Timočke

Srbija je među 11 zemalja u svetu u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15 odsto između 2015. i 2050, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija. Kada procente prevedemo u cifre dolazimo do podatka da će u Srbiji u narednih 35 godina biti milion i po do dva miliona stanovnika manje, kažu stručnjaci.

O natalitetu u Srbiji se govori već decenijama unazad, ali malo je  primera da su preduzeti konkretni koraci.

Ovim problemom je najviše pogođen region Južne i Istočne Srbije,a o njemu smo razgovarali sa prvim čovekom Timočke krajine,predsednikom Skupštine grada Zaječara, Sašom Mirkovićem.

Depopulacija je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava,a Istočna Srbija je među najpogođenijima,kakve mere preduzimate po tom pitanju?

– Srbija se svrstava među demografski najstarije zemlje sveta. Starenje stanovništva je intenzivirano. Svakodnevno se govori o velikom padu nataliteta. Sve nas je manje, a malo je konkretnih mera koje smo preduzeli kao država. Grad Zaječar je načinio prvi korak. Mi smo od početka ove godine obezbedili besplatan vrtić za sve mališane na teritoriji naše opštine. Grad Zaječar je jedini u Srbiji koji je na taj način izašao u susret roditeljima. U sedam vrtića, dva seoska i pet gradskih, svakodnevno boravi 1.043 mališana. Na listi čekanja je više od 60 mališana, što je nama signal da počnemo da razmišljamo o izgradnji još jednog vrtića.

           Zaječar je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima fondaciju za podsticanje rađanja. Da li ima konkretnih rezultata?

           – Imajući u vidu da na negativne trendove u rađanju značajno utiče odlaganje rađanja prvog deteta, kao i sterilitet, naša fondacija za podsticaj rađanja dece je tokom prošle i ove godine obezbedila značajna sredstva za 15 žena za vantelesnu oplodnju. Izuzetno smo ponosni na to što finansijski pomažemo bračnim parovima koji se bore sa ovim problemom da dobiju željeno potomstvo. Jednokratnu novčanu pomoć dobija svaka porodilja u iznosu od 20 do 60 hiljada dinara, u zavisnosti od broja rođene dece.

          Da li mislite da je ulaganje u mlade ulaganje u budućnost ?

          – Na negativan prirodni priraštaj svakako utiče i to što mladi ljudi koji odu na školovanje u velike univerzitetske centre posle zavrsenih studija ostaju tamo da žive i rade. U poslednje dve godine se trudimo da ih motivišemo da se vrate tako što smo obezbedili stipendije za najbolje od njih. Pravo na stipendiju dobijaju oni sa najboljim prosekom ili oni koji se opredele za deficitarna zanimanja. Mislim da je rešenje problema ulaganje u njih od najranijeg detinjstva. Govorili smo već o  besplatnim vrtićima za najmlađe, ali Grad Zaječar brine o toj deci tokom čitavog školovanja. Svi đaci prvaci dobijaju tablet računare, a najbolji srednjoškolci besplatna letovanja. Ulaganje u našu decu je ulaganje u budućnost, a to nema cenu.

          Istočna Srbija je poznata po tome sto ima dosta svojih građana na privremenom radu u inostranstvu. Da li to utiče na negativnu demografsku sliku?

          – Ono što je nekada bila naša prednost koja se ogledala u tome što smo imali veliki broj naših sugrađana na privremenom radu u inostranstvu danas postaje naš problem. Prva i druga generacija tih ljudi je tamo zarađivala novac, a ulagala ga i trošila ovde. Danas imamo treću i četvrtu generaciju naših ljudi koji su rođeni van granica naše zemlje, tamo se školuju i zasnivaju porodice. Oni o svom zavičaju znaju uglavnom iz priče. Zbog toga sam pokrenuo inicijativu o otvaranju Kancelarije za saradnju sa dijasporom u okviru Gradske uprave Zaječar. Moramo da pronađenomo način da motivišemo te mlade ljude čiji su koreni ovde da postanu pokretačka snaga Istočne Srbije. Uspostavljanje linkova između nas i dijaspore će biti jedan od prioriteta u narednom periodu.

          Ovo je svakako problem koji ne može da reši pojedinac ili jedna institucija. Da li je potrebno ovaj problem rešavati na višim nivoima vlasti?

          – Pozivam kolege iz opština i gradova širom zemlje da radimo na rešavanju ovog problema, a isto tako smatram da bi i Vlada Republike Srbije trebalo da preduzme hitne korake i uspostavi paket mera kako bismo ovaj problem rešili. Obnavljanje stanovništva jedino može da da pozitivan  rezultat kroz veću društvenu brigu i odgovornost. Kao narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije ću svakako insistrati da se ova tema nađe na dnevnom redu na nekoj od narednih sednica i da se nešto konkretno uradi po tom pitanju. Nismo u situaciji da štedimo na deci i mladima.

Dugovanja „pritiskaju“ rad javnih preduzeća, a rešenje je u povećanju stepena naplate tih firmi. Neophodna je bolja organizacija rada organa lokalne samouprave kako bi se obezbedio napredak na svim poljima, poručuje u intervjuu za „Timočke“ Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

 Kakva je situacija u javnom sektoru ?

– Funkcionisanje komunalnih preduzeća je opterećeno  dugovanjima, tako da situacija nije nimalo sjajna. U najtežem položaju su JKP „Toplana“ i „Vodovod“, koji imaju velika dugovanja za struju. Računi koji su sada došli na naplatu su se skupljali godinama i dugovi se moraju vratiti i to je u redu. S obzirom da je „Toplana“ u blokadi, već smo ugovorili sastanak sa predstavnicima Udruženja toplana Srbije i Ministarstva energetike i nećemo insistirati na tome da se otpišu dugovanja, već da se uspostavi novi reprogram, koji će preduzeća morati da poštuju i da plaćaju svoje obaveze. Opština je do sada pomagala, odvajala subvencije, što za narednu godinu ne mogu da garantujem. Ako budemo u mogućnosti, videćemo na koji način možemo da pomognemo. Važno je napomenuti da javna preduzeća moraju da nauče da posluju samostalno.

Gde vidite rešenje problema u kome su se našla javna preduzeća ?

– Rešenje je, svakako, u poboljšanju stepena naplate. Oko 620 miliona dinara je dugovanje građana i privrede prema „Toplani“. Kad bi se polovina te sume naplatila, to bi rešilo mnoge probleme. „Toplana“ i „Vodovod“ moraju da imaju najmanje 90 odsto stepen naplate, jer nijedna toplana u Srbiji koja ima manji iznos naplate ne može da opstane. Situacija nije ni izbliza dramatična kao u vreme kad sam ja bio imenovan za direktora „Toplane“, jer je račun firme bio u blokadi, od četiri izmenjivača nijedan nije radio, vraćali smo dva kredita, ali sam uspeo da preduzeće izvedem iz dubioze i povećam stepen naplate na 120 odsto, i građani su bili zadovoljni grejanjem. Sada je  situacija drugačija – svi izmenjivači rade i kotlovi su sređeni. Direktori moraju da snose odgovornost za ono što je učinjeno ili nije.

Šta će se desiti ukoliko se ispostavi da direktori nisu dobro radili svoj posao?

– Za sada se maksimalno trude i ozbiljno rade svoj posao, ali cilj je da krenu efikasnije u naplatu svojih potraživanja. Dešava se da ljudi uspostave reprogram, plate dve rate i više ne izmiruju dugovanja. Moramo da vidimo ima li mogućnosti da se dugovanja isplaćuju preko odbitaka od zarade ili penzije. Sa druge strane, ukoliko se ispostavi da direktori ne rade dobro svoj posao, biće smenjeni.

Nedavno je doneta odluka o uvođenju minimalne zarade za sve zaposlene u „Toplani“, „Vodovodu“ i „Bogovini“?

– Ta odluka je ishitrena i doneta u mom odsustvu, a da me prethodno niko do saradnika o tome nije obavestio. Suština je u tome da predsednik opštine ne može da naredi javnim preduzećima da smanje plate na minimalnu zaradu, jer to zakonski nije izvodljivo. Ono što je dozvoljeno je da takvu preporuku može da uputi Opštinsko veće.  Nadzorni odbor, direktor i sindikati preduzeća, treba da preuzmu odgovornost za situaciju u kojoj su se našle te firme. Uopšte ne moraju da smanjuju plate, ukoliko posluju dobro. Za zarade u „Toplani “ odlazi 13,5 miliona i 13 miliona u „Vodovodu“, i mi više subvencije za plate ne možemo da dajemo. Bitno je da obezbede sredstva za zarade radnika iz naplate svojih potraživanja i te odluke su na preduzećima. Da li će da dođe do uvođenja minimalne zarade odlučiće nadležni u javnim preduzećima.

Prema nacrtu zakona o određivanju broja radnika očekuje se smanjenje  zaposlenih. U kakvoj je situaciji opština Bor?

– Očekujemo dopis u septembru i onda ćemo sagledati kompletnu situaciju. U javnom sektoru i Opštinskoj upravi ima oko 1.200 radnika. Kada budemo dobili tačna uputstva, znaćemo i kako je predviđeno smanjenje broja zaposlenih i koliki je višak.

Američka rudarska kompanija „Friport Mekmoran“ i kanadska kompanija „Reservoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najbogatijih ležišta bakra i zlata na svetu ?

 – Rezultati geoloških istraživanja su takvi da daju nadu da se u dogledno vreme otvori rudnik. Ukoliko dođe do toga, reč je o velikim  investicijama koje za sobom „povlače“ veći broj manjih investicija u oblasti ugostiteljstva, građevine i turizma, što je veliki plus za našu opštinu. Međutim, u pitanju je  dugoročan proces, koji traje od pet do osam godina.

 Da li ima novih radnih mesta do kraja godine ?

 – Fabrika za proizvodnju strujomera EWG je dobila posao na tenderu i kada krenu da rade punom parom očekujemo da će oko 300 ljudi dobiti posao u toj firmi. U septembru i veliki trgovinski lanac „Tekijanka“ otvara objekat u Boru, gde će takođe biti zaposleno oko 40 novih radnika. Pregovori su završeni i sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“, koji su zainteresovani za otvaranje fabrike u Boru, tako da se nadamo da će se i to desiti u narednom periodu.

Opština izdvaja značajna sredstva za rad Narodne kuhinje u Boru. Da li ste zadovoljni kako to funkcioniše ?

 – Za rad Narodne kuhinje iz budžeta se izdvaja oko 15 miliona dinara. Redovno proveravamo  kuhinju, jer je ranije bilo primedbi korisnika da nema dovoljno mesa i hleba, tako da idemo u iznenadne kontrole i za sada ona dobro radi. Želimo da ispoštujemo sve normative kada je reč o Narodnoj kuhinji, jer je ta pomoć zaista potrebna građanima. Nastavićemo i nadalje da kontrolišemo isporuku i kvalitet obroka koji se daje korisnicima.

Da li ste zadovoljni  radom organa lokalne samouprave ?

 – Nisam zadovoljan. Neophodno je uraditi reorganizaciju pojedinih odelenja u smislu efikasnijeg delovanja. Očigledno je da inspekcija ne radi dobro svoj posao, i na mesto onih inspektora koji svoju funkciju ne obavljaju u potpunosti, dovešćemo mlade i perspektivne ljude.  U odeljenju finansija je nepojmljivo da sav posao zavisi od jednog čoveka. Sporo se završavaju poslovi, i administrativno je dosta preopterećena Opštinska uprava i moramo drugačije da reorganizujemo poslove.