Foto: Borivoje Krčmarević
Posle Lepenskog Vira, i Rudne glave, opština Majdanpek bi mapi arheoloških lokaliteta međunarodnog značaja, mogla da pridoda Malu i Kozju pećinu, lokalitete u blizini Belog izvorca, koji se već smatraju značajnim arheološkim nalazištima.
Prošlog petka, završavajući ovogodišnja, terenska istraživanja Male i Kozje pećine, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušan Mihailović je ispričao da su arheološka iskopavanja na tom lokalitetu počela prošle jeseni, u saradnji sa profesorkom Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu koja je obezbedila sredstva uz koja su obavljena manja sondažna iskopavanja.
–Videlo se već tada da ove pećine predstavljaju izuzetno značajna arheološka nalazišta- rekao je profesor Mihailović, ističući da su u Kozjoj pećini otkrili tragove metalurgije: – S obzirom na blizinu Rudne glave za koju znamo da je jedna od najranijih rudnika samorodnog bakra u Evropi, a ovde imamo tragove metalurškog procesa topljenja, livenja bakra, to je fenomenalno. Naišli smo na mnogo ostataka iz pozne praistorije, a ispod njih i ostatke iz srednjeg paleolita, artefakte koji se vezuju za neandretalce i znali smo da su oni sigurno stariji od 40 hiljada godina, a da nalazište ima veliki potencijal. S druge strane, u Maloj pećini rezultati su bili spektakularni. Jer, naišli smo na artefakte, koji su datirani u period pre 40 hiljada godina. U pitanju su ostaci anatomski modernog čoveka, tako da Mala pećina predstavlja jedno od najstarijih nalazišta materijalne kulture homo sapiensa u Jugoistočnoj Evropi.
Ovogodišnja istraživanja, finansirana od Ministarstva kulture i informisanja dovela su do rezultata koji su promenili značaj i rezultate dve pećine: – U Maloj pećini smo naišli na nove ostatke, nove artefakte koji su potvrdili da ima ogroman potencijal i gde ćemo istraživanja morati da nastavimo. Međutim, u Kozjoj pećini, pronašli smo ljudske, odnosno ostatke neandretalaca, takođe i artefakte.
Da su nalazišta sa fizičkim, antropološkim ostacima neandretalaca izuzetno malobrojna, kaže profesor Mihajlović sa kojim je u ovogodišnjim istraživanjima učestvovalo osam studenta sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i kolege koji istražuju paleolit.
– Ovaj lokalitet ima veliki potencijal i ja se nadam da će u budućnosti omogućiti promociju čitavog ovog kraja i razvoj kulturnog turizma. Jer, Beli izvorac je već proglašen za prirodno dobro, a biće proglašen sigurno i za kulturno dobro, što će biti razlog da mnogi posete oba lokaliteta-dodao je Mihajlović.
KOMENTARI