Kakav vazduh udišemo? (7)
Grad Bor već godinama muči zagađenje vazduha, a najveći izvori , kako se navodi u dokumentu pod nazivom Kratkoročni akcioni plan za smanjenje zagađenja vazduha (KAP) u ovom gradu su stacionarni izvori koji predstavljaju dominantne izvore SOx/SO2, i istaknuto je da kompanija „Zijin Mining Group“, većinski vlasnik RTB Bor, i ovdašnja Toplana emituju više od 93 odsto od ukupnih emisija SOx/SO2.
U ovom dokumentu se ističe da je kvalitet vazduha na području grada Bora direktno narušen aktivnostima na površinskim kopovima i metalurgiji, što potvrđuje i Toplica Marjanović, član monitoring tima za kontrolu vazduha u gradu Boru i rukovodilac Programskog saveta Društva mladih istraživača, koji ističe da su trenutno najveći zagađivači vazduha odlagališta raskrivke i flotacijska jalovišta koja su suva.
– Učestale su velike koncentracije prašine. Imamo i novi izvor prašine a to je traka kojom se odlaže raskrivka iz površinskog kopa Veliki Krivelj u napušteni površinski kop u Boru. To je jako dobar projekat koji predviđa da se kop napuni i rekultiviše. Međutim, procenom uticaja na životnu sredinu, koja je rađena svojevremeno kada se realizovao taj projekat, je predviđala da se ta prašina kvasi prilikom odlaganja, kako se ne bi podizala prašina, što se, nažalost, danas ne čini pa se iz tog razloga javljaju visoke koncentracije prašine naroćito u naselju Brezonik i starom delu grada, a što direktno utiče na zagađenje vazduha. Još su opasnije stalne prisutne visoke koncentracije arsena u vazduhu, gotovo svakodnevno, koje su po nekoliko desetina pa čak i stotinu puta veće od prosečnih godišnjih dozvoljenih vrednosti na mernom mestu kod Jugopetrola. Na mernim mestima su zabeležena i prekoračenja dozvoljenih vrednosti za nikl, kadmijum, na istom mernom mestu tokom cele godine, i olova na mernim mestima u Brezoniku i kod Jugopetrola što je mnogo opasnije po zdravlje ljudi od uvećanih koncentracija SO2-ističe Marjanović.
Prema podacima koji su predstavljeni u KAP-u, tokom svih meseci 2019.godine, konstantno je bila povećana dozvoljena granična vrednost za koncentraciju SO2, gde je najniža maksimalna zabeležena vrednost iznosila 209 μg/m3, a najviša maksimalna vrednost SO2 registrovana je u decembru 2019. i iznosila je 1783 μg/m3. Kada je reč o koncentracijama suspendovanih čestica PM10, najniža vrednost je zabeležena u junu 40,4 μg/m3, dok je najviša iznosila 150 μg/m3, što jei tri puta više od dozvoljenih vrednosti. U KAP-u se navodi da je od jula 2019.godine, primećena drastična promena prisustva teških metala u vazduhu, najviše arsena i olova, a alarmantan je podatak da su se tokom 2019.godine, vrednosti za olovo kretale od 1684 u julu do čak 6032 μg/m3 u decembru, kao i prisustvo arsena u vazduhu od vrednosti 1280 u julu do 4771 μg/m3 u decembru. U ovom dokumentu je naglašeno da navedene vrednosti upućuju na zaključak da je značajno pogoršan kvalitet ulazne sirovine, odnosno koncentrata u prerađivački kompleks Ziđina.
– Situacija se do danas nije promenila jer konstantno imamo visoke koncentracije SO2 u vazduhu a u julu smo imali koncentracije koje su bile opasne po zdravlje ljudi a to su koncentracije veće od 500 μg/m3 koje traju duže od tri sata. Tri puta u toku godine je dozvoljeno da prosečna dnevna koncentracija SO2 sme da bude iznad 125 μg/m3, a već za prvih šest meseci ove godine je to premašeno na mernim mestima u Brezoniku, Gradskom parku, kod Jugopetrola i kod Instituta. Pored flotacijskih jalovišta koji su jedan vid zagađivača vazduha, drugi izvor veće koncentracije prašine i SO2 u vazduhu je metalurgija. Informacije su različite od toga da se u prerađivačkim pogonima kompanije Serbia Zijin Copper radi iznad projektovanih kapaciteta do toga da je reč o zastareloj tehnologiji (fleš smelting), za koju mislim da je savremena jer u ovom trenutku, verovatno, polovina svetskog bakra se proizvodi istom tom tehnologijom koja pripada i najbolje raspoloživim tehnologijama. Očigledno da postoji nesklađenost između fabrike sumporne kiseline koja koristi otpadne gasove topionice i rada same topionice, i da fabrika sumpornekiseline, verovatno ,ne može da prihvati i preradi sve te gasove iz topionice-dodaje Marjanović.
Nedavno je kompanija Serbia Zijin Copper saopštila da će proraditi novo postrojenje koje će sve otpadne fugitivne gasove iz metalurših postrojenja i Fabrike sumporne kiseline prečišćavati i omogućiti da sa novoizgrađenog dimnjaka u atmosferu bude ispuštan potpuno čist vazduh.
– Po našem zakonu svaki takav projekat mora da bude dostupan javnosti, da se o njemu izradi procena uticaja na životnu sredinu, da se ta procena prezentuje građanima, da se omogući uvid u takav projekat i da građani daju mišljenje, ali to očigledno nije urađeno. Ova tehnologija zahteva korišćenje velike količine kreča, vode i stvara se gips. Prečišćava se otpadni gas topionice, i on sadrži arsen, živu, olovo, kadmijum i druge teške metale, što prema nekim najavama oni planiraju da taj gips koriste u građevinskoj industriji, ali postavlja se pitanje da li je neko ispitao koliko je takav gips upotrebljiv u građevinskoj industriji kao i da li je potrebno da se, pored ovog postrojenja, gradi i deponija opasnog otpada, ako se tako proizveden gips klasifikuje kao opasni otpad. Predviđeno je i 16 puta veće sakupljanje otpadnog gasa na sat od količina koje nastaju na fleš-smelting peć u Topionici. Postoji bojazan da priča o ovom postrojenju neće možda u potpunosti pružiti efekte koje bi trebalo –tvrdi naš sagovornik.
Marjanović ističe da kada je reč o KAP-u, da nisu uvažene sve primedbe i sugestije stručnjaka sa ovih prostora, mesnih zajednica i nevladinih organizacija prilikom izrade ovog dokumenta.
Izvor: Kratkoročni akcioni plan za smanjenje zagađenja vazduha u gradu Boru
Projektni tim nedeljnika Timočke
KOMENTARI