Spremamo niz mera za 2017. godinu koje ćemo prezentovati javnosti. Kada je u pitanju dovođenje velikih kompanija, planiramo da uradimo transformaciju pasivne opštinske imovine u aktivnu, jer imamo šta da ponudimo potencijalnim investitorima. Cilj nam je i da formiramo Centar za obuku radnika za tekstilnu i kožarsku industriju, koje u Knjaževcu zapošljavaju najveći broj radnika, istakao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac u intervjuu za nedeljnik „Timočke“.
Prvi put razgovaramo sa Vama nakon što ste izabrani za ”novog – starog” predsednika opštine Knjaževac. Da li drugi mandat znači i novu, veću odgovornost za funkcionisanje knjaževačke opštine, za nastavak onoga što ste započeli u protekle četiri godine? Rekli ste: ”Ne smemo da stanemo, moramo da nastavimo još intenzivnije i brže”.
– Svakako da je i prvi mandat izazov sam po sebi i upoznavanje sa novom materijom je nešto što predstavlja teškoću. S druge strane, lakše je kada postoji kontinuitet i kada imamo puteve i pravce kojima se krećemo. Mislim da smo u prethodne četiri godine uradili jako dobar posao, ali tek naredne četiri biće produktivne i za građane i za čitavu knjaževačku opštinu.
Od poslednjih lokalnih izbora Srpska napredna stranka u opštinskom parlamentu ima apsolutnu većinu, s obzirom da je Narodni pokret ”Knjaz” kolektivno pristupio SNS-u. Komentari nekih građana bili su da ste ih tim činom izneverili, a Vi kažete da je to odgovoran potez u najboljem interesu građana. Šta za Knjaževac znači takozvana ”vertikalna” saradnja sa Beogradom, odnosno Vladom Srbije ?
– Narodni pokret ”Knjaz” je na prošle izbore izašao da bi bio ”sluga” interesima grada. Na izborima su građani jasno rekli koje dve političke opcije podržavaju. Na izborima su se sa blizu 60 procena opredelili za Srpsku naprednu stranku. Mi kao odgovorni ljudi nismo smeli da svoje sujete stavljamo u prvi plan, već smo, rukovodeći se interesima građana, odlučili da te dve političke opcije, koje su dobile ubedljivo najveći broj glasova, spojimo. Mislim da smo tako dobili stabilnu političku situaciju. Svakako da će i komunikacija sa republičkom vladom i ministarstvima umnogome biti lakša. Ipak je Knjaževac grad koji mora da bude povezan vertikalno, kao i svi drugi gradovi u Srbiji. I sam Beograd ne može bez pomoći republike. Sa 28 odbornika, koliko sada broji skupštinska većina i dva odbornika Seljačke stranke mi imamo stabilnu političku situaciju, ali utoliko i veću odgovornost prema građanima Knjaževca i prema poslu koji nas očekuje.
Krajem maja najavili ste paket mera koje lokalna samouprava priprema kao podršku malim i srednjim preduzećima, porodičnom biznisu. Kakve su to mere, konkretno?
– Od propasti giganata koji su nekada radili na teritoriji knjaževačke opštine, Knjaževac je uspeo da zadrži jedan broj zaposlenih u privredi upravo zahvaljujući inventivnim i preduzimljivim knjaževačkim preduzetnicima, koji su u svojim malim i srednjim preduzećima zaposlili određen broj radnika. Mala preduzeća su adaptabilna i upravo ćemo u narednom periodu staviti akcenat na aktivne mere podrške porodičnim firmama, koje mogu da opstanu i u nestabilnim uslovima poslovanja. Spremamo niz mera za 2017. koje ćemo prezentovati javnosti. Kada je u pitanju dovođenje velikih kompanija, mi planiramo da uradimo transformaciju pasivne opštinske imovine u aktivnu. Opština ima mnogo toga što nije u interesu lokalnog ekonomskog razvoja – lokale, šume, ili zemljište koje ne ostvaruje nikakve prihode za opštinu…Planiramo da transformišemo takvu vrstu imovine u nešto što bi moglo da motiviše nekog od fabrikanata da otvori u Knjaževcu svoju proizvodnju. Ideja nam je da ono što je pasivna, pretvorimo u aktivnu imovinu, kao što su hale koje ćemo nuditi investitorima. Mi jesmo udaljeni od koridora, imamo mali broj stanovnika, ali ako ponudimo adekvatan poslovni prostor po stimulativnim uslovima, to bi mogao da bude presudan argument zašto bi neko formirao svoju proizvodnju u Knjaževcu.
Da li potencijalni investitori u Knjaževcu mogu da pronađu adekvatnu radnu snagu ?
– Cilj nam je da formiramo Centar za obuku radnika za tekstilnu i kožarsku industriju, koje u Knjaževcu zapošljavaju najveći broj radnika. Tu bi se, kroz tromesečne ili šestomesečne kurseve radnici obučili za rad. Smatramo da ćemo na taj način da stvorimo komparativnu prednost u odnosu na ostale opštine. Projekat formiranja takvog centra za obuku bi trebalo da realizujemo u saradnji sa švajcarskim SDC-om. Mi smo jedna od sve pilot opštine u kojima će krenuti projekat ”Edukacijom do zaposlenja”. Uz njihovu finansijsku pomoć ćemo formirati taj centar i siguran sam da ćemo kroz takav program ono što je bila knjaževačka prednost, a to je edukovana radna snaga, transferom znanja sa iskusnijih na mlađe, uspeti da otvorimo nova radna mesta i rešimo problem zaposlenja ljudi.
Da li se nastavljaju programi podrške poljoprivredi ?
-Mi smo u prethodnom periodu imali agrarni program, koji je najbolji u Srbiji. O efektima tog programa govorili smo više puta. U pethodne četiri godine 150 miliona dinara uložili smo u naše poljoprivredne proizvođače, što je više nego sve opštine u okruženju zajedno. Tim merama obuhvaćeno je više od 2000 poljoprivrednih gazdinstava. Naš resurs je poljoprivredno zemljište koga ima puno, ali su, kao svuda u Srbiji, parcele usitnjene. Program komasacije, koju smo započeli u Vlaškom Polju, nastavićemo u dolini Timoka, jer smatramo da taj kraj može da bude ”povrtarska Vojvodina” istočne i centralne Srbije. Započeli smo i razgovore sa stručnjacima na temu izgradnje akumulacija u cilju navodnjavanja doline Timoka. Naravno, sve mere subvencionisanja novih zasada voća, čuvanja teladi, kupovine mehanizacije, košnica, nastavljamo i dalje, možda još intenzivnije. Motivisaćemo ljude da počnu da se bave gajenjem lekovitog bilja.
Proteklih godina puno se radilo na infrastrukturnim projektima, na asfaltiranju ulica i u gradu i u selu, na uređenju grada. Šta planirate u narednim godinama ?
-Mi smo u proteklom periodu promenili lice grada – od uređenja zelenih površina, preko gradskog trga, do dečijih igrališta, nove pijace, uređenja Gurgusovačke kule. Imamo viziju da na delu Timoka koji protiče kroz Knjaževac izgradimo minor korito sa zelenim površinama, vrećastu branu. Raspisali smo konkurs za idejna rešenja za novi most pored Doma kulture, jer sadašnji, drvene konstrukcije, nije više bezbedan, a čini mi se da ga je i vreme prevazišlo. Predstoji nam dogradnja vrtića ”Crvenkapa”, otvaramo jedno odeljenje Predškolske ustanove u Gornjoj Kamenici. Knjaževcu trebaju i novi sportski objekti. Dobra vest je da smo od Ministarstva omladine i sporta dobili odobrenje za nastavak radova na dogradnji sportske sale u Tehničkoj školi. Urađen je projekat i izdata građevinska dozvola za izgradnju nove sportske hale na vašarištu. Ideja nam je da u Knjaževcu napravimo sportski centar na republičkom nivou za neki od sportova.
Šta od svega ovoga o čemu smo razgovarali Knjaževac može sam, a za šta mu je potrebna pomoć države ?
-Mislim da veliki deo ovih poslova možemo sami, ali pomoć države je uvek dobrodošla. Međutim, država neće kod nas dolaziti i predlagati nam ideje. Mi moramo sa idejama i spremnom dokumentacijom i gotovim projektima odlaziti u resorna ministarstva, u međunardone institucije i tražiti podršku. Onda postoje šanse za finansiranje. Ako sedimo skrštenih ruku i bezidejno čekamo da nam nešto padne s neba, ili iz Beograda, to nećemo dočekati. Zato mi ulažemo u izradu projektno -tehničke dokumentacije, planskih dokumenata, što su osnovni preduslovi da možemo da nađemo finansiranje. Dakle, radimo one poslove koji su dnevno aktuelni, ali sagledavamo i šta su potrebe u budućnosti.
KOMENTARI