U jeku leta i užurbanog rudarskog ritma koji ovih dana oblikuju život rudnika Čukaru Peki, privučena mirisima cveća iz obližnjeg parka i nežnim tonovima muzike Ričarda Klajdermana koji dopiru iz muzičke fontane ispred Upravne zgrade kompanije Serbia Zijin Mining, na reflektor iznad parka, danas je sletela – bela roda.
Sletela je na svoju osmatračnicu, pravo u srce rudnika Čukaru Peki, da prouči i sazna šta se u njemu dešava. Došla je tiho, kao putnik namernik na dugom letu, koji je odabrao park rudnika Čukaru Peki da zastane, da se odmori, da oslušne, osmotri svet ljudi, mašina i pokreta.
Možda iz radoznalosti.
Možda iz poverenja.
Možda kao vesnik nečeg novog i lepog.
Simbol rađanja, života i ravnoteže.
Dokaz da i tamo gde se stvara – priroda može da diše.
Ako odluči da ostane, zaposlenima u rudniku Čukaru Peki biće čast da je zovu svojom komšinicom.
U svetu koji teži balansu, ova lepa scena iz rudnika Čukaru Peki poručuje da tamo gde se gradi pažljivo i s ljubavlju – priroda zna da uzvrati poverenjem.
KOMENTARI