Timočke

Povodom 12.maja, Dana opštine Negotin, u spomen na dan kada je ovaj kraj Srbije, 1833. oslobođen od turskog feudalizma, lokalna samouprava je na svečanoj sednici za postignute rezultate u 2015. dodelila i tradicionalna priznanja. Najbolji golman sveta, Predrag Rajković, kapiten omladinske reprezentacije Srbije, laureat „Zlatne rukavice“, sada golman Makabija iz Tel Aviva proglašen je za počasnog građanina Negotina.

– Priznanje koje mi je dodeljeno je velika čast, jer verujem da za sve što sam do sada postigao u karijeri, Negotin nosi velike zasluge. Ovo priznanje je i velika obaveza, a ja ću učiniti sve da u budućnosti moji Negotinci budu još ponosniji na mene- poručio je iz Tel Aviva zlatni negotinski dečko u čije je ime plaketu i ključ Negotina primio otac Saša Rajković, legendarni negotinski branilac mreže.

Majske nagrade, koje uz diplomu predviđaju i novčana sredstva u visini od 91.740 dinara, Jovan Milovanović, predsednik opštine Negotin uručio je: Mlađanu Nedeljkoviću, pripadniku Stanice pogranične policije u Dušanovcu, vicešampionu u bodibildingu i fitnesu na lane održanom Svetskom prvenstvu u Kopru, Dušanu Mandiću, treneru Košarkaškog kluba “Hajduk Veljko” zahvaljujući kojem negotinski mladi sportisti ostvaruju zavidne rezultate, DOO “Nikolić prevoz” iz Samarinovca, SZPMR “Matalj” za značajan doprinos u oblasti privrede, a posthumno je dodeljena i jednom od najtrofejnijih profesora negotinske Muzičke škole, Miletu Paunoviću, osnivaču odseka trube u ovoj školi.

-Naš grad i opština imaju čime da se podiče. Znamenitim sugrađanima, uspešnim pojedincima, vinu koje je upravo dobilo oznaku geografskog porekla „Negotinska Krajina“, sportistima, stonoteniserima, gimnastičarkama, košarkašima, uspešnim đacima, poljoprivrednicima, preduzetnicima. Naš zadatak je da stvorimo uslove kako bi se ostvarivali još bolji rezultati u svim oblastima. Težak je to zadatak ali ćemo zajedno, verujući u napredak to najbolje uraditi – rekao je, tom prilikom, Milosavljević.

Majske povelje i novčanu nagradu u visini od 45.870 dinara za rezultate ostvarene u raznim oblastima obrazovanja, dr medicine Ljubisav Božilović, predsednik Skupštine opštine Negotin uručio je: Mladenu Stankoviću, maturantu gimnazije za filmsko stvaralaštvo, Ana Mariji Danilović, maturantu muzičke škole, državnoj prvakinji u sviranju trube, studentu Medicinskog fakulteta Davidu Matejeviću koji u dosadašnjem školovanju ne zna za ocene manje od desetke, Nikoli Đurđiću, učeniku prvog razreda gimnazije, dobitniku brojnih nagrada iz matematike, fizike, biologije, hemije, engleskog jezika, programiranja i šaha, kao i Aleksi Damnjanoviću koji je na republičkoj smotri najuspešnijih pismenih zadataka osvojio drugu nagradu.

-Želja nam je da opštinu Negotinu vratimo na mesto koje joj pripada na mapi Srbije, a da bismo to i ostvarili, moramo svi da se uključimo i damo svoj doprinos. Opština Negotin, podstiče, uvažava i nagrađuje vredne rezultate ljudi koji danas, na razne načine, pomažu svoj grad, doprinose njegovom ugledu i  imenu – istakao je dr Božilović

Vatrogasci iz Bad Sodena donirali su Negotincima vatrogasno vozilo, kapaciteta 5.000 litara vode. Ovo polovno vozilo iz Nemačke spada u red multifunkcionalnih, jer osim za gašenje požara vodom ili penom, može da koristi i u slučaju poplava, a zbog pogona je naročito pogodno za brdsko-planinski reon, gde i inače ima najviše intervencija.

– Očekujemo da pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice Negotin ubuduće još efikasnije intervenišu u slučaju požara i tako štite građane od ove, ali i drugih elementarnih nepogoda – rekao je prilikom primopredaje vozila predsednik Opštine Negotin Jovan Milovanović.

Ključeve vatrogasnog kamiona, testiranog i na pokaznoj vežbi na hidroelektrani “Đerdap dva” u ime sedmočlane delegacije iz Bad Sodena predao je opštinskim zvaničnicima Sven Grize, komandir Vatrogasne jedinice u ovom nemačkom gradu, petnaestak kilometara udaljenog od Frankfurta na Majni. Donacija i poseta nemačkih vatrogasaca Negotinu rezultat je saradnje Negotinca Bratislava Pajića, koji je vatrogascima u Bad Sodenu predložio da ovo polovno vozilo, koje je tokom karijere prešlo 14.000 kilometara, pošalju u Negotin

-Daleko od toga da je to najmodernije vozilo, ali će našem gradu mnogo koristiti jer ovdašnji vatrogasci nemaju vozilo sa tako velikim kapacitetom – istakao je Pajić.

Opština Negotin je, inače, finansirala proceduru oko preuzimanja i registracije vozila.Pozakonu o donacijama ovo vozilo će biti u vlasništvu lokalne samouprave naredne tri godine, a koristiće ga Vatrogasno-spasilačka jedinica Negotin. Ceremoniji primopredaje, osim nemačkih i negotinskih vatrogasaca, prisustvovali su i Perica Brložanović, komandant bataljona Odeljenja za vanredne situacije u Boru i njegov zamenik Ivan Janković.

Plovna dizalica „Soča“ Beogradskog preduzeća „PIM“ sa devet metara rečne dubine  izvukla je iz Dunava potonuli brod- radionicu „Miljacka “ JRB.  Do potonuća je došlo 25. aprila u ranim jutarnjim časovima zbog  jakog vetra koji je stvarao velike talase. Iskusna posada „Soče“ rutinski je obavila posao na mestu  kod pristana gde je matica reke veoma brza.

Teški ronici su najpre Miljacku opasali čeličnim užadima, a iz vode je u prvoj fazi izvučen krmeni deo  koji je fiksiran za baržu .Naredna faza bila je ispumpavanje vode, a to je olakšalo izvlačenje pramčanog dela iznad vode velike reke.

– Posada Soče je veoma iskusna na tim poslovima i izvlačenje potonulog objekta za njih nije bio veliki izazov iako se kompletna operacija sprovodila fazno , a jedina otežavajuća okolnost bili su udari vetra tako da je posao potrajao.Naš sledeći korak je da se Mljiacka odvuče u remontnu radionicu kako bi se sanirala oštećenja. Najvažnije je da niji bilo žrtava, materijalna šteta se procenjuje, ali je olakšavajuća okolnost da na plovećoj radionici nije bilo mnogo vrednog alata i opreme. Vrlo brzo Miljacka će ponovo biti u funkciji – kazao je Mladen Grujić pomoćnik direktora JRB.

Brod  Miljacka je servisna radionica  dug 28,75  i visok 6,3 metara i  služi za popravku drugih brodova. Dubina Dunava na mestu na kome je  brod potonuo  veća  je od 10 metara.

Zahvaljujući podršci lokalne samouprave i razumevanju porodice  Šarić, koja je rešila  svoj stambeni status ,Lorena Zoranović samohrana majka troje dece koja su ostala bez oca  dobila je krov nad glavom.Ona i mališani su sada smešteni u zgradi u naselju Pesak u stambenoj jedinici površine 36 kvadrata.

– Gubitkom supruga i oca ostali smo gotovo na ulici, bez stana i redovnih primanja. Na našu sreću naišli smo na razumevanje ljudi dobre volje i čelnika lokalne zajednice koji su prepoznali našu nevolju i učinili su nam život podnošlivijim.Moja deca sada imaju svoju sobu, kupatilo i dom pun topline – sa suzama u očima govori Lorena Zoranović .

Predstavnici lokalne zajednice,Komesarijata za izbeglice i Centra za Socijalni rad, pronašli su rešenje za četvoročlanu porodicu koja se oslobodila podstanarskog života.

– U vremenima teškim svaka pomoć je dragocena, shvatili smo težinu problema i uspeli smo da udomimo majku sa troje dece. Doprinos tome dala je i porodica Šarić koja se iselila iz stana u novu kuću i time stvorila uslove da pomognemo samohranoj majci-istakao je Jovan Stingić načelnik Opštinske uprave.

Lokalna samouprava nastoji da pomogne svim porodicama koje žive na rubu egzistencije.

-Naša je moralna obaveza bila da sklonimo decu sa ulice, nakon tragedije koja ih je zadesila .Nastojimo da pomognemo svima  tako da  će uskoro  krov nad glavom dobiti i majka sa tri kćeri koja se bori za život teško bolesne najmlađe devojčice Gordane (2) .Iako su naše mogućnosti limitirane uspevamo da rešimo status naših socijalno najugroženijih sugrađana – dodao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Zgrada u naselju „Pesak “ sa 15 stambenih jedinica predata je na upotrebu septembra 2011. godine.Radove je finansirao Biro za populaciju , izbeglice i migracije SAD, radove je sproveo  Danski savet za izbeglice, uz podršku Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Vlasnik zgrade je opština Kladovo, a korisnik Centar za socijalni rad. U njoj sada živi i Lorena Zoranović sa troje mališana kojima je  novom stanu Vaskršnje praznike prigodnim poklonima čestitala  Kompanija „Tekijanka“, koja je uz četvoročlanu porodicu stala od onog momenta kada su ostali bez supruga i oca.

Ovdašnjim poljoprivrednicima čija su domaćinstva stradala u poplavama pre dve godine, kao i onima kojima su led i mraz oštetili zasade uručena je pomoć Evropske unije, koja u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i lokalnim samoupravama, ovu akciju organizuje već dve godine.

-Prikupljanje prijava je otpočelo krajem prethodne godine, kada su se poljoprivredni proizvođači opredeljivali za jedan od 23 ponuđena paketa pomoći. Paketi pomoći su bili različiti, od semena za setvu, sadnica voćaka, koncentrovane stočne hrane, pa do različite opreme, kao što su na primer oprema za navodnjavanje, plastenike, oprema za mužu, košnice i drugo.  U okviru ove pomoći krajem prošle godine objavljen je poziv svim proizvođačima opštine Negotin koji su imali štete u poljoprivredi od poplava 2014. godine i drugih elementarnih nepogoda, tačnije „ledoloma“, koji su bili prisutni u nekoliko sela opštine Negotin,  da popune Prijavne formulare radi ostvarivanja prava na pomoć – kaže diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Dejan Stefanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin, inače član Opštinskog veća.

U opštini Negotin pomoć je dobilo 141 gazdinstvo iz 21 krajinskog sela. Njima je distribuirano ukupno 56.400 kilograma NPK đubriva, 194 džaka kukuruza, 680 kilograma semena lucerke i 200 kilograma semena deteline.

Poljoprivrednici su dobijali jedan od tri paketa koji su obuhvatali po 400 kilograma đubriva, a u zavisnosti od toga koja je kultura stradala po dva džaka kukuruza, ili po 20 kilograma deteline ili lucerke. Paket kukuruza i đubriva je dobilo 97 poljoprivrednika, paket lucerke i đubriva 34, a paket deteline i đubriva 10 poljoprivrednika.

-Za pomoć se prijavilo 315 gazdinstava iz Negotina i 28 sela opštine i ona je svima odobrena. Sada ju je dobilo 141 gazdinstvo i time je završena samo prva faza pomoći koju će poljoprivrednici dobiti tokom 2016.godine.  Narednu raspodelu paketa pomoći očekujemo u maju, kada je najavljena isporuka stočne hrane. Tokom leta biće isporučeni paketi opreme, a pakete semena za jesenju setvu i voćnih sadnica poljoprivrednici će dobiti u jesen pred setvu pšenice odnosno sadnju voćaka– dodaje Stefanović.

Bogato kulturno nasleđe Negotinske Krajine, od praistorijskog doba, preko ostataka Rima, do srednjeg veka i spomenika iz novije istorije, uz brojne kulturne, etno i muzičke manifestacije, načinile su ovaj kraj jednim od najatraktivnijih turističkih destinacija u oblasti kulturnog turizma Istočne Srbije. Uz to i činjenica da je ovo područje i bogomdano za uzgoj grožđa, pšenice, ali i drugih kultura, da neka od njenih područja poput Vratne, Rogljeva i Rajca predstavljaju i prave oaze netaknute prirode, dodatna su atrakcija turistima iz cele Srbije.

-Sa aspekta zdrave ishrane i zdrave prirodne sredine, može se reći, da je turizam životno zavistan od poljoprivrede, mada, s druge strane, direktno ili indirektno podstiče razvoj poljoprivrede. Agroturizam predstavlja vid turizma usmeren na suštinska pitanja, zdravu ishranu turista i boravak u zdravoj sredini, kroz integralni razvoj poljoprivrede, uvažavajući aspekte održivosti – ističe dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Negotin.

Ako se posmatra sa stanovišta prirodnih potencijala, opština Negotin sa velikim oblastima pod šumom, bogatom florom i faunom, pruža i izuzetne prirodne mogućnosti za izvoz specifičnih ekoloških proizvoda kao i za razvoj lovnog, izletničkog, planinskog i svih ostalih vidova turizma koji u sebi sadrže i primenu ekoloških principa.

-Pre svega, agroturizam usmerava ukupan agrokompleks ka održivom razvoju, proizvodnji zdrave hrane i njen plasman na tržištu. Poljoprivredne delatnosti u ovom kontekstu nisu povezane  samo sa obradom zemlje i proizvodnjom hrane, nego i sa upravljanjem životnom sredinom, kao i pružanjem usluga lokalnoj zajednici i čitavom društvu, što sve doprinosi racionalnijem korišćenju prirodnih potencijala, suzbijanju prekomerne koncentracije privrede u gradovima, zaustavljanju negativnih migracionih kretanja i oživljavanju i razvoju sela – dodaje Petkanićeva.

Uz veću proizvodnju i veći plasman poljoprivrednih proizvoda stiču se uslovi i za većom zaradom, novim radnim mestima, ali se, a što je i primarni cilj, seoskog turizma, zaustavlja migracija stanovništva zbog nedostatka posla. Time, kažu stručnjaci, selo se podmlađuje, podstiče se prirodni priraštaj stanovništva, štiti i valorizuju kulturno istorijske vrednosti.

-Suština ponude u ruralnim područjima jeste boravak u renoviranim seoskim kućama u tradicionalnom stilu sa mogućnošću samostalnog spremanja hrane, upoznavanje tradicionalnih kulturnih vrednosti i običaja i sve to u ekološki zdravoj sredini. Smeštaj i ishrana turista na ovaj način, mnogo su atraktivniji, ekonomski jevtiniji i istovremeno zdraviji od uobičajenog hotelskog smeštaja i ishrane – zaključuje Zorica Petkanić i objašnjava da se poseban značaj agroturizma i njegova prednost vidi upravo u činjenici da je funkcionalan svih 365 dana u godini.

Proizvodnja kvalitetnog žita, voća i povrća je takođe  veoma razvijena u opštini Negotin tako da je višak ovih proizvoda  baza za izvozne projekte  u oblasti proizvodnje zdrave hrane,  ali i dopuna u sve razvijenijoj ponudi u okviru seoskog turizma. Turistima iz cele Srbije, ali i sve češćim svetskim putnicima ponuđen je kvalitetan smeštaj u brojnim domaćinstvima ne samo u Negotinu, već i u Rogljevu, Rajcu, Čubri, Kovilovu, Radujevcu, Karbulovu i na Kusjaku, u kojima gost može da oseti taj poseban šarm u dih tradicionalnog seoskog života na ovim prostorima.

U prisustvu zvanica, gostiju i meštana himnom Bože pravde u kogresnoj sali HE „Đerdap 1“ počela je svečana Akademija povodom  26. aprila Dana opštine Kladovo. Hroničari su zabeležili da je pre 149 godina  tog dana, 1867. godine  turska vlast  predala ključeve  tvrdjave “Fetislam ” , artiljerijskom kapetanu Milutinu Jovanoviću.

-To je urađeno bez borbe na bojnom polju, jer je pobedila tadašnja srpska diplomatija.  Istoričari tvrde da od tog dana počinje stvaranje moderne Srpske države – naglasio dr Dragan Budujkić   predsednik opštine Kladovo koji je pre toga sa  saradnicima položio cveće na spomen obeležje na ulazu u srednjovekovnu tvrđavu.

Prvi čovek te podunavske opštine podsetio je na rezultate koji su ostavreni u prethodnom periodu.

– Odgovor na pitanje kako smo i šta radili, dali su građani opštine Kladovo koji su na lokalnim izborima apsolutnu podršku dali listi SNS „Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje“. Hvala im  što su nam ukazali poverenje, ali i nametnuli obavezu više da radimo u interesu svih građana. U periodu za nama predali smo na upotrebu montažne kuće izbeglim i raseljenim licima i zatvorili  kolektivni centar Karataš ,ali smo udomili i četiri socijalno najugroženije porodice sa lokala, otvorili smo HISPA centar, uz podršku EPS-a Zdravstvenom centru smo obezbedili hiperbaričnu komoru. Posle godinu dana kopanjem dva nova bunara rešili smo  problem vodosnabdevanja u naseljima Rtkovo i Korbovo, a uskoro će vodu u kojoj nema povećane koncentracije nitrata piti i meštani Male i Velike Vrbice poručio je dr Budujkić.

On je naglasio i da su sanirani atarski i seoski putevi.

– Asfaltirali smo desetak kilometara ulica u gradu i selima, završena je prva faza radova na izgradnji kanalizacije u Rtkovu, Korbovu i Velikoj Vrbici ,taj problem rešavamo i u Velesnici ,poboljšali smo horizontalnu i vertikalnu signalizaciju na ulicama u gradu i selima.Posle 30 godina Kladovo je ponovo dobilo pristanište zahvaljujući podršci resornog ministarstva. Rešavali smo socijalne i druge probleme kojih nije malo, ali nema predaje jer je naša vizija da meštanima opštine Kladovo obezbedimo bolji život. Kad to uspemo zaustavićemo migracije iz sela i uz podršku subvencija iz Fonda za poljoprivredu doprinećemo afirmaciji jednog od tri zamajca razvoja .Opština Kladovo  raspolaže nemerljivim kulturno-arheološkim bogatstvom koje podstiče razvoj turizma, a naša snaga mora biti  i preduzetništvo- istakao je dr Budujkić.

Zamajac razvoja opštine Kladovo može biti i prekogranična saradnja, a to je aktuelna vlast u Kladovu prepoznala i načinila je prvi korak.

-Sa 17 projekata prekogranične saradnje  konkurisali  smo za IPA pristupna sredstva iz Fondova EU,otvoreni smo za sve investitore i naše ljude iz dijaspore koji su spremni da ulažu u rodni kraj. Kvalitetnije zdravstvo i školstvo, razvoj malih i srednjih preduzeća, kvalitetan društveni život  doprineće boljim uslovima življenja  u našem kraju. Moj utisak je da smo najteže prošli ,ali ni  u periodu pred nama neće biti lako i zato se ne smemo uspavati na lovorikama pobede.Naprotiv  svi moramo da zasučemo rukave , jer samo tako  se možemo  izboriti za bolju i lepšu budućnost naše dece i svih građana opštine Kladovo, jer svi zajedno to zaslužujemo. Uz Vašu podršku možemo sve- zaključio je dr Budujkić.

Uz brojne goste iz Borskog okruga svečanoj sednici su prisustvovali Lazar Mirkić ambasador BiH u Srbiji i Slaviša Mišković načelnik opštine Višegrad.Ove godine izostala su priznanja  zaslužnim  građanima jer će novčani deo  Godišnjih nagrada biti uplaćen u humanitarne svrhe.

Švajcarska agencija za razvoj SDS i opština Knjaževac formiraće zajednički fond od 15 miliona dinara iz koga će se poljoprivrednicima odobravati beskamatne pozajmice koje bi se vraćale u robi na rok od pet godina.

Usvajanjem memoranduma o razumevanju i ugovora na sednici Opštinskog veća, praktično je  počela realizacija projekta lokalne samouprave i Švajcarske agencije za razvoj SDC. Detalje ovih dokumenata većnicima je obrazložio Saša Petrović, pomoćnik predsednika opštine.

– Čitav koncept je stvaranje jednog obrtnog fonda, mada on ne funkcioniše u doslovnom smislu kao fond, gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju pozajmice u nešto većem iznosu, koje će biti beskamatne i koje će poljoprivrednici za pet godina moći da vraćaju kroz svoje proizvode preko izabranog otkupljivača. Ovo je još jedna u nizu mera podrške poljoprivredi i prevashodno je namenjena poljoprivrednicima koji imaju potrebu za nešto većim ulaganjem u svoju proizvodnju, a koju ne mogu sami da iznesu – rekao je Saša Petrović.

Inicijalni iznos sredstava budućeg fonda biće 15 miliona dinara, po sedam i po miliona obezbediće opština Knjaževac i Švajcarska agencija SDC.

– Okvirni iznosi, po jednoj pozajmici, kretaće se između 150.000 i 700.000 dinara, u zavisnosti od toga ko koliko bude tražio, odnosno koliko mu sredstava bude odobreno. Već od naredne godine petina sredstava vraća se u fond, tako da smo obezbedili i održivost ove ideje na koju smo veoma ponosni – ističe  Petrović.

Ugovor su potpisali opština, Agencija za razvoj i Regionalna agencije VEEDA, a sledi i  izbor otkupljivača i raspisivanje konkursa.

Tokom zime iz kotlarnica u Kladovu i Brzoj Palanci, Javno preduzeće “ Jedinstvo “ zagrevalo je 140.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Za rad toplana utrošeno je 1400 tona mazuta i blizu 800 tona kolubarskog uglja. Iako je sezona završena, zaposleni u toplanama Jedinstva biće pripravni do 4. maja i u zavisnosti od dnevnih temperatura,  aktiviraće rad postrojenja.   U „Jedinstvu “ ističu da su ostvarene znatne uštede kada je reč o utrošku energenata i dodaju da protekle zime nije bilo havarijskih isključenja zbog procurivanja toplovoda.

– Zahvaljujući inovacijama i rekonstrukcijama toplovoda i automatizaciji ostvarene su uštede , jer smo umesto 1650 tona koliko su potrebe bile minule , ove grejne sezone potrošili  250 tona manje tog energenta. Od 2005. godine primenjujemo merenje isporučene toplotne energije jer 95 odsto zgrada  poseduje merače toplotne energije, na osnovu čijeg očitavanja  se vrši raspodela troškova na svakog korisnika. Kako u sistemu imamo i automatsku regulaciju u podstanicama   koje su snabdevene kalorimetrima  i daljinske komande, u potpunosti je pokriven sistem daljinske regulacije  – kazao je Zoran Petrović direktor JP “ Jedinstvo „.

On ističe da su potrošači motivisani da se racionalno ponašaju jer mogu da  ostvare uštede toplotne energije, jer račune plaćaju po utrošku .

– Najvažnija ušteda je postignuta u proizvodnji i efikasnoj konverziji toplotne mogućnosti goriva u energiju vrele vode.Ušteda je postignuta savremenom tehnologijom, ali i racionalnim ponašanjem korisnika daljinskog grejanja- zadovoljan je Petrović.

Stanovnici Balanovca, svojim angažovanjem i uz podršku lokalne samouprave, počeli su nedavno, izgradnju vodovoda, koji će trajno rešiti vodosnabdevanje još pedesetak domaćinstava, koja do sada nisu imala snabdevanje vodom.

Kada radovi na vodovodnoj mreži budu za nekoliko dana okončani, svi stanovnici Balanovca imaće zdravu pijaću vodu. Rekonstrukcija vodovoda rezultat je dogovora mesne zajednice i opštine Knjaževac, kaže Nadica Veljković, predsednica mesne zajednice u Balanovcu.

– Ovo nam puno znači. Obnavljamo mrežu seoskog vodovoda  posle 50 godina i svako domaćinstvo imaće vode koliko im treba. Dogovorili smo se sa Opštinom, sa “Razvojem“, koji vrši nadzor. Svi su nam izašli u susret – kaže Veljkovićeva.

Predsednika knjaževačke opštine Milana Đokića raduje što je još jedno selo pokazalo inicijativu da se udruži na poslovima koji su od opšteg interesa.

– U Balanovcu čak pedesetak kuća nije imalo snabdevanje vodom, jer je sistem pravljen jako davno i počeo je da propada. Na inicijativu mesne zajednice, odobrili smo sredstva za nabavku cevi. Meštani su se sami organizovali, svojim radom participiraju u izgradnji dela vodovoda i na taj način smo smanjili troškove za dve trećine. Raduje me da još jedno selo svojom inicijativom i samoorganizacijom dolazi do dobrih rezultata uz finansijsku pomoć lokalne samouprave – ističe Đokić.

Opština Knjaževac trudila se u protekle četiri godine da sredstvima budžeta pomogne što veći broj stanovnika, što i jeste osnovna uloga jedne lokalne samouprave, dodao je, Đokić, obilazeći radove u Balanovcu.

Dosadašnja ulaganja, pre svega u skijašku infrastrukturu, a zatim i u smeštajne kapacitete, učinila su da Stara planina zauzme značajno mesto na mapi srpskog turizma. Za dalji razvoj ove turističke destinacije biće najvažnija izgradnja nove i uređenje postojeće putne infrastrukture, zajednička je ocena predsednika opština Pirot i Knjaževac, Vladana Vasića i Milana Đokića.

Nedavnom potpisivanju sporazuma o izgradnji “Kuće skijanja” na Staroj planini, pored državnih zvaničnika, prisustvovali su i predsednici opština Knjaževac i Pirot. Čelni ljudi tih lokalnih samouprava složili su se u oceni da je dalje ulaganje, pre svega u putnu infrastrukturu, od izuzetne važnosti za obe opštine.

-Turizam je velika razvojna šansa ovog dela Srbije i ako država nastavi da razvija infrastrukturu sigurno će to biti podstrek i za opštine na jugoistoku Srbije, pre svega za Knjaževac i Pirot, da mi nastavimo razvoj svoje infrastrukture, svojih turističkih potencijala, a turizam je grana koja razvija mnoge druge grane i time donosi dosta novca u naše gradove – izjavio je Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot.

Projekat razvoja Stare planine prevazilazi finansijske kapacitete bilo koje opštine pojedinačno i predstavlja projekat od nacionalnog značaja.

– Ovaj projekat ne može se posmatrati autistično, sa pozicije opštine Knjaževac, Pirot, Dimitrovgrad ili Bela Palanka. Projekat treba sagledati kompleksno. Putna infrastruktura ka planini mora da bude izgrađena sa svih pravaca, a neophodan je i put koji će Staru planinu približiti i niškom aerodromu i Koridoru 10. To je nešto što će Staru planinu opremiti dobrim saobraćajnicama i tako učiniti ovu turističku destinaciju izuzetno poželjnom kako domaćim, tako i stranim turistima – rekao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.

Potpisivanje sporazuma o izgradnji “Kuće skijanja” jasan je signal države da nastavlja ulaganja u razvoj turističkih potencijala Stare planine, a predsednici opština Pirot i Knjaževac očekuju da će u najskorije vreme biti nastavljeni radovi na uređenju putne infrastrukture.

Jedna od poslednjih sednica Skupštine opštine Knjaževac u ovom sazivu, koaj je održana marta ove godine,  protekla je u znaku polemike o (ne)uspešnoj komasaciji u Vlaškom Polju. Tako su se temi, kojom su se bavili krajem prošle godine, odbornici vratili na svom  42. zasedanju, ponovo u prisustvu i uz učešće meštana ovog sela.

Verovatno bi jedna od poslednjih sednica Skupštine opštine Knjaževac u ovom sazivu bila uglavnom rutinska, da se na njoj nije pojavila grupa meštana Vlaškog Polja, nezadovoljna komasacijom, baš kao što se to dogodilo i 28. decembra 2015. godine. Šef odborničke grupe SPS-PUPS Darko Živković predložio je da odbornici donesu odluku o prekidu započetog postupka komasacije u ovom selu.

– Predlažem da se dnevni red dopuni donošenjem odluke o prekidu započetog postupka komasacije u Vlaškom Polju. U tom postupku većina učesnika je ostala oštećena, na način da su u postupak komasacije ušli sa obradivim zemljištem, sa njivama, a sada su, na polovini postupka komasacije, u toj raspodeli, dobili neadekvatne površine, koje nisu ni blizu privedene nameni – kazao je Živković.

Iako smatra da je komasacija odličan način uređenja obradivog zemljišta, predsednik opštineMilanĐokić mišljenja je da treba poslušati glas poljoprivrednika.

– Lično nemam ništa protiv da se prekine komasacija u Vlaškom Polju, čak sam i za to. Knjaževac je potpisao sporazum sa nemačkim GIZ-om, koji je ovde na osnovu sporazuma sa Vladom Srbije. Knjaževac je dao logističku podršku. Ukoliko su u Vlaškom Polju nezadovoljni komasacijom, slažem se da je prekinemo –kaže Đokić.

Kada je, nakon polemike i desetominutne pauze, ova tačka uvrštena u dnevni red, problem je pojasnio Boban Veljković, jedan od stanovnika Vlaškog Polja.

-U proces komasacije ušlo je 200 hektara zemljišta, a nezadovoljni su vlasnici 100 hektara. Ako sada prekinemo komasaciju, ipak te njive treba da dovedemo do stanja da mogu da se obrađuju- priča Veljković.

U diskusijama je preovladalo mišljenja da komasaciji ipak, treba dati još jednu šansu. Nakon skoro tri časa rasprave i dve pauze, postignut je dogovor svih odborničkih grupa i predstavnika Vlaškog Polja. Zaključeno je da se u roku od 15 dana u Vlaškom Polju organizuje sastanak sa svim učesnicima komasacije, uz prisustvo predsednika opštine, predstavnika GIZ-a i Ministarstva poljoprivrede, kako bi se prevazišli postojeći problemi.

Na sednici Skupštine, znatno kraće nego o komasaciji, razgovaralo se o izveštajima o radu Muzeja, Crvenog krsta, Biblioteke, Centra za socijalni rad. Svi ovi, kao i izveštaji o radu Opštinske uprave, Opštinskog veća i predsednika opštine u minuloj godini usvojeni su većinom glasova.

Da humanost Kladovljana ne poznaje granice potvrdila je porodica Đorđa Paunovića  koja živi u Hilorodu u Danskoj, jer je za lečenje  Gordane Mitić ,dvogodišnje devojčice iz Kladova koja boluje od Dravetovog sindroma, donirala 2000 danskih kruna .Neposredno po dolasku iz Kraljevine Danske u rodnu Grabovicu , Đorđe je posetio Miladinku Točaković samohranu majku  i uručio joj pomoć.

– Kada smo saznali za nevolju male devojčice sin mi je dao obavezu da posetim njenu porodicu  i da donacijom damo  skroman doprinos u akciji koja je pokrenuta za njeno lečenje.Ganula nas je situacija u kojoj devojčica odrasta , ali i podrška predsednika opštine koji kao lekar nastoji da olakša tegobe tročlane porodice .Želim da mala Goca  ima lepo detinjstvo, da ozdravi i krene u školu sa svojim vršnjacima -kazao je Paunović.

U razgovoru sa Miladinkom Točaković , majkom bolesne devojčice i predsednikom opštine dr Draganom Budujkićem, Paunović je obećao da će po povratku u Kraljevinu Dansku pokrenuti akciju za osnivanje  „Fond za pomoć oboleloj deci u matici“.

– Uveren sam da će naši sunarodnici u Skandinaviji, ali i u drugim delovima Evrope prepoznati značaj tog fonda , jer će prikupljena sredstva biti usmerena  za lečenje bolesne dece, ali i za pomoć ugroženim porodicama u zavičaju kojih je iz dana u dan sve više- govori Paunović.

Ta ideja naišla je na odobravanje lokalne samopurave kojoj se svakodnevno obraćaju  meštani žrtve nevolje , bolesti i tranzicije .

-Gest porodice Paunović je garancija  da solidarnost naših sunarodnika iz dijaspore u prikupljanju pomoći za lečenje Gordane neće izostati. Mogućnosti lokalne samouprave  su limitirane, ali nećemo odustati i smatram da smo na dobrom putu kada je reč o nastojanju da se problem reši. Podrška ljudi iz belog sveta je  dragocena , a u to smo se uverili bezbroj puta do sada – kazao je dr Dragan Budujkić predsednik opštine Kladovo.

Miladinka Točaković sa tri kćeri živi kao podstanar i bori se da svojoj deci obezbedi bolji život.Uprkos teškoj situaciji koju dodatno komplikuje bolest najmlađe Gordane, samohranu  majku hrabri saznanje da one, ipak  nisu ostale same.

– Za naš problem nisu znale ni komšije iz ulice u kojoj živimo.Međutim kada se bolest pogoršala jer je  za samo devet dana Gordana  imala šest teških napada, obratili smo se za pomoć predsedniku opštine koji je nizom konretnih mera uspeo da nam delimično ublaže tegobe. Tada su se uključili mediji i ljudi dobre volje , situacija je krenula na bolje , a  to nam daje nadu da ćemo možemo pobediti bolest  jer sada više nismo same – sa suzama u očima govori Miladinka.

Akciju za pomoć maloj Gordani koja boluje od retkog oblika epilepsije  pokrenuli su Centar za humano  delovanje „Logotera“ i Asocijacija za razvoj Kladova  uz podršku ljudi dobre volje.

Oni su organizovali humanitarni koncert klasične gitare na kome je svirao Kladovljanin Danilo Milojković član Beogradskog gitarskog društva.

Prihod od 76.000 dinara uplaćen je na namenski žiro račun broj 205 – 900101920179014 kod Komercijalne banke.