Timočke

Fudbalere Majdanpeka, osvajače titule u Okružnoj fudbalskoj ligi Bor sa njihovom predsednicom Elvirom Jovanović i Vladimirom Božićem, predsednikom SSO Majdanpek, u utorak je primio predsednik Opštine Majdanpek Dejan Vagner, čestitao im na postignutom uspehu i poželeo nove u višem rangu takmičenja.

Više

U Gornjoj Kamnenici obeležen je Dan sećanja na stanovnike ovog sela, stradale u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Više

U Knjaževcu je od 25. i 26. juna održana četvrta po redu ATV offroad avantura u organizaciji ATV kluba Stara planina. Učestvovalo je 44 zaljubljenika u četvorotočkaše.

Više

U okviru pomoći  poljoprivrednim gazdinstvima koja su pretpela štetu od elementarnih nepogoda Evropska unija donirala je dve pumpe vlasnicima domaćinstava u Tekiji. Uz podršku  Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO meštanin Ljuba Maksimović dobio je pumpu za  navodnjavanje kapaciteta 30 do 90 litara vode u minuti.

Više

Poljoprivrednicima koja su tokom poplava pre dve godine pretrpeli velike štete uručena je pomoć, raspodelom opreme za pčelarstvo, u okviru projekta koga sprovodi Evropska unija u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i opštinom Negotin.

Više

U brojnim selima Negotinske Krajine, poslednjih nedelja, intenzivno se radi na sanaciji puteva, ali i na brojnim infrastrukturnim objektima od značaja za  te mesne zajednice. Sanacija puteva, istakli su opštinski oci u više navrata, prioritet je u 2016. Tako je nedavno u Srbovu završeno presvlačenje asfaltom glavnog lokalnog puta koji iz ovog sela vodi ka Negotinu.

 -Radi se o deonici glavnog puta u dužini od 800 metara koja je nastavak radova iz 2015. kada je urađeno 200 metara. Vrednost ovih radova je šest miliona dinara. Opština Negotin će i u narednom periodu podržavati inicijative Saveta mesnih zajednica koje su usmerene ka njihovom unapređenju i razvoju – kaže Aleksandra Veličković, pomoćnica predsednika Opštine Negotin i podseća da su u ovom selu ove godine, sredstvima iz opštinskog budžeta, kupljene i montirane pumpe za vodovod, vredne 180.000 dinara.

 U okviru programa presvlačenja i asfaltiranja ulica i lokalnih puteva na teritoriji radilo se i na 800 metara dugoj deonici u Šarkamenu. Vrednost tih radova koje je realizovalo zaječarsko Preduzeće za puteve iznosila je šest miliona dinara. Nadležni ističu da bi u narednom periodu mogao da bude asfaltiran i put koji vodi do kasnoantičkog lokaliteta “Vrelo” na četiri i po kilometara od Šarkamena.

U predhodnom periodu presvučena je i deonica od 480 metara u Jasenici, glavne ulice u Miloševu u dužini od 500 metara, rehabilitovane su najugroženije deonice u Dušanovcu, Vidrovcu, Rogljevu, Kovilovu, Rajcu i Aleksandrovcu, put do Poljoprivredne škole na Bukovu u dužini od 460 metara, kao i put od Negotina prema Dupljanu, dužine od 1.530 metara.

Radno je bilo i u Aleksandrovcu, za koji je opredeljeno četiri miliona dinara za krpljenje rupa i sanaciju puteva. U ovom selu intenzivno se radi i na pravoslavnom hramu, za čiju rekonstrukciju lane iz opštinskog budžeta potrošeno preko dva miliona dinara.

  U Čubri se uz most, koji je tokom poplava pre dve godine bio oštećen i u čiju se obnovu ulaže osam miliona dinara, aktivno radi i na uređenju tamošnjeg doma kulture. Radovi vredni pola miliona dinara predviđaju kompletnu sanaciju kuhinje i prilaza Domu.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Gradsko smetlište pored puta  Kladovo – Negotin zbog nekotrolisanog odlaganja raznog otpada godinama je donosilo  nevolje meštanima naselja Milutinovac, ali  i vozačima  jer je ta deonica veoma često bila obavijena gustim dimom pošto su NN lica nekontrolisano palila vatru preturajući po smeću.

Više od tri decenije stanovnici Milutinovca obraćali su se raznim institucijama i ukazivali  na veliku gomilu đubreta I neprijatan miris koji se širio iznad njihovog sela ali su svi apeli bili bezuspešni. Kada su izgubili svaku nadu, rešenje je stiglo dolaskom nove vlasti  jer su nadležni preduzeli niz konkretnih mera.

– Uz malo dobre volje ogradili smo taj proctor. Postavili smo  rampu pored koje u kućici dežura lice zaduženo za propuštanje vozila JP ” Komunalac” koja tu prazne smeće iz kontejnera i kanti za đubre iz domaćinstava. To je prvi korak, a narednih dana nastavićemo da taj prostor u potpunosti privedemo nameni bez štetnih uticaja na okolinu-kazao je Radisav Čučulanović, predsednik opštine Kladovo.

 Iz opštinske inspekcije za zaštitu životne sredine podsećaju na pravila koja se odnose na odlaganje smeća i drugog komunalnog otpada i šuta.

 – U gradskim zonama smeće se odlaže u namenske kante, dok se taj problem u 22 naselja rešava lagerovanjem smeća u metalne kontejnere sa točkovima koji se redovno prazne.To je privremeno rešenje jer će problem odlaganja komunalnog otpada biće prevaziđen  izgradnjom regionalne deponije u naselju Halovo kod Zaječara. Kada bude završena regionalna deponija ” Halovo” jedna od šest transfer stanica biće otovrena i u Kladovu. Dotle sledi novo podsećanje da je zabranjeno lagerovanje komunalnog otpada i šuta na gradskom smetlištu.Nepoštovanje te odluke biće zakonski sankcionisano- kazao je Zvezdan Stefanović opštinski inspektor za zaštitu životne sredine.

Na punktu u Kladovu obavljena je raspodela stočne hrane koju je lokalna samouprava , u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO, obezbedila  za domaćinstva pogođena elementarnim nepogodama. Donacija sadrži ukupno 42,8 tona  hrane za krave, kokoške i svinje  kao pomoć ugroženim gazdinstvima   i  raspoređena  je u domaćinstva koja su se opredelila za taj od ukupno 23 paketa. Ključkim domaćinima  koji se bave stočarstvom, a čija su se gazdinstva našla na udaru elementarnih nepogoda deo štete je namiren sa po 320 kilograma stočne hrane.

-Želimo da se zahvalimo EU koja je prepoznala naše teškoće  i delimično ih je ublažila konkretnim donacijama .Ostali paketi biće prosleđeni krajnjim korisnicima utvrđenom dinamikom.Naredni korak biće podela pumpi za navodnjavanje- naglasio je Dragan Novaković zamenik  predsednika opštine Kladovo.

Raspodela stočne hrane je  treća faza,pomoći poljoprivrednicima u kladovskom kraju jer je proletos podeljen semenski materijal, a nedavno su pomoć dobili proizvođači meda kojima je donirana 91 košnica.

– To je izuzetno važna podrška za sve stočare koji su pretrpeli štetu tokom elementarnih nepogoda. Pomoć su dobila sva prijavljena domaćinstva bez obzira da li su ili nisu  upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava .Isporučeno je ukupno 7,8 tona hrane za krave,14 tona za kokoške  i 21 tone za prsiće.- kazala je Gordana Gramić rukovodilac Odeljenja za privredu.

Od 11. do 16. juna grupa od 38 planinara i planinarki iz Timočke krajine realizovala je pohod na vrhove Olimpa u Grčkoj. Zajedno sa kolegama iz Negotina, Kladova, Boljevca, Zlota i Zaječara, u akciji su učestvovala i trojica članova knjaževačkog Planinarskog društva “Babin zub” – Dalibor Nikolić, Ivan Crepajac i Darko Miletić. Akciju je organizovalo Planinarsko sportsko društvo “Ljuba Nešić” iz Zaječara.

Znatno ranije nego prethodnih godina u opštini Kladovo  na imanju Nikole Verbunkića u Rtkovu je počela  žetvena kampanja  ozimog ječma, sorte PKB ” Pivan”. Vredni domaćin koji obrađuje oko 400 hektara oranica tom kulturom  posejao je 15 hektara. Prosečni prinosi kreću se  od 3 do 3,5 tone  po hektaru , zrno je dobrog kvaliteta, vlažnosti oko 14 odsto.

– Reč je o sorti koja ima ubrzano zrenje i to je jedan od razloga za raniji početak žetve koja je krenula 4. juna..S obzirom na zadovoljavajuću vlažnost stvoreni su uslovi da se  rod skladišti u ambarima. Ukoliko se nastavi trend  sunčanog vremena za 15 dana mogla bi da krene i žetva ovogodišnjeg roda pšenice -smatra Verbunkić.

Dragan Dajesković posao kombajnera obavlja više od deset godina i kako kaže ne pamti da je tako rano ušao u žitna polja.

– Nikada pre kraja juna nije počela žetvena kampanja, ali me to ne zabrinjava s obzirom da se očekuju dobri prinosi. Žito je dobro rodilo sada mu je potrebno sunce da bi se stvorili uslovi za početak žetve- govori Dajesković dok briše znoj sa lica.

Ratari u Ključu su očigledno zadovoljni prinosima ali još uvek nisu sigurni da će to biti dovoljno da “pokriju”troškove do sada najskuplje setve koju  su sami finansirali.

– Otkupna cena hlebnog zrna je kao i uvek na početku žetve velika nepoznanica. Obećana pomoć države je i ovog puta izostala, letina mora da se skloni na sigurno, a tržne viškove predaćemo kada se za to stvore uslovi- ističe Nikola Verbunkić koji pod pšenicom ima oko 200 hektara plodnih oranica.

Brojnim aktivnostima na Staroj planini je označen početak letnje sezone. U subotu, 11. juna, organizovan je uspon džipovima na Midžor, a posebna atrakcija bilo je sletanje helikoptera na mobilni heliodrom postavljen na plato pored hotela na Jabučkom ravništu. Posetioci Stare planine od nedelje mogu da uživaju i u panoramskoj vožnji gondolom.

U Javnom preduzeću Stara planina ističu da je nedavno završena zimska sezona bila izuzetno uspešna, tako da na osnovu tih rezultata kažu da su s razlogom optimisti pred letnju sezonu.

– Ono što možemo da ponudimo je planinarenje, lov, ribolov, šetnje prelepom prirodom, mir i tišina. Hotel je prevashodno orijentisan na goste koje čine porodice sa malom decom, tako da je praktično sve stavljeno u funkciju mališana. Već sada mogu da kažem da imamo najave o popunjenosti tokom letnje sezone od oko 60 odsto,  što je za 10 procenata više nego prošle godine – kaže Vladimir Simović, direktor JP Stara planina.

Za letnju sezonu spremni su i u Ski centru Stara planina.

– Stavljamo u funkciju gondolu, prvu u Srbiji. Svi posetioci planine kao i gosti hotela moći će tokom vikenda da uživaju u panoramskoj vožnji i razgledanju gondolom – ističe Vladan Tošić, direktor Ski centra Stara planina.

Tokom vikenda organizovane su brojne prezentacije u hotelu Stara planina. U subotu je organizovan of roud karavan i uspon terenskim vozilima na Midžor.  Posebna atrakcija bilo je sletanje helikoptera na mobilni heliodrom postavljen na plato pored hotela na Jabučkom ravništu.

Tehnička škola u Knjaževcu, u kojoj postoji odeljenje za obrazovanje turističkih tehničara, organizovala je  tribinu na kojoj je bilo reči o omladinskom turizmu.

Učenici škole govorili su o tome šta  Knjaževac može da ponudi mladim turistima, o problemima sa kojima se mladi  susreću i kako ih rešiti.

– Knjaževac ima mnogo toga da ponudi mladim turistima, posebno ekskurzijama, ili onima koji žele da organizuju rekreativnu nastavu u našoj opštini, ali takvih posetilaca je veoma malo. Zbog toga smo organizovali ovu tribinu jer smo želeli da predstavimo šta je to mladima zanimljivo u Knjaževcu – kaže direktorka škole Ljiljana Žikić.

Učenici Tehničke škole su sa svojom studijom slučaja ”Razvoj omladinskog turizma u Srbiji” učestvovali u finalnom takmičenju na nivou države, koje je u aprilu održano na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Tim Tehničke ostvario je sjajan uspeh, osvajanjem četvrtog mesta u konkurenciji 25 škola.

Prezentacija razvoja omladinskog turizma u Knjaževcu bila je deo aktivnosti u sklopu obeležavanja 85. rođendana Tehničke škole.

Fondacija za lokalni ekonomski razvoj opštine Majdanpek obavestila je registrovana poljoprivredna gazdinstva, da je Opština, u okviru Programa mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u 2016.godini,  raspisala Konkurs za realizaciju Programa mera investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava i to za  nabavku kvalitetnih priplodnih junica mlečnih rasa ili simentalskog govečeta, nabavku kvalitetnih goveda,ovaca, koza i svinja tovnih rasa, zatim, nabavku novih pčelinjih društava, nabavku opreme za pčelarstvo, kao i  nabavku nove opreme, ali i za nabavku polovne opreme ne starije od pet godina od ovlašćenih prodavaca.

Iznos podsticaja po korisniku je do 30 odsto od ekonomske vrednosti za nabavku maksimalno tri grla goveda i povraćaj sredstava je maksimalno 80.000 dinara po grlu, dok je za nabavku sitne stoke maksimalan iznos  8.000 dinara, a maksimalan broj grla je 10 ovaca, pet koza i 10 svinja.

Za pčelare podsticaj je do polovine ukupne nabavne vrednosti bez PDV-a, a maksimalno 50.000 dinara. Za nabavljenu novu opremu odobrava se najviše do 50 odsto, odnosno, maksimalno  100.000 dinara,  dok je za polovnu opremu maksimalan iznos 50.000 dinara.

Pravo podnošenja zahteva imaju registrovana  poljoprivredna  gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju koja ispunjavaju opšte i specifične kriterijume, a sredstva će biti dodeljena samo za jedan zahtev za predviđene mere Konkursom. Propisani obrazac zahteva može da se preuzme u kancelarijama Fondacije za lokalni ekonomski razvoj opštine, u Majdanpeku i Donjem Milanovcu kojoj se podnose i zahtevi, uz prateću dokumentaciju, a  rok je  do kraja oktobra.

Sa pojavom prvih sunčanih dana u Sokobanju pristižu i prvi turisti. Ovdašnja Organizacija za turizam i kulturu upravo u ovom periodu kreće sa pripremom brojnih manifestacija i akcija za sve one koji posećuju Sokobanju. Jedna od akcija pod nazivom “Biramo najbolje” koje ova ustanova organizuje ima za cilj unapređenje saradnje sa nosiocima turističke ponude, podizanje nivoa kvaliteta turističkih i ugostiteljskih usluga kao i motivisanje organizacija i pojedinaca. U okviru ove akcije komisija, koju formira Organizacija za turizam i kulturu, bira najbolje i najuspešnije u sedam kategorija.

Prema rečima Vesne Krstić, stručnog saradnika Organizacije za turizam i kulturu, ove godine kategorije su malo izmenjene u odnosu na predhodne godine tako da će komisija birati: najbolju turističku agenciju, najboljeg stanodavca, najbolji restoran, najboljeg ugostiteljskog-turističkog radnika , najlepše dvorište, udruženje ili pojedinac koji daje doprinos razvoju turizma i najboljeg gosta.

Svi punoletni građani opštine Sokobanja kao i turisti mogu do petog u mesecu da daju svoje predloge a proglašenje najboljih je 15. u mesecu za predhodni mesec. Akcija traje od juna do septembra a komisija po završetku bira najbolje za celu godinu u svakoj od sedam kategorija. Najuspešniji kao nagradu dobijaju studijsko putovanje.