Category: DRUŠTVO

OBNAVLJA SE KARATAŠ

U omladinskom sportskom kampu u Karatašu, kod Kladova, simboličnim postavljanjem kamena temeljca, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, označio je početak radova na izgradnji paviljona površine 500  kvadrata, od čega je polovina namenjena za buduću teretanu.

Prva faza rekonstrukcije ovog kompleksa koji se prostire na 15 hektara, u kome su stasavale generacije i generacije najpoznatijih sportista, a koji je, donedavno, bio kamp u kome su bile smeštene izbeglice, predviđa i izgradnju dela za smeštaj sportista i trim stazu dužne 1.200 metara, kao i renoviranje dva terena za rukomet i košarku.

– Radovi u Karatašu su od izuzetnog značaja, jer je kamp mesto na kome će se okupljati i usavršavati mladi i perspektivni sportisti, ali i rekreativci – kazao je Udovičić. – Baza mladih šampiona stvara se u kampovima kakav će u bliskoj budućnosti biti sportski kamp kod Kladova, kome moramo vratiti stari sjaj. Za ovu godinu je planirano da reaizujemo prvu fazu radova čija je predračunska vrednost oko pola miliona evra. Namera nam je da decentralizujemo sport i da što više mesta i gradova u Srbiji ima svoje sportske centre koji će okupljati veliki broj sportista. Siguran sam da će Karataš to biti.

Rekonstrukcija omladinsko sportskog kampa “ Karataš “ obaviće se u četiri faze. Rok za završetak prvog dela, čija je obnova procenjena na 60 miliona dinara, je dva meseca.

POČELA GREJNA SEZONA U KLADOVU

Kiša i pad temperature vazduha bili su razlog da grejna sezona u opštini Kladovo počne 9. oktobra, šest dana ranije nego što je to predviđeno Isporuci toplotne energije iz tri kotlarnice u gradu, naselju „Pemci“ i u Brzoj Palanci prethodile su funkcionaln probe sistema daljinskog sistema grejanja, a time su stvoreni su uslovi za početak nove grejne sezone. Iz tri toplane  na mazut i ugalj toplotna energija se distribuira u 139,5  hiljada metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora.

– Zahvaljujući planskim remontima sva postrojenja i oprema su u funkciji, a režim grejanja zavisi od spoljnih temperatura. Iako je oprema zastarela, jer su kotlovi u funkciji više od tri decenije, sve pripreme za nesmetano funkcionisanje kotlarnica sprovedene su na vreme. Na zalihama imamo oko 220 tona mazuta i 450 tona kolubarskog uglja. Zahvaljujući tome, obezbedili smo uslove da grejnu sezonu počnemo ranije – kazao je Zoran Petrović, direktor JP „Jedinstvo“.

Uz podršku lokalne samouprave zaposleni u JP „Jedinstvo“ pravovremeno su obezbedili nesmetane uslove za isporuku toplotne energije.

– To je nastavak uspešne saradnje, jer smo ispoštovali sve dogovore o realizaciji poslova koji su doprineli da sezona grejanja počne na vreme. Kupovina preostalih količina energenata uslediće u periodu pred nama, tako da građani mogu biti spokojni jer će im tokom zime radijatori u stanovima biti topli. Menadžment JP „Jedinstvo“ i zaposleni još jednom su potvrdili da je reč o uigranom timu koji uspešno odoleva postavljenim zadacima – zadovoljan je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

TIMOČKI GOVOR – DIJALEKT KOJI NESTAJE

Narodna biblioteka “Njegoš“ organizovala je predstavljanje projekta “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“. O karakteristikama dijalekta, kojim se govori u selima knjaževačke, zaječarske i svrljiške opštine, govorila je dr Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU. Radionicu o jeziku sa učenicima osnovnih i srednjih škola realizovala je master Teodora Vuković sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema Uneskovoj listi, timočki govor jedan je od šest najugroženijih jezika u Srbiji. Mediji, obrazovanje i migracija stanovništva, čine da on lagano nestaje i da ga još jedino možemo čuti od najstarijih žitelja u selima kada pripovedaju o starim vremenima i još starijim običajima. Projekat “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“ biće jedan od načina da se timočki govor, specifičan i veoma udaljen od standardnog srpskog jezika, sačuva.
– Posle mesec dana ozbiljnih istraživanja, ispostavilo se da samo stariji govornici još uvek koriste timočki govor, a većina ljudi koji su prošli obrazovanje, osnovne i srednje škole danas govori nešto što je blisko srpskom jezičkom standardu. Deca možda razumeju, ali ga se stide, zato što se smatra da je taj jezik smešan. Ovaj projekat je neka vrsta memorijalizacije, ili muzealizacije tih govora, kako bi se sačuvala uspomena na to kako je on nekada zvučao. Jezik mora da se čuva u porodici, možda kroz fakultativnu nastavu u školama – kaže dr Sikimić
Na projektu radi ekipa stučnjaka za jezik, koja, osim Knjaževca, obilazi sela u opštinama Zaječar i Svrljig i razgovara sa poslednjim nosiocima timočkog govora. Snimljeni video materijal biće smešten u Arhivu timočkih govora i postavljen na internet, a onda i iskorićen za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

BRAND LEADER AWARD ZA KNJAŽEVAC

KNJAŽEVAC – Opština Knjaževac dobitnik je nagrade Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turističli razvoj u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope. Knjaževac se našao u dobrom društvu kompanija i institucija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije, koje su dale izuzetan doprinos unapređenju i popularizaciji potencijala turističke industrije ovog dela Evrope.
Sava hoteli na Bledu, aerodrom u Zadru, MK rizort na Kopanoniku, hoteli u Portorožu, Budvi, hrvatskom Zagorju – top destinacije odavno poznate turistima čitavog sveta. Na dodeli priznanja u Save centru u Beogradu u takvom društvu bio je Knjaževac, dobitnik Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turistički razvoj. Priznanje je primio predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.
– Čast je biti među današnjim laureatima. Ovo je priznanje koncepciji razvoja turizma u Knjaževcu, koja je spoj tradicije, prirodnih resursa, kultuno – istorijskog nasleđa i iznad svega gostoljubivosti, ne samo Knjaževčana, već svih Timočana, koji goste dočekuju kao rođake – kazao je Đokić.
Spajajući prirodne lepote, kulturno nasleđe, gastronomiju i gostoljubivost, Knjaževac je stvorio novi imidž i visoko se pozicionirao na turističkom tržištu, odlučio je stručni kolegijum pete biznis konferencije o konkurentnosti turističkog tržišta Jugoistočne Evrope.
– Čestitam vam na dobijanju “Turističkog cveta“, prestižne i najveće nagrade u oblasti turizma. Smatram da Knjaževac zaslužuje ovakvu nagradu. Biće to podsticaj za dalji razvoj tog područja. Mi u hotelskoj industriji zalažemo se za izgradnju infrastrukture, kako bi se lakše stiglo do Stare planine. Ono što Knjaževac treba da nastavi su novi sadržaji, festivali koje organizuje, da bi postao moderna destinacija, nešto što može da se ponudi domaćem i ino tržištu – rekao je dr Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije.
– Knjaževac je primer šta jedna opština može da da i kada nema mnogo snage, ako ima zajedničkih ulaganja i profesionalizma. Knjaževac to su dobri ljudi, dobra hrana, zimski i letnji turizam, lep grad… – naglasio je Miša Ćirić, iz kompanije Mass Media International.
Predsednik knjaževačke opštine učestvovao je i u panel diskusiji o savremenim trendovima u turizmu i promenama turističke potražnje. Zadatak lokalnih samouprava je da ono što su prirodni potencijali stavi u funkciju razvoja. Taj posao, međutim, ne može se valjano završiti bez podrške države, kazao je Milan Đokić.
– Na Staroj planini ne bi bilo ničeg, bila bi to i dalje samo bajka, da država nije u prethodnih nekoliko godina uložila desetine miliona evra najpre u infrastrukturu, a onda i u izgradnju hotela. Posao države jeste da interveniše uvek kada se pojavi defekt na tržištu. Lokalne samouprave su te koje treba da spreme plansku dokumentaciju, da lobiraju i kod države i kod investitora. Ali, neće investitori graditi puteve, sisteme za vodosnabdevanje… To mora da radi država, da li se ona zvala opština, grad, republika, vlada…Da li imamo koncept u šta ćemo investirati i šta može da generiše nove vrednosti, pitanje je kojim moramo da se pozabavimo. Lokalne samouprave su tu da državi skrenu pažnju – poručio je Đokić.
Raznovrsna turistička ponuda, prirodni potencijal, atraktivnost, autentičnost, nedovoljno istražene destinacije i još mnogo faktora, prednosti su za visoko pozicioniranje zemalja jugoistočne Evrope u turističkoj industriji, istaknuto je na skupu koji je okupio preko 400 učesnika iz više od 30 zemalja.

KNJAŽEVAC DOBIO TURISTIČKI CVET

Za doprinos unapređenju turizma i podizanje kvaliteta usluga, Turistička organizacija opštine Knjaževac dobila je najviše priznanje u srpskom turizmu – nagradu “Turistički cvet“. “Turistička organizacija Knjaževca i destinacija Knjaževac su oni koji prave baštu turističkih cvetova i drugih nagrada“, rekla je na svečanosti u Plati Srbija Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Iza ove nagrade, koja podrazumeva učešće na sajmu turizma u Utrehtu u Holandiji i svih koje su u  Knjaževac stigle za nepunih godinu dana je veliki trud i timski rad, kazao je direktor Turističke organizacije Boban Marković.
– Ovo je za godinu dana drugo veliko priznanje, nakon nagrade za izuzetnu destinaciju Evrope. Moram da vam otkrijem da ćemo već u sredu dobiti još jednu veliku, međunarodnu nagradu za agresivni razvoj turizma – postali smo bvrend menadžer za jugoistočnu Evropu. Mi imamo sa čim da radimo i šta da promovišemo i nadam se da će dobar glas o jednom timskom radu dopreti do nadležnih organa, do ministarstava, Republike, Vlade, kojima je data na upravljanje Stara planina i da će se nastaviti radovi na Staroj planini – kazao je Marković.
Konkurencija je ove godine bila izuzetno jaka, rekla je na svečanosti u Palati Srbija u Beogradu direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac.
– Mogu da izrazim zadovoljstvo što nam se ove godine prijavio veliki broj konkurenata za nagradu “Turistički cvet“ i za nagradu EDEN. To govori da je turizam stao na pravo mesto i dobio onu vidljivost i značaj koji zaslužuje. To je uverilo sve nas u činjenicu da uspeh odlazi sinergičnim radom i verovanjem u ono što činimo – istakla je Plamenac.

U TRENU OSTALI BEZ SVEGA

Pre dvadesetak dana, u požaru koji je izbio preko puta kladovske Elektrodistibucije, izgorela je drvena baraka površine oko 300 kvadrata sa osam stambenih jedinica.  Borba sa vatrenom stihijom trajala je više od dva časa, koliko je bilo potrebno da se požar stavi pod kontrolu. Međutim, uprkos tome, plamen je progutao objekat u kome su stanovali Svetlana Vuković i Miroslav Poljaković, koji žive u vanbračnoj zajednici, tako da su oni za desetak minuta ostali bez krova nad glavom.

– Sve je izgorelo. Nameštaj, bela tehnika, lična dukumenta, odeća, obuća… Sve što smo sticali boreći se sa surovom stvarnošću otišlo je u nepovrat. Oboje smo bez posla, dovijamo se kako znamo, ali nas nevolja nije mimoišla –  s tugom u glasu govori Svetlana.

Na početku jeseni, Svetlana i Miroslav dane provode pod vedrim nebom iako im je obezbeđen prinudni smeštaj u susednoj baraci. Kako kažu – to nije dovoljno – jer im je sve izgorelo, tako da im je potrebna pomoć ljudi dobre volje.

– Potrebno nam je sve – od šporeta do garderobe. Obijamo pragove, svi obećavaju, ali za sada pomoć izostaje. Lokalna samouprava pružila nam je podršku i dodelila jednokratnu pomoć, ali su im mogućnosti ograničene – objašnjava Svetlana.

– Svaka pomoć nam je dragocena – nadovezuje se Miroslav. – Da li u novcu, građevinskom materijalu ili u nameštaju – nebitno je. Sve nam je sve potrebno, jer smo bez igde ičega. Ostali smo na ulici.

Prinudni smeštaj je trenutno rešenje iako ne ispunjava ni minimum higijenskih uslova. Stan je bez vode i sanitarnih prostorija, ali dvoje Kladovljana nemaju izbora, jer negde moraju da provedu zimu i uzdaju se u humanost svojih sugrađana.

Svetlana Vuković kaže da ljudi koji mogu da im pomognu novčani iznos treba da uplate na tekući račun broj 205 -9001019430714-02, kod Komercijalne banke. Ona se, veli između dva uzdaha, uzda u razumevanje Kladovljana koji je pamte kao redovnog učesnika Bogojavljenskog plivanja.

– Vatrena stihija progutala je i uspomene na 11 učešća na priredbi koja je deo srpske tradicije – odmahuje glavom Svetlana, krijući suze.

ŽELEZNIČARU NAGRADA 500.000 DINARA

Železničar Zoran Simonović (62), koji je sigurne smrti spasao 50 putnika u vozu “šveđanka“ kome su otkazale kočnice nedaleko od Svrljiške klisure, dobio je nagradu od preduzeća u kome radi – 50 hiljada dinara, dok je na predlog Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara, Gradsko veće donelo odluku da se ovaj hrabri čovek nagradi sa – pola miliona dinara!

Mirković nam je kazao da je Simonović pokazao neverovatnu hrabrost i da je zato predložio Gradskom veću da ga nagradi sa pola miliona dinara.

– Smatram da je i ta nagrada mala za čoveka koji je od sigurne smrti izbavio 50 ljudi – kazao je Mirković. – Simonović je, na najbolji mogući način, postao ambasador Zaječara i smatram da je grad morao da mu se oduži.

Simonović je obavešten o nagradi koju mu je dodelilo Gradsko veće Zaječara i bio je, najblaže rečeno, šokiran.

– Pa, šta da kažem – zaplakao je Simonović, a onda, isprekidanim glasom, jecajući, nastavio: – Nisam se nadao tome. Nisam, zaista. Hvala im, nije trebalo, samo sam radio svoj posao…

Simonović nam je ispričao i da je od JP “Železnice Srbije“ dobio nagradu od 50 hiljada dinara, kao i obećanje da će mu zaposliti sina.

– Pozvala me je blagajnica i rekla da dođem do nje, jer ima nešto da mi da – usplahiren je Simonović. – Otišao sam, a ona mi je, smejući se, kazala: “Ih, bre, Zoki. Tolike urgenicije za 50 hiljada dinara“. Onda mi je izbrojala novac i pružila mi 25 novčanica u apoenima po 2.000 dinara.

Podsetimo, Simonović je voz “šveđanka“, sa 50 ptnika, kome su otkazale kočnice, uspeo da zaustavi tako što je izašao kroz prozor i, boreći se sa čeonim vetrom i viseći nad provalijom, uspeo da pređe nekoliko metara, stigne do platforme i ručno zaustavi podivljalo vozilo tako što je zavrnuo čeonu slavinu.

Nakon toga, voz koji je u smrt vozio 50 ljudi uspeo je da se zaustavi svega dva kilometra od Svrljiške klisure, duboke, na pojedinom mestima, i do 50 metara. Tu bi voz, izvesno je, da Simonović nije uspod da ga zaustavi, ispao iz šina. Posledice bi, sigurno je, bile stravične!

– Prijaju mi nagrade i to što su me ljudi u Srbiji prozvali “Supermen iz Zaječara“ – nasmejao se Simonović. – Ipak, pravo da vam kažem – meni je najveća nagrada što su ljudi u vozu, a i ja sa njima, ostali živi…

NIČU NOVI VOĆNJACI U KNJAŽEVCU

Opština Knjaževac i Fondacija “Ana i Vlade Divac” pomoći će više od tridesetoro mladih poljoprivrednika sa područja opštine da započnu ili unaprede svoj biznis. Ugovori o subvencionisanju potpisani su u Skupštini opštine.
Opština Knjaževac i Fondacija “Ana i Vlade Divac” pre dva meseca potpisali su ugovor o osnivanju Fonda za pomoć mladim poljoprivrednicima. Prvobitno je bilo planirano da 20 korisnika dobije subvencije u visini od po 180.000 dinara. U opštini Knjaževac potpisani su ugovori sa mladim poljoprivrednicima, a s obzirom na veliko interesovanje i mogućnost korigovanja planirane sume, subvencije će koristiti ukupno njih 34.
– Želim da se bavim voćarstvom, imam jedan zasad višanja, pa sam konkurisao i dobio frezu. Smatram da će mi dosta značiti u daljem obrađivanju zemljišta – kaže Vladimir Ignjatović, jedan od korisnika subvencije.
– Drago mi je da je Fondacija Divac prepoznala dobru nameru i izrazila želju da se priključi našem programu podrške poljoprivrednicima – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine. – Ovom direktnom pomoći mladi poljoprivrednici rešiće neke od svojih problema u proizvodnji. Ovo je jedna u nizu mera koje finansiramo iz opštinskog budžeta, a drago mi je što mogu da saopštim da su pregovori sa švajcarskim SDC-om uveliko u toku i odvijaju se u dobrom smeru, pa očekujem da do kraja godine realizujemo još jedan veliki konkurs namenjen voćarima, kao i onima koji bi da se bave proizvodnjom lekovitog bilja.
Naredni korak u realizaciji pomoći mladim poljoprivrednicima, najavljeno je iz Fondacije Ana i Vlade Divac, biće uplata novca krajem sledeće sedmice, a potom sledi nabavka sadnica, mehanizacije ili opreme za koju su korisnici konkurisali.

POREZ DONEO LOPTE

Nemačka organizacija GIZ školama u opštini Kladovo poklonila je 105 košarkaških lopti. Donacija je deo projekta „Najuspešnije lokalne samouprave u oblasti naplate poreza na imovinu“, kao nagrada za lokalne samouprave koje nisu učestvovale u podeli bespovratnog fonda od milion franaka. Iskustva su potvrdila da je procenat napleta poreza na imovinu najniži u delu istočne Srbije i zato je uz podršku GIZ pokrenuta kampanja da se taj odnos promeni.

– Za razvoj svake opštine veoma važno je da svi građani plate porez na imovinu i to na realno stanje njihovih nekretnina. Taj novac se dalje koristi kako bi se poboljšao kvalitet usluga koje opštine pružaju građanima – izjavio je Aleksandar Grunauer, predstavnik GIZ, koji je predao košarkaške lopte za dve srednje i pet osmogodišnjih škola u kladovskom kraju. Oko 320 lopti GIZ je podelio i školama u Knjaževcu, Majdanpeku i Golupcu opštinama koje su učestvovale u realizaciji projekta.

LASTE “OKUPIRALE“ KNJAŽEVAC

Knjaževčani su ovog septembra bili više nego iznenađeni velikim brojem ptica na krovovima, terasama, prozorima… Laste, spremne za dug put u toplije krajeve, “okupirale“ su varoš, možda da poruče da će se vratiti sa prvim danima proleća.

Uvek u isto doba godine, kada dani postanu kraći, počinje velika seoba ptica iz hladnih u tople krajeve planete. Laste, koje ornitolozi zovu i kosmopolitskim pticama, jer žive na svim kontinentima i svim geografskim širinama, na putu dugom nekoliko hiljada kilometara, na kratki predah svratile su u Knjaževac.

Na iznenađenje Knjaževčana, a kao po nekom unapred pripremljenom planu, naselile su terase stanova i kuća, žice za veš, telefonske kablove. Nekima je prizor ličio na one iz legenedarnog Hičkokovog filma, drugi su pokušali da se sprijatelje sa pticama, koje ih svojom pesmom bude u ranu zoru.
Laste su, kaže narodno verovanje, simbol slobodnog plavog neba i večne sreće, pa se misli da uništavanje njihovih gnezda donosi nesreću. U Srbiji se od davnina smatra da kada lasta stane na prozor, doći će pismo ili lepa vest. Kad ko vidi prve laste, treba da dodiruje novac u džepu, pa će ga imati cele godine.

Knjaževac nastanjuju golubovi, kojima varoš, prema legendi, duguje i svoje staro ime – Gurgusovac. Pre nekoliko godina došle su rode, koje se svakog proleća vraćaju na dimnjake, a možete ih sresti na obali Timoka, ili u šetnji drvoredom. Možda su i laste odlučile da je Knjaževac dobro mesto za život.  U svakom slučaju, prizor zabeležen ovog septembra u varoši, bio je zanimljiv i našem fotoreporteru.

DALIBOR – PRVAK SVETA

Dalibor Ilijić, iz Knjaževca, višestruki državni šampion i rekorder u pauerliftingu, postigao je veliki uspeh na Svetskom prvenstvu koje je održano u Las Vegasu, jer je u disciplini dead lift zauzeo prvo mesto i osvojio zlatnu medalju. Zanimljivo je da će, dobrim delom i zbog izvanrednih rezultata srpskih predstavnika, naredno Svetsko prvenstvo biti održano u septembru sledeće godine u Nišu.

PODELA PAKETA U KLADOVSKIM SELIMA

Crveni krst u Kladovu je u saradnji sa CK Srbije i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike obezbedio 300 paketa pomoći za najugroženije porodice i to za samohrana staračka domaćinstva i za porodice sa više dece. U naselju Mala Vrbica spiskove meštana je sastavila komisija Mesne zajednice. Iskustva potvrđuju da je stopa siromaštva najveća u seoskim sredinama i zato je pomoć Crvenog krsta dobro došla jer sadrži sredstva za higijenu i osnovne životne namirnice.

– Nažalost, broj onih koji nemaju povećava se iz godine u godinu, tako da ne uspevamo da podmirimo sve potrebe. Paketi sa hranom i sredstvima za higijenu samo trenutno će ublažiti nezavidan status određene kategorije stanovništva. Crveni krst pokušava da im ublaži tegobe, ali su naše mogućnosti limitirane – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta u Kladovu.

Jednokratnu pomoć u naselju Mala Vrbica dobilo je osam porodica koje žive ispod granice siromaštva.

– Nama se javio znatno veći broj, ali smo sagledali gde je situacija najteža i pakete su dobile porodice u kojima žive i deca. Nije bilo lako doneti odluku i zato smo smo u saradnji sa Crvenim krstom načinili spisak domaćinstava koja će u narednoj raspodeli imati prioritet – objašnjava Ljubiša Daskalović, predsednik Saveta MZ Mala Vrbica.

Naredna akcija Crvenog krsta je podela besplatnih drva za ogrev, podseća dr Mirčetić, i dodaje da se do sada prijavilo više od 250 meštana iz te podunavske opštine. Kriterijume za dobijanje drva za ogrev određuje Crveni krst u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Minule godine besplatan ogrev su dobila 283 domaćinstva, ali će ta brojka ove jeseni biti premašena smatraju u kladovskom CK.

SKUČENI KAPACITETI U KNJAŽEVAČKIM VRTIĆIMA

Predškolska ustanova “Bajka” u Knjaževcu spremno je dočekala početak nove radne godine, a zaposleni su pripremili i puno aktivnosti za najmlađe.

Ove godine u 31 grupi Predškolske ustanove “Bajka“ boravi 700 mališana. Nažalost, s obzirom da su kapaciteti ograničeni, nije bilo mesta za svu decu, kaže direktor Dragan Đorđević.

– Za 16 mesta u grupama prijavljivalo se i po 30 roditelja – ističe Đorđević. – Mi smo u obavezi da poštujemo zakon i kriterijume Ministarstva prosvete. Bilo je nezadovoljnih, ali nemamo prava da narušavamo bezbednost dece i kršimo zakon.

Đorđević ističe da ima roditelja koji ne izmiruju redovno svoje obaveze prema vrtiću.

– Ozbiljna su dugovanja pojedinih roditelja. Ja bi ih molio da, uzimajući u obzir trenutak u kome živimo i doba godine kada su troškovi porodica veliki, da izdvoje malo novca i pokriju deo svojih dugovanja, kako bi smo stvorili još bolje uslove za boravak dece – apeluje Đorđević.

Aktivnosti u vrtićima počele su sa prvim danima septembra. Nakon “Klincezijade“, priprama se Dečja nedelja, a u pripremnoj grupi vrtića “Crvenkapa“ čak se spremala i zimnica, pa su na sto direktora stigle teglice sa turšijom i pekmezom

TAKMIČENJE U ULIČNOJ GIMNASTICI

Milan Ostojić, iz Negotina, pobednik je prvog otvorenog takmičenja u uličnoj gimnastici, koje je održano u borskom parku “Lavirint“. On je bio najbolji u konkurenciji 40 takmičara iz Bora, Kladova, Negotina, Knjaževca, Kosovske Mitrovice i Novog Sada, kao i iz zemalja u okruženju. Takmičari su se nadmetali u pet disciplina: sklekovi, zgibovi, propadanje, apsolutni zgibovi i slobodnom stilu.