Category: INTERVJU

PETROVIĆ: “LOŠ START GREJNE SEZONE“

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović u intervjuu za „Timočke“ poručuje da će javna preduzeća biti izvučena iz dubioze kao i da će se nastaviti radovi na uređenju seoskih i gradskih mesnih zajednica. U planu je i otvaranje Gerontološkog centra u Boru i uređenje puteva koji su od velike važnosti za stanovnike Bora i meštane okolnih sela.

 

U prethodnom periodu puno se radilo na sređivanju seoskih mesnih zajednica.

 

-Tako je. Puno se u prethodnom periodu radilo u borskim selima, na sređivanju puteva, škola i seoskih i gradskih, domova kulture, ambulanti,  izgradnji vodovoda, i ostalim poslovima, i sigurno je uloženo više od 250 miliona dinara. Prioritet je bila izgradnja vodovoda, jer je nepojmljivo da u nekim selima u 21. veku nema pijaće vode. Uspeli smo da završimo četiri seoska vodovoda u Luki, zlotskom rejonu Manastirište, Šarbanovcu i Metovnici Timok, čime smo rešili velike probleme. Sve seoske škole su sređene, kao i prostorije za ambulantu u Metovnici i Slatini.  U narednom periodu više pažnje posvetićemo gradskim mesnim zajednicama, jer je naselje Metalurg  totalno zanemareno, ulice su u očajnom stanju, kao i Slatinsko naselje i Staro selište, ali nećemo zanemariti ni sela, gde ćemo nastaviti sa redovnim poslovima.

 

Šta su prioriteti za narednu godinu?

 

– Iduće godine počećemo izgradnju vodovoda u selu Gornjane, za šta je neophodno oko 50 miliona dinara.  Ostaje nam da rešimo i vodosnabdevanje u Bučju, gde problem predstavlja veliki broj divljih priključaka. Sredićemo put Gornjane – Rudna glava, spajamo tu deonicu,  što je velika prednost za sve meštane ovog borskog sela. Radićemo i na uređenju gradskih mesnih zajednica, i sve seoske i gradske škole biće sređene. Završena je i rekonstrukcija novog Zlotskog puta, koji je presvučen novim asfaltom, što je takođe, investicija od 50 miliona dinara. U planu je i osnivanje zadruge, koja ima za cilj da pomogne poljoprivrednicima.

 

 

Da li ste zadovoljni kako je startovala grejna sezona u Boru ?

 

-Nisam zadovoljan, što sam i rekao u nekoliko navrata. Na startu grejne sezone, kada je bilo veoma hladno, polovina grada je ostala bez grejanja. To je nešto na šta sam upozoravao ranije, da „Toplana“ van grejne sezone mora da radi na otklanjanju svih kvarova, da mreža ne sme da bude prazna. Trebalo je da se rade tople probe, jer su one pokazatelj mreže, što oni nisu uradili. Jer 15. oktobar nije početak grejne sezone, već onda kada je hladno i  kada se  temperatura spusti ispod 12 stepeni. Sa druge strane, stalno se žale ljudi na službu „Toplane“ da se niko ne javlja, a žele da ukažu na neki problem, tako da ne mogu da budem zadovoljan. Oni moraju da štede ugalj, ali ne na način kvaliteta već regulacije, jer ne sme da se dešava da se neki delovi grada pregrevaju a da u drugim uopšte nema grejanja.

 

„Toplana“ i „Vodovod“ su opterećeni velikim dugovanjima. Šta je rešenje?

 

– Toplana duguje 1,2 milijarde dinara, od toga 800 miliona dinara za struju. Oko 315 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao od 2002. do 2010. godine, a nije se plaćao. Elektroistoku se za struju duguje oko 350 miliona dinara, što su opet dugovanja od 2002. godine, i to ćemo morati na neki način da rešimo. Spas je u novim kotlovima. Postojeći jesu dobri i sređeni, ali su konstrukcijski loši, jer su veliki potrošači i troše onu vrstu uglja koji je najskuplji na tržištu. Ideja je da se nabave drugi, efikasniji kotlovi, sa stepenom iskorišćenja do 85 odsto. To je investicija od 1,2 miliona evra. Mi planiramo da odvojimo određena sredstva iz opštinskog Eko fonda, i a razgovarali smo i sa predsednikom Udruženja toplana Srbije za KfW kredit na 10 godina, sa grejs periodom od tri godine. To ćemo morati da završimo, inače sledeće grejne sezone neće biti. Oko 600 miliona dinara nas sad košta grejna sezona, i te troškove moramo da smanjimo na 400 miliona, jer u tom slučaju „Toplana“ to može da isplati. Sa druge strane velika su i dugovanja građana i tu će morati da se intenzivnije krene u naplatu poraživanja. I Vodovod ima velika dugovanja, ali se snalaze i rade. U svakom slučaju, sagledaćemo sve mogućnosti kako bi izvukli sva javna preduzeća iz dubioze, što ćemo i učiniti.

 

Da li je u planu otvaranje Gerontološkog centra?

 

– Po završetku izgradnje Doma za stara lica, taj objekat je predat republičkoj Direkciji za imovinu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, nije zainteresovano za otvaranje tog objekta gde bi moglo da se zaposli oko 30 ljudi, pa smo se obratili Direkciji za imovinu da se objekat vrati na gazdovanje lokalnoj samoupravi kako bi ga što pre stavili u funkciju. Već sada ima zainteresovanih firmi da Geronto centar uzmu u zakup, a ima interesovanja i kod starijih lica za smeštaj u tom objektu. Nadamo se da će uskoro početi sa radom Dom za stara lica.

 

Da li je opština Bor konkurisala kod IPA fondova za neki od projekata?

 

– Apliciraćemo za projekat koji se odnosi na sređivanje puta Bor 2 – Banjsko polje, kao i za put koji vodi od Zlota do pećine, i za renoviranje Zlotskog motela. Izgrađeno je i novo postrojenje biodiska u naselju Banjsko polje, a do kraja godine uradićemo biodisk i u naselju Metalurg, a na proleće ćemo isti posao završiti i u naselju Bor 2.

 

Da li ima izgleda da se u skorije vreme otvore nova radna mesta?

 

– I dalje smo u pregovorima sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“ koja nije odustala od ideje  za otvaranje fabrike za prednaponsku zaštitu u Boru. Od izuzetnog značaja za opštinu Bor je i prisustvo američke rudarske korporacije Friport Mekmoran koja planira da otvori rudnik kod Bora. Nezvanične informacije ukazuju da na proleće kreću sa izradom niskopa što označava početak rada rudnika, ali to je proces koji traje pet do sedam godina. Međutim, tu će biti potrebe za većim brojem radnih mesta.

 

ĐOKIĆ: “DOMAĆINSKIM POSLOVANJEM DO USPEHA“

Opština Knjaževac ne duguje nikome ništa, nijedno javno preduzeće nam nije u blokadi, plate se isplaćuju redovno i, uprkos teškim vremenima, uspevamo da investiramo u infrastrukturu, poljoprivredu, kulturu… – kazao je u intervjuju za nedeljnik “Timočke“ predsednik knjaževačke opštine, Milan Đokić.

Kada govorimo o vestima koje dolaze iz Knjaževca, najveću pažnju javnosti pobudio je besplatni javni prevoz, koji je počeo da funkcioniše 25. avgusta. To je jedinstven primer u Srbiji.

– Mi smo prva opština u Srbiji u kojoj su besplatnim prevozom obuhvaćeni svi žitelji, sve kategorije stanovnika. Nemogućnost da se prevezu od sela do grada i obrnuto je problem na koji su nam ukazivali građani i odlučili smo da ga rešimo. Računica je pokazala da je ovo isplativa mera, jer ćemo za besplatan prevoz do svih naseljenih mesta potrošiti svega 15 do 20 odsto više nego da smo besplatan prevoz organizovali samo za đake osnovnih škola, što je, inače, zakonska obaveza svake opštine. Opština Knjaževac ima 86 sela. U njima žive uglavnom stariji ljudi, koji su do sada morali da se snalaze na različite načine da bi došli do grada jer javni prevoz nije funkcionisao. Organizovanjem autobuskog prevoza, značajno ćemo olakšati njihov život. Moći će lako i bez ikakvih troškova da odu do lekara, apoteke i prodavnica.

Opština Knjaževac opredelila se da u ovoj godini uredi saobraćajnice ka selima. Investiraće se i u uređenje atarskih puteva. Asfaltiranje je počelo sredinom jula, iskjučivo sredstvima iz lokalnog budžeta, kako ste i najavili.

– Krajem prošle godine odlučili smo da ovu godinu posvetimo uređenju saobraćajnica na teritorji opštine. Knjaževac je poznat kao gradska sredina, bez neasfaltiranih ulica. Međutim, putevi ka selima nisu u tako dobrom stanju, pa smo se opredelili da izdvojimo sredstva iz budžeta kako bismo popravili stanje na tim saobraćajnicama. One su nam itekako važne, ako želimo da naša sela opstanu, ostanu u životu i počnu da oživljavaju. Zato smo u budžetu izdvojili 150 miliona dinara za te namene. Koliko je to važan posao, najbolje govori podatak da je naša saobraćajna mreža duga 300 kilometara! I to nije sve. Najvažnije ulice u selima presvući ćemo asfaltom. Nismo zaboravili ni atarske puteve. Za tu namenu izdvojeno je 17 miliona dinara. U septembru počinjemo sa radovima. Mislim da je to jako važno, da bismo obezbedli poljoprivrendnicima prilaze do njiva, plantaža…

Pomenuli ste poljoprivrednike. U opštini Knjaževac najviše je voćara, proizvođača višanja. Oni su ovog leta bili zadovoljni i rodom i cenom i otkupom. Osim toga, sve je više ljudi koji egzistenciju traže u poljoprivredi. Da li je, jednim delom, to zasluga i podsticaja koje opština obezbeđuje iz agrarnog fonda?

– Od 2012. godine do sada opština Knjaževac izdvojila je 110 miliona dinara za podršku poljoprivrednicima. Ta pomoć se ogleda u podeli na hiljade besplatnih sadnica voćaka. Zahvaljujući tome, danas imamo više od 600 hektara novih zasada višaanja, više od 60 hektara pod šljivama, 50 hektara novih zasada dunje, šest do sedam hektara jagodičastog voća. Kada uzmemo u obzir nekoliko stotina hektara plantaža “Džervina“, kao i površine koje smo do pre nekoliko godina imali pod višnjom – kada sve to bude u punom rodu, mi ćemo kao opština biti među prvih deset država proizvođača višanja u Evropi. To će, verujem, obezbediti prisustvo otkupljivača, stvoriti sirovinsku bazu za otvaranje još nekog preradnog kapaciteta, osim “Džervina“. Svima njima biće u interesu da višnju koja je najkvalitetnija u Evropi, plasiraju na dalja tržišta.“

Interesantno je da se na konkurs fondacije “Divac“, sa kojom je opština Knjaževac potpisala ugovor o saradnji, a namenjen je mladim poljoprivrednicima, javilo čak 500 mladih Knjaževčana.

– Naš program za podršku poljoprivredi prepoznat je kao jedan od najboljih, da ne bedem neskroman, možda i najbolji u zemlji. Zbog toga se svakodnevno javljaju ljudi koji se tom tematikom bave na državnom nivou. Jedna od njih je i fondacija “Ana i Vlade Divac“, sa kojom smo udružili sredstva, raspisali konkurs na koji se javilo više od 500 mladih ljudi. To nas veoma raduje i govori nam da smo na pravom putu. Naš poljoprivredni program prepoznala je i švajcarska fondacija SDC i za nekoliko nedelja očekujemo i njihovu finansijsku podršku, koja će biti usmerena na voćarstvo i na podršku onima koji žele da se bave gajenjem lekovitog bilja.

Nove investicije, nove fabrike, nova radna mesta, zapošljavanje…To su teme koje najviše interesuju građane. I to je problem koji tišti ne samo Knjaževac, već i čitavu Srbiju.

– Srbija čezne za novim fabrikama, investitorima, ali građani moraju da znaju da su danas investitori veoma obazrivi, da je kapital plašljiviji od zeca – na svaku najavu promena, nestabilnosti, investitori se okreću i odlaze. Srbija, na žalost, decenijama unazad nije poznata po tome da pruža stabilne zakonske, finansijske i političke uslove. Još uvek imamo tromu i sporu administraciju. To su razlozi zbog kojih imamo sve manje investitora u Srbiji. Ali, mi ne odustajemo od toga da u Knjaževcu stvorimo uslove za otvaranje fabrike italijanskog “Prodžetija“, pogona koji će na tradiciji proizvodnje malih traktora nekadašnjeg IMT, zaposliti, uslovno rečeno, mušku radnu snagu. Sve češće nam se javljaju oni koji žele da otvore fabrike za proizvodnju peleta, koji će, direktno, ili indirektno, zaposliti veliki broj Knjaževčana. Međutim, mi želimo da knjaževačke njive postanu knjaževačke fabrike. Naš kapital su hektari upotrebljivog, rodnog, kvalitetnog zemljišta. Uveren sam da Knjaževčani kroz bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, a shvatajući je kao biznis, mogu da zarade mnogo više i da žive bolje, nego radeći za minimalnu platu u fabrikama tekstila i obuće.

Turizam je grana privrede u ekspanziji i oblast na koju Knjaževac svakako najviše računa. Nagrada EDEN za izuzetnu destinaciju Evrope tome svakako ide u prilog. Imamo Staru planinu, termalne vode, istorijsko nasleđe, brojne manifestacije, Festival mladih, najstariji na Balkanu.

– Na hiljade posetilaca koje smo ovog leta sretali u Knjaževcvu odavde je otišlo sa utiskom da nisu boravili u jednom malom mestu na istoku Srbije, već u mnogo većem i bogatijem gradu i u mnogo većoj i srećnijoj zemlji. To je činjenica na koju treba da budu ponosni svi žitelji naše opštine. Mi činimo sve kako bi građani Knjaževca bili ponosni na svoju varoš, a ako su ponosni iz nje neće otići i rado će je predstavljati svojim prijateljima, rodbini, poslovnim saradnicima. Ove godine, nakon tri decenije, značajna sredstva uložili smo u rekonstrukciju bazena na Banjici. Tamo već imamo najlepši olimpijski bazen sa termalnom vodom (tokom zime pokriven), mali bazen za najmlađe, spa centar, sportska igrališta, mini akva park. Predstoji nam izgradnja velikog akva parka sa toboganima i očekujemo investitore koji će graditi smeštajne kapcitetete. Za nekoliko dana počinje adaptacija planinarskog doma na Babinom zubu, koji je veoma drag Knjaževčanima, jer su ga mnogi od njih gradili svojim rukama. Uložićemo novac u termo izolaciju, u novu kuhinju, u renoviranje soba. To je, uostalom objekat koji po svojim cenama, odgovara knjaževačkom standardu. Turizam jeste naša značajna šansa. Država, na žalost, poslednjih godina ne prepoznaje Staru planinu kao mesto gde treba investirati. Na nama je da ponovo probudimo interesovanje u investicionim krugovima. Složićete se da “krov Srbije“ i stanovnici Knjažvca i okoline to zaslužuju.

Od početka mandata vi i vaši saradnici trudili ste se da što više i na svakom mestu promovišete Knjaževac kao mesto za zdrave investicije, prijateljski nastrojeno, bogatog nasleđa, kulture… Da li su takva nastojanja urodila plodom?

– Knjaževac je postao poznat ne samo među građanima Srbije, već i među diplomatama. Mi smo krenuli iz, rekao bih, očajničke želje i potrebe da smanjimo, ili zaustavimo iseljavanje i odlazak iz Knjaževca. Iako neki kažu suprotno, dobar glas se, ipak, daleko čuje, pa smo imali čast da ugostimo ambasadore najvećih i najmoćnijih zemalja sveta (Austrije, Amerike, Japana). Njihove reči  podrške da radimo dobro i kvalitetno nam znače puno, jer znamo da smo na pravom putu.

SAŠA MIRKOVIĆ: “BUDUĆNOST MLADIH NEMA ALTERNATIVU“

Srbija je među 11 zemalja u svetu u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15 odsto između 2015. i 2050, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija. Kada procente prevedemo u cifre dolazimo do podatka da će u Srbiji u narednih 35 godina biti milion i po do dva miliona stanovnika manje, kažu stručnjaci.

O natalitetu u Srbiji se govori već decenijama unazad, ali malo je  primera da su preduzeti konkretni koraci.

Ovim problemom je najviše pogođen region Južne i Istočne Srbije,a o njemu smo razgovarali sa prvim čovekom Timočke krajine,predsednikom Skupštine grada Zaječara, Sašom Mirkovićem.

Depopulacija je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava,a Istočna Srbija je među najpogođenijima,kakve mere preduzimate po tom pitanju?

Srbija se svrstava među demografski najstarije zemlje sveta. Starenje stanovništva je intenzivirano. Svakodnevno se govori o velikom padu nataliteta. Sve nas je manje, a malo je konkretnih mera koje smo preduzeli kao država. Grad Zaječar je načinio prvi korak. Mi smo od početka ove godine obezbedili besplatan vrtić za sve mališane na teritoriji naše opštine. Grad Zaječar je jedini u Srbiji koji je na taj način izašao u susret roditeljima. U sedam vrtića, dva seoska i pet gradskih, svakodnevno boravi 1.043 mališana. Na listi čekanja je više od 60 mališana, što je nama signal da počnemo da razmišljamo o izgradnji još jednog vrtića.

         

           Zaječar je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima fondaciju za podsticanje rađanja. Da li ima konkretnih rezultata?

 

           – Imajući u vidu da na negativne trendove u rađanju značajno utiče odlaganje rađanja prvog deteta, kao i sterilitet, naša fondacija za podsticaj rađanja dece je tokom prošle i ove godine obezbedila značajna sredstva za 15 žena za vantelesnu oplodnju. Izuzetno smo ponosni na to što finansijski pomažemo bračnim parovima koji se bore sa ovim problemom da dobiju željeno potomstvo. Jednokratnu novčanu pomoć dobija svaka porodilja u iznosu od 20 do 60 hiljada dinara, u zavisnosti od broja rođene dece.

 

          Da li mislite da je ulaganje u mlade ulaganje u budućnost ?

 

          – Na negativan prirodni priraštaj svakako utiče i to što mladi ljudi koji odu na školovanje u velike univerzitetske centre posle zavrsenih studija ostaju tamo da žive i rade. U poslednje dve godine se trudimo da ih motivišemo da se vrate tako što smo obezbedili stipendije za najbolje od njih. Pravo na stipendiju dobijaju oni sa najboljim prosekom ili oni koji se opredele za deficitarna zanimanja. Mislim da je rešenje problema ulaganje u njih od najranijeg detinjstva. Govorili smo već o  besplatnim vrtićima za najmlađe, ali Grad Zaječar brine o toj deci tokom čitavog školovanja. Svi đaci prvaci dobijaju tablet računare, a najbolji srednjoškolci besplatna letovanja. Ulaganje u našu decu je ulaganje u budućnost, a to nema cenu.

 

 

          Istočna Srbija je poznata po tome sto ima dosta svojih građana na privremenom radu u inostranstvu. Da li to utiče na negativnu demografsku sliku?

 

          – Ono što je nekada bila naša prednost koja se ogledala u tome što smo imali veliki broj naših sugrađana na privremenom radu u inostranstvu danas postaje naš problem. Prva i druga generacija tih ljudi je tamo zarađivala novac, a ulagala ga i trošila ovde. Danas imamo treću i četvrtu generaciju naših ljudi koji su rođeni van granica naše zemlje, tamo se školuju i zasnivaju porodice. Oni o svom zavičaju znaju uglavnom iz priče. Zbog toga sam pokrenuo inicijativu o otvaranju Kancelarije za saradnju sa dijasporom u okviru Gradske uprave Zaječar. Moramo da pronađenomo način da motivišemo te mlade ljude čiji su koreni ovde da postanu pokretačka snaga Istočne Srbije. Uspostavljanje linkova između nas i dijaspore će biti jedan od prioriteta u narednom periodu.

 

 

          Ovo je svakako problem koji ne može da reši pojedinac ili jedna institucija. Da li je potrebno ovaj problem rešavati na višim nivoima vlasti?

 

          – Pozivam kolege iz opština i gradova širom zemlje da radimo na rešavanju ovog problema, a isto tako smatram da bi i Vlada Republike Srbije trebalo da preduzme hitne korake i uspostavi paket mera kako bismo ovaj problem rešili. Obnavljanje stanovništva jedino može da da pozitivan  rezultat kroz veću društvenu brigu i odgovornost. Kao narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije ću svakako insistrati da se ova tema nađe na dnevnom redu na nekoj od narednih sednica i da se nešto konkretno uradi po tom pitanju. Nismo u situaciji da štedimo na deci i mladima.

ŽIVORAD PETROVIĆ: “REORGANIZACIJA OPŠTINSKE UPRAVE JE NEOPHODNA“

Dugovanja „pritiskaju“ rad javnih preduzeća, a rešenje je u povećanju stepena naplate tih firmi. Neophodna je bolja organizacija rada organa lokalne samouprave kako bi se obezbedio napredak na svim poljima, poručuje u intervjuu za „Timočke“ Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

 Kakva je situacija u javnom sektoru ?

– Funkcionisanje komunalnih preduzeća je opterećeno  dugovanjima, tako da situacija nije nimalo sjajna. U najtežem položaju su JKP „Toplana“ i „Vodovod“, koji imaju velika dugovanja za struju. Računi koji su sada došli na naplatu su se skupljali godinama i dugovi se moraju vratiti i to je u redu. S obzirom da je „Toplana“ u blokadi, već smo ugovorili sastanak sa predstavnicima Udruženja toplana Srbije i Ministarstva energetike i nećemo insistirati na tome da se otpišu dugovanja, već da se uspostavi novi reprogram, koji će preduzeća morati da poštuju i da plaćaju svoje obaveze. Opština je do sada pomagala, odvajala subvencije, što za narednu godinu ne mogu da garantujem. Ako budemo u mogućnosti, videćemo na koji način možemo da pomognemo. Važno je napomenuti da javna preduzeća moraju da nauče da posluju samostalno.

Gde vidite rešenje problema u kome su se našla javna preduzeća ?

– Rešenje je, svakako, u poboljšanju stepena naplate. Oko 620 miliona dinara je dugovanje građana i privrede prema „Toplani“. Kad bi se polovina te sume naplatila, to bi rešilo mnoge probleme. „Toplana“ i „Vodovod“ moraju da imaju najmanje 90 odsto stepen naplate, jer nijedna toplana u Srbiji koja ima manji iznos naplate ne može da opstane. Situacija nije ni izbliza dramatična kao u vreme kad sam ja bio imenovan za direktora „Toplane“, jer je račun firme bio u blokadi, od četiri izmenjivača nijedan nije radio, vraćali smo dva kredita, ali sam uspeo da preduzeće izvedem iz dubioze i povećam stepen naplate na 120 odsto, i građani su bili zadovoljni grejanjem. Sada je  situacija drugačija – svi izmenjivači rade i kotlovi su sređeni. Direktori moraju da snose odgovornost za ono što je učinjeno ili nije.

Šta će se desiti ukoliko se ispostavi da direktori nisu dobro radili svoj posao?

– Za sada se maksimalno trude i ozbiljno rade svoj posao, ali cilj je da krenu efikasnije u naplatu svojih potraživanja. Dešava se da ljudi uspostave reprogram, plate dve rate i više ne izmiruju dugovanja. Moramo da vidimo ima li mogućnosti da se dugovanja isplaćuju preko odbitaka od zarade ili penzije. Sa druge strane, ukoliko se ispostavi da direktori ne rade dobro svoj posao, biće smenjeni.

Nedavno je doneta odluka o uvođenju minimalne zarade za sve zaposlene u „Toplani“, „Vodovodu“ i „Bogovini“?

– Ta odluka je ishitrena i doneta u mom odsustvu, a da me prethodno niko do saradnika o tome nije obavestio. Suština je u tome da predsednik opštine ne može da naredi javnim preduzećima da smanje plate na minimalnu zaradu, jer to zakonski nije izvodljivo. Ono što je dozvoljeno je da takvu preporuku može da uputi Opštinsko veće.  Nadzorni odbor, direktor i sindikati preduzeća, treba da preuzmu odgovornost za situaciju u kojoj su se našle te firme. Uopšte ne moraju da smanjuju plate, ukoliko posluju dobro. Za zarade u „Toplani “ odlazi 13,5 miliona i 13 miliona u „Vodovodu“, i mi više subvencije za plate ne možemo da dajemo. Bitno je da obezbede sredstva za zarade radnika iz naplate svojih potraživanja i te odluke su na preduzećima. Da li će da dođe do uvođenja minimalne zarade odlučiće nadležni u javnim preduzećima.

Prema nacrtu zakona o određivanju broja radnika očekuje se smanjenje  zaposlenih. U kakvoj je situaciji opština Bor?

– Očekujemo dopis u septembru i onda ćemo sagledati kompletnu situaciju. U javnom sektoru i Opštinskoj upravi ima oko 1.200 radnika. Kada budemo dobili tačna uputstva, znaćemo i kako je predviđeno smanjenje broja zaposlenih i koliki je višak.

Američka rudarska kompanija „Friport Mekmoran“ i kanadska kompanija „Reservoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najbogatijih ležišta bakra i zlata na svetu ?

 – Rezultati geoloških istraživanja su takvi da daju nadu da se u dogledno vreme otvori rudnik. Ukoliko dođe do toga, reč je o velikim  investicijama koje za sobom „povlače“ veći broj manjih investicija u oblasti ugostiteljstva, građevine i turizma, što je veliki plus za našu opštinu. Međutim, u pitanju je  dugoročan proces, koji traje od pet do osam godina.

 Da li ima novih radnih mesta do kraja godine ?

 – Fabrika za proizvodnju strujomera EWG je dobila posao na tenderu i kada krenu da rade punom parom očekujemo da će oko 300 ljudi dobiti posao u toj firmi. U septembru i veliki trgovinski lanac „Tekijanka“ otvara objekat u Boru, gde će takođe biti zaposleno oko 40 novih radnika. Pregovori su završeni i sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“, koji su zainteresovani za otvaranje fabrike u Boru, tako da se nadamo da će se i to desiti u narednom periodu.

Opština izdvaja značajna sredstva za rad Narodne kuhinje u Boru. Da li ste zadovoljni kako to funkcioniše ?

  Za rad Narodne kuhinje iz budžeta se izdvaja oko 15 miliona dinara. Redovno proveravamo  kuhinju, jer je ranije bilo primedbi korisnika da nema dovoljno mesa i hleba, tako da idemo u iznenadne kontrole i za sada ona dobro radi. Želimo da ispoštujemo sve normative kada je reč o Narodnoj kuhinji, jer je ta pomoć zaista potrebna građanima. Nastavićemo i nadalje da kontrolišemo isporuku i kvalitet obroka koji se daje korisnicima.

Da li ste zadovoljni  radom organa lokalne samouprave ?

 – Nisam zadovoljan. Neophodno je uraditi reorganizaciju pojedinih odelenja u smislu efikasnijeg delovanja. Očigledno je da inspekcija ne radi dobro svoj posao, i na mesto onih inspektora koji svoju funkciju ne obavljaju u potpunosti, dovešćemo mlade i perspektivne ljude.  U odeljenju finansija je nepojmljivo da sav posao zavisi od jednog čoveka. Sporo se završavaju poslovi, i administrativno je dosta preopterećena Opštinska uprava i moramo drugačije da reorganizujemo poslove.