Author: admin

SUŠA UMANJILA ROD KUKURUZA

okt. 02 EKONOMIJA no comments

Dugotrajna suša koja je pogodila Istočnu Srbiju, a posebno Borski okrug, značajno je umanjila ovogodišnji rod najznačajnije poljoprivredne kulture – kukuruza. Na pojedinim parcelama, ističu stručnjaci, roda uopšte i nema, a na onima gde ga ima, šteta je i do 50 odsto. Ovom kulturnom je na području Borskog okruga, inače, zasejano oko 20.000 hektara.

– Prinosi su smanjeni, u zavisnosti od parcele, od 30 do 50 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, koji je oko pet tona po hektaru – navodi dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Najveću štetu prouzrokovale su izrazito visoke temperature, konstantno preko 35 stepeni, baš u vreme oplodnje kukuruza, pa polen uopšte i nije mogao da bude aktivan.

– Kada se ovome doda i činjenica da jako mali broj poljoprivrednih proizvođača navodnjava svoje njive, ovakvo stanje useva kukuruza ove proizvodne godine uopšte nije za čuđenje. S obzirom na globalno zagrevanje, rast godišnje sume temperatura za stepen-dva, od izuzetnog je značaja da se naši poljoprivrednici pozabave problemom navodnjavanja svojih njiva, kako bi se na duži vremenski period izbegle posledice koje suša ostavlja na poljoprivredne useve – ističe Petkanićeva i podseća na aktuelne podsticaje Ministarstva poljoprivrede, koje onima koji kupe sisteme za navodnjavanje vraća 40 odsto uloženog novca.

U Negotinskoj Krajini dugotrajna suša uzela je danak i hlebnom zrnu. Osim što su umanjeni prinosi, a prosečno je obran rod od oko četiri tone po hektaru, pšenica je podbacila i u kvalitetu.

ŽELEZNIČARU NAGRADA 500.000 DINARA

okt. 01 DRUŠTVO no comments

Železničar Zoran Simonović (62), koji je sigurne smrti spasao 50 putnika u vozu “šveđanka“ kome su otkazale kočnice nedaleko od Svrljiške klisure, dobio je nagradu od preduzeća u kome radi – 50 hiljada dinara, dok je na predlog Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara, Gradsko veće donelo odluku da se ovaj hrabri čovek nagradi sa – pola miliona dinara!

Mirković nam je kazao da je Simonović pokazao neverovatnu hrabrost i da je zato predložio Gradskom veću da ga nagradi sa pola miliona dinara.

– Smatram da je i ta nagrada mala za čoveka koji je od sigurne smrti izbavio 50 ljudi – kazao je Mirković. – Simonović je, na najbolji mogući način, postao ambasador Zaječara i smatram da je grad morao da mu se oduži.

Simonović je obavešten o nagradi koju mu je dodelilo Gradsko veće Zaječara i bio je, najblaže rečeno, šokiran.

– Pa, šta da kažem – zaplakao je Simonović, a onda, isprekidanim glasom, jecajući, nastavio: – Nisam se nadao tome. Nisam, zaista. Hvala im, nije trebalo, samo sam radio svoj posao…

Simonović nam je ispričao i da je od JP “Železnice Srbije“ dobio nagradu od 50 hiljada dinara, kao i obećanje da će mu zaposliti sina.

– Pozvala me je blagajnica i rekla da dođem do nje, jer ima nešto da mi da – usplahiren je Simonović. – Otišao sam, a ona mi je, smejući se, kazala: “Ih, bre, Zoki. Tolike urgenicije za 50 hiljada dinara“. Onda mi je izbrojala novac i pružila mi 25 novčanica u apoenima po 2.000 dinara.

Podsetimo, Simonović je voz “šveđanka“, sa 50 ptnika, kome su otkazale kočnice, uspeo da zaustavi tako što je izašao kroz prozor i, boreći se sa čeonim vetrom i viseći nad provalijom, uspeo da pređe nekoliko metara, stigne do platforme i ručno zaustavi podivljalo vozilo tako što je zavrnuo čeonu slavinu.

Nakon toga, voz koji je u smrt vozio 50 ljudi uspeo je da se zaustavi svega dva kilometra od Svrljiške klisure, duboke, na pojedinom mestima, i do 50 metara. Tu bi voz, izvesno je, da Simonović nije uspod da ga zaustavi, ispao iz šina. Posledice bi, sigurno je, bile stravične!

– Prijaju mi nagrade i to što su me ljudi u Srbiji prozvali “Supermen iz Zaječara“ – nasmejao se Simonović. – Ipak, pravo da vam kažem – meni je najveća nagrada što su ljudi u vozu, a i ja sa njima, ostali živi…

NASTAVLJENA ISTRAŽIVANJA NA ŠARKAMENU

okt. 01 KULTURA no comments

Carska palata na lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena, tridesetak kilometara od Negotina, kako napreduju istraživanja, mogla bi da bude deo stalne arheološke turističke ponude Srbije, na kojoj joj je još od 1996. kada je pronađen set zlatnog nakita carice-majke Maksimina Daje, i odavno mesto. I pored toga što se ovaj lokalitet i dalje istražuje, a poslednje tri godine sistematski nakon decenije pauze, “Vrelo” Šarkamen godišnje privuče veliki broj turista. Iako poznat po svom najvećem nalazu, setu zlatnog nakita neviđene lepote, “Vrelo” Šarkamen ima šta da ponudi posetiocima, ako se zanemari da do samog lokaliteta ne postoji asfaltiran put.

Ovogodišnja istraživanja koja Muzej Krajine u Negotinu sprovodi u saradnji  sa Arheološkim institutom iz Beograda i Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša, bila su fokusirana na monumentalnu jugoistočnu kulu, kružne osnove, čiji je spoljašnji prečnik čak 16 metara. Ulaz u ovu kulu arheolozi predvođeni dr Sofijom Petković, višom naučnom saradnicom Arheološkog instituta, koja je rukovodilac projekta i Gordanom Janjićem, muzejskim savetnikom Muzeja Krajine, inače koordinatorem projekta, otkriven je prošle godine, a karakterističan je po monumentalnom stepeništu, koje je jedinstveno u rimskom fortifikacionom graditeljstvu. Prošle godine ekipa arheologa je otkrila i ostatke starijeg utvrđenja vile koja je predhodila izgradnji carske rezidencije, a reč je o kuli kvadratne osnove sa delom istočnog i južnog bedema, ukomponovane u fortifikaciju palate. Ni ovogodišnja istraživanja nisu prošla bez jedinstvenih nalaza.

– Uz južni bedem, zapadno od ulaza u jugoistočnu kulu, otkriveno je postrojenje za snabdevanje vodom, vodotoranj koji je imao zadatak da vodu koja je dolazila akvaduktom u samu palatu pročisti, reguliše dotok vode i da je sprovodi u utvrđenje. Mi pretpostavljamo da je voda dovođenja baš sa lokacije Vrelo, po kojem i lokalitet nosi ime. To je jedan zanimljiv izvor, podzemni, jer je Vrelska reka delom ponornica, izvire iz jednog pećinskog podzemnog jezera. Verujemo da razlog izgradnje ovog vodovoda treba tražiti u njenim lekovitim svojstvima koje su Rimljani veoma cenili, a s obzirom da je Maksimin Daja podigao rezidenciju u rodnom mestu, po uzoru na ostale tetrarhe, sigurno su mu bila poznata blagotvorna svojstva Vrelske vode – kaže rukovodilac radova dr Sofija Petković.

Arheološka ekipa, koju su pored Petkovićeve i Janjića činili i Branko Aleksić, apsolvent arheologije i Nikola Ivanković, apsolvent arhitekture, podsećaju da su očuvani vodotornjevi veoma retki. Samo u Srbiji su otkrivena dva, jedan u blizini palate “Mediana” cara Konstantina Velikog u Nišu i drugi na “Caričinom gradu” kod Lebana, koji je podigao car Justinijan prvi.

– U ovogodišnjoj kampanji otkriveno je spoljašnje lice jugoistočne kule, njeni spojevi sa istočnim i južnim bedemom i njen središnji kontrafor, jedinstvene konstrukcije, a sve u cilju završetka konzervatorsko-restauratorskih radova na ovom objektu sledeće godine – ističe muzejski savetnik, arheolog Gordan Janjić, koordinator projekta.

Tokom narednih kampanja, istraživanja će, osim na jugoistočnoj kuli, biti fokusirana i na zapadnoj kapiji utvrđenja, a planirane su i njihove prezentacije, konzervatorsko-restauratorski radovi i što je najvažnije i izgradnja puta, parkinga, mokrog čvora i svega što bi ovoj carskoj palati i memorijalnom kompleksu omogućilo da postane pravi turistički biser ovog kraja.

NIČU NOVI VOĆNJACI U KNJAŽEVCU

okt. 01 DRUŠTVO no comments

Opština Knjaževac i Fondacija “Ana i Vlade Divac” pomoći će više od tridesetoro mladih poljoprivrednika sa područja opštine da započnu ili unaprede svoj biznis. Ugovori o subvencionisanju potpisani su u Skupštini opštine.
Opština Knjaževac i Fondacija “Ana i Vlade Divac” pre dva meseca potpisali su ugovor o osnivanju Fonda za pomoć mladim poljoprivrednicima. Prvobitno je bilo planirano da 20 korisnika dobije subvencije u visini od po 180.000 dinara. U opštini Knjaževac potpisani su ugovori sa mladim poljoprivrednicima, a s obzirom na veliko interesovanje i mogućnost korigovanja planirane sume, subvencije će koristiti ukupno njih 34.
– Želim da se bavim voćarstvom, imam jedan zasad višanja, pa sam konkurisao i dobio frezu. Smatram da će mi dosta značiti u daljem obrađivanju zemljišta – kaže Vladimir Ignjatović, jedan od korisnika subvencije.
– Drago mi je da je Fondacija Divac prepoznala dobru nameru i izrazila želju da se priključi našem programu podrške poljoprivrednicima – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine. – Ovom direktnom pomoći mladi poljoprivrednici rešiće neke od svojih problema u proizvodnji. Ovo je jedna u nizu mera koje finansiramo iz opštinskog budžeta, a drago mi je što mogu da saopštim da su pregovori sa švajcarskim SDC-om uveliko u toku i odvijaju se u dobrom smeru, pa očekujem da do kraja godine realizujemo još jedan veliki konkurs namenjen voćarima, kao i onima koji bi da se bave proizvodnjom lekovitog bilja.
Naredni korak u realizaciji pomoći mladim poljoprivrednicima, najavljeno je iz Fondacije Ana i Vlade Divac, biće uplata novca krajem sledeće sedmice, a potom sledi nabavka sadnica, mehanizacije ili opreme za koju su korisnici konkurisali.

BRODOVI PONOVO PRISTAJU U KLADOVU

okt. 01 EKONOMIJA no comments

Na sednici Skupštine, odbornici su jednoglasno usvojili izveštaj o izvršenju budžeta opštine Kladovo za prvih šest meseci ove godine. Ukupni prihodi su 276 miliona dinara, odnosno blizu 38 odsto od plana.

Jednoglasnom odlukom je usvojen i drugi ovogodišnji rebalans opštinskog budžeta, čime je prihod uvećan za 26 miliona dinara, tako da sada prihodna strana opštinske kase iznosi 746 miliona dinara. Najveći deo prihoda – 23 miliona dinara – bespovratno je uplatilo Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija za izgradnju pontona za pristan brodova u Kladovu.

– Mi smo ponosni što smo posle 29 godina čekanja stvorili uslove da u Kladovu ponovo pristaju brodovi. Zahvalnost za razumervanje dugujemo resornom ministarstvu, koje je prepoznalo značaj te investicije i odobrilo nam bespovrastna sredstva za njenu realizaciju – poručio je Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Kroz Srbiju godišnje prođe oko 600 brodova,  koji će od narednog leta biti u mogučnosti da se usidre i u Kladovu. To će značajno doprineti afirmaciji turističkih potencijala našeg kraja .Naša je obaveza da taj trenutak spremno dočekamo i doprinesemo razvoju turizma na tom delu Dunava – dodao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Preraspodelom sredstava prihodovanih smanjenjem zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi, dva miliona dinara usmereno je za finansiranje prevoza srednjoškolaca sa područja opštine Kladovo u naredna dva meseca. Odbornici su jednoglasno usvojili predlog odluke o izgradnji brane za zaustavljanje bujičnih voda selu Kladušnica i rekonstrukciji atmosferske kanalizacije u naselju Brza Palanka. Oni su prihvatili i izveštaj o radu predškolske ustanove „Neven“ za minulu školsku godinu i dali su podršku godišnjem planu rada te vaspitno-obrazovne ustanove.

POREZ DONEO LOPTE

sep. 25 DRUŠTVO no comments

Nemačka organizacija GIZ školama u opštini Kladovo poklonila je 105 košarkaških lopti. Donacija je deo projekta „Najuspešnije lokalne samouprave u oblasti naplate poreza na imovinu“, kao nagrada za lokalne samouprave koje nisu učestvovale u podeli bespovratnog fonda od milion franaka. Iskustva su potvrdila da je procenat napleta poreza na imovinu najniži u delu istočne Srbije i zato je uz podršku GIZ pokrenuta kampanja da se taj odnos promeni.

– Za razvoj svake opštine veoma važno je da svi građani plate porez na imovinu i to na realno stanje njihovih nekretnina. Taj novac se dalje koristi kako bi se poboljšao kvalitet usluga koje opštine pružaju građanima – izjavio je Aleksandar Grunauer, predstavnik GIZ, koji je predao košarkaške lopte za dve srednje i pet osmogodišnjih škola u kladovskom kraju. Oko 320 lopti GIZ je podelio i školama u Knjaževcu, Majdanpeku i Golupcu – opštinama koje su učestvovale u realizaciji projekta.

ZAVRŠENI MOKRANJČEVI DANI

sep. 23 KULTURA no comments

Izvođenjem jednog od najboljih dela današnjice, monumentalne Betovenove Devete simfonije u interpretaciji sjajnog hora i simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije u Negotinu su 16.septembra završeni jubilarni, 50. „Mokranjčevi dani“. Grandiozna simfonija, ali i briljantna interpretacija muzičara, horista i solista Evgenije Jeremić, Jelene Končar, Nenada Čiče i Atile Mokuša oduševila je publiku.

– Velika je privilegija biti deo jedne ovako bogate, a pre svega Mokranjčeve istorije, jer bez Mokranjca ne bi bilo ni festivala, niti bi mi mogli da govorimo o srpskoj muzici da nije bilo njega. Sa njegovog izvora zaista mnogo kompozitora kasnije je pilo. Mokranjčeva muzika je i dan danas najživotnija muzika koji živi prvenstveno među horovima u zemlji i širom sveta – kaže dirigent Bojan Suđić, koji je imao tu čast da svojim slovom o Mokranjcu otvori festival, a Betovenovom Devetom simfonijom, efektno zatvori.

Ove godine na festivalu je nastupilo preko 1.500 izvođača. „Mokranjčeve dane“ obeležile su pune sale i publika koja je uživala u nastupima čak 10 horskih ansambala, ali i dva naša najznačajnija orkestarska ansambla– Beogradska filharmonija, koja je nastupila posle 15 godina u Mokranjčevom Negotinu i Suđićev Simfonijski orkestar i Hor RTS.

Festival je, međutim, i pored izvesnih oscilacija u kvalitetu horova iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Rusije i Srbije, definitivno obeležilo i tradicionalno “Natpevavanje” na kojem su ubedljivo trijumfovali Bugari, hor “Angel Manolov” iz Sofije pod upravom Darene Popove. Drugo mesto pripalo je horu “Elegija” iz Moskve pod upravom Marine Aleksejeve, dok je trećeplasirani “Sound” iz Bukurešta sa dirigentom Vojkuom Popeskom.

– Uzbuđeni smo zbog pobede i oduševljeni prijemom publike. Do ove Mokranjčeve Druge rukoveti, koja nam je bila obavezna kompozicija na “Natpevavanju” nismo imali Stevana Mokranjca na repertoaru, ali od sada ćemo ga sigurno pevati – kaže dirigent Darena Popova.

Ovogodišnje 50. „Mokranjčeve dane“ obeležila je i premijera muzičko–scenskog prikaza „Zvezdani časovi čovečanstva“, koncertnom izvođenju radio drame „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, u režiji Saše Latinovića, po tekstu muzikologa Maje Čolović-Vasić, urednika rubrike „Muzička kritika i savremeni tokovi“ Muzičke redakcije drugog programa Radio Beograda, koja je rasla, sazrevala i školovala se uz – Mokranjca!

– Kao Negotinka sam sentimentalno vezana za Mokranjca, i moram da priznam da ja Mokranjca obožavam. Kako godine prolaze moja ljubav prema njemu je sve veća, višesložnija i ima više segmenata od tog pukog ponosa što potičem iz njegovog grada – kaže Maja Čolović-Vasić, čija je radio drama „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, na osnovu koje je i nastao ovaj scenski prikaz, premijerno izvedena prošlog novembra na Drugom programu Radio Beograda povodom obeležavanja 100-ogodišnjice Mokranjčeve smrti.

Među upamćenije i uspešnije ostao je i nastup najmlađeg negotinskog hora “Vivak” kojim upravljaju Dragana Simonović-Marinović i Aleksandra Đukić, program “Omaži i sećanja” moderatora mr Aleksandre Paladin, koja se sa svojim gostima efektno “prošetala” kroz sve faze nastavnka i razvoja festivala, promocija slika sa ovogodišnje 17. po redu likovne kolonije “Eho muzike”, kao i promocija feljtona dr Branke Radović o Mokranjcu u formi male brošure koju prati i kompakt disk sa Mokranjčevom Šestom rukoveti.

Apsolutni utisak festivala, veli muzikolog dr Branka Radović, selektor, je novoustanovljeni program „Koncert u 11“, koji je svakodnevno na centralnom gradskom trgu realizovalo četvoro studenata beogradskog FMU: Mila Smiljković (prva violina), Nina Opsenica (druga violina), Gradimir Orbanović (viola) i Jovana Radojković (violončelo).

– Ovi programi su privukli veliku pažnju publike, a posebno mladih. Ta direktna poruka kojoj sam se nadala svih godina, poruka građanstvu Negotina da učestvuje  direktno u muzici i da kontaktira direktno sa muzičarima i programima, ostvarila se na ovom festivalu. Mislim da je to veliki pomak i da smo njime počeli da gajimo najmlađu negotinsku publiku – istakla je dr Radović.

LASTE “OKUPIRALE“ KNJAŽEVAC

sep. 23 DRUŠTVO no comments

Knjaževčani su ovog septembra bili više nego iznenađeni velikim brojem ptica na krovovima, terasama, prozorima… Laste, spremne za dug put u toplije krajeve, “okupirale“ su varoš, možda da poruče da će se vratiti sa prvim danima proleća.

Uvek u isto doba godine, kada dani postanu kraći, počinje velika seoba ptica iz hladnih u tople krajeve planete. Laste, koje ornitolozi zovu i kosmopolitskim pticama, jer žive na svim kontinentima i svim geografskim širinama, na putu dugom nekoliko hiljada kilometara, na kratki predah svratile su u Knjaževac.

Na iznenađenje Knjaževčana, a kao po nekom unapred pripremljenom planu, naselile su terase stanova i kuća, žice za veš, telefonske kablove. Nekima je prizor ličio na one iz legenedarnog Hičkokovog filma, drugi su pokušali da se sprijatelje sa pticama, koje ih svojom pesmom bude u ranu zoru.
Laste su, kaže narodno verovanje, simbol slobodnog plavog neba i večne sreće, pa se misli da uništavanje njihovih gnezda donosi nesreću. U Srbiji se od davnina smatra da kada lasta stane na prozor, doći će pismo ili lepa vest. Kad ko vidi prve laste, treba da dodiruje novac u džepu, pa će ga imati cele godine.

Knjaževac nastanjuju golubovi, kojima varoš, prema legendi, duguje i svoje staro ime – Gurgusovac. Pre nekoliko godina došle su rode, koje se svakog proleća vraćaju na dimnjake, a možete ih sresti na obali Timoka, ili u šetnji drvoredom. Možda su i laste odlučile da je Knjaževac dobro mesto za život.  U svakom slučaju, prizor zabeležen ovog septembra u varoši, bio je zanimljiv i našem fotoreporteru.

KNJIGA, TI I LETO

sep. 23 KULTURA no comments

Izložba fotografija u holu kladovskog Doma kulture finale  je trećeg konkursa „Knjiga, ti i leto“ ovdašnjeg Centra za kulturu. Odlukom žirija, prva nagrada dodeljena je Stefanu Bibuloviću (Kladovo), drugu nagradu osvojila je Milica Živojinović (Brza Palanka), dok je trećenagrađena Zlatana Lečić, iz Beograda.
Na konkurs su pristigle 72 fotografije, od 28 autora iz devat gradova Srbije. Sve su odgovorile zahtevima konkursa, a tematska kompozicija najčešće je bila porodica – kazala je na otvaranju izložbe Žaklina Nikolić, direktorka Centra za kulturu.

– Namera foto konkursa bila je da se promovišu knjiga i čitanje, ali i turistički potencijali našeg kraja. Izložba je svojim sadržajem, formom i postavkom ispunila cilj, a to je da se grupa ljubitelja čitanja i fotografije okupila oko iste ideje – promocija knjige i čitanja koja je tematski zabeležena i vidljiva na prispelim fotografijama – istakla je Nikolićeva.

Pokrovitelj nagradnog konkursa“ Knjiga, ti i leto“ je kompanija „Tekijanka“, dok je Centar za kulturu svakog učesnika nagradio knjigom.

DALIBOR – PRVAK SVETA

sep. 22 DRUŠTVO no comments

Dalibor Ilijić, iz Knjaževca, višestruki državni šampion i rekorder u pauerliftingu, postigao je veliki uspeh na Svetskom prvenstvu koje je održano u Las Vegasu, jer je u disciplini dead lift zauzeo prvo mesto i osvojio zlatnu medalju. Zanimljivo je da će, dobrim delom i zbog izvanrednih rezultata srpskih predstavnika, naredno Svetsko prvenstvo biti održano u septembru sledeće godine u Nišu.

PODELA PAKETA U KLADOVSKIM SELIMA

sep. 22 DRUŠTVO no comments

Crveni krst u Kladovu je u saradnji sa CK Srbije i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike obezbedio 300 paketa pomoći za najugroženije porodice i to za samohrana staračka domaćinstva i za porodice sa više dece. U naselju Mala Vrbica spiskove meštana je sastavila komisija Mesne zajednice. Iskustva potvrđuju da je stopa siromaštva najveća u seoskim sredinama i zato je pomoć Crvenog krsta dobro došla jer sadrži sredstva za higijenu i osnovne životne namirnice.

– Nažalost, broj onih koji nemaju povećava se iz godine u godinu, tako da ne uspevamo da podmirimo sve potrebe. Paketi sa hranom i sredstvima za higijenu samo trenutno će ublažiti nezavidan status određene kategorije stanovništva. Crveni krst pokušava da im ublaži tegobe, ali su naše mogućnosti limitirane – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta u Kladovu.

Jednokratnu pomoć u naselju Mala Vrbica dobilo je osam porodica koje žive ispod granice siromaštva.

– Nama se javio znatno veći broj, ali smo sagledali gde je situacija najteža i pakete su dobile porodice u kojima žive i deca. Nije bilo lako doneti odluku i zato smo smo u saradnji sa Crvenim krstom načinili spisak domaćinstava koja će u narednoj raspodeli imati prioritet – objašnjava Ljubiša Daskalović, predsednik Saveta MZ Mala Vrbica.

Naredna akcija Crvenog krsta je podela besplatnih drva za ogrev, podseća dr Mirčetić, i dodaje da se do sada prijavilo više od 250 meštana iz te podunavske opštine. Kriterijume za dobijanje drva za ogrev određuje Crveni krst u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Minule godine besplatan ogrev su dobila 283 domaćinstva, ali će ta brojka ove jeseni biti premašena smatraju u kladovskom CK.

SKUČENI KAPACITETI U KNJAŽEVAČKIM VRTIĆIMA

sep. 22 DRUŠTVO no comments

Predškolska ustanova “Bajka” u Knjaževcu spremno je dočekala početak nove radne godine, a zaposleni su pripremili i puno aktivnosti za najmlađe.

Ove godine u 31 grupi Predškolske ustanove “Bajka“ boravi 700 mališana. Nažalost, s obzirom da su kapaciteti ograničeni, nije bilo mesta za svu decu, kaže direktor Dragan Đorđević.

– Za 16 mesta u grupama prijavljivalo se i po 30 roditelja – ističe Đorđević. – Mi smo u obavezi da poštujemo zakon i kriterijume Ministarstva prosvete. Bilo je nezadovoljnih, ali nemamo prava da narušavamo bezbednost dece i kršimo zakon.

Đorđević ističe da ima roditelja koji ne izmiruju redovno svoje obaveze prema vrtiću.

– Ozbiljna su dugovanja pojedinih roditelja. Ja bi ih molio da, uzimajući u obzir trenutak u kome živimo i doba godine kada su troškovi porodica veliki, da izdvoje malo novca i pokriju deo svojih dugovanja, kako bi smo stvorili još bolje uslove za boravak dece – apeluje Đorđević.

Aktivnosti u vrtićima počele su sa prvim danima septembra. Nakon “Klincezijade“, priprama se Dečja nedelja, a u pripremnoj grupi vrtića “Crvenkapa“ čak se spremala i zimnica, pa su na sto direktora stigle teglice sa turšijom i pekmezom

DOBRO GROŽĐE – DOBRO VINO

sep. 22 EKONOMIJA no comments

Krajinski vinari ove godine imaju dobar rod i po svemu sudeći napraviće dobro vino. Po rečima stručnjaka, konstantno praćenje stanja vinograda tokom vegetacije na potesu Negotinske Krajine su na to i ukazivale. Berbu je, međutim, nakratko prekinula kiša, prva u poslednjih nekoliko meseci.

– Za sada se to nije odrazilo na prinos i kvalitet grožđa. Nije došlo do smanjenja sadržaja šećera u bobicama, koji u ovom trenutku iznosi oko 23 odsto, niti do pucanja bobica. Nije uočena ni pojava botritisa u vinogradima, koji je česti pratilac velikih količina padavina u vreme sazrevanja i branja grožđa – kaže dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Po rečima stručnjaka štetne posledice po rod predstavljaju obilne padavine koje mogu dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta grožđa.

– Bobice grožđa trpe veliki pritisak vode, dolazi do njihovog pucanja, gubitka tečnosti i hranljivih materija. Može doći i do pojave botritisa. Velika količina padavina u ovom trenutku takođe, kao posledicu ima i produženje porasta lastara, koji troše velike količine hranljivih materija i slabije sazrevaju. Kao takvi ne mogu da do perioda mirovanja sakupe potrebne količine hranljivih materija za prezimljavanje, pa tokom zime stradaju od zimskih mrazeva – ističe Petkanićeva.

Krajinski vinogradari, zato, ovih dana ubrzano rade, nadajući se da se neće obistiniti prognoze metereologa, kako bi i sledeće godine imali zdrave vinograde i pili kvalitetno krajinsko vino.

PRONAĐENO RASPADNUTO TELO ISPOD MOSTA

sep. 12 HRONIKA no comments

Nedaleko od Bora u podnožju brestovačkog mosta pronađeno je beživotno  telo muškarca.

Radnici koji izvode radove na mostu su pronašli telo, i odmah pozvali policiju, koja je brzo stigla na lice mesta.

Tačan uzrok smrti znaće se nakon obdukcije.

Prema poslednjim informacijama, telo je pronađeno u fazi raspadanja.