u Kraljevinu Dansku pokrenuti akciju za osnivanje  „Fond za pomoć oboleloj deci u matici“.

– Uveren sam da će naši sunarodnici u Skandinaviji, ali i u drugim delovima Evrope prepoznati značaj tog fonda , jer će prikupljena sredstva biti usmerena  za lečenje bolesne dece, ali i za pomoć ugroženim porodicama u zavičaju kojih je iz dana u dan sve više- govori Paunović.

Ta ideja naišla je na odobravanje lokalne samopurave kojoj se svakodnevno obraćaju  meštani žrtve nevolje , bolesti i tranzicije .

-Gest porodice Paunović je garancija  da solidarnost naših sunarodnika iz dijaspore u prikupljanju pomoći za lečenje Gordane neće izostati. Mogućnosti lokalne samouprave  su limitirane, ali nećemo odustati i smatram da smo na dobrom putu kada je reč o nastojanju da se problem reši. Podrška ljudi iz belog sveta je  dragocena , a u to smo se uverili bezbroj puta do sada – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Miladinka Točaković sa tri kćeri živi kao podstanar i bori se da svojoj deci obezbedi bolji život.Uprkos teškoj situaciji koju dodatno komplikuje bolest najmlađe Gordane, samohranu  majku hrabri saznanje da one, ipak  nisu ostale same.

– Za naš problem nisu znale ni komšije iz ulice u kojoj živimo.Međutim kada se bolest pogoršala jer je  za samo devet dana Gordana  imala šest teških napada, obratili smo se za pomoć predsedniku opštine koji je nizom konretnih mera uspeo da nam delimično ublaže tegobe. Tada su se uključili mediji i ljudi dobre volje , situacija je krenula na bolje , a  to nam daje nadu da ćemo možemo pobediti bolest  jer sada više nismo same – sa suzama u očima govori Miladinka.

Akciju za pomoć maloj Gordani koja boluje od retkog oblika epilepsije  pokrenuli su Centar za humano  delovanje „Logotera“ i Asocijacija za razvoj Kladova  uz podršku ljudi dobre volje.

Oni su organizovali humanitarni koncert klasične gitare na kome je svirao Kladovljanin Danilo Milojković član Beogradskog gitarskog društva.

Prihod od 76.000 dinara uplaćen je na namenski žiro račun broj 205 – 900101920179014 kod Komercijalne banke.

            În fîršitu la luna făurarj în Požarevac  a fost sednica la Savjetu Vlahilor,unje sa vorbit  să să fakă Institutu dje kultură Vlahilor.Aša ćeva am aflat kum a făkut altje năcîj în Sîrbija.Kăncălarije dje aša ćeva ar să fije în Bor.Institutu dje kultură Vlahilor trăbuje să ajbje dje grižă să păstrjăza tot će je skris,adunat,će je al nostu Vlahilor(kîntjeće,portu,kărcîlji skrisă pje ljimba noastă,tot će tîlmăćim pje ljimba noastă ši pje altje ljimbje).Ku aša lukru poatje să să păstrjeză toată bogăcîja Vlahilor.

[fve]https://youtu.be/MjbJvcLZCOs[/fve]

La Savjetu Vlahilor în Požarevac sînt alješ ćinć inš karje sînt în Upravni odbor, ši ji ar trăbuja să sprimjaskă tot će je măj îndată să să registruje Institutu. Ku Institutu Vlahilor, ši noj Vlasi kăpătăm tot ka ši altje năcîj în država noastă Sîrbija, ši atunć putjem să păstrăm bogăcîja noastă.Aša a spus Dalibor Orsovanović djin Bor. Să poată să lukrje Institutu dje kultură Vlahilor multă ažutarje kăpătă dji la Savjetu  Vlahilor,lumja kare vrja să ažuturje ku banj, kărcîj kare să skrije pje ljimba noastă să lje pună la vinzarje. Ku Institutu dje kultură Vlahilor noj kăpătăm mult, kă Savjetu Vlahilor na putut  să kapjetje njićun ažutorj dji la dîrževurj djin Evropă,njić să lukrje la projekturj,a spus Miodrag Kokelić la Savjetu Vlahilor. Noj am văzut kum înăjintje mulc anj  a înćeput să lukrje la aša ćeva Rusini ši Slovaci în Vojvodina. Dje aja ji ši avut putjerje să păstrjăză  kultura ši identitetu lor, afost vorba lu Kokelić.

U nastavku sledi prevod teksta sa vlaškog na srpsko pismo. Prevod je autorizovan od strane predstavnika Vlaškog nacionalnog saveta.

Prevod na vlaški: UG ‘’Gergina’’, Negotin

Krajem februara u Požarevcu je održana sednica Nacionalnog saveta Vlaha na kojoj je usvojena odluka da se formira, po ugledu na druge manjinske zajednice u Srbiji,  Zavod za kulturu Vlaha, čije će sedište biti u Boru.  Osnovna delatnost ove institucije biće usmerena ka očuvanju kulturne baštine i tradicije Vlaha, ali i izdavanje knjiga, brošura, časopisa , periodičnih izdanja i  zvučnih zapisa.

-Osim ovih, moglo bi se reći glavnih aktivnosti, novoosnovani Zavod bavio bi se i istraživanjima tržišta i javnog mnjenja, prevodjenje i usluge tumača, kao i bibliotečka delatnost i arhiviranje ne samo dokumenata već i zvučnih zapisa, a time bi se otrgla od zaborava bogata kulturna baština Vlaha. Samo osnivanje zavoda se očekuje uskoro, jer na istoj sednici izabran je i Upravni odbor, koji ima pet članova, i njegov zadatak je da pripremi u što kraćem roku sva potrebna dokumenta, kako bi ova institucija dobila svoj pravni subjektivitet. Osnivanjem zavoda, inače, institucionalno, vlaška nacionalna manjina dobiće sve ono što druge , manjinske, nacionalne zajednice  već imaju, a mi ćemo ovim putem dobiti instituciju koja će se baviti očuvanjem naše kulture i tradicije – rekao je Dalibor Orsovanović, zamenik predsednika Nacionalnog saveta Vlaha.

Finansiranje rada samog Zavoda za kulturu Vlaha obavljao i se na više načina, posredstvom Nacionalnog saveta, zatim sam Zavod bi mogao da zaradjuje novac od prodaje štampanih publikacija, ali i od pružanja usluga trećim licima kao i od donacija.

-Osnivanje Zavoda za kulkturu Vlaha je bilo neophodno , jer sam Nacionalni savet, na primer, nema prava da aplicira  ni kod organa države Srbije, a ni kod ostalih, mislim pre svega na fondove Evropske unije ili drugih zemalja – kaže Miodrag Kokelić, član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i dodaje –  Nama je, pri donošenju jedne ovakve odluke na pameti bila odlična ideja koju su u život sproveli na primer Rusini ili još bolje je reći Slovaci u Vojvodini. Oni su ovu vrstu zavoda osnovali pre mnogo godina i na delu se vide rezultati šta su sve do sada postigli na očuvanjuu svoje kulturei materijalnog nasleđa – završava Kokelić.

Sve lokalne samouprave , sa teritorije Timočke krajine , moraju zajednički delovati ka nadležnim republičkim institucijama koje se bave vodosnabdevanjem, kako bi kroz jedinstvene  projekte bio rešen višegodišnji problem snabdevanja  zdravom pijaćom vodom pojedinih sela  čiji  meštani i danas koriste vodu za piće iz neadekvatnih bunara ili sa izvorišta iz kojih voda za piće nije hemijski i bakteriološki ispravna,  rečeno je na sastanku predstavnika Saveta Borskog i Zaječarskog upravnog okruga koji je organizovala regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, RARIS.  Osim predstavnika oba okruga, sastanku su prisustvovali i predstavnici javnog preduzeća Srbija vode, Direkcije za vode kao i stručnjaci  instituta „ Jaroslav Černi „ , koji su , u saradnji sa RARIS-om, još pre godinu dana  počeli izradu sveobuhvatnog projekta koji će rešiti pomenuti problem.

– Evidentno je da na teritoriji Timočke krajine ima dovoljno pijaće vode, ali ona nije ravnomerno raspoređena. Znamo da je projekat Bogovina, čija je izgradnja prve faze već završena, a time je Bor rešio ovaj problem, od krucijalnog značaja za ceo region, ali za njegov završetak potrebno je mnogo para. Međutim, kada se sagledaju sve činjenice, na primer sve je manje stanovnika u Timočkoj krajini, zatim potrebe industrije,za koju znamo u kakvom je stanju, realnije je pravilno sagledati stanje i preraspodelom i nekom vrstom umrežavanja vodovodnih mreža, dovesti vodu do krajnjih potrošača, a to je upravo i cilj ovog projekta. Povezivanjem akumulacije Grlište i izvorišta u Knjaževcu možemo postići stabilno snabdevanje pijaćom vodom pet opština u regionu – rekao je Vladan Paunović, načelnik Zaječarskog upravnog odbora.

[fve]https://youtu.be/5jpfebra3ZM[/fve]

Realizacijom ovog projekta, spajanjem  vodovodnih mreža svih opština regiona u jedan sistem rešio bi se problem pijaće vode i za najudaljenija sela. Međutim, da bi se projekat realizovao potrebna su značajna materijalna sredstva i angažovanje svih lokalnih samouprava.

– Dovoljno je samo reći da postoje naseljena mesta bez izgrađenih sistema za vodosnabdevanje, da ljudi koriste nekontrolisanu vodu iz privatnih bunara, da se još koriste azbestne cevi, pa je zato neophodna revitalizacija sistema primarne i sekundarne mreže. Kada je reč o rešavanju ovih problema, moramo da pođemo od činjenice da mnogo toga zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava. Svako pojedinačno rešenje košta i po nekoliko miliona evra, što su značajna finansijska sredstva za svaku lokalnu samouoravu u regionu pa je neophodno da se ujedinimo i problem vodosnabdevanja rešimo – kaže Miroslav Knežević, načelnik Borskog upravnog okruga.

Za završetak vodosistema “Bogovina” koji je trebalo da reši  problem pijaće vode za sve stanovnike Timočke krajine nema para, a hoće li novi projekti to omogućiti ostaje da se vidi.

VODOSNABDEVANJE BORSKE OPŠTINE STABILNO

– Snabdevanje Bora zdravom pijaćom vodom na duže staze rešeno je završetkom prve faze vodosistema „ Bogovina“,iako se grad vodom snabdeva sa četiri izvorišta – kaže Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

– Za sada samo Bor finansira vodosistem „Bogovinu“ iz kojeg se vodom snabdeva i jedan deo Boljevca. Drugi osnivači za sada ne učestvuju, pa smo ih mi pozvali da održimo zajednički sastanak i da se dogovorimo šta ćemo dalje sa ovim projektom. Mi sa izvorišta „ Mrljiš „ vodu koristimo najviše do četiri sata  dnevno,  jer imamo dovoljne količine vode sa drugih izvorišta. Trenutno radimo na studiji izvodljivosti za fabriku vode i fabriku otpadnih voda, što nam je mnogo bitnije u ovom trenutku, jer je vodosnabdevanje cele opštine stabilno – kazao je Petrović.

Predsednik opštine  Knjaževac  Milan Đokić razgovarao je u Minićevu sa predsednicima mesnih zajednica minićevskog kraja. Teme sastanka bile su infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, a u razgovorima su učestvovali predstavnici Vitkovca, Petruše, Novog Korita, Debelice, Manjinca, Jakovca, Drenovca, Jelašnice, Koželja, Ošljana, Radičevca.

Nepovoljna infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, snabdevanje, neke su od tema o kojima je sa predsednicima mesnih zajednica  razgovarao predsednik opštine Milan Đokić. Oni su ukazali na loše puteve, lekare koji zaobilaze ovaj kraj, neljubaznost vozača u javnom prevozu. Predložili izradu lične karte svakog sela, pitali ko je narodni poslanik iz Knjaževca.

Đokić kaže da su ovakvi i slični susreti korisni za obe strane.

-Sve su ovo iskusni ljudi, koji dugo rade u mesnim zajednicama i siguran sam da ćemo u narednom periodu napraviti krupne korake za ovaj kraj –kazao je Đokić.

Sastanak je organizovala mesna zajednica Minićevo, čiji predsednik Slavoljub Milanović očekuje da će, uz podršku lokalne samouprave početi rešavanje nekih od gorućih problema.

Predsednik knjaževačke opštine informisao je predsednike mesnih zajednica o opštinskom programu podrške poljoprivredi i pozvao ih da predlože projekte koji će se u njihovim sredinama finansirati iz budžeta za ovu godinu.

Šteta koju je jak olujni vetar naneo Zdravstvenom centru i Pošti u Negotinu prvog februarskog dana procenjena je na više od 20.000 evra, bez PDV. Prema podacima stručne komisije Štaba za vanredne situacije Opštine Negotin na krovu Opšte bolnice u Negotinu vetar je odneo lim i prateću krovnu konstrukciju sa 240 metara kvadratnih i pričinio štetu od 7.435 evra, bez uračunatog poreza na dodanu vrednost, dok je na zgradi Pošte šteta procenjena na 13.020 evra, takođe bez PDV-a, budući da je reč o površini od 484 kvadrata.

Nadležni u Zdravstvenom centru Negotin brzo su reagovali, pa je na adresu resornog ministarstva, koje je odmah po nemilog događaju reagovalo obećanjem da će hitno obezbediti potrebna sredstva za sanaciju, blagovremeno upućena potrebna dokumentacija, a nakon pregovaračkog postupka i ponuđač radova krenulo se i sa sanacijom oštećenog dela krovne konstrukcije iznad operacionog bloka ortopedskog odeljenja.

-Ministarstvo je odobrilo sredstva za sanaciju, po hitnom postupku izabran je izvođač radova, „Cvetkova gradnja“, koji je garantovao rok od 5 dana za završetak radova, ali su njihovi radnici krov sanirali i pre roka, za tri dana – ističe dr Biljana Paraskijević, vršilac dužnosti direktora ZC Negotin.

Pošta će, po rečima nadležnih, svoj krov sanirati sopstvenim sredstvima. Na ovom objektu je deo krova pao na trotoar, dok je veći deo ostao da visi, a podupiralo ga je nekoliko dimnjaka. Preostali lim uklonili su radnici ovdašnjeg komunalnog preduzeća “Badnjevo”, uz sve neophodne mere bezbednosti.

U Kalni je obavljena primopredaja rekonstruisane zgrade Zdravstvene stanice. Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić uručio je ključeve objekta Milošu Živiću, predsedniku Mesne zajednice. Tu je počela da radi i apoteka, a očekuje se da uskoro u novim prostorijama bude organizovan i rad lekara.

Meštani Kalne i okolnih sela duži vremenski period prinuđeni su da zdravstvenu zaštitu potraže u za te namene privremeno preuređenim prostorijama. Razumljivo je zato da su više nego zadovoljni zbog činjenice da je završena rekonstrukcija ambulante.
– Bilo je dosta problema u prethodnom periodu sa zdravstvenom zaštitom na ovom području. Očekujemo da će u ovim novim i uređenim prostorijama naše ambulante sve funkcionistati na mnogo bolji način – ističe Branislav Denčić, penzionisani nastavnik iz Kalne.
– Posebno je bilo teško zbog nedostatka ambulante, pa smo morali da se snalazimo za lekove tako što bi neko morao da nam ih donosi iz Knjaževca ili Pirota. Očekujem da sada sve bude bolje – dodaje meštanka Iva Milić.
– Ovaj objekat ima veliku važnost ne samo za stanovnike Kalne, već i za meštane svih okolnih sela. Mogu slobodno da kažem da smo na korišćenje dobili jedan od najlepših objekata ovog tipa u Srbiji, a sada je na nama da, u dogovoru sa ljudima iz Zdravstvenog centra, obezbedimo da ovde što pre “prorade” i lekari – kaže Miloš Živić, predsednik MZ Kalna.
Nakon završteka radova na rekonstrukciji i dogradnji Zdravstvene stanice u Kalni i izvršenog tehničkog pregleda izvedenih radova, Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave Knjaževac izdalo je upotrebnu dozvolu da se objekat, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, može koristiti.
– Mi smo, kao lokalna samouprava, ovaj objekat renovirali, dogradili i adaptirali, sada ovde postoje i ortopedska sala, laboratorija i apoteka. Ne samo za meštane Kalne i Budžaka, već i za sve one turiste koji dolaze u ovaj kraj, ovaj objekat znači mnogo. Lokalno stanovništvo je, na žalost, pretežno staračko, pa im je adekvatna zdravstvena zaštita više nego potrebna. Ovde imaju sve uslove, ne samo za osnovne zdravstvene usluge već i za značajan broj onih složenijih, pa će na taj način znatno da se smanji potreba za putovanjem u Knjaževac ili Pirot – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.
Ova investicija vredna je oko 60 miliona dinara. Radovi na rekonstrukciji objekta trajali su nekoliko godina, a čitav proces dodatno se odužio zbog usklađivanja procedura i propisa. Čekalo se na izdavanje upotrebne dozvole, ali svi ti administrativni poslovi su završeni, objekat je u potpunosti spreman i, prema rečima predstavnika lokalne samouprave, može odmah da počne da radi.

Predsednik opštine Kladovo dr Dragan Budujkić i ekonomski ataše italijanske Ambasade u Srbiji Silvio Pentrela definisali su dinamiku  izvođenja  radova na uređenju oko četiri kilometra korita Velike reke u ovdašnjem selu Velika Kamenica.Reč je o investiciji vrednoj oko 170.000 evra, a novac za njegovu realizaciju obezbedila je Vlada Italije.

To je jedan od sedam projekata na unapređenju sistema za zaštitu od poplava u Srbiji, jer je italijanska Vlada donirala 800.000 evra za izvođenje radova u opštinama Loznica, Krupanj, Osečina i Kladovo. Ugovore sa izvođačima radova odabranim na tenderu potpisao je ambasador Italije u Srbiji Ðuzepe Manco, čime su stvoreni uslovi za realizaciju radova na unapređenju sistema za zaštitu od poplava.

– Italijanska Vlada odlučila je da preko ambasade u Beogradu podrži program unapređenja zaštite najugroženijih područja u četiri sredine u Srbiji. Ambasador Manco insistirao je na ubrzanom početku radova kako bi se posao u Velikoj Kamenici završio do polovine januara naredne godine. S obzirom na posledice bujičnih poplava koje su još vidljive u opštini Kladovo, ambasador Italije veoma je zadovoljan što će se u vašoj sredini raditi na projektu sređivanja Velike reke – poručio je Silvio Pentrela, ekonomski ataše ambasade Italije u Srbiji.

Posle posledica koje su za sobom ostavili prošlogodišnje bujične poplave u opštini Kladovo lokalna samouprava preduzima niz konkretnih mera na poboljšanju preventivnog sistema zaštite od velikih voda.

– Gest Italijanske ambasade doprineće da se konačno razreši problem Velike reke u čijem koritu su nagomilane velike količine šljunka i drugih naplavina. Zbog opšte besparice taj problem sami nismo mogli da rešimo. To su prepoznali naši prijatelji iz Italije koji su izdvojili novac za radove koje su na tenderu dobili zaposleni u JP „Vodoprivreda“, iz Požarevca – kazao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Predsednik opštine Knjaževac, Milan Đokić, i direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju, Mladen Radosavljević, obišli su radove na asfaltiranju ulica u Knjaževcu. Posao, vredan oko 13,5 miliona dinara, poveren je Preduzeću za puteve iz Zaječara.
Đokić i Radosavljević posetili su i školu “Kaplar“, gde je ovih dana završeno asfaltiranje malog dvorišta. Nove tone asfalte mase radnici preduzeća Štrabag ugradili su u šest knjaževačkih ulica, koje su zaslužile rekonstrukciju. Građevincima i vreme ide na ruku, pa će radovi biti završeni na vreme, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju.
– Nakon što smo 16 kilometara lokalnih puteva presvukli novim asfaltom, počeli smo sa asfaltiranjem gradskih ulica – Zmajeve, Mirka Paunkovića, Džervinske, Stevana Lazarevića, Gavre Aničića, krakove Karađorđeve – kaže Radosavljević.
Posao će biti nastavljen i na proleće, sve dok ne stignemo i do najmanje i najzabačenije ulice, naglašava predsednik opštine Milan Đokić.
– Akciju asfaltiranja nastavljamo na proleće – nadovezuje se predsednik opštine Knjaževac. – Radiće se u blizini vrtića “Naša radost“, kod Osnovne škole “Vuk Karadžić“, u ulici Radomira Ćirkovića, Cvetana Lazarevića, kao i na drugim nedovoljno održavanim ulicama. Kada posao bude završen, Knjaževac će po putnoj infrastrukturi, biti jedna od najuređenijih opština u ovom delu Srbije.“
Značajna budžetska sredstva uložena su ove godine u uređenje škola, kazao je Đokić, prilikom obilaska Osnovne škole “Dimitrije Todorović Kaplar“.
– Pre nekoliko dana asfaltirali smo dvorište u Osnovnoj školi “Kaplar“, rekonstruisali objekat đačke zadruge i biblioteke, radi se fasada na Knjaževačkoj gimnaziji, završene su svlačionice u OŠ “Dubrava“, krov na školi u Minićevu. Stvaramo uslove da se mladi obrazuju u uslovima kakvi dolikuju đacima u 21. veku u modernom gradu, kakav je Knjaževac – zaključio je Đokić.
Nakon grada, biće asfaltirane i ulice u selima. I ovaj posao poveren je zaječarskom preduzeću za puteve.

Zahvaljujući razumevanju zaposlenih u hidroelektrani „Đerdap 1″, kladovski Crveni krst obezbedio je besplatna drva za 360 porodica koje žive ispod granice siromaštva.

To je još jedna potvrda uspešno položenog ispita iz humanosti, sa namerom da se pomogne onima koji nemaju, jer se broj socijalno ugroženih domaćinstava u kladovskom kraju stalno povećava.

Reč je o staračkim, samačkim i višečlanim porodicama koja žive od socijalne pomoći, na granici siromaštva. Da bi tokom zime, ipak, ti ljudi boravili u toplim prostorijama postarali su se aktivisti humanitarne organizacije, jer su pritekli u pomoć onima koje pritiska nemaština.
– Ovo je već šesta godina kako, uz podršku nadležnih iz kladovske hidroelektrane, obezbeđujemo besplatan ogrev za korisnike naših i usluga Centra za socijalni rad. To ja samo kap u moru nevolja koje su snašle ove ljude koji kažu da kada je u sobi toplije na probleme lakše zaborave – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta “Kladovo“.
Socijalno ugrožene porodice dobile su po 10 kubika ogrevnog drveta koje se vadi iz Dunava, nakon što se zaustavi na rešetkama hidroelektrane „Đerdap 1“.

– Drva koja donosi Dunav skladište se na deponiji i nemaju drugu namenu. S obzirom da dugo vremena provodi u vodi drvo nema kaloričnu vrednost, ali može biti od koristi ljudima u nevolji – objašnjava dr Mirčetić.

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović, uručio je ključeve novih kuća u ovdašnjem naselju ’’Bor 2’’ mladim bračnim parovima i dodelio nagrade najboljim učenicima borskih osnovnih i srednjih škola. Četiri mlada bračna para, koji su pobedili na konkursu za dodelu stana, dobili su dvospratne kuće, izgrađene sredstvima Opštinskog stambenog fonda, površine 60 kvadrata i plac od četiri ara.

– Opština Bor prepoznaje trud i talenat, podržava napore mladih i nastoji da obezbeđuje uslove za kvalitetniji život omladine i generacija koje dolaze. Nastavićemo da pomažemo mlade bračne parove, jer je krov nad glavom, pored posla, važno pitanje za sigurnu budućnost – rekao je Petrović.

Na svečanosti u sali bioskopa „Zvezda“ nagrade su primili i učenici koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima u školskoj 2014/2015 godini, kao i njihovim mentorima.

– Lokalna samouprava će uvek podržati one koji svojim radom i trudom donose prosperitet sebi i svojim porodicama ali i društvenoj zajednici. Želim da mladima ove nagrade budu podstrek za dalji rad, da postanu pošteni i bolji ljudi. Oni su naša budućnost i naša nada, i siguran sam da grad ostavljamo u dobrim rukama – dodao je Petrović.

Zgrada na Trgu Đorđa Stanojevića broj 2 u centralnoj gradskoj zoni u kojoj je godinama delovala saobraćajna policija, a koja se iseljena zbog popuštanja temelja, što je uslovilo i pukotinama koje su ugrozile bezbednost, angažovanjem lokalne samouprave, konačno će biti sanirana. Kako je nedavno najavio prvi čovek negotinske opštine Jovan Milovanović, radovi na sanaciji ove zgrade iznose skoro 28,8 miliona dinara, a izvode ih negotinska “Cvetkova gradnja” D.O.O. i zaječarski „KGH Inženjering“ D.O.O. Sami radovi su kompleksni, jer će ova zgrada delom morati da bude i srušena.

– Projektom je planirano rušenje jedne trećine zgrade, izrada novog temelja u zadnjem delu zgrade, rekonstrukcija preostale dve trećine zgrade u prednjem delu, kao i izrada fasade i novog krova. Unutrašnja instalacija se takođe radi, ali bez grejanja. Za grejanje će naknadno biti urađen projekat i sprovedena javna nabavka za izradu nove instalacije – ističe Milovanović.

Rok izvođenja radova je 65 dana od uvođenja izvođača radova u posao, dodao je predsednik opštine, rekavši da sanacija ove zgrade, nažalost, nije mogla ranije da počne zbog brojnih nerešenih vlasničkih odnosa. Zgrada je jednim delom bila u vlastništvu opštine, a drugim u rukama privatnih kupaca.

– Po uklanjanju pomoćne konstrukcije, došlo je do sagledavanja trenutnog stanja koje se upoređuje sa projektnim zadatkom, odnosno projektom izvođenja rekonstrukcije, koji je urađen 2013. Sagledan je projekat, izvršena je revalorizacija vrednosti. Pristupilo se rešavanju pravnih problema i  vlasničkih odnosa što je odnelo mnogo meseci i svakako uticalo da se početak radova pomeri – istakao je Milovanović, i dodao da se nada da se tokom ovih radova neće javiti neki dodatni tehnički problemi.

U opštini navode da nisu još uvek razgovarali o tome koje će službe biti useljene u zgradu nakon njene rekonstrukcije.

– Sproveli smo postupak kupovine doma JNA sa namerom da rasteretimo zgradu opštine i da u saradnji sa Ministarstvom pravde rekonstruišemo tu zgradu i u nju uselimo tužilaštvo i sudstvo. Onda ćemo videti celokupno stanje, šta je najcelishodnije da razmestimo službenike Opštinske uprave, s obzirom da imamo neke službe koji su van ove naše zgrade, koja je projektovana u prošlosti, sa parametrima koji su važili tada, sada imamo problem sa smeštajnim kapacitetima – dodao je predsednik Opštine Negotin.

On je podsetio da će u narednom periodu biti izgrađen i nasip u Radujevcu, vredan 105 miliona dinara. Postupak javne nabavke je završen u saradnji sa JP „Srbijavode“, a radove finansira Svetska banka. Očekuje se i javna nabavka za izgradnju taložne brane u Maloj Kamenici, donacija UMDP, koja bi trebalo da bude završena do 24. februara naredne godine.

Negotin je prošle nedelje bio domaćin čak dva info dana u okviru prekogranične saradnje, koja je organizovala Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije u saradnji sa Zajedničkim sekretarijatom Interreg-IPA programa Srbija-Rumunija i Srbija-Bugarska.

Bugarski program prekogranične saradnje sa Srbijom za period do 2020. je, inače, odobren 30. jula. U avgustu je objavljen prvi poziv, a krajnji rok za dostavljanje predloga projekata je 18. januar naredne godine. Konkurs za projekte prekogranične saradnje Srbija-Rumunija je raspisan 15. septembra i trajaće do 15. januara, za običnu vrstu projekata, odnosno do 15.marta za strateške projekte.

U Negotinu je održana prva od četiri informativne radionice, u okviru programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, koje će do kraja oktobra biti održane i u Aleksincu, Pirotu i Predejanima, kao i u Nišu.

– Da ne bi ljudi lutali, s obzirom da ima onih koji nikada nisu učestvovali u programima prekogranične saradnje, sam program organizuje niz informativnih radionica, ne za pisanje projekata, nego za objašnjenje kako se popunjava aplikacioni formular, koji je malo različit u odnosu na prethodni period. Inače ovo je treća generacija programa, vrednog oko 34 miliona evra ukupno. Ovaj prvi poziv će finansirati projekte u vrednosti do 12 miliona evra, ne pojedinačno, ali biće mogućnosti da se dosta projekata finansira, s obzirom da je maksimalna vrednost projekata do 600.000 evra. Institucije i organizacije u pograničnom području Srbije i Bugarske mogu da prijave projekte u oblasti turizma, podrške mladima, zaštite životne sredine i upravljanju rizicima – kaže Kristina Ašković, iz Kancelarije za evropske integracije.

Što se tiče programa Srbija-Rumunija u oktobru i novembru biće održano ukupno 12 radionica, u zavisnosti od potreba koje se jave u regionu mogao bi da bude održan i drugi krug radionica na kojima će se potencijalni korisnici bliže informisati o samim uslovima konkursa.

– Ukupan budžet za ovaj konkurs je 50 miliona evra, s tim što je od tog iznosa za strateške projekte predviđeno 22 miliona. Kroz ovaj konkurs biće podržani projekti u oblasti transporta, zaštite životne sredine, razne akcije koje podržavaju zapošljavanje, projekti u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama, kao i projekti u oblasti turizma. Ovde smo da predstavimo prijavni paket, da potencijalnim korisnicima objasnimo šta su prioriteti, na koji način treba da popune taj prijavni paket i ujedno da im kažemo da je Kancelarija za evropske integracje, kao koordinator svih programa prekogranične saradnje na raspolaganju njima, kao i naše kancelarije u Vršcu i Boru – kaže  Jelena Stojović, koordinator programa Rumunija – Srbija u Kancelariji za evropske integracije.

U opštini Negotin ističu da su i u predhodnom periodu imali izuzetnu saradnju sa partnerima iz susednih država i da su i za aktuelne konkurse već preduzeli niz aktivnosti kako bi dogovorili zajedničko apliciranje u okviru ovih poziva.

– Program prekogranične saradnje prilika je i šansa za opštinu Negotin da u saradnji sa partnerima iz Rumunije i Bugarske, reši neke od brojnih problema. Zainteresovani smo za infarastrukturne projekte i već uveliko pregovaramo sa partnerima iz Rumunije i Bugarske o njihovoj realizaciji. U toku je priprema tehničke dokumentacije i verujem da ćemo blagovremeno završiti sve potrebne pripreme i da ćemo alplicirati do kraja godine, iako je rok 15. januar – istakla je Nadica Vasić, zamenica predsednika Opštine Negotin.

U omladinskom sportskom kampu u Karatašu, kod Kladova, simboličnim postavljanjem kamena temeljca, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, označio je početak radova na izgradnji paviljona površine 500  kvadrata, od čega je polovina namenjena za buduću teretanu.

Prva faza rekonstrukcije ovog kompleksa koji se prostire na 15 hektara, u kome su stasavale generacije i generacije najpoznatijih sportista, a koji je, donedavno, bio kamp u kome su bile smeštene izbeglice, predviđa i izgradnju dela za smeštaj sportista i trim stazu dužne 1.200 metara, kao i renoviranje dva terena za rukomet i košarku.

– Radovi u Karatašu su od izuzetnog značaja, jer je kamp mesto na kome će se okupljati i usavršavati mladi i perspektivni sportisti, ali i rekreativci – kazao je Udovičić. – Baza mladih šampiona stvara se u kampovima kakav će u bliskoj budućnosti biti sportski kamp kod Kladova, kome moramo vratiti stari sjaj. Za ovu godinu je planirano da reaizujemo prvu fazu radova čija je predračunska vrednost oko pola miliona evra. Namera nam je da decentralizujemo sport i da što više mesta i gradova u Srbiji ima svoje sportske centre koji će okupljati veliki broj sportista. Siguran sam da će Karataš to biti.

Rekonstrukcija omladinsko sportskog kampa “ Karataš “ obaviće se u četiri faze. Rok za završetak prvog dela, čija je obnova procenjena na 60 miliona dinara, je dva meseca.