Category: DRUŠTVO

STAN ZA PORODICU ZORANOVIĆ

Zahvaljujući podršci lokalne samouprave i razumevanju porodice  Šarić, koja je rešila  svoj stambeni status ,Lorena Zoranović samohrana majka troje dece koja su ostala bez oca  dobila je krov nad glavom.Ona i mališani su sada smešteni u zgradi u naselju Pesak u stambenoj jedinici površine 36 kvadrata.

– Gubitkom supruga i oca ostali smo gotovo na ulici, bez stana i redovnih primanja. Na našu sreću naišli smo na razumevanje ljudi dobre volje i čelnika lokalne zajednice koji su prepoznali našu nevolju i učinili su nam život podnošlivijim.Moja deca sada imaju svoju sobu, kupatilo i dom pun topline – sa suzama u očima govori Lorena Zoranović .

Predstavnici lokalne zajednice,Komesarijata za izbeglice i Centra za Socijalni rad, pronašli su rešenje za četvoročlanu porodicu koja se oslobodila podstanarskog života.

– U vremenima teškim svaka pomoć je dragocena, shvatili smo težinu problema i uspeli smo da udomimo majku sa troje dece. Doprinos tome dala je i porodica Šarić koja se iselila iz stana u novu kuću i time stvorila uslove da pomognemo samohranoj majci-istakao je Jovan Stingić načelnik Opštinske uprave.

Lokalna samouprava nastoji da pomogne svim porodicama koje žive na rubu egzistencije.

-Naša je moralna obaveza bila da sklonimo decu sa ulice, nakon tragedije koja ih je zadesila .Nastojimo da pomognemo svima  tako da  će uskoro  krov nad glavom dobiti i majka sa tri kćeri koja se bori za život teško bolesne najmlađe devojčice Gordane (2) .Iako su naše mogućnosti limitirane uspevamo da rešimo status naših socijalno najugroženijih sugrađana – dodao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Zgrada u naselju „Pesak “ sa 15 stambenih jedinica predata je na upotrebu septembra 2011. godine.Radove je finansirao Biro za populaciju , izbeglice i migracije SAD, radove je sproveo  Danski savet za izbeglice, uz podršku Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Vlasnik zgrade je opština Kladovo, a korisnik Centar za socijalni rad. U njoj sada živi i Lorena Zoranović sa troje mališana kojima je  novom stanu Vaskršnje praznike prigodnim poklonima čestitala  Kompanija „Tekijanka“, koja je uz četvoročlanu porodicu stala od onog momenta kada su ostali bez supruga i oca.

POMOĆ POPLAVLJENIMA

Ovdašnjim poljoprivrednicima čija su domaćinstva stradala u poplavama pre dve godine, kao i onima kojima su led i mraz oštetili zasade uručena je pomoć Evropske unije, koja u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i lokalnim samoupravama, ovu akciju organizuje već dve godine.

-Prikupljanje prijava je otpočelo krajem prethodne godine, kada su se poljoprivredni proizvođači opredeljivali za jedan od 23 ponuđena paketa pomoći. Paketi pomoći su bili različiti, od semena za setvu, sadnica voćaka, koncentrovane stočne hrane, pa do različite opreme, kao što su na primer oprema za navodnjavanje, plastenike, oprema za mužu, košnice i drugo.  U okviru ove pomoći krajem prošle godine objavljen je poziv svim proizvođačima opštine Negotin koji su imali štete u poljoprivredi od poplava 2014. godine i drugih elementarnih nepogoda, tačnije „ledoloma“, koji su bili prisutni u nekoliko sela opštine Negotin,  da popune Prijavne formulare radi ostvarivanja prava na pomoć – kaže diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Dejan Stefanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin, inače član Opštinskog veća.

U opštini Negotin pomoć je dobilo 141 gazdinstvo iz 21 krajinskog sela. Njima je distribuirano ukupno 56.400 kilograma NPK đubriva, 194 džaka kukuruza, 680 kilograma semena lucerke i 200 kilograma semena deteline.

Poljoprivrednici su dobijali jedan od tri paketa koji su obuhvatali po 400 kilograma đubriva, a u zavisnosti od toga koja je kultura stradala po dva džaka kukuruza, ili po 20 kilograma deteline ili lucerke. Paket kukuruza i đubriva je dobilo 97 poljoprivrednika, paket lucerke i đubriva 34, a paket deteline i đubriva 10 poljoprivrednika.

-Za pomoć se prijavilo 315 gazdinstava iz Negotina i 28 sela opštine i ona je svima odobrena. Sada ju je dobilo 141 gazdinstvo i time je završena samo prva faza pomoći koju će poljoprivrednici dobiti tokom 2016.godine.  Narednu raspodelu paketa pomoći očekujemo u maju, kada je najavljena isporuka stočne hrane. Tokom leta biće isporučeni paketi opreme, a pakete semena za jesenju setvu i voćnih sadnica poljoprivrednici će dobiti u jesen pred setvu pšenice odnosno sadnju voćaka– dodaje Stefanović.

 

AGROTURIZAM I ZDRAVA HRANA

Bogato kulturno nasleđe Negotinske Krajine, od praistorijskog doba, preko ostataka Rima, do srednjeg veka i spomenika iz novije istorije, uz brojne kulturne, etno i muzičke manifestacije, načinile su ovaj kraj jednim od najatraktivnijih turističkih destinacija u oblasti kulturnog turizma Istočne Srbije. Uz to i činjenica da je ovo područje i bogomdano za uzgoj grožđa, pšenice, ali i drugih kultura, da neka od njenih područja poput Vratne, Rogljeva i Rajca predstavljaju i prave oaze netaknute prirode, dodatna su atrakcija turistima iz cele Srbije.

-Sa aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine, može se reći, da je turizam životno zavistan od poljoprivrede, mada, s druge strane, direktno ili indirektno podstiče razvoj poljoprivrede. Agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja, zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini, kroz integralni razvoj poljoprivrede, uvažavajući aspekte održivosti – ističe dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin.

Ako se posmatra sa stanovišta prirodnih potencijala, opština Negotin sa velikim oblastima pod šumom, bogatom florom i faunom, pruža i izuzetne prirodne mogućnosti za izvoz specifičnih ekoloških proizvoda kao i za razvoj lovnog, izletničkog, planinskog i svih ostalih vidova turizma koji u sebi sadrže i primenu ekoloških principa.

-Pre svega, agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane i njen plasman na tržištu. Poljoprivredne delatnosti u ovom kontekstu nisu povezane  samo sa obradom zemlje i proizvodnjom hrane, nego i sa upravljanjem životnom sredinom, kao i pružanjem usluga lokalnoj zajednici i čitavom društvu, što sve doprinosi racionalnijem korišćenju prirodnih potencijala, suzbijanju prekomerne koncentracije privrede u gradovima, zaustavljanju negativnih migracionih kretanja i oživljavanju i razvoju sela – dodaje Petkanićeva.

Uz veću proizvodnju i veći plasman poljoprivrednih proizvoda stiču se uslovi i za većom zaradom, novim radnim mestima, ali se, a što je i primarni cilj, seoskog turizma, zaustavlja migracija stanovništva zbog nedostatka posla. Time, kažu stručnjaci, selo se podmlađuje, podstiče se prirodni priraštaj stanovništva, štiti i valorizuju kulturno istorijske vrednosti.

-Suština ponude u ruralnim područjima jeste boravak u renoviranim seoskim kućama u tradicionalnom stilu sa mogućnošću samostalnog spremanja hrane, upoznavanje tradicionalnih kulturnih vrednosti i običaja i sve to u ekološki zdravoj sredini. Smeštaj i ishrana turista na ovaj način, mnogo su atraktivniji, ekonomski jevtiniji i istovremeno zdraviji od uobičajenog hotelskog smeštaja i ishrane – zaključuje Zorica Petkanić i objašnjava da se poseban značaj agroturizma i njegova prednost vidi upravo u činjenici da je funkcionalan svih 365 dana u godini.

Proizvodnja kvalitetnog žita, voća i povrća je takođe  veoma razvijena u opštini Negotin tako da je višak ovih proizvoda  baza za izvozne projekte  u oblasti proizvodnje zdrave hrane,  ali i dopuna u sve razvijenijoj ponudi u okviru seoskog turizma. Turistima iz cele Srbije, ali i sve češćim svetskim putnicima ponuđen je kvalitetan smeštaj u brojnim domaćinstvima ne samo u Negotinu, već i u Rogljevu, Rajcu, Čubri, Kovilovu, Radujevcu, Karbulovu i na Kusjaku, u kojima gost može da oseti taj poseban šarm u dih tradicionalnog seoskog života na ovim prostorima.

 

BUDUJKIĆ:NAŠ JE INTERES BOLJI ŽIVOT SVIH GRAĐANA

U prisustvu zvanica, gostiju i meštana himnom Bože pravde u kogresnoj sali HE „Đerdap 1“ počela je svečana Akademija povodom  26. aprila Dana opštine Kladovo. Hroničari su zabeležili da je pre 149 godina  tog dana, 1867. godine  turska vlast  predala ključeve  tvrdjave “Fetislam ” , artiljerijskom kapetanu Milutinu Jovanoviću.

-To je urađeno bez borbe na bojnom polju, jer je pobedila tadašnja srpska diplomatija.  Istoričari tvrde da od tog dana počinje stvaranje moderne Srpske države – naglasio dr Dragan Budujkić   predsednik opštine Kladovo koji je pre toga sa  saradnicima položio cveće na spomen obeležje na ulazu u srednjovekovnu tvrđavu.

Prvi čovek te podunavske opštine podsetio je na rezultate koji su ostavreni u prethodnom periodu.

– Odgovor na pitanje kako smo i šta radili, dali su građani opštine Kladovo koji su na lokalnim izborima apsolutnu podršku dali listi SNS „Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje“. Hvala im  što su nam ukazali poverenje, ali i nametnuli obavezu više da radimo u interesu svih građana. U periodu za nama predali smo na upotrebu montažne kuće izbeglim i raseljenim licima i zatvorili  kolektivni centar Karataš ,ali smo udomili i četiri socijalno najugroženije porodice sa lokala, otvorili smo HISPA centar, uz podršku EPS-a Zdravstvenom centru smo obezbedili hiperbaričnu komoru. Posle godinu dana kopanjem dva nova bunara rešili smo  problem vodosnabdevanja u naseljima Rtkovo i Korbovo, a uskoro će vodu u kojoj nema povećane koncentracije nitrata piti i meštani Male i Velike Vrbice poručio je dr Budujkić.

On je naglasio i da su sanirani atarski i seoski putevi.

– Asfaltirali smo desetak kilometara ulica u gradu i selima, završena je prva faza radova na izgradnji kanalizacije u Rtkovu, Korbovu i Velikoj Vrbici ,taj problem rešavamo i u Velesnici ,poboljšali smo horizontalnu i vertikalnu signalizaciju na ulicama u gradu i selima.Posle 30 godina Kladovo je ponovo dobilo pristanište zahvaljujući podršci resornog ministarstva. Rešavali smo socijalne i druge probleme kojih nije malo, ali nema predaje jer je naša vizija da meštanima opštine Kladovo obezbedimo bolji život. Kad to uspemo zaustavićemo migracije iz sela i uz podršku subvencija iz Fonda za poljoprivredu doprinećemo afirmaciji jednog od tri zamajca razvoja .Opština Kladovo  raspolaže nemerljivim kulturno-arheološkim bogatstvom koje podstiče razvoj turizma, a naša snaga mora biti  i preduzetništvo- istakao je dr Budujkić.

Zamajac razvoja opštine Kladovo može biti i prekogranična saradnja, a to je aktuelna vlast u Kladovu prepoznala i načinila je prvi korak.

-Sa 17 projekata prekogranične saradnje  konkurisali  smo za IPA pristupna sredstva iz Fondova EU,otvoreni smo za sve investitore i naše ljude iz dijaspore koji su spremni da ulažu u rodni kraj. Kvalitetnije zdravstvo i školstvo, razvoj malih i srednjih preduzeća, kvalitetan društveni život  doprineće boljim uslovima življenja  u našem kraju. Moj utisak je da smo najteže prošli ,ali ni  u periodu pred nama neće biti lako i zato se ne smemo uspavati na lovorikama pobede.Naprotiv  svi moramo da zasučemo rukave , jer samo tako  se možemo  izboriti za bolju i lepšu budućnost naše dece i svih građana opštine Kladovo, jer svi zajedno to zaslužujemo. Uz Vašu podršku možemo sve- zaključio je dr Budujkić.

Uz brojne goste iz Borskog okruga svečanoj sednici su prisustvovali Lazar Mirkić ambasador BiH u Srbiji i Slaviša Mišković načelnik opštine Višegrad.Ove godine izostala su priznanja  zaslužnim  građanima jer će novčani deo  Godišnjih nagrada biti uplaćen u humanitarne svrhe.

 

FOND ZA POLJOPRIVREDNIKE

Švajcarska agencija za razvoj SDS i opština Knjaževac formiraće zajednički fond od 15 miliona dinara iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice koje bi se vraćale u robi na rok od pet godina.

Usvajanjem memoranduma o razumevanju i ugovora na sednici Opštinskog veća, praktično je  počela realizacija projekta lokalne samouprave i Švajcarske agencije za razvoj SDC. Detalje ovih dokumenata većnicima je obrazložio Saša Petrović, pomoćnik predsednika opštine.

– Čitav koncept je stvaranje jednog obrtnog fonda, mada on ne funkcioniše u doslovnom smislu kao fond, gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju pozajmice u nešto većem iznosu, koje će biti beskamatne i koje će poljoprivrednici za pet godina moći da vraćaju kroz svoje proizvode preko izabranog otkupljivača. Ovo je još jedna u nizu mera podrške poljoprivredi i prevashodno je namenjena poljoprivrednicima koji imaju potrebu za nešto većim ulaganjem u svoju proizvodnju, a koju ne mogu sami da iznesu – rekao je Saša Petrović.

Inicijalni iznos sredstava budućeg fonda biće 15 miliona dinara, po sedam i po miliona obezbediće opština Knjaževac i Švajcarska agencija SDC.

– Okvirni iznosi, po jednoj pozajmici, kretaće se između 150.000 i 700.000 dinara, u zavisnosti od toga ko koliko bude tražio, odnosno koliko mu sredstava bude odobreno. Već od naredne godine petina sredstava vraća se u fond, tako da smo obezbedili i održivost ove ideje na koju smo veoma ponosni – ističe  Petrović.

Ugovor su potpisali opština, Agencija za razvoj i Regionalna agencije VEEDA, a sledi i  izbor otkupljivača i raspisivanje konkursa.

 

 

PREDNOSTI DALJINSKE REGULACIJE

Tokom zime iz kotlarnica u Kladovu i Brzoj Palanci, Javno preduzeće “ Jedinstvo “ zagrevalo je 140.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Za rad toplana utrošeno je 1400 tona mazuta i blizu 800 tona kolubarskog uglja. Iako je sezona završena, zaposleni u toplanama Jedinstva biće pripravni do 4. maja i u zavisnosti od dnevnih temperatura,  aktiviraće rad postrojenja.   U „Jedinstvu “ ističu da su ostvarene znatne uštede kada je reč o utrošku energenata i dodaju da protekle zime nije bilo havarijskih isključenja zbog procurivanja toplovoda.

– Zahvaljujući inovacijama i rekonstrukcijama toplovoda i automatizaciji ostvarene su uštede , jer smo umesto 1650 tona koliko su potrebe bile minule , ove grejne sezone potrošili  250 tona manje tog energenta. Od 2005. godine primenjujemo merenje isporučene toplotne energije jer 95 odsto zgrada  poseduje merače toplotne energije, na osnovu čijeg očitavanja  se vrši raspodela troškova na svakog korisnika. Kako u sistemu imamo i automatsku regulaciju u podstanicama   koje su snabdevene kalorimetrima  i daljinske komande, u potpunosti je pokriven sistem daljinske regulacije  – kazao je Zoran Petrović direktor JP “ Jedinstvo „.

On ističe da su potrošači motivisani da se racionalno ponašaju jer mogu da  ostvare uštede toplotne energije, jer račune plaćaju po utrošku .

– Najvažnija ušteda je postignuta u proizvodnji i efikasnoj konverziji toplotne mogućnosti goriva u energiju vrele vode.Ušteda je postignuta savremenom tehnologijom, ali i racionalnim ponašanjem korisnika daljinskog grejanja- zadovoljan je Petrović.

Javni poziv „ZAVARIVAČ“ a.d. Vranje

REKONSTRUKCIJA VODOVODA

Stanovnici Balanovca, svojim angažovanjem i uz podršku lokalne samouprave, počeli su nedavno, izgradnju vodovoda, koji će trajno rešiti vodosnabdevanje još pedesetak domaćinstava, koja do sada nisu imala snabdevanje vodom.

Kada radovi na vodovodnoj mreži budu za nekoliko dana okončani, svi stanovnici Balanovca imaće zdravu pijaću vodu. Rekonstrukcija vodovoda rezultat je dogovora mesne zajednice i opštine Knjaževac, kaže Nadica Veljković, predsednica mesne zajednice u Balanovcu.

– Ovo nam puno znači. Obnavljamo mrežu seoskog vodovoda  posle 50 godina i svako domaćinstvo imaće vode koliko im treba. Dogovorili smo se sa Opštinom, sa “Razvojem“, koji vrši nadzor. Svi su nam izašli u susret – kaže Veljkovićeva.

Predsednika knjaževačke opštine Milana Đokića raduje što je još jedno selo pokazalo inicijativu da se udruži na poslovima koji su od opšteg interesa.

– U Balanovcu čak pedesetak kuća nije imalo snabdevanje vodom, jer je sistem pravljen jako davno i počeo je da propada. Na inicijativu mesne zajednice, odobrili smo sredstva za nabavku cevi. Meštani su se sami organizovali, svojim radom participiraju u izgradnji dela vodovoda i na taj način smo smanjili troškove za dve trećine. Raduje me da još jedno selo svojom inicijativom i samoorganizacijom dolazi do dobrih rezultata uz finansijsku pomoć lokalne samouprave – ističe Đokić.

Opština Knjaževac trudila se u protekle četiri godine da sredstvima budžeta pomogne što veći broj stanovnika, što i jeste osnovna uloga jedne lokalne samouprave, dodao je, Đokić, obilazeći radove u Balanovcu.

 

BEZ PUTEVA NEMA TURIZMA

Dosadašnja ulaganja, pre svega u skijašku infrastrukturu, a zatim i u smeštajne kapacitete, učinila su da Stara planina zauzme značajno mesto na mapi srpskog turizma. Za dalji razvoj ove turističke destinacije biće najvažnija izgradnja nove i uređenje postojeće putne infrastrukture, zajednička je ocena predsednika opština Pirot i Knjaževac, Vladana Vasića i Milana Đokića.

Nedavnom potpisivanju sporazuma o izgradnji “Kuće skijanja” na Staroj planini, pored državnih zvaničnika, prisustvovali su i predsednici opština Knjaževac i Pirot. Čelni ljudi tih lokalnih samouprava složili su se u oceni da je dalje ulaganje, pre svega u putnu infrastrukturu, od izuzetne važnosti za obe opštine.

-Turizam je velika razvojna šansa ovog dela Srbije i ako država nastavi da razvija infrastrukturu sigurno će to biti podstrek i za opštine na jugoistoku Srbije, pre svega za Knjaževac i Pirot, da mi nastavimo razvoj svoje infrastrukture, svojih turističkih potencijala, a turizam je grana koja razvija mnoge druge grane i time donosi dosta novca u naše gradove – izjavio je Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot.

Projekat razvoja Stare planine prevazilazi finansijske kapacitete bilo koje opštine pojedinačno i predstavlja projekat od nacionalnog značaja.

– Ovaj projekat ne može se posmatrati autistično, sa pozicije opštine Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad ili Bela Palanka. Projekat treba sagledati kompleksno. Putna infrastruktura ka planini mora da bude izgrađena sa svih pravaca, a neophodan je i put koji će Staru planinu približiti i niškom aerodromu i Koridoru 10. To je nešto što će Staru planinu opremiti dobrim saobraćajnicama i tako učiniti ovu turističku destinaciju izuzetno poželjnom kako domaćim, tako i stranim turistima – rekao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Potpisivanje sporazuma o izgradnji “Kuće skijanja” jasan je signal države da nastavlja ulaganja u razvoj turističkih potencijala Stare planine, a predsednici opština Pirot i Knjaževac očekuju da će u najskorije vreme biti nastavljeni radovi na uređenju putne infrastrukture.

USKORO SASTANAK SA UČESNICIMA KOMASACIJE

Jedna od poslednjih sednica Skupštine opštine Knjaževac u ovom sazivu, koaj je održana marta ove godine,  protekla je u znaku polemike o (ne)uspešnoj komasaciji u Vlaškom Polju. Tako su se temi, kojom su se bavili krajem prošle godine, odbornici vratili na svom  42. zasedanju, ponovo u prisustvu i uz učešće meštana ovog sela.

Verovatno bi jedna od poslednjih sednica Skupštine opštine Knjaževac u ovom sazivu bila uglavnom rutinska, da se na njoj nije pojavila grupa meštana Vlaškog Polja, nezadovoljna komasacijom, baš kao što se to dogodilo i 28. decembra 2015. godine. Šef odborničke grupe SPS-PUPS Darko Živković predložio je da odbornici donesu odluku o prekidu započetog postupka komasacije u ovom selu.

– Predlažem da se dnevni red dopuni donošenjem odluke o prekidu započetog postupka komasacije u Vlaškom Polju. U tom postupku većina učesnika je ostala oštećena, na način da su u postupak komasacije ušli sa obradivim zemljištem, sa njivama, a sada su, na polovini postupka komasacije, u toj raspodeli, dobili neadekvatne površine, koje nisu ni blizu privedene nameni – kazao je Živković.

Iako smatra da je komasacija odličan način uređenja obradivog zemljišta, predsednik opštineMilanĐokić mišljenja je da treba poslušati glas poljoprivrednika.

– Lično nemam ništa protiv da se prekine komasacija u Vlaškom Polju, čak sam i za to. Knjaževac je potpisao sporazum sa nemačkim GIZ-om, koji je ovde na osnovu sporazuma sa Vladom Srbije. Knjaževac je dao logističku podršku. Ukoliko su u Vlaškom Polju nezadovoljni komasacijom, slažem se da je prekinemo –kaže Đokić.

Kada je, nakon polemike i desetominutne pauze, ova tačka uvrštena u dnevni red, problem je pojasnio Boban Veljković, jedan od stanovnika Vlaškog Polja.

-U proces komasacije ušlo je 200 hektara zemljišta, a nezadovoljni su vlasnici 100 hektara. Ako sada prekinemo komasaciju, ipak te njive treba da dovedemo do stanja da mogu da se obrađuju- priča Veljković.

U diskusijama je preovladalo mišljenja da komasaciji ipak, treba dati još jednu šansu. Nakon skoro tri časa rasprave i dve pauze, postignut je dogovor svih odborničkih grupa i predstavnika Vlaškog Polja. Zaključeno je da se u roku od 15 dana u Vlaškom Polju organizuje sastanak sa svim učesnicima komasacije, uz prisustvo predsednika opštine, predstavnika GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede, kako bi se prevazišli postojeći problemi.

Na sednici Skupštine, znatno kraće nego o komasaciji, razgovaralo se o izveštajima o radu Muzeja, Crvenog krsta, Biblioteke, Centra za socijalni rad. Svi ovi, kao i izveštaji o radu Opštinske uprave, Opštinskog veća i predsednika opštine u minuloj godini usvojeni su većinom glasova.

 

HUMANOST NE POZNAJE GRANICE

Da humanost Kladovljana ne poznaje granice potvrdila je porodica Đorđa Paunovića  koja živi u Hilorodu u Danskoj, jer je za lečenje  Gordane Mitić ,dvogodišnje devojčice iz Kladova koja boluje od Dravetovog sindroma, donirala 2000 danskih kruna .Neposredno po dolasku iz Kraljevine Danske u rodnu Grabovicu , Đorđe je posetio Miladinku Točaković samohranu majku  i uručio joj pomoć.

– Kada smo saznali za nevolju male devojčice sin mi je dao obavezu da posetim njenu porodicu  i da donacijom damo  skroman doprinos u akciji koja je pokrenuta za njeno lečenje.Ganula nas je situacija u kojoj devojčica odrasta , ali i podrška predsednika opštine koji kao lekar nastoji da olakša tegobe tročlane porodice .Želim da mala Goca  ima lepo detinjstvo, da ozdravi i krene u školu sa svojim vršnjacima -kazao je Paunović.

U razgovoru sa Miladinkom Točaković , majkom bolesne devojčice i predsednikom opštine dr Draganom Budujkićem, Paunović je obećao da će po povratku u Kraljevinu Dansku pokrenuti akciju za osnivanje  „Fond za pomoć oboleloj deci u matici“.

– Uveren sam da će naši sunarodnici u Skandinaviji, ali i u drugim delovima Evrope prepoznati značaj tog fonda , jer će prikupljena sredstva biti usmerena  za lečenje bolesne dece, ali i za pomoć ugroženim porodicama u zavičaju kojih je iz dana u dan sve više- govori Paunović.

Ta ideja naišla je na odobravanje lokalne samopurave kojoj se svakodnevno obraćaju  meštani žrtve nevolje , bolesti i tranzicije .

-Gest porodice Paunović je garancija  da solidarnost naših sunarodnika iz dijaspore u prikupljanju pomoći za lečenje Gordane neće izostati. Mogućnosti lokalne samouprave  su limitirane, ali nećemo odustati i smatram da smo na dobrom putu kada je reč o nastojanju da se problem reši. Podrška ljudi iz belog sveta je  dragocena , a u to smo se uverili bezbroj puta do sada – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Miladinka Točaković sa tri kćeri živi kao podstanar i bori se da svojoj deci obezbedi bolji život.Uprkos teškoj situaciji koju dodatno komplikuje bolest najmlađe Gordane, samohranu  majku hrabri saznanje da one, ipak  nisu ostale same.

– Za naš problem nisu znale ni komšije iz ulice u kojoj živimo.Međutim kada se bolest pogoršala jer je  za samo devet dana Gordana  imala šest teških napada, obratili smo se za pomoć predsedniku opštine koji je nizom konretnih mera uspeo da nam delimično ublaže tegobe. Tada su se uključili mediji i ljudi dobre volje , situacija je krenula na bolje , a  to nam daje nadu da ćemo možemo pobediti bolest  jer sada više nismo same – sa suzama u očima govori Miladinka.

Akciju za pomoć maloj Gordani koja boluje od retkog oblika epilepsije  pokrenuli su Centar za humano  delovanje „Logotera“ i Asocijacija za razvoj Kladova  uz podršku ljudi dobre volje.

Oni su organizovali humanitarni koncert klasične gitare na kome je svirao Kladovljanin Danilo Milojković član Beogradskog gitarskog društva.

Prihod od 76.000 dinara uplaćen je na namenski žiro račun broj 205 – 900101920179014 kod Komercijalne banke.

 

SĂ FAĆE INSTITUTU DJE KULTURĂ VLAHILOR – OSNIVA SE ZAVOD ZA KULTURU VLAHA

            În fîršitu la luna făurarj în Požarevac  a fost sednica la Savjetu Vlahilor,unje sa vorbit  să să fakă Institutu dje kultură Vlahilor.Aša ćeva am aflat kum a făkut altje năcîj în Sîrbija.Kăncălarije dje aša ćeva ar să fije în Bor.Institutu dje kultură Vlahilor trăbuje să ajbje dje grižă să păstrjăza tot će je skris,adunat,će je al nostu Vlahilor(kîntjeće,portu,kărcîlji skrisă pje ljimba noastă,tot će tîlmăćim pje ljimba noastă ši pje altje ljimbje).Ku aša lukru poatje să să păstrjeză toată bogăcîja Vlahilor.

[fve]https://youtu.be/MjbJvcLZCOs[/fve]

La Savjetu Vlahilor în Požarevac sînt alješ ćinć inš karje sînt în Upravni odbor, ši ji ar trăbuja să sprimjaskă tot će je măj îndată să să registruje Institutu. Ku Institutu Vlahilor, ši noj Vlasi kăpătăm tot ka ši altje năcîj în država noastă Sîrbija, ši atunć putjem să păstrăm bogăcîja noastă.Aša a spus Dalibor Orsovanović djin Bor. Să poată să lukrje Institutu dje kultură Vlahilor multă ažutarje kăpătă dji la Savjetu  Vlahilor,lumja kare vrja să ažuturje ku banj, kărcîj kare să skrije pje ljimba noastă să lje pună la vinzarje. Ku Institutu dje kultură Vlahilor noj kăpătăm mult, kă Savjetu Vlahilor na putut  să kapjetje njićun ažutorj dji la dîrževurj djin Evropă,njić să lukrje la projekturj,a spus Miodrag Kokelić la Savjetu Vlahilor. Noj am văzut kum înăjintje mulc anj  a înćeput să lukrje la aša ćeva Rusini ši Slovaci în Vojvodina. Dje aja ji ši avut putjerje să păstrjăză  kultura ši identitetu lor, afost vorba lu Kokelić.

U nastavku sledi prevod teksta sa vlaškog na srpsko pismo. Prevod je autorizovan od strane predstavnika Vlaškog nacionalnog saveta.

Prevod na vlaški: UG ‘’Gergina’’, Negotin

Krajem februara u Požarevcu je održana sednica Nacionalnog saveta Vlaha na kojoj je usvojena odluka da se formira, po ugledu na druge manjinske zajednice u Srbiji,  Zavod za kulturu Vlaha, čije će sedište biti u Boru.  Osnovna delatnost ove institucije biće usmerena ka očuvanju kulturne baštine i tradicije Vlaha, ali i izdavanje knjiga, brošura, časopisa , periodičnih izdanja i  zvučnih zapisa.

-Osim ovih, moglo bi se reći glavnih aktivnosti, novoosnovani Zavod bavio bi se i istraživanjima tržišta i javnog mnjenja, prevodjenje i usluge tumača, kao i bibliotečka delatnost i arhiviranje ne samo dokumenata već i zvučnih zapisa, a time bi se otrgla od zaborava bogata kulturna baština Vlaha. Samo osnivanje zavoda se očekuje uskoro, jer na istoj sednici izabran je i Upravni odbor, koji ima pet članova, i njegov zadatak je da pripremi u što kraćem roku sva potrebna dokumenta, kako bi ova institucija dobila svoj pravni subjektivitet. Osnivanjem zavoda, inače, institucionalno, vlaška nacionalna manjina dobiće sve ono što druge , manjinske, nacionalne zajednice  već imaju, a mi ćemo ovim putem dobiti instituciju koja će se baviti očuvanjem naše kulture i tradicije – rekao je Dalibor Orsovanović, zamenik predsednika Nacionalnog saveta Vlaha.

Finansiranje rada samog Zavoda za kulturu Vlaha obavljao i se na više načina, posredstvom Nacionalnog saveta, zatim sam Zavod bi mogao da zaradjuje novac od prodaje štampanih publikacija, ali i od pružanja usluga trećim licima kao i od donacija.

-Osnivanje Zavoda za kulkturu Vlaha je bilo neophodno , jer sam Nacionalni savet, na primer, nema prava da aplicira  ni kod organa države Srbije, a ni kod ostalih, mislim pre svega na fondove Evropske unije ili drugih zemalja – kaže Miodrag Kokelić, član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i dodaje –  Nama je, pri donošenju jedne ovakve odluke na pameti bila odlična ideja koju su u život sproveli na primer Rusini ili još bolje je reći Slovaci u Vojvodini. Oni su ovu vrstu zavoda osnovali pre mnogo godina i na delu se vide rezultati šta su sve do sada postigli na očuvanjuu svoje kulturei materijalnog nasleđa – završava Kokelić.

PRERASPODELOM DO ZDRAVE PIJAĆE VODE

Sve lokalne samouprave , sa teritorije Timočke krajine , moraju zajednički delovati ka nadležnim republičkim institucijama koje se bave vodosnabdevanjem, kako bi kroz jedinstvene  projekte bio rešen višegodišnji problem snabdevanja  zdravom pijaćom vodom pojedinih sela  čiji  meštani i danas koriste vodu za piće iz neadekvatnih bunara ili sa izvorišta iz kojih voda za piće nije hemijski i bakteriološki ispravna,  rečeno je na sastanku predstavnika Saveta Borskog i Zaječarskog upravnog okruga koji je organizovala regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, RARIS.  Osim predstavnika oba okruga, sastanku su prisustvovali i predstavnici javnog preduzeća Srbija vode, Direkcije za vode kao i stručnjaci  instituta „ Jaroslav Černi „ , koji su , u saradnji sa RARIS-om, još pre godinu dana  počeli izradu sveobuhvatnog projekta koji će rešiti pomenuti problem.

– Evidentno je da na teritoriji Timočke krajine ima dovoljno pijaće vode, ali ona nije ravnomerno raspoređena. Znamo da je projekat Bogovina, čija je izgradnja prve faze već završena, a time je Bor rešio ovaj problem, od krucijalnog značaja za ceo region, ali za njegov završetak potrebno je mnogo para. Međutim, kada se sagledaju sve činjenice, na primer sve je manje stanovnika u Timočkoj krajini, zatim potrebe industrije,za koju znamo u kakvom je stanju, realnije je pravilno sagledati stanje i preraspodelom i nekom vrstom umrežavanja vodovodnih mreža, dovesti vodu do krajnjih potrošača, a to je upravo i cilj ovog projekta. Povezivanjem akumulacije Grlište i izvorišta u Knjaževcu možemo postići stabilno snabdevanje pijaćom vodom pet opština u regionu – rekao je Vladan Paunović, načelnik Zaječarskog upravnog odbora.

[fve]https://youtu.be/5jpfebra3ZM[/fve]

Realizacijom ovog projekta, spajanjem  vodovodnih mreža svih opština regiona u jedan sistem rešio bi se problem pijaće vode i za najudaljenija sela. Međutim, da bi se projekat realizovao potrebna su značajna materijalna sredstva i angažovanje svih lokalnih samouprava.

– Dovoljno je samo reći da postoje naseljena mesta bez izgrađenih sistema za vodosnabdevanje, da ljudi koriste nekontrolisanu vodu iz privatnih bunara, da se još koriste azbestne cevi, pa je zato neophodna revitalizacija sistema primarne i sekundarne mreže. Kada je reč o rešavanju ovih problema, moramo da pođemo od činjenice da mnogo toga zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava. Svako pojedinačno rešenje košta i po nekoliko miliona evra, što su značajna finansijska sredstva za svaku lokalnu samouoravu u regionu pa je neophodno da se ujedinimo i problem vodosnabdevanja rešimo – kaže Miroslav Knežević, načelnik Borskog upravnog okruga.

Za završetak vodosistema “Bogovina” koji je trebalo da reši  problem pijaće vode za sve stanovnike Timočke krajine nema para, a hoće li novi projekti to omogućiti ostaje da se vidi.

VODOSNABDEVANJE BORSKE OPŠTINE STABILNO

– Snabdevanje Bora zdravom pijaćom vodom na duže staze rešeno je završetkom prve faze vodosistema „ Bogovina“,iako se grad vodom snabdeva sa četiri izvorišta – kaže Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

– Za sada samo Bor finansira vodosistem „Bogovinu“ iz kojeg se vodom snabdeva i jedan deo Boljevca. Drugi osnivači za sada ne učestvuju, pa smo ih mi pozvali da održimo zajednički sastanak i da se dogovorimo šta ćemo dalje sa ovim projektom. Mi sa izvorišta „ Mrljiš „ vodu koristimo najviše do četiri sata  dnevno,  jer imamo dovoljne količine vode sa drugih izvorišta. Trenutno radimo na studiji izvodljivosti za fabriku vode i fabriku otpadnih voda, što nam je mnogo bitnije u ovom trenutku, jer je vodosnabdevanje cele opštine stabilno – kazao je Petrović.

RAZGOVORI O BUDUĆNOSTI SELA

Predsednik opštine  Knjaževac  Milan Đokić razgovarao je u Minićevu sa predsednicima mesnih zajednica minićevskog kraja. Teme sastanka bile su infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, a u razgovorima su učestvovali predstavnici Vitkovca, Petruše, Novog Korita, Debelice, Manjinca, Jakovca, Drenovca, Jelašnice, Koželja, Ošljana, Radičevca.

Nepovoljna infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, snabdevanje, neke su od tema o kojima je sa predsednicima mesnih zajednica  razgovarao predsednik opštine Milan Đokić. Oni su ukazali na loše puteve, lekare koji zaobilaze ovaj kraj, neljubaznost vozača u javnom prevozu. Predložili izradu lične karte svakog sela, pitali ko je narodni poslanik iz Knjaževca.

Đokić kaže da su ovakvi i slični susreti korisni za obe strane.

-Sve su ovo iskusni ljudi, koji dugo rade u mesnim zajednicama i siguran sam da ćemo u narednom periodu napraviti krupne korake za ovaj kraj –kazao je Đokić.

Sastanak je organizovala mesna zajednica Minićevo, čiji predsednik Slavoljub Milanović očekuje da će, uz podršku lokalne samouprave početi rešavanje nekih od gorućih problema.

Predsednik knjaževačke opštine informisao je predsednike mesnih zajednica o opštinskom programu podrške poljoprivredi i pozvao ih da predlože projekte koji će se u njihovim sredinama finansirati iz budžeta za ovu godinu.