Opština Negotin raspisala je Konkurs za dodelu sredstava iz Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja opštine Negotin, koji je otvoren je do 16.juna. Poljoprivrednicima je ove godine na raspolaganju 28 miliona dinara iz opštinske kase. Ta sredstva će, po konkursu, biti raspoređena za subvencije u svim granama poljoprivrede, ali i za organsku proizvodnju, adaptaciju Rajačkih, Rogljevačkih i Smedovačkih pivnica, ruralni turizam i pčelarstvo.
Kako, na neki način i sami poljoprivrednici učestvuju u izradi ovog konkursa, jer svake godine predlažu mere podsticaja, i ove godine su uvedene brojne novine, ali je, svakako, najznačajnija ta da će onim poljoprivrednicima koji su prošle jeseni ili ovog proleća podigli zasade vinove loze, za kupljene sadnice, stubove, žice i kolje, uz račun, biti vraćen novac i to u iznosu od 100 posto.
-Maksimalni iznos podsticaja po zasađenom hektaru je 500.000 dinara, s tim što minimalna površina zasada koji se subvencioniše mora da bude bar 30 ari, a maksimalna je hektar. Troškovi podizanja zasada realno su i veći od ovog iznosa, ali mi smo ograničili na 500.000 dinara kako bi omogućili da se ovom merom subvencioniše pet hektara novih vinograda – kaže Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin i član Opštinskog veća.
Zbog velikih ulaganja u nove zasade, ali i nepovoljniju agrarnu politiku na državnom nivou, mnogi vinogradari poslednjih godina slabije podižu nove zasade. Ministarstvo, doduše, subvencioniše podizanje novih vinograda, ali uslovljava poljoprivrednika da nakon stupanja na rod vinograda za koji je dobijena subvencija, poljoprivrednik registruje za proizvodnju vina sa geografskim poreklom.
– To je bio kamen spoticanja za mnoge manje proizvođače, jer mnogi nisu registrovani kao preduzetnici i javljaju se samo kao proizvođači grožđa, a oni koji jesu, nisu želeli da se obavežu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom. To je dovelo do toga da se neki odlučuju za sadnju vinograda sa kalemovima „bez papira“, odnosno bez prateće dokumentacije o poreklu i zdravstvenoj ispravnosti, iz razloga što su takvi kalemovi jeftiniji. Bilo kako bilo, što se tiče površina u vinogradima, dosta se stagniralo. Interesovanje koje su za sada pokazali poljoprivrednici je veliko, jer boljih podsticaja od 100% teško da može da bude. Videćemo kakav će biti odziv i rezultati ove mere u narednom periodu – ističe Stefanović i dodaje da je lokalna samouprava uvela podsticaj za vinogradare koji imaju minimum 30 ari vinograda, prijavljenog u Vinogradarski registar, po kojem će moći da konkurišu za opremu za preradu grožđa i proizvodnju vina i da im se vrati 40 odsto uloženih sredstava.
-To smo uveli baš zato što imamo dosta vinogradara koji nisu nisu registrovani za proizvodnju vina. Samim tim, do sada nisu mogli da konkurišu za sredstva koja su bila namenjena podsticajima za opremu u proizvodnji vina. Namera nam je da se svi manji vinogradari lakše opredele za osavremenjavanje opreme i u nekom narednom periodu dostignu nivo koji im omogućuje da se uključe u „legalne tokove“ i registruju kao proizvođači vina u APR-u– kaže Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Negotin i član Opštinskog veća.
KOMENTARI