Dragana Dragićević, predsednica Udruženja „Iz kruga Bor“
I dalje je u lokalnim zajednicama prisutna isključenost pristupačnosti osoba sa invaliditetom institucijama što u velikoj meri dovodi i do pada poverenja u iste. Boranka Dragana Dragićević (45), inženjer mašinstva, i predsednica Udruženja „Iz kruga Bor“, koja je u invalidskim kolicima od svoje devete godine, naglašava da su OSI slabo uključeni u društveni život lokalne zajednice,pa tako i ne učestvuju u procesima odlučivanja i programima lokalne zajednice.
– Ima osoba sa invaliditetom koje bi mogle da aktivnije deluju na lokalnom nivou, ali nisu aktivne po tom pitanju, jer pristupačnost važnim institucijama još uvek nije na zavidnom nivou. Takođe u manjim sredinama i dalje važi pravilo da ako si osoba sa invaliditetom spadaš u neku drugu kategoriju ljudi. OSI se slabo trude da izađu u javnost, da pokušaju da nešto učine bolje za sebe i ostale ljude sa istim ili sličnim problemima. Sa druge strane, nisu dovoljno informisani i verujem da većina ne zna koja su njihova prava i šta sve mogu da urade-kaže Dragićevićeva.
Ona ističe da je gorući problem nepristupačnost insitucija, što je još jedan od razloga zašto OSI nisu aktivniji u društvenom i svakom drugom sektoru lokane zajednice.
– Nema adekvatnog pristupa institucijama, vrlo je malo personalnih asistenata u gradu jer nema korisnika. Da bi dobili pravo na asistenta morate da budete radno angažovani i da imate određeni procenat invaiditeta. Veoma je teško osobama sa invaliditetom i oko zapošljavanja jer uglavnom posao nalaze preko javnih radova. Vodi se računa o potrebama OSI, ali uvek ima propusta. Krenuli smo sa ukazivanjem na probleme oko pristupačnosti , u saradnji sa udruženjem „Sigurne staze“, koje se bavi saobraćajem. Bitno je da ljudi budu upoznati sa problemima, jer onda oni mogu i da se rešavaju-nastavlja naša sagovornica.
Dragana naglašava da je u Boru dobra stvar što postoje povremene inicijative u kojima su uključeni predstavnici lokalnih udruženja koja okupljaju OSI, čime se direktno sa predstavnicima lokalne samouprave razgovara o problemima i potrebama OSI.
– Mišljenja sam da bi OSI trebali da se aktivnije uključe u društveni i politički život lokalne zajednice jer bi na taj način ukazivali na sve probleme, i onda sam sigurna da bi se brže i reagovalo. U svakoj gradskoj vlasti bi trebao da bude prisutan i predstavnik OSI, i da to upravo bude osoba sa invaliditetom koja najbolje poznaje sa kojim problemima se susreću ove osobe. OSI su jedino aktivni preko udruženja, ali ni sva udruženja ne pokreću dovoljno inicijative da se neke stvari promene i poboljšaju. Sigurna sam da bi bilo još boljih rezultata da još aktivnije udruženo deluju sva lokalna udruženja koja okupljaju OSI -priča Dragana.
Ona ističe da jako mali broj OSI koristi i svoje biračko pravo budući da biračka mesta nisu pristupačna ovim osobama.
-Biračka mesta u gradu su uglavnom u školama, mesnim zajednicama, gde takođe nije pristupačno za osobe sa invaliditetom koje se teže kreću ili koriste neka pomagala. Kada su izbori, nadležni posećuju OSI i u kućama da bi mogli da glasaju ali i to se ne sprovodi na pravi način. Sa druge strane nije ni poznat tačan borj OSI, mnogo njih je izolovano u porodici, ne izlaze iz svojih kuća, opet možda zbog nepristupačnosti, i daleko su od javnosti – kaže Dragićevićeva.
Projektni tim „Timočkih“
Projekat „Podignimo rampu“ sufinansiran je iz budžeta grada Bora. „Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI