Timočke

Crveni krst u Kladovu je u saradnji sa CK Srbije i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike obezbedio 300 paketa pomoći za najugroženije porodice i to za samohrana staračka domaćinstva i za porodice sa više dece. U naselju Mala Vrbica spiskove meštana je sastavila komisija Mesne zajednice. Iskustva potvrđuju da je stopa siromaštva najveća u seoskim sredinama i zato je pomoć Crvenog krsta dobro došla jer sadrži sredstva za higijenu i osnovne životne namirnice.

– Nažalost, broj onih koji nemaju povećava se iz godine u godinu, tako da ne uspevamo da podmirimo sve potrebe. Paketi sa hranom i sredstvima za higijenu samo trenutno će ublažiti nezavidan status određene kategorije stanovništva. Crveni krst pokušava da im ublaži tegobe, ali su naše mogućnosti limitirane – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta u Kladovu.

Jednokratnu pomoć u naselju Mala Vrbica dobilo je osam porodica koje žive ispod granice siromaštva.

– Nama se javio znatno veći broj, ali smo sagledali gde je situacija najteža i pakete su dobile porodice u kojima žive i deca. Nije bilo lako doneti odluku i zato smo smo u saradnji sa Crvenim krstom načinili spisak domaćinstava koja će u narednoj raspodeli imati prioritet – objašnjava Ljubiša Daskalović, predsednik Saveta MZ Mala Vrbica.

Naredna akcija Crvenog krsta je podela besplatnih drva za ogrev, podseća dr Mirčetić, i dodaje da se do sada prijavilo više od 250 meštana iz te podunavske opštine. Kriterijume za dobijanje drva za ogrev određuje Crveni krst u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Minule godine besplatan ogrev su dobila 283 domaćinstva, ali će ta brojka ove jeseni biti premašena smatraju u kladovskom CK.

Predškolska ustanova “Bajka” u Knjaževcu spremno je dočekala početak nove radne godine, a zaposleni su pripremili i puno aktivnosti za najmlađe.

Ove godine u 31 grupi Predškolske ustanove ”Bajka” boravi 700 mališana. Nažalost, s obzirom da su kapaciteti ograničeni, nije bilo mesta za svu decu, kaže direktor Dragan Đorđević.

– Za 16 mesta u grupama prijavljivalo se i po 30 roditelja – ističe Đorđević. – Mi smo u obavezi da poštujemo zakon i kriterijume Ministarstva prosvete. Bilo je nezadovoljnih, ali nemamo prava da narušavamo bezbednost dece i kršimo zakon.

Đorđević ističe da ima roditelja koji ne izmiruju redovno svoje obaveze prema vrtiću.

– Ozbiljna su dugovanja pojedinih roditelja. Ja bi ih molio da, uzimajući u obzir trenutak u kome živimo i doba godine kada su troškovi porodica veliki, da izdvoje malo novca i pokriju deo svojih dugovanja, kako bi smo stvorili još bolje uslove za boravak dece – apeluje Đorđević.

Aktivnosti u vrtićima počele su sa prvim danima septembra. Nakon ”Klincezijade”, priprama se Dečja nedelja, a u pripremnoj grupi vrtića ”Crvenkapa” čak se spremala i zimnica, pa su na sto direktora stigle teglice sa turšijom i pekmezom

Milan Ostojić, iz Negotina, pobednik je prvog otvorenog takmičenja u uličnoj gimnastici, koje je održano u borskom parku ”Lavirint”. On je bio najbolji u konkurenciji 40 takmičara iz Bora, Kladova, Negotina, Knjaževca, Kosovske Mitrovice i Novog Sada, kao i iz zemalja u okruženju. Takmičari su se nadmetali u pet disciplina: sklekovi, zgibovi, propadanje, apsolutni zgibovi i slobodnom stilu.

Lokalna samouprava, uz pomoć FAO – Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, stočarima koji su prošle godine u poplavama pretrpeli štetu, donirala je stočnu hranu. Pomoć je dobilo 120 poljoprivredna gazdinstva u 25 sela, prema ranije utvrđenom redosledu i spisku. Tako su u prvoj tranši pomoć u hrani za stoku dobili poljoprivrednici u Aleksandrovcu, Braćevcu, Crnomasnici, Kovilovu, Rajcu, Rogljevu i Veljkovu, a zatim i stočari iz Čubre, Mokranja, Rečke, Plavne, Srbova, Bukovča, Negotina i Štubika, kao i proizvođači u selima Dušanovac, Karbulovo, Mihajlovac, Radujevac, Sikole, Trnjane, Urovica, Prahovo, Samarinovac i Slatina.  

– Donacija se sastoji od 38,4 tone stočne hrane. Od te količine 30.4 tone je koncentrat za svinje, a osam tona za krave. Iako je u opštini Negotin štetu od prošlogodišnjih poplava pretrpeo daleko veći broj poljoprivrednih gazdinstava donacijom ove međunarodne organizacije bili su obuhvaćeni poljoprivrednici koji se bave i stočarskom proizvodnjom – kaže Dejan Stefanović, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i saradnju sa mesnim zajednicama.

Svakom od domaćinstva sa spiska pripalo je po 320 kilograma stočne hrane, odnosno po osam džakova. Poljoprivrednici navode da im je svaka pomoć dobrodošla jer su već dve godine suočeni sa brojnim elementarnim nepogodama, i poplavom i sušom.

– Mislim da je donacija dobrodošla našim stočarima koji već dve godine imaju problem sa hranom za stoku. Prošle godine je to bilo zbog poplava, a ove će hrane biti manje zbog dugotrajne suše-  kaže Stefanović.

Inače, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija – FAO, distribuirala je stočnu hranu i poljoprivrednicima u susednom opštinama, Zaječaru i Boljevcu.

U maloj sali Skupštine opštine Boljevac održana je 50. redovna sednica Opštinskog veća. Među 14 tačaka na dnevnom redu, najviše reči bilo je o dodeli priznanja i nagrada za najbolje učenike srednjih i osnovnih škola u ovoj opštini, ali i o imenovanju Počasnog građanina opštine Boljevac. Manju polemiku na ovoj sednici izazvala je odluka o nadoknadi štete građanima, koji su zadobili povrede od ujeda pasa lutalica. Podsećanja radi, Dan Opštine Boljevac biće obeležen 10. septembra bogatim kulturno umetničkim program.

Na sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave, HE “Đerdap”, JP “Jedinstvo” i mesnih zajednica Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo, stručnjaci Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” prezentovali su ocenu uzroka zagađenja sistema za vodosnabdevanje  u četiri naselja sa predlogom rešenja. Ekspertizom je utvrđeno da kvalitet vode za piće nije zadovoljavajući zbog povećanog sadržaja  koncentracije nitrata. Ustanovljeno je da na zagađenost zemljišta utiču geološki uslovi, što je i ključ za rešenje problema.

– Prvi korak na terenu biće istražni radovi koji sadrže testiranje bušotina i mikorobiološke analize podzemnih voda, bušenje novog bunara na dubini od 20 metara u Korbovu, dok je predviđeno da dubina bunara u Maloj Vrbici bude 15 metara. Obe bušotine biće blizu Dunava, jer su analize potvrdile da u toj vodi nije registrovana pojava nitrata. Ekspertizom je utvrđeno da i meštani naselja na posredan način doprinose emitovanju određene količine zagađenja vode za piće u bunarima – kazao je Milan Radovanović, direktor Instituta ”Jaroslav Černi” .

Idejna rešenja u novonastaloj situaciji  su najracionalnija i  najefikasnija, a to je izuzetno važno kada je reč o snabdevanje meštana vodom za piće.

– Naša obaveza je da rešimo problem sa kojim se suočava više od 4.000 meštana. Kada dobijemo konačne izveštaje moramo ubrzati proces izgradnje novih bunara. Zašto to do sada nismo uradili? Sprečile su nas objektivne, ali i subjektivne okolnosti. Bitno je da su nam stručnjaci iz Instituta za vodoprivredu uradili potrebne ekspertize i pronašli model za eliminaciju problema. To podrazumeva da bi do zime moglo da se normalizuje vodosnabdevanje u četiri naselja u kojima se meštani vodu piju iz namenskih rezervoara – istakao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Radisav Čučulanović, menadžer opštine Kladovo, jednoglasno je izabran za predsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba ”Đerdap”. On je dobio podršku 20 delegata, koliko ih je učestvovalo u radu vanredne izborne Skupštine.

-Smatram da je svima u interesu da klub izađe iz krize. Međutim, na dnevnom redu sednice morali su da se nađu izveštaji o radu i finansijskom poslovanju. Zaslužujemo odgovore na pitanja kako i zašto je ”Đerdap” ispao iz Srpske lige, iako je imao zatvorenu finansijsku konstrukciju. Gde se pogrešilo – pitao je Branislav Prikulović, delegat sekcije veterana, i predložio da se vanredna sednica Skupštine odloži, odnosno da se najpre održi redovna godišnja Skupština.

Petar Tihojević, predsedavajući radnog predsedništva, zamolio je delegate da budu kooperativni u radu. On je podržao Prikulovićeve predloge, ali je insistirao da se sednica nastavi sa predloženim dnevnim redom, uz obećanje da će se svi izveštaji naći na dnevnom redu redovne Skupštine, koja će se održati za 15 dana.

U nastavku sednice, Čučulanović je prezetovao smernice rada u narednom preriodu istakavši da očekuje maksimalnu podršku svih relevantnih struktura u gradu.

– Naš je prevashodni zadatak konsolidacija u organizacionom i tehničkom pogledu. Ako u tome uspemo, naredne godine prioritet će biti povratak u Srpsku ligu. Da bi to sproveli, moramo poboljšati stručno-pedagoški rad, jer je to temelj za uspešan razvoj kluba. U tom pravcu moramo unaprediti saradnju sa ”Brodoremontom”, ali i drugim klubovima na lokalu. Potrebni su nam red, rad i disciplina. Ko ne može da odgovori zadatku – nije mu mesto među nama – poručio je Čučulanović

Za članove Upravnog odbora izabrani su Saša Nikolić, Bane Prvulović, Nikola Dumitrašković, Goran Lazarević, Veselin Majović, Sead Tirović, Dragan Marinović, Ljubiša Ciklušević, Goran Matović i Milisav Slabić, dok su Zoran Radulović, Slobodan Golubović i Tomica Murganović novi članovi Nadzornog odbora.

Rezultati uzorkovanja vode sa deset javnih česmi i izvora u opštini Kladovo, koje su obavili stručnjaci zaječarskog Zavoda za javno zdravlje “Timok”, potvrdili su da je voda sa artetske česme u centru Kladova fizičko- hemijski i mikrobiološki ispravna i može se koristiti za piće i pripemu hrane. Zbog povećanog sadržaja amonijaka nije za piće voda sa gradske plaže, dok zbog  povećane koncentracije sadržaja nitrata za piće i pripremanje hrane nije voda sa seoskih izvora “Alu Meljanku” i “La Fntna” u Maloj Vrbici.

Kada je reč o izvorima, fizičko-hemiijski i mikrobiološki ispravna je za piće i pripremu hrane  voda sa kaptažnog izvora “Lolić” i voda sa izvora “Stari kladovski put” u Korbovu. Uprkos povećanom sadržaju amonijaka, za upotrebu kao “tehnička” se može koristiti voda sa arterske česme kod baraka u Ulici ”29. novembra”, na kladovskom buvljaku. Analizom kvaliteta je ustanovljeno da zbog prisustva koliformnih bakterija i streptokoka fekalnog porekla nije za piće voda sa izvora “Marićević” i kod “Vojinovića”, kao i sa izvora “Pemci”. To potvrđuje da je na tropskim temperaturama tokom dugotrajnog sušnog perioda voda sa javnih česmi nesiguran izvor vodosnabdevanja.

– Kontrola ispravnosti vode za piće na javnim česmama u opštini Kladovo sprovodi se redovno, što znači da se Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće poštuje. Laboratorijske analize obavlja ZZJZ “Timok” i mi rezultate redovno prezentujemo javnosti. Iskustva potvrđuju da se mikrobiološki  i hemijski parametri menjaju s vremena na vreme. To meštani uglavnom znaju i pridržavaju se naših uputstava – kaže Zvezdan Stefanović, opštinski inspektor za zaštitu životne sredine.

Na tropskim temperaturama dodatnu nevolju meštanima Mala i Velike Vrbice, Korbova i Rtkova stvaraju povećane koncentracije sadržaja nitrata u seoskim vodosistemima, tako da voda nije dobra za piće i pripremanje hrane, a oko 3.000 stanovnika tih naselja više od pet meseci pitkom vodom se snabdeva iz namenskih rezervoara zapremine 1.000 litara. Taj problem prisutan je od 2006. godine saznali smo u JP “Jedinstvo”, ali do danas njegovo rešavanje nije stiglo na red.

Služba Ginekologije Doma Zdravlja Sokobanja je, zahvaljujući projektu Mionke Nikolić i nevladine organizacije “Odbor za ljudska prava”,

kancelarije Majdanpek, dobila ginekološki sto i CTG aparat. Ovom donacijom je zanovljena osnovna ginekološka oprema stara više odo trideset godina.

CTG aparatom je omogućeno trudnicama sa teritorije Opštine Sokobanja da ovo snimanje obavljaju u ovdašnjem Domu Zdravlja, mada su do sada bile primorane da u prethodnom periodu odlaze do Aleksinca ili Niša, koji su udaljeni 30, odnosno 60 kilometara od Sokobanje. Projekat je finansiran u okviru programa Poljske razvojne saradnje Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske za 2015.godinu.

Tropske temperature, sušan period, ali i nepažnja meštana koji pale biljne ostatke na otvorenom prostoru, uzroci su serije poljskih i šumskih požara koji su ovog leta priničili veliku materijalnu štetu u opštini Kladovo. Brojni apeli i upozorenja nisu imali efekta, jer su samo u julu i avgustu kladovski vatrogasci, uz podršku kolega iz drugih sredina, gasili 75 požara na otvorenom prostoru.

Najteže je bilo u ataru sela Kiloma, gde je posle višednevne borbe lokalizovan šumski požar na potezu “Štrbačko korito”. Na površini od oko 550 hektara, vatra je zahvatila livade, nisko rastinje, makiju i prostranstvo pod listopadnom šumom.Uprkos teško pristupačnom terenu i tropskim uslovima, vatrogasi spasioci iz gotovo svih kraje Srbije uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.

-Vatru je gasilo gotovo 60 vatrogasaca sa 15 vozila, uz nesebičnu podršku lokalne samouoprave. Predstavnici opštine Kladovo prepoznali su ozbiljnost situacije i sve raspoložive tehničke resurse uključili su u gašenje požara. Osim vatrogasaca iz opština Borskog okruga, imali smo podršku kolega iz Beograda, Beočina, Pančeva, Novog Sada i drugih gradova Srbije – kazao je Miodrag Marković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije PU Bor.

Mesto požara obišli su dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, i Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Svedoci smo da su ovog leta požari izbijali na razlišitim lokacijama, od polja i divljih deponija do šumskih prostranstava. Iskustva potvrđuju da su najčešći uzroci požara na otvorenom prostoru nemar i nepažnja. I, zato se više mora raditi na prevenciji – smatra prvi čovek opštine Kladovo.

Budujkić  je još jednom uputio apel meštanima kladovskog kraja da ne pale vatru na otvorenom prostor i podsetio da se ti prekršaji i sankcionišu u skladu sa odredbama zakona.

Klizište u Jabukovcu, koje se na površini od četiri hektara aktiviralo krajem minule godine, odnevši deo puta i ozbiljno ugrozivši okolne kuće, uskoro bi trebalo da bude podvedeno nameni, bar u meri koja neće dodatno ugrožavati stanovništvo, a sve zahvaljujući angažovanju Jabukovčanina, dr Radivoja Petrikića, jednog od najpoznatijih advokata u Beču.

Dr Petrikić, poznati dobrotvor i humanista, nedavno je uručio Dobrovoljnom vatrogasnom društvu u Jabukovcu vatrogasno vozilo, dar grada Beča, što će jabukovačkim vatrogascima koji pokrivaju teritoriju ovog, ali i sela Vratna, Dupljane, Urovica, Malajnica, Štubik i Plavna, znatno olakšati rad, budući da su na ovoj teritoriji požari, naročito u letnjem periodu, prilično česti. Dr Petrikić sam finansira i radove na delu sanacije ovog aktivnog klizišta, čija dubina dostiže i do pet metara, a izvodi ih zaječarsko Preduzeće za puteve.

Za sada nije poznato koliko će koštati ovi radovi, budući da se sanira deo oko takozvanog starog puta koji je najviše stradao kada se u nekoliko navrata zbog obilnih padavina aktiviralo ovo klizište. Meštanima je zbog urušavanja ovog puta bio čak i zabranjen prilaz lokaciji, iz bezbedonostih razloga, dodatno izazvanog i činjenicom svakodnevnog rizika od padanja bandera u tom delu sela, zbog čega je isključena i ulična rasveta.

Inače, projekat sanacije klizišta i puta sa tehničkom kontrolom u Jabukovcu, vredan oko 1,2 miliona dinara izradio je, na inicijativu lokalne samouprave, novosadski „Hidrozavod DTD“ AD. Njime je predviđena sanacija klizišta na površini od oko hektar i po, s tim što bi sanacija po ovom projektu detaljnije i sadržajnije rešila problem, s tim što bi uz drenažu, izradu šipova i ostalih rešenja koštala više desetina miliona dinara.

Tropske temperature, sušan period, ali i nepažnja meštana koji pale biljne ostatke na otvorenom prostoru, uzroci su serije poljskih i šumskih požara koji su ovog leta priničili veliku materijalnu štetu u opštini Kladovo. Brojni apeli i upozorenja nisu imali efekta, jer su samo u julu i avgustu kladovski vatrogasci, uz podršku kolega iz drugih sredina, gasili 75 požara na otvorenom prostoru.

Najteže je bilo u ataru sela Kiloma, gde je posle višednevne borbe lokalizovan šumski požar na potezu “Štrbačko korito”. Na površini od oko 550 hektara, vatra je zahvatila livade, nisko rastinje, makiju i prostranstvo pod listopadnom šumom.Uprkos teško pristupačnom terenu i tropskim uslovima, vatrogasi spasioci iz gotovo svih kraje Srbije uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.

-Vatru je gasilo gotovo 60 vatrogasaca sa 15 vozila, uz nesebičnu podršku lokalne samouoprave. Predstavnici opštine Kladovo prepoznali su ozbiljnost situacije i sve raspoložive tehničke resurse uključili su u gašenje požara. Osim vatrogasaca iz opština Borskog okruga, imali smo podršku kolega iz Beograda, Beočina, Pančeva, Novog Sada i drugih gradova Srbije – kazao je Miodrag Marković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije PU Bor.

Mesto požara obišli su dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, i Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Svedoci smo da su ovog leta požari izbijali na razlišitim lokacijama, od polja i divljih deponija do šumskih prostranstava. Iskustva potvrđuju da su najčešći uzroci požara na otvorenom prostoru nemar i nepažnja. I, zato se više mora raditi na prevenciji – smatra prvi čovek opštine Kladovo.

Budujkić  je još jednom uputio apel meštanima kladovskog kraja da ne pale vatru na otvorenom prostor i podsetio da se ti prekršaji i sankcionišu u skladu sa odredbama zakona.