Category: EKONOMIJA

SUŠA UMANJILA ROD KUKURUZA

Dugotrajna suša koja je pogodila Istočnu Srbiju, a posebno Borski okrug, značajno je umanjila ovogodišnji rod najznačajnije poljoprivredne kulture – kukuruza. Na pojedinim parcelama, ističu stručnjaci, roda uopšte i nema, a na onima gde ga ima, šteta je i do 50 odsto. Ovom kulturnom je na području Borskog okruga, inače, zasejano oko 20.000 hektara.

– Prinosi su smanjeni, u zavisnosti od parcele, od 30 do 50 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, koji je oko pet tona po hektaru – navodi dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Najveću štetu prouzrokovale su izrazito visoke temperature, konstantno preko 35 stepeni, baš u vreme oplodnje kukuruza, pa polen uopšte i nije mogao da bude aktivan.

– Kada se ovome doda i činjenica da jako mali broj poljoprivrednih proizvođača navodnjava svoje njive, ovakvo stanje useva kukuruza ove proizvodne godine uopšte nije za čuđenje. S obzirom na globalno zagrevanje, rast godišnje sume temperatura za stepen-dva, od izuzetnog je značaja da se naši poljoprivrednici pozabave problemom navodnjavanja svojih njiva, kako bi se na duži vremenski period izbegle posledice koje suša ostavlja na poljoprivredne useve – ističe Petkanićeva i podseća na aktuelne podsticaje Ministarstva poljoprivrede, koje onima koji kupe sisteme za navodnjavanje vraća 40 odsto uloženog novca.

U Negotinskoj Krajini dugotrajna suša uzela je danak i hlebnom zrnu. Osim što su umanjeni prinosi, a prosečno je obran rod od oko četiri tone po hektaru, pšenica je podbacila i u kvalitetu.

BRODOVI PONOVO PRISTAJU U KLADOVU

Na sednici Skupštine, odbornici su jednoglasno usvojili izveštaj o izvršenju budžeta opštine Kladovo za prvih šest meseci ove godine. Ukupni prihodi su 276 miliona dinara, odnosno blizu 38 odsto od plana.

Jednoglasnom odlukom je usvojen i drugi ovogodišnji rebalans opštinskog budžeta, čime je prihod uvećan za 26 miliona dinara, tako da sada prihodna strana opštinske kase iznosi 746 miliona dinara. Najveći deo prihoda – 23 miliona dinara – bespovratno je uplatilo Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija za izgradnju pontona za pristan brodova u Kladovu.

– Mi smo ponosni što smo posle 29 godina čekanja stvorili uslove da u Kladovu ponovo pristaju brodovi. Zahvalnost za razumervanje dugujemo resornom ministarstvu, koje je prepoznalo značaj te investicije i odobrilo nam bespovrastna sredstva za njenu realizaciju – poručio je Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Kroz Srbiju godišnje prođe oko 600 brodova,  koji će od narednog leta biti u mogučnosti da se usidre i u Kladovu. To će značajno doprineti afirmaciji turističkih potencijala našeg kraja .Naša je obaveza da taj trenutak spremno dočekamo i doprinesemo razvoju turizma na tom delu Dunava – dodao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Preraspodelom sredstava prihodovanih smanjenjem zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi, dva miliona dinara usmereno je za finansiranje prevoza srednjoškolaca sa područja opštine Kladovo u naredna dva meseca. Odbornici su jednoglasno usvojili predlog odluke o izgradnji brane za zaustavljanje bujičnih voda selu Kladušnica i rekonstrukciji atmosferske kanalizacije u naselju Brza Palanka. Oni su prihvatili i izveštaj o radu predškolske ustanove „Neven“ za minulu školsku godinu i dali su podršku godišnjem planu rada te vaspitno-obrazovne ustanove.

DOBRO GROŽĐE – DOBRO VINO

Krajinski vinari ove godine imaju dobar rod i po svemu sudeći napraviće dobro vino. Po rečima stručnjaka, konstantno praćenje stanja vinograda tokom vegetacije na potesu Negotinske Krajine su na to i ukazivale. Berbu je, međutim, nakratko prekinula kiša, prva u poslednjih nekoliko meseci.

– Za sada se to nije odrazilo na prinos i kvalitet grožđa. Nije došlo do smanjenja sadržaja šećera u bobicama, koji u ovom trenutku iznosi oko 23 odsto, niti do pucanja bobica. Nije uočena ni pojava botritisa u vinogradima, koji je česti pratilac velikih količina padavina u vreme sazrevanja i branja grožđa – kaže dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Po rečima stručnjaka štetne posledice po rod predstavljaju obilne padavine koje mogu dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta grožđa.

– Bobice grožđa trpe veliki pritisak vode, dolazi do njihovog pucanja, gubitka tečnosti i hranljivih materija. Može doći i do pojave botritisa. Velika količina padavina u ovom trenutku takođe, kao posledicu ima i produženje porasta lastara, koji troše velike količine hranljivih materija i slabije sazrevaju. Kao takvi ne mogu da do perioda mirovanja sakupe potrebne količine hranljivih materija za prezimljavanje, pa tokom zime stradaju od zimskih mrazeva – ističe Petkanićeva.

Krajinski vinogradari, zato, ovih dana ubrzano rade, nadajući se da se neće obistiniti prognoze metereologa, kako bi i sledeće godine imali zdrave vinograde i pili kvalitetno krajinsko vino.

HIBRIDI KUKURUZA ODOLELI SUŠI

Na oglednoj parceli poljoprivrednog proizvođača Nikole Verbunkića u kladovskom Rtkovu održan je Dan polja, posvećen hibridima kukuruza. Oko 60 domaćina iz Donjeg Ključa bilo je u prilici da se na površini od 3,5 hektara uveri u prinose 10 vrsta hibrida semenske kuće „Pionir“.

Vaganjem hibrida, ustanovljeno je kakvi su prinosi po hektaru i kolika je vlaga zrna. Najbolji prinos imao je hibrid PR 37 N 01 7,9 tona po hektaru, dok je prosečni prinos na oglednoj parceli sedam tona kukuruza sa 14 odsto vlage, tako da su se prisutni ratari i vlasnik parcele uverili u prednost „Pionir“ hibrida u ekstremno sušnoj godini.

– Setvu sam obavio u optimalnom roku 8. aprila, koristeći deklarisano seme. Sproveo sam sve neophodne agrotehničke mere i nadao sam se prinosu od 15 tona po hektaru. Međutim, suša i ekstremno visoke temperature to nisu dozvolile. S druge strane, u takvim okolnostima, sa prosečnim prinosom od sedam tona po hektaru ipak sa zadovoljan – govori Nikola Verbunkić, poljoprivredni proizvođač iz tog dunavskog naselja.

Na oglednoj parceli Verbunkić je koristio hibride kuće semena „Pionir“ i koristio je savete struke.
– Za ovu godinu prinosu su dobri, s obzirom na visoku temperaturu i “stresnu“` situaciju za sve poljoprivredne proizvode – istakao je Nenad Atanasijević, promoter „Pionirovih“ hibrida za Timočku krajinu. -Na parceli je posejano od 57 do 65.000 stabljika kukuruza po hektaru, i to je, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, dalo prinose od šest do osam 8 tona zrna. Iskustva nam potvrđuju da je od 10, osam godina je sušno i zato se ratari moraju prilagoditi.

Dan polja u Rtkovu bila je prilika za druženje stručnjaka i proizvođača, a manifestacija je dobila i podršku lokalne samouprave, jer se sa njima družio i Milisav Ratopekić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

DONIRANA STOČNA HRANA DOMAĆINSTVIMA U KLADOVU

Na punktovima u Brzoj Palanci i u Kladovu obavljena je raspodela stočne hrane koju je lokalna samouprava, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), obezbedila  za domaćinstva pogođena prošlogodišnjim bujičnim poplavama. Donacija sadrži ukupno 72,9 tona  hrane za krave i svinje, kao pomoć ugroženim gazdinstvima i raspoređena je u 253 domaćinstva koja su pretrpela štetu.

– Pomoć je distribuirana u 13 opština istočne Srbije, a realizuje se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije. Sa rukovodstvom lokalne zajednice dogovoren je način prikupljana prijava i distribucije stočne hrane koja je stigla na krajnje odredište, odnosno u domove poljoprivrednika koji su zbog poplava pretrpeli štetu – kazao je Senad Hopić, savetnik za poljoprivredu.

Ključkim domaćinima koji se bave stočarstvom, a čija su se gazdinstva našla na udaru podivljale prirode, isporučeno je po 320 kilograma stočne hrane.

– To je izuzetno važna podrška ključkim ratarima sa ugroženih područja. Isporučeno je ukupno 20 tona stočne hrane za krave i 52 tone za svinje. Želim da se zahvalim organizaciji FAO koja je prepoznala teškoće naših meštana i delimično ih je ublažila konkretnom donacijom – istakao  je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

OBNOVA PUTEVA U KNJAŽEVCU

Glavni infrastrukturni posao ovog leta u opštini Knjaževac je rekonstrukcija puteva ka selima i u selima.
Do kraja avgusta, biće obnovljeno i asfaltirano 12 putnih pravaca, ukupne dužine 16 kilometara. Vrednost posla je oko 88 miliona dinara, a novac je obezbeđen u budžetu opštine, podsetio je, obilazeći gradilišta, predsednik opštine Milan Đokić.
– Trudimo se da poboljšamo i olakšamo život naših sugrađana koji žive u knjaževačkim selima. Sređivali smo grad, sređujemo ga i dalje, ali hoćemo da intenzivno ulažemo u sela. Ne možemo očekivati od ljudi u 21. veku da žive u selima i da se bave poljoprivredom, a da do sela dolaze pohabanim putevima, da nemaju prevoz, javnu rasvetu ili vodu za piće – kazao je Đokić.
Veliki deo posla je završen. Uređene su saobraćajnice u staroplaninskim selima, dolini Timoka, a do kraja sanacije, radiće se na području Zubetinca, Vlaškog Polja, Orešca, Podvisa. Ali, time se građevinska sezona ne završava, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju Mladen Radosavljević.
– U narednom periodu nas očekuje održavanje ulica u gradu tokom septembra, a raspisali smo javnu nabavku i za održavanje ulica u selima – dodao je Radosavljević.
Do kraja meseca u Knjaževcu će početi da funkcioniše i besplatan javni prevoz za sve stanovnike opštine.

STOČNA HRANA ZA UGROŽENA DOMAĆINSTVA

U saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Opština Knjaževac obezbedila je stočnu hranu za domaćinstva pogođena prošlogodišnjim vremenskim nepogodama.
Nakon što Veterinarski institut obavi kontrolu kvaliteta, stočna hrana biće distribuirana seoskim domaćinstvima koja su prošle zime pretrpela najveću štetu od ledoloma, kaže pomoćnik predsednika opštine Mišel Nikolić.
– Opština Knjaževac, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija obezbedila je 80 tona stočne hrane kao pomoć ugroženim domaćinstvima tokom prethodne zime od poplava i ledoloma. Hrana će biti distribuirana u 253 domaćinstva koja su pretrpela štetu – kazao je Nikolić.
Obezbeđivanje  stočne hrane samo je nastavak akcije otklanjanja posledica elementarnih nepogoda koje su prošle godine pogodile opštinu Knjaževac.