Author: admin

SKUČENI KAPACITETI U KNJAŽEVAČKIM VRTIĆIMA

sep. 22 DRUŠTVO no comments

Predškolska ustanova “Bajka” u Knjaževcu spremno je dočekala početak nove radne godine, a zaposleni su pripremili i puno aktivnosti za najmlađe.

Ove godine u 31 grupi Predškolske ustanove “Bajka“ boravi 700 mališana. Nažalost, s obzirom da su kapaciteti ograničeni, nije bilo mesta za svu decu, kaže direktor Dragan Đorđević.

– Za 16 mesta u grupama prijavljivalo se i po 30 roditelja – ističe Đorđević. – Mi smo u obavezi da poštujemo zakon i kriterijume Ministarstva prosvete. Bilo je nezadovoljnih, ali nemamo prava da narušavamo bezbednost dece i kršimo zakon.

Đorđević ističe da ima roditelja koji ne izmiruju redovno svoje obaveze prema vrtiću.

– Ozbiljna su dugovanja pojedinih roditelja. Ja bi ih molio da, uzimajući u obzir trenutak u kome živimo i doba godine kada su troškovi porodica veliki, da izdvoje malo novca i pokriju deo svojih dugovanja, kako bi smo stvorili još bolje uslove za boravak dece – apeluje Đorđević.

Aktivnosti u vrtićima počele su sa prvim danima septembra. Nakon “Klincezijade“, priprama se Dečja nedelja, a u pripremnoj grupi vrtića “Crvenkapa“ čak se spremala i zimnica, pa su na sto direktora stigle teglice sa turšijom i pekmezom

DOBRO GROŽĐE – DOBRO VINO

sep. 22 EKONOMIJA no comments

Krajinski vinari ove godine imaju dobar rod i po svemu sudeći napraviće dobro vino. Po rečima stručnjaka, konstantno praćenje stanja vinograda tokom vegetacije na potesu Negotinske Krajine su na to i ukazivale. Berbu je, međutim, nakratko prekinula kiša, prva u poslednjih nekoliko meseci.

– Za sada se to nije odrazilo na prinos i kvalitet grožđa. Nije došlo do smanjenja sadržaja šećera u bobicama, koji u ovom trenutku iznosi oko 23 odsto, niti do pucanja bobica. Nije uočena ni pojava botritisa u vinogradima, koji je česti pratilac velikih količina padavina u vreme sazrevanja i branja grožđa – kaže dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Po rečima stručnjaka štetne posledice po rod predstavljaju obilne padavine koje mogu dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta grožđa.

– Bobice grožđa trpe veliki pritisak vode, dolazi do njihovog pucanja, gubitka tečnosti i hranljivih materija. Može doći i do pojave botritisa. Velika količina padavina u ovom trenutku takođe, kao posledicu ima i produženje porasta lastara, koji troše velike količine hranljivih materija i slabije sazrevaju. Kao takvi ne mogu da do perioda mirovanja sakupe potrebne količine hranljivih materija za prezimljavanje, pa tokom zime stradaju od zimskih mrazeva – ističe Petkanićeva.

Krajinski vinogradari, zato, ovih dana ubrzano rade, nadajući se da se neće obistiniti prognoze metereologa, kako bi i sledeće godine imali zdrave vinograde i pili kvalitetno krajinsko vino.

PRONAĐENO RASPADNUTO TELO ISPOD MOSTA

sep. 12 HRONIKA no comments

Nedaleko od Bora u podnožju brestovačkog mosta pronađeno je beživotno  telo muškarca.

Radnici koji izvode radove na mostu su pronašli telo, i odmah pozvali policiju, koja je brzo stigla na lice mesta.

Tačan uzrok smrti znaće se nakon obdukcije.

Prema poslednjim informacijama, telo je pronađeno u fazi raspadanja.

 

HIBRIDI KUKURUZA ODOLELI SUŠI

sep. 08 EKONOMIJA no comments

Na oglednoj parceli poljoprivrednog proizvođača Nikole Verbunkića u kladovskom Rtkovu održan je Dan polja, posvećen hibridima kukuruza. Oko 60 domaćina iz Donjeg Ključa bilo je u prilici da se na površini od 3,5 hektara uveri u prinose 10 vrsta hibrida semenske kuće „Pionir“.

Vaganjem hibrida, ustanovljeno je kakvi su prinosi po hektaru i kolika je vlaga zrna. Najbolji prinos imao je hibrid PR 37 N 01 – 7,9 tona po hektaru, dok je prosečni prinos na oglednoj parceli sedam tona kukuruza sa 14 odsto vlage, tako da su se prisutni ratari i vlasnik parcele uverili u prednost „Pionir“ hibrida u ekstremno sušnoj godini.

– Setvu sam obavio u optimalnom roku 8. aprila, koristeći deklarisano seme. Sproveo sam sve neophodne agrotehničke mere i nadao sam se prinosu od 15 tona po hektaru. Međutim, suša i ekstremno visoke temperature to nisu dozvolile. S druge strane, u takvim okolnostima, sa prosečnim prinosom od sedam tona po hektaru ipak sa zadovoljan – govori Nikola Verbunkić, poljoprivredni proizvođač iz tog dunavskog naselja.

Na oglednoj parceli Verbunkić je koristio hibride kuće semena „Pionir“ i koristio je savete struke.
– Za ovu godinu prinosu su dobri, s obzirom na visoku temperaturu i “stresnu“` situaciju za sve poljoprivredne proizvode – istakao je Nenad Atanasijević, promoter „Pionirovih“ hibrida za Timočku krajinu. -Na parceli je posejano od 57 do 65.000 stabljika kukuruza po hektaru, i to je, uprkos nepovoljnim klimatskim uslovima, dalo prinose od šest do osam 8 tona zrna. Iskustva nam potvrđuju da je od 10, osam godina je sušno i zato se ratari moraju prilagoditi.

Dan polja u Rtkovu bila je prilika za druženje stručnjaka i proizvođača, a manifestacija je dobila i podršku lokalne samouprave, jer se sa njima družio i Milisav Ratopekić, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

MAJA – MAJSTOR FRULE

sep. 03 KULTURA no comments

Maja Kostandinović, iz Boljevca, tek šest godina druguje sa frulom, a već je dvostruki pobednik Sabora frulaša u Prislonici i dobitnik brojnih nagrada na festivalima u Srbiji.

– Sviram frulu od svoje pete godine, a prvu nagradu sam dobila na takmičenju sa šest godina. Nisam tada imala tremu, jer sam bila mala – kaže ova talentovana devojčica, koja je “zanat“ učila od samoukih majstora frule Milivoja Stojkovića i njegovog sina Nikice, koji kažu da je ova devojčica neosporni talenat.

Maja ide u peti razred Osnovne škole, odličan je učenik, a uporedo pohađa i osnovnu Muzičku školu u Boru gde uči da svira flautu. Planira da kasnije upiše i srednju muzičku školu. Roditelji je u svemu podržavaju, voze na sabore i takmičenja odakle se uvek vraća sa nagradama i priznanjima.

KIKLOPO NA DUNAVSKOM KEJU

sep. 03 KULTURA no comments

Ljubitelji pozorišta u Kladovu, njih stotinak, imali su privilegiju da u okviru programa četvrtog „Kazan kulta“ vide pozorišnu predstava „Kiklop“, po teksu Euripida, u prevodu Gordana Maričića i adaptaciji Nebojše Bradića. Reč je o antičkoj drami napisanoj pre dve i po hiljade godina, čija je radnja i danas aktuelna.

– Predstava opstaje, jer i danas smo svedoci nepravdi, izbeglica, ratova i patnji brojnih naroda. Kiklop je jedina satirska igra koju posedujemo u celosti, kao ostatak dramske forme koja je zamišljena kao dopunska u odnosu na tragediju, s obzirom da se davala kao poslednja u tetralogiji posle tri tragedije. To je, ustvari, alternativa pridružena horu veselih družbenika Dionoisovih. Publika nas je dobro prihvatila i to opravdava ono što radimo u okviru projekta „Kazan kult 2015“ – kaže Miloš Milić, jedan od glumaca u predstavi.

Osim njega, na otvorenoj sceni amfitetra Doma kulture na Dunavskoj keju u antičkoj drami su igrali Andrija Kuzmanović, Sandra Bugarski i Miloš Perović. Iako im je bila „teška“ za gledanje, publika je aktere predstave nagradila aplauzom. Organizator“Kazan kulta“ je Centar za kulturu, a program je sufinansiralo resorno ministarstvo.

TAKMIČENJE U ULIČNOJ GIMNASTICI

sep. 02 DRUŠTVO no comments

Milan Ostojić, iz Negotina, pobednik je prvog otvorenog takmičenja u uličnoj gimnastici, koje je održano u borskom parku “Lavirint“. On je bio najbolji u konkurenciji 40 takmičara iz Bora, Kladova, Negotina, Knjaževca, Kosovske Mitrovice i Novog Sada, kao i iz zemalja u okruženju. Takmičari su se nadmetali u pet disciplina: sklekovi, zgibovi, propadanje, apsolutni zgibovi i slobodnom stilu.

NASTAVLJENA ISTRAŽIVANJA NA ŠARKAMENU

sep. 02 KULTURA no comments

I ovog septembra arheološka ekipa Muzeja Krajine i Arheološkom instituta u Beogradu boraviće na kasnoantičkom lokalitetu „Vrelo“ kod Šarkamena i istraživati jugoistočni deo utvrđene palate, koja je datirana s kraja trećeg i početkom četvrtog veka nove ere. Ovaj memorijalni kompleks na levoj obali Vrelske reke, šest kilometara zapadno od sela Šarkamen, a tridesetak kilometara udaljen od Negotina ponovo je u žiži javnosti, upravo zahvaljujući projektu Muzeja Krajne iz oblasti zaštite, očuvanja i prezentacije arheološkog nasleđa, čiji je Muzej Krajine i učesnik i sufinansijer, a koji je odobrilo Ministarstvo kulture i informisanja.

Iako je ovo nalazište bilo poznato još od 1889. kada ga je prvi put zabeležio Feliks Kanic, a prvi skicirao arhitektna Đurđe Bošković je 1947. godine, “Vrelo” se prvi put istraživalo 1975. a intenzivnije tek od 1994. pod upravom akademika Dragoslava Srejovića. Na svetsku arheološku mapu “Vrelo” se upisalo 1996. kada je otkriven set zlatnog nakita.

– U periodu od 1994. do 2003. godine SANU, Arheološki institut u Beogradu i Muzej Krajine u Negotinu vršili su sistematska arheološka istraživanja ovog nalazišta. Pod upravom akademika Dragoslava Srejovića, arheološkim istraživanjima rukovodio je dr Miodrag Tomović, viši naučni saradnik Arheološkog instituta, a u iskopavanjima su učestvovali Đoko Jovanović i Gordan Janjić, kustosi arheološke zbirke Muzeja Krajine i dr Čedomir Vasić, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu – ističu u Muzeju Krajine.

Koliko je ovo zdanje, zadužbina imperatora Maksimina Daje, jednog od tetrarha i Galerijevog sestrića, po čijoj je Feliks Romuliani gradio svoj rezidencijalno-memorijalni kompleks na “Vrelu” monumentalno, govori i podatak da je osnova šarkamenskog kompleksa 100 puta 100 metara, oblika nepravilnog trapeza sa po deset kula na svakom od deset bedema. Pretpostavlja se da su kule bile visoke preko deset metara.

Muzej Krajine, inače, potpisao je 2011. sa Arheološkim institutom ugovor o zajedničkoj realizaciji projekta  “Vrelo” Šarkamen, koji je fokusiran upravo na arheološka istraživanja, prezentaciju i promociju ovog memorijalnog kompeksa. Istraživanja su, nakon dugogodišnje pauze, nastavljena 2013. i ponovo su intenzivirana sada, kada će, pod rukovodstvom dr Sofije Petković, više naučne saradnice Arheološkog instituta, biti realizovana sve do 29. septembra.

Osim ovog, Muzej Krajine će do 30. novembra realizovati i projekat javnih radova koji su ove godine namenjeni radovima na održavanju Mokranjčeve kuće i arheološkog nalazišta “Vrelo”. Muzej će, posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u Boru, koja je odobrila ovaj projekat, uposliti na tri meseca tri osobe sa prvim i drugim stepenom stručne spreme.

– Sprovođenjem projekta, Muzej Krajine u Negotinu će u potpunosti srediti dvorište Mokranjčeve kuće, a konkretnim poslovima na raščišćavanju rastinja na arheološkom lokalitetu doprineće održavanju i zaštiti životne sredine i prirode u svom okruženju. Realizacija ovog javnog rada umnogome će doprineti afirmaciji naše ustanove, što će sigurno povećati posete objektima Muzeja Krajine, a pored zarade prilikom poboljšanja posete, značaj za lokalnu sredinu odražava se i smanjenjem broja nezaposlenih, makar i na period od tri meseca – ističu u negotinskom Muzeju.

DONIRANA STOČNA HRANA DOMAĆINSTVIMA U KLADOVU

sep. 02 EKONOMIJA no comments

Na punktovima u Brzoj Palanci i u Kladovu obavljena je raspodela stočne hrane koju je lokalna samouprava, u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), obezbedila  za domaćinstva pogođena prošlogodišnjim bujičnim poplavama. Donacija sadrži ukupno 72,9 tona  hrane za krave i svinje, kao pomoć ugroženim gazdinstvima i raspoređena je u 253 domaćinstva koja su pretrpela štetu.

– Pomoć je distribuirana u 13 opština istočne Srbije, a realizuje se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije. Sa rukovodstvom lokalne zajednice dogovoren je način prikupljana prijava i distribucije stočne hrane koja je stigla na krajnje odredište, odnosno u domove poljoprivrednika koji su zbog poplava pretrpeli štetu – kazao je Senad Hopić, savetnik za poljoprivredu.

Ključkim domaćinima koji se bave stočarstvom, a čija su se gazdinstva našla na udaru podivljale prirode, isporučeno je po 320 kilograma stočne hrane.

– To je izuzetno važna podrška ključkim ratarima sa ugroženih područja. Isporučeno je ukupno 20 tona stočne hrane za krave i 52 tone za svinje. Želim da se zahvalim organizaciji FAO koja je prepoznala teškoće naših meštana i delimično ih je ublažila konkretnom donacijom – istakao  je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

BIGAR – SPOMENIK PRIRODE

sep. 01 KULTURA 1 comment

Vlada Republike Srbije donela je uredbu o proglašenju Spomenika prirode “Dolina potoka Bigar“. Tako je Bigar proglašen zaštićenim područjem druge kategorije regionalnog, odnosno velikog značaja.

Bigar se, stoji u uredbi, stavlja pod zaštitu radi očuvanja geomorfoloških i hidroloških vrednosti snažnog kraškog vrela sa slapovima i jezercima, u čijoj dolini se nalazi  najveća akumulacija bigra u Srbiji i 35 metara visok vodopad, jedna od turističkih atrakcija Stare planine. Spomenik prirode “Dolina potoka Bigar“ pripada dvema opštinama – Knjaževcu i Pirotu i ukupne je površine veće od 28 hektara.

Vodopad Bigar, koji se nalazi na magistralnom putu Knjaževac-Pirot, nedaleko od Kalne, decenijama unazad raj je za turiste, fotografe i ljubitelje netaknute prirode. Moćna voda, koja se uz huk stropoštava sa planinske litice, malo koga ostavlja ravnodušnim. Ali, ovo područje krije još jedan biser – kaskadna krečnjačka jezreca, na samo nekoliko stotina metara od iznad vodopada. Angažovanjem Turističke organizacije opštine Knjaževac, ovo područje je uređeno za izletnike, bicikliste i ljubitelje pešačenja.

U NEGOTINU PODELJENO 38,4 TONE STOČNE HRANE

sep. 01 DRUŠTVO no comments

Lokalna samouprava, uz pomoć FAO – Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, stočarima koji su prošle godine u poplavama pretrpeli štetu, donirala je stočnu hranu. Pomoć je dobilo 120 poljoprivredna gazdinstva u 25 sela, prema ranije utvrđenom redosledu i spisku. Tako su u prvoj tranši pomoć u hrani za stoku dobili poljoprivrednici u Aleksandrovcu, Braćevcu, Crnomasnici, Kovilovu, Rajcu, Rogljevu i Veljkovu, a zatim i stočari iz Čubre, Mokranja, Rečke, Plavne, Srbova, Bukovča, Negotina i Štubika, kao i proizvođači u selima Dušanovac, Karbulovo, Mihajlovac, Radujevac, Sikole, Trnjane, Urovica, Prahovo, Samarinovac i Slatina.  

– Donacija se sastoji od 38,4 tone stočne hrane. Od te količine 30.4 tone je koncentrat za svinje, a osam tona za krave. Iako je u opštini Negotin štetu od prošlogodišnjih poplava pretrpeo daleko veći broj poljoprivrednih gazdinstava donacijom ove međunarodne organizacije bili su obuhvaćeni poljoprivrednici koji se bave i stočarskom proizvodnjom – kaže Dejan Stefanović, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i saradnju sa mesnim zajednicama.

Svakom od domaćinstva sa spiska pripalo je po 320 kilograma stočne hrane, odnosno po osam džakova. Poljoprivrednici navode da im je svaka pomoć dobrodošla jer su već dve godine suočeni sa brojnim elementarnim nepogodama, i poplavom i sušom.

– Mislim da je donacija dobrodošla našim stočarima koji već dve godine imaju problem sa hranom za stoku. Prošle godine je to bilo zbog poplava, a ove će hrane biti manje zbog dugotrajne suše-  kaže Stefanović.

Inače, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija – FAO, distribuirala je stočnu hranu i poljoprivrednicima u susednom opštinama, Zaječaru i Boljevcu.

IZBOR POČASNOG GRAĐANINA BOLJEVCA

sep. 01 DRUŠTVO no comments

U maloj sali Skupštine opštine Boljevac održana je 50. redovna sednica Opštinskog veća. Među 14 tačaka na dnevnom redu, najviše reči bilo je o dodeli priznanja i nagrada za najbolje učenike srednjih i osnovnih škola u ovoj opštini, ali i o imenovanju Počasnog građanina opštine Boljevac. Manju polemiku na ovoj sednici izazvala je odluka o nadoknadi štete građanima, koji su zadobili povrede od ujeda pasa lutalica. Podsećanja radi, Dan Opštine Boljevac biće obeležen 10. septembra bogatim kulturno umetničkim program.

REŠAVA SE PROBLEM VODOSNABDEVANJA U KLADOVU

sep. 01 DRUŠTVO no comments

Na sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave, HE „Đerdap“, JP „Jedinstvo“ i mesnih zajednica Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo, stručnjaci Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ prezentovali su ocenu uzroka zagađenja sistema za vodosnabdevanje  u četiri naselja sa predlogom rešenja. Ekspertizom je utvrđeno da kvalitet vode za piće nije zadovoljavajući zbog povećanog sadržaja  koncentracije nitrata. Ustanovljeno je da na zagađenost zemljišta utiču geološki uslovi, što je i ključ za rešenje problema.

– Prvi korak na terenu biće istražni radovi koji sadrže testiranje bušotina i mikorobiološke analize podzemnih voda, bušenje novog bunara na dubini od 20 metara u Korbovu, dok je predviđeno da dubina bunara u Maloj Vrbici bude 15 metara. Obe bušotine biće blizu Dunava, jer su analize potvrdile da u toj vodi nije registrovana pojava nitrata. Ekspertizom je utvrđeno da i meštani naselja na posredan način doprinose emitovanju određene količine zagađenja vode za piće u bunarima – kazao je Milan Radovanović, direktor Instituta “Jaroslav Černi“ .

Idejna rešenja u novonastaloj situaciji  su najracionalnija i  najefikasnija, a to je izuzetno važno kada je reč o snabdevanje meštana vodom za piće.

– Naša obaveza je da rešimo problem sa kojim se suočava više od 4.000 meštana. Kada dobijemo konačne izveštaje moramo ubrzati proces izgradnje novih bunara. Zašto to do sada nismo uradili? Sprečile su nas objektivne, ali i subjektivne okolnosti. Bitno je da su nam stručnjaci iz Instituta za vodoprivredu uradili potrebne ekspertize i pronašli model za eliminaciju problema. To podrazumeva da bi do zime moglo da se normalizuje vodosnabdevanje u četiri naselja u kojima se meštani vodu piju iz namenskih rezervoara – istakao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

ĐOKIĆ: “DOMAĆINSKIM POSLOVANJEM DO USPEHA“

avg. 25 INTERVJU no comments

Opština Knjaževac ne duguje nikome ništa, nijedno javno preduzeće nam nije u blokadi, plate se isplaćuju redovno i, uprkos teškim vremenima, uspevamo da investiramo u infrastrukturu, poljoprivredu, kulturu… – kazao je u intervjuju za nedeljnik “Timočke“ predsednik knjaževačke opštine, Milan Đokić.

Kada govorimo o vestima koje dolaze iz Knjaževca, najveću pažnju javnosti pobudio je besplatni javni prevoz, koji je počeo da funkcioniše 25. avgusta. To je jedinstven primer u Srbiji.

– Mi smo prva opština u Srbiji u kojoj su besplatnim prevozom obuhvaćeni svi žitelji, sve kategorije stanovnika. Nemogućnost da se prevezu od sela do grada i obrnuto je problem na koji su nam ukazivali građani i odlučili smo da ga rešimo. Računica je pokazala da je ovo isplativa mera, jer ćemo za besplatan prevoz do svih naseljenih mesta potrošiti svega 15 do 20 odsto više nego da smo besplatan prevoz organizovali samo za đake osnovnih škola, što je, inače, zakonska obaveza svake opštine. Opština Knjaževac ima 86 sela. U njima žive uglavnom stariji ljudi, koji su do sada morali da se snalaze na različite načine da bi došli do grada jer javni prevoz nije funkcionisao. Organizovanjem autobuskog prevoza, značajno ćemo olakšati njihov život. Moći će lako i bez ikakvih troškova da odu do lekara, apoteke i prodavnica.

Opština Knjaževac opredelila se da u ovoj godini uredi saobraćajnice ka selima. Investiraće se i u uređenje atarskih puteva. Asfaltiranje je počelo sredinom jula, iskjučivo sredstvima iz lokalnog budžeta, kako ste i najavili.

– Krajem prošle godine odlučili smo da ovu godinu posvetimo uređenju saobraćajnica na teritorji opštine. Knjaževac je poznat kao gradska sredina, bez neasfaltiranih ulica. Međutim, putevi ka selima nisu u tako dobrom stanju, pa smo se opredelili da izdvojimo sredstva iz budžeta kako bismo popravili stanje na tim saobraćajnicama. One su nam itekako važne, ako želimo da naša sela opstanu, ostanu u životu i počnu da oživljavaju. Zato smo u budžetu izdvojili 150 miliona dinara za te namene. Koliko je to važan posao, najbolje govori podatak da je naša saobraćajna mreža duga 300 kilometara! I to nije sve. Najvažnije ulice u selima presvući ćemo asfaltom. Nismo zaboravili ni atarske puteve. Za tu namenu izdvojeno je 17 miliona dinara. U septembru počinjemo sa radovima. Mislim da je to jako važno, da bismo obezbedli poljoprivrendnicima prilaze do njiva, plantaža…

Pomenuli ste poljoprivrednike. U opštini Knjaževac najviše je voćara, proizvođača višanja. Oni su ovog leta bili zadovoljni i rodom i cenom i otkupom. Osim toga, sve je više ljudi koji egzistenciju traže u poljoprivredi. Da li je, jednim delom, to zasluga i podsticaja koje opština obezbeđuje iz agrarnog fonda?

– Od 2012. godine do sada opština Knjaževac izdvojila je 110 miliona dinara za podršku poljoprivrednicima. Ta pomoć se ogleda u podeli na hiljade besplatnih sadnica voćaka. Zahvaljujući tome, danas imamo više od 600 hektara novih zasada višaanja, više od 60 hektara pod šljivama, 50 hektara novih zasada dunje, šest do sedam hektara jagodičastog voća. Kada uzmemo u obzir nekoliko stotina hektara plantaža “Džervina“, kao i površine koje smo do pre nekoliko godina imali pod višnjom – kada sve to bude u punom rodu, mi ćemo kao opština biti među prvih deset država proizvođača višanja u Evropi. To će, verujem, obezbediti prisustvo otkupljivača, stvoriti sirovinsku bazu za otvaranje još nekog preradnog kapaciteta, osim “Džervina“. Svima njima biće u interesu da višnju koja je najkvalitetnija u Evropi, plasiraju na dalja tržišta.“

Interesantno je da se na konkurs fondacije “Divac“, sa kojom je opština Knjaževac potpisala ugovor o saradnji, a namenjen je mladim poljoprivrednicima, javilo čak 500 mladih Knjaževčana.

– Naš program za podršku poljoprivredi prepoznat je kao jedan od najboljih, da ne bedem neskroman, možda i najbolji u zemlji. Zbog toga se svakodnevno javljaju ljudi koji se tom tematikom bave na državnom nivou. Jedna od njih je i fondacija “Ana i Vlade Divac“, sa kojom smo udružili sredstva, raspisali konkurs na koji se javilo više od 500 mladih ljudi. To nas veoma raduje i govori nam da smo na pravom putu. Naš poljoprivredni program prepoznala je i švajcarska fondacija SDC i za nekoliko nedelja očekujemo i njihovu finansijsku podršku, koja će biti usmerena na voćarstvo i na podršku onima koji žele da se bave gajenjem lekovitog bilja.

Nove investicije, nove fabrike, nova radna mesta, zapošljavanje…To su teme koje najviše interesuju građane. I to je problem koji tišti ne samo Knjaževac, već i čitavu Srbiju.

– Srbija čezne za novim fabrikama, investitorima, ali građani moraju da znaju da su danas investitori veoma obazrivi, da je kapital plašljiviji od zeca – na svaku najavu promena, nestabilnosti, investitori se okreću i odlaze. Srbija, na žalost, decenijama unazad nije poznata po tome da pruža stabilne zakonske, finansijske i političke uslove. Još uvek imamo tromu i sporu administraciju. To su razlozi zbog kojih imamo sve manje investitora u Srbiji. Ali, mi ne odustajemo od toga da u Knjaževcu stvorimo uslove za otvaranje fabrike italijanskog “Prodžetija“, pogona koji će na tradiciji proizvodnje malih traktora nekadašnjeg IMT, zaposliti, uslovno rečeno, mušku radnu snagu. Sve češće nam se javljaju oni koji žele da otvore fabrike za proizvodnju peleta, koji će, direktno, ili indirektno, zaposliti veliki broj Knjaževčana. Međutim, mi želimo da knjaževačke njive postanu knjaževačke fabrike. Naš kapital su hektari upotrebljivog, rodnog, kvalitetnog zemljišta. Uveren sam da Knjaževčani kroz bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, a shvatajući je kao biznis, mogu da zarade mnogo više i da žive bolje, nego radeći za minimalnu platu u fabrikama tekstila i obuće.

Turizam je grana privrede u ekspanziji i oblast na koju Knjaževac svakako najviše računa. Nagrada EDEN za izuzetnu destinaciju Evrope tome svakako ide u prilog. Imamo Staru planinu, termalne vode, istorijsko nasleđe, brojne manifestacije, Festival mladih, najstariji na Balkanu.

– Na hiljade posetilaca koje smo ovog leta sretali u Knjaževcvu odavde je otišlo sa utiskom da nisu boravili u jednom malom mestu na istoku Srbije, već u mnogo većem i bogatijem gradu i u mnogo većoj i srećnijoj zemlji. To je činjenica na koju treba da budu ponosni svi žitelji naše opštine. Mi činimo sve kako bi građani Knjaževca bili ponosni na svoju varoš, a ako su ponosni iz nje neće otići i rado će je predstavljati svojim prijateljima, rodbini, poslovnim saradnicima. Ove godine, nakon tri decenije, značajna sredstva uložili smo u rekonstrukciju bazena na Banjici. Tamo već imamo najlepši olimpijski bazen sa termalnom vodom (tokom zime pokriven), mali bazen za najmlađe, spa centar, sportska igrališta, mini akva park. Predstoji nam izgradnja velikog akva parka sa toboganima i očekujemo investitore koji će graditi smeštajne kapcitetete. Za nekoliko dana počinje adaptacija planinarskog doma na Babinom zubu, koji je veoma drag Knjaževčanima, jer su ga mnogi od njih gradili svojim rukama. Uložićemo novac u termo izolaciju, u novu kuhinju, u renoviranje soba. To je, uostalom objekat koji po svojim cenama, odgovara knjaževačkom standardu. Turizam jeste naša značajna šansa. Država, na žalost, poslednjih godina ne prepoznaje Staru planinu kao mesto gde treba investirati. Na nama je da ponovo probudimo interesovanje u investicionim krugovima. Složićete se da “krov Srbije“ i stanovnici Knjažvca i okoline to zaslužuju.

Od početka mandata vi i vaši saradnici trudili ste se da što više i na svakom mestu promovišete Knjaževac kao mesto za zdrave investicije, prijateljski nastrojeno, bogatog nasleđa, kulture… Da li su takva nastojanja urodila plodom?

– Knjaževac je postao poznat ne samo među građanima Srbije, već i među diplomatama. Mi smo krenuli iz, rekao bih, očajničke želje i potrebe da smanjimo, ili zaustavimo iseljavanje i odlazak iz Knjaževca. Iako neki kažu suprotno, dobar glas se, ipak, daleko čuje, pa smo imali čast da ugostimo ambasadore najvećih i najmoćnijih zemalja sveta (Austrije, Amerike, Japana). Njihove reči  podrške da radimo dobro i kvalitetno nam znače puno, jer znamo da smo na pravom putu.