Timočke

“Na ivici opstanka“ (7)

Danijela Novović, zamenik direktora “Štampa, radio i film” doo Bor, u intervjuu za timocke.rs poručuje da je proces privatizacije medija doneo  štetu i to ne samo onim medijima koji su do tada bili u vlasništvu lokalnih samouprava već i onim drugima koji su od početka bili u privatnom vlasništvu. Novovićeva naglašava da lokalne samouprave sada izdvajaju manje novca za medije nego ranije, kao i da se konkursi  sprovode uglavnom u suprotnosti sa zakonom i daleko od prvobitne ideje od koje se krenulo prilikom donošenja izmena Zakona o informisanju i medijima.

 Koliko dugo poslujete kao izdavač medija i kojih?

-Regionalna Televizija Bor, program emituje od 10. maja 1993. godine. Posluje u sastavu preduzeća „Štampa, radio i film“ D.O.O.  Preduzeće “Štampa, radio i film” Bor je formirano 1989. godine kao javno preduzeće Odlukom Skupštine opštine Bor. Do 1989. godine nalazilo se u sklopu Rudarsko-topioničarskog basena Bor. U skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o javnom informisanju i medijima, preduzeće je privatizovano i 27. aprila 2016. godine postalo društvo sa ograničenom odgovornošću ŠRIF D.O.O. Bor. Preduzeće „Štampa, radio i film“ D.O.O. Bor kao pretežnu delatnost ima proizvodnju i emitovanje TV programa.  U preduzeću postoje dva elektronska medija: Radio i Televizija Bor, potom sajt, a preduzeće izdaje i novine za područje Timočke Krajine „Oko istoka“. U okviru preduzeća je i produkcija Bakar film sa najvećom arhivom filmskih zapisa u Srbiji posle Jugoslovenske kinoteke.

Pokrivenost?

-Regionalna Televizija Bor signalom pokriva područje 11 opština u istočnoj Srbiji u skladu sa zakonom i tehničkim standardima na osnovu dobijenih dozvola za emitovanje programa od strane RRA i tehničkih dozvola za emisione stanice Televizije i Radio Bora od strane RATEL-a. Digitalnim signalom (DVB-T2) sa predajnika na Deli Jovanu (kanal 25) i Tupižnici (kanal 43) pokrivamo područje opština Požarevac, Veliko Gradište, Petrovac, Golubac, Kučevo, Žagubica, Majdanpek, Kladovo, Bor, Zaječar, Negotin, Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Niš (grad), Leskovac, Pirot i Dimitrovgrad. Kablovsko emitovanje preko distributera SBB, Kopernikus, Jotel, PEP KDS (Majdanpek, Knjaževac). Emitovanje preko IPTV platforme za Srbiju: Open IPTV, Beotel Net IPTV i Orion telekom IPTV. Program Regionalne televizije Bor mogu da prate i stotine hiljada gledalaca u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Australiji, Skandinaviji, Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj preko  IPTV platforme za inostranstvo: Net TV plus, Balkaniyum TV, GSS media. Preko ORION Open IPTV telekoma i SUPERNOVE vidimo se na teritoriji cele Srbije. Imamo angažovane stalne dopisnike i snimatelje iz Zaječara, Boljevca i Majdanpeka ali i iz Knjaževca, Kladova, Boljevca i Žagubice kroz mrežu sa lokalnim medijima tako da medijski pokrivamo celu istočnu Srbiju. Antenskim signalom pokrivamo područje površine preko 10 hiljada kvadratnih kilometara na kome živi oko 300 hiljada stanovnika. Signal naše medijske kuće prostire se i prati u Rumuniji i u Bugarskoj. Vesti i ostale emisije iz produkcije Televizije Bor gledaoci mogu da prate i na sajtu www.rtvbor.rs  koji ima najviše postavljenih video zapisa (autorskih i informativnih emisija), pisanih informacija i reportaža iz istočne Srbije. Regionalna televizija Bor je veoma aktivna i na društvenim mrežama facebook i twitter na adresama: http://www.facebook.com/rtvbor?ref=ts&fref=ts  i https://twitter.com/TelevizijaBor .

Koliko imate stalno zaposlenih radnika i honorarnih saradnika?

-Radio Televizija Bor ima 17 zaposlenih i šest  honorarnih saradnika-dopisnika.

Kako se finansirate?

-Preduzeće se finansira preko konkursa za medije koje raspisuju Ministarstvo kulture i lokalne samouprave, višegodišnjih marketinških ugovora i ugovora o pružanju usluga  za obavljanje poslova iz delokruga rada preduzeća, oglašavanja i propagandnog programa,

Koji je model finansiranja medija za vas najbolji?

-Jasno je da bez ulaganja novca iz državnih ili medjunarodnih fondova u medijsku sferu, ozbiljni mediji teško mogu da opstanu. Veliki oglašivači sarađuju sa marketinškim agencijama, a one sa nacionalnim emiterima, tako da njima lokalni i regionalni mediji nisu sfera interesovanja. Zbog ekonomske situacije ni mali privrednici nisu u stanju da izdvajaju novac za reklamiranje i oglašavanje, malo je onih koji se na to odlučuju, tako da prihodi od marketinkih usluga nisu dovoljni za finansiranje i opstanak medija. Za sada nema dobrog rešenja finansiranja medija i njihove potpune nezavisnoti od državnog novca. Sve ovo govori da su se stekli uslovi za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima, da lokalne vlasti moraju da izdvajaju više sredstava za medije, da raspisuju konkurse i poštuju uslove konkursa pri dodeli i pravdanju sredstava i da se predvide kazne ukoliko to ne učine. Neophodno je utvrditi i šta je javni interes i da se razmotri model programskog sufinansiranja medija koji je osnovni proizvod rada informativnih redakcija, a ne projektnog finansiranja.

Koje su po vama prednosti ,a koje mane projektnog sufinansiranja medija?

-Proces privatizacije medija doneo je štetu i to ne samo onim medijima koji su do tada bili u vlasništvu lokalnih samouprava već i onim drugima koji su od početka bili u privatnom vlasništvu. Lokalne samouprave sada izdvajaju manje novca za medije nego ranije, konkursi se sprovode uglavnom u suprotnosti sa zakonom i daleko od prvobitne ideje od koje se krenulo prilikom donošenja izmena Zakona o informisanju i medijima. Značajan broj opština ne raspisuje konkurse, mnoge raspisuju kasno, a problem je i to što se od mesta do mesta različito tumači način pravdanja dobijenog novca. Zakonom o javnom informisanju i medijima predviđen je sistem transparentnog konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja u skladu sa definisanim javnim interesom, a odluku o raspodeli novca donose, prema zakonu, nezavisne komisije sastavljene od medijskih stručnjaka, od kojih je većina izabrana na predlog novinarskih i medijskih udruženja. To je trebalo da dovede do značajnog povećanja obima kvalitetnih medijskih sadržaja. Međutim, kako godine prolaze očigledno se kvalitet sadržaja smanjuje, ponestaju ideje,  akada ih i ima nemate adekvatnih sagovornika na lokalu da možete da ih novinarski obradite.  S druge strane, I kontrola proizvedenih sadržaja trebalo bi da bude doslednija, ako je uopšte i ima. Da li je projektom zaista ostvaren javni interes i da li je projekat uopšte realizovan onako kako je predviđeno projektom.  Problem je i što se taj novac vrlo često deli i medijima van lokala, pa čak i onima kojima je sedište u prestonici. Ukoliko je cilj informisanje lokalnog stanovništa o događajima i problemima u jednoj lokalnoj zajednici, onda bi kroz konkurse trebalo podržati medije koji deluju i rade na lokalu jer su i građani na njih upućeni, oni su im izvor informacije i to sigurno više nego mediji iz drugih gradova. Nova Medijska strategija se većim delom i bavi problemom projektnog sufinansiranja i dopunama i izmenama zakonskih rešenja kako bi se ovaj sistem učinio svrsishodnijim i delotvornijim u smislu zaštite javnog interesa. Trebalo bi da se utvrdi koje su to teme iz društvenog, ekonomskog, političkog života bitne pa da se u skladu sa tim i pišu projekti, a onda da ih komisija tako i ocenjuje, ovako se suočavamo sa istim temama svake godine, nedostatkom kreativnosti, koja je takođe povezana i sa nedostatkom adekvatnih sagovornika pa se samim tim i gubi smisao i svrha realizacije emisija i projekata. Problem i nije toliko u zakonima koliko u nedoslednoj primeni tih zakona.

Najčešći problemi sa kojima se suočavate kao vlasnik medijske kuće,novinar…?

-Loša finansijska situacija zajednički je problem svih novinara i medijskih radnika, kako u Srbiji tako i u Boru. Svi preživljavaju, svaki dan je sa strepnjom i neizvesnošću hoćemo li uspeti da platimo sve račune koje podrazumeva emitovanje I priprema programa i sakupimo novac za plate. Sa 17 zaposlenih u matičnoj kući I 6 honorarnih saradnika mi smo na ovom našem prostoru a i šire medij sa najvećim brojem radnika. Naši troškovi su mnogo veći od troškova na primer internet portala, koji vrlo često na konkursima dobiajju gotovo ista sredstva za realizaciju projekta kao i jedna televizijska ili radijska kuća, a dodatno to što su u sastavu ŠRIF-a četiri medija: televizija, radio, sajt i novine „Oko istoka“. Danas se televizijama nazivaju i kuće koje imaju do petoro zaposlenih, nemaju celodnevni program, vikendom čak nemaju nijednu informativnu emisiju već emituju program uglavnom iz razmene jer nemaju kadrovske kapacitete i tehničke mogućnosti da pripreme program, ali zato dobijaju sredstva na konkursima lokalnih samouprava. Današnji auditorijum, nažalost kreiraju i tabloidi, pa su profesionalni novinari dovodeni u situaciju da se takmiče sa nečim što je sve osim novinarstva, a kvalitet, stručnost, tehnička opremljenost i iskustvo u poslu danas očigledno nisu na ceni. Proces digitalizacije obesmislio je dobijanje dozvola za regionalno i lokalno emitovanje programa. Bez obzira na elaborate i tehničke preduslove koji su zahtevani konkursom Regulatornog tela za elektronske medije, područje koje sada regionalni i lokalni mediji pokrivaju signalom je isto. Iako nisu ispunili sve kriterijume za regionalno emitovanje, program na celom području emituju i svi lokalni mediji. Oglašivači nisu zaiteresovani za poslovanje medija, broj radnika, ozbiljnost preduzeća ili tehničku opremljenost, što i nije njihov problem. Birajući jeftinije, odnosno lokalne emitere, oni štede novac a vide se na istom području, dakle, štetu trpe samo regionalni emiteri.

Kakvo je po vama stanje u lokalnim medijima  u Timočkoj Krajini?

-Broj medija na lokalu u ovom delu Srbije nije se povećao u poslednjih nekoliko godina, odnosno od privatizacije medija u Srbiji 2015/2016. godine. Nestanak zaječarske Timočke televizije logičan je rasplet višegodišnje krize kroz koju je prolazila ta medijska kuća, koja je zajedno sa našom  kućom RTV Bor pretstavljala najuticajniju stanicu sa ovih prostora. I nama su mnogi godinama prognozirali propast, ali to se nije desilo pre svega zbog odgovornog poslovanja I prilagođavanja zakonima medijskog tržišta. Lokalni mediji su neophodni zarad informisanja građana u jednoj sredini jer oni te svakodnevne informacije koje se tiču onoga što njih najviše zanima poput usluga javnog sektora, zdravstvene, socijalne zaštite, a potom i ostalih dešavanja u gradu ne mogu da dobiju na nacionalnim medijima. Zbog toga je uloga lokalnih medija veoma važna, i zbog toga oni i opstaju, ali naravno da se dovodi u pitanje kvalitet ponuđenog programa i gledanost pojedinih medija. Nakon privatzacije medija smanjio se I broj zaposlenih u svim medijskim kućama, što se logično odrazilo i na kvalitet ponude programa lokalnih tv stanica. Kao kuća sa najdužim trajanjem, koja ima tradiciju, prepoznatljivost, istoriju i nasleđe prethodnih generacija koje su dale doprinos radu ove medijske kuće svakako imamo prednost u odnosu na ostale.Osim dnevne informative imamo i bogat dokumentarni program iz arhive Bakar filma, a takođe obezbeđujemo i zanimljiv serijski I filmski program što je ono što u suštini danas predstavljaju komercijalni mediji. Još uvek nas građani doživjavaju kao javni medijski servis pa imaju očekivanja u skladu sa onim što je preduzeće nekada bilo, ali u skladu sa aktuelnim trenutkom, dešavanjima u sferi medija poslednjih godina, mi se prilagođavamo i nastojima da zadovoljimo ukuse i očekivanja gledalaca ne samo u Boru već u širem region gde se vidimo, ali takođe i da uspešno poslujemo i opstanemo na tržištu. Ne verujem da manji mediji, mislim pre svega po broju zaposlenih , uslovima rada i kvalitetu opreme koju koriste, mogu da isprate ponudu koju mi nudimo. Po dozvolama mi smo jedina prava regionalna televizija u ovom delu Srbije i programska šema je u skladu sa podnetim elaboratom na konkursu za dozvolu pa je i naša program baziran na informacijama iz celog regiona, imamo dopsinike u više gradova, dok lokalni mediji svoju ponudu baziraju na razmeni programa sa drugim produkcijama, pa im je programska šema, emisije koje nude identična sa većinom loklanih televizija u Srbiji. To je ono što se tiče ponude programa, a što se tiče stanja u samim redakcijama I borbi na tržištu mislim da smo tu svi jednaki, slične bitke bijemo sa medijskim konkursima kao I sa zatvorenošću institucija zbog čega svi vrlo teško dolazimo do informacija.

Da li je lako biti direktor,novinar….na lokalu?

-Rad u medijima izjednačava se sa rečju “snalaženje”. I direktori i svi zaposleni u medijima  moraju da idu u korak sa vremenom i da se razvijaju, da stiču nova znanja i veštine o tome na koji način da održe svoj medij i kako svojim saradnicima i sebi da obezbede pristojne plate ili honorare. Konstantno se javljamo na razne konkurse, prepreke su brojne ali svemu pristupamo pozitivno i radimo, trudimo se pa postoji uvek nada da će se to isplatiti. Članstvo u vladajućoj stranci samo po sebi i nije neka prednost na konkursima i ministarstva i lokalnih samouprava. ŠRIF je ove godine na konkursu Ministarstva učestvovao sa 11 projekata, a odobrena su nam sredstva za realizaciju samo jednog. Podršku za realizaciju projekta imamo već godinama od strane opštine Majdanpek jer su i Majdanpečani od gašenja njihovog lokalnog medija bili usmereni na Televiziju Bor, dok je simbolična podrška za realizaciju projekata od strane Boljevca, Kladova, Zaječara i Žagubice. Na konkursu u Boru ne učestvujemo. Kada se sve to sabere to nije dovoljno za zarade ni za pola godine, a gde su ostali troškovi. Kada se pogledaju rešenja o dodeli sredstava na konkursiima ministarstva kulture vidi se da je spisak medija različit da ima onih koje pojedinci označavaju medijima bliskim vlasti, ali veliki je broj i onih koji sebe svrstavaju u one koji imaju  kritički otklon od vlasti.

Prosečna  primanja lokalnih novinara,voditelja,snimatelja …?

-Prosečna zarada u sektoru urednika, novinara i voditelja je 48.108,14 dinara, snimatelja 48.627,24 dinara, a zaposlenih u tehničkoj službi 46.406,55 dinara.

Polna i obrazovna struktura zaposlenih?

-U firmi je zaposleno 10 muškaraca i sedam žena. Što se tiče kvalifikacione strukture zaposlenih imamo jednog magistra političkih nauka, petoro zaposlenih je sa visokom stručnom spremom, dvoje sa višom dok je devetoro radnika sa srednjom stručnom spremom. Iako istraživanja u Srbiji pokazuju da žene u novinarstvu uglavnom nisu na ključnim pozicijama, kod nas to nije slučaj. I glavni i odgovorni urednik je žena, kao i zamenik urednika.

Transparentnost lokalnih samouprava koje pokriva vaš medij, dostupnost informacija, visina izdvajanja sredstava za informisanje?

-Još jedan u nizu problema sa kojim se svi mi na lokalu suočavamo jeste i zatvorenost institucija i stroga kontrola informacija što nam znatno otežava rad. Iako se prosečan gledalac, slušalac, čitalac, zadovoljava i poluinformacijama, čak i glasinama na kojima se temelji uređivačka politika mnogih popularnih medija i sajtova, malobrojni profesionalni novinari, kakvi su i medijski radnici u RTV Bor i dalje se trude da u etar ne plasiraju glasine, već proverene informacije. Međutim, sve veća zatvorenost institucija i poštovanje hijerargije u odlučivanju među službenicima i njihovim pretpostavljenima, otežava svakodnevan rad, novinar je prinuđen da dozvole za izjave sagovornika traži po proceduri koja traje i po nekoliko dana. Stiče se utisak da je i najbanalnija činjenica podignuta na nivo službene tajne. Tako je u gotovo svim lokalnim samoupravama na području Timočke Krajine.

Projektni tim  „Timočkih“

“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.