Sokobanja u poslednje dve godine beleži najveći turistički promet u Srbiji. Ove godine smo doneli plan generalne regulacije, jer smo imali situaciju da je prethodni dokument bio 70 odsto neupotrebljiv. Činimo sve što je u našoj mogućnosti kako bismo stvorili uslove za dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta. Primetan je rast broja turista i to je ono što nas raduje, ali moramo još mnogo bolje i brže da radimo, kako bismo Sokobanju učinili idealnim mestom za život, poručio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“, isidor Krstić, predsednik opštine Sokobanja.
Kako ocenjujete 2018. godinu u pogledu razvoja opštine Sokobanja?
– Sokobanja beleži izuzetno uspešnu poslovnu godinu. Ove godine smo doneli plan generalne regulacije,jer smo imali situaciju da je prethodni dokument bio 70 odsto neupotrebljiv. Mnogo toga je urađeno. Asfaltirani su putni pravci prema selu Šarbanovac i prema Bogdincu, 40 km atarskih puteva je završeno, što ranije nije rađeno. Obnovljena je fasada i zamena stolarije u Opštini, kao i fasada na zgradi Narodne biblioteke, a sve to je rađeno i u srednjim školama. Dosta smo uradili i na poboljšanju vodosnabdevanja opštine. Na tom polju planiramo da izdvojimo naredne godine kroz projekte još 100 miliona dinara. Za zamenu azbestno cementnih cevi uloženo je 45 miliona dinara. Jedan od bitnijih problema je rešavanje imovinsko pravnih odnosa, jer smo u većoj meri upisani kao korisnici a ne kao vlasnici zemljišta. Saobraćajnice se vode na fizička lica a one postoje 50 i više godina. I to su sve problemi, gde su nam vezane ruke kako bismo investicije brže realizovali. Pokušavamo da to rešavamo što efikasnije. Sokobanja je jedna od retkih opština koja je uvela besplatan prevoz na teritoriji čitave opštine, kao i besplatnu užinu za sve đake. Pomažemo i socijalno ugrožene. Negde oko 15 odsto budžeta je opredeljeno u ove svrhe. Sa kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima realizovali smo projekat energetske efikasnosti za školu „Branislav Nušić“ vredan oko 85 miliona dinara, a ovih dana krećemo sa realizacijom rekonstrukcije i adaptacije stare osnovne škole gde će biti uloženo 100 miliona dinara. Naša je želja da obdaništa energetski zaštitimo, i da putem toplotnih pumpi preusmerimo grejanje na obnovljive izvore, odnosno da koristimo naše termalne vode koje odlaze u reku, tako što bi toplotnim pumpama grejali srednju i osnovnu školu, Predškolsku ustanovu „Bucko“, Narodnu biblioteku i Dom zdravlja i upravo se je u toku realizacija tog projekta. Zavšeno je i uređenje puta prema Svrljigu, kao i putnog pravca od sela Jezero prema Nišu. Sada se radi i državni put Aleksinac – Sokobanja – Knjaževac i asfaltirano je 15 km te saobraćajnice. Opštinski budžet je oko 600 miliona dinara i bez pomoći države i projekata prekogranične saradnje, mnoge stvari ne bi uspeli da završimo. Odličnu sardnju imamo i sa drugim predsednicima opština i gradonačelnicima.
Opština Sokobanja je i ove godine bila pravi turistički hit.
-Tako je. Opština Sokobanja unazad dve godine beleži najveći turistički promet u Srbiji. Ove godine krećemo sa eksproprijacijom zemljišta za uređenje keja reke Moravice. Planom generalne regulacije predviđeno je da na severnoj i zapadnoj strani reke bude turistički sadržaj, i biće uređena pešačka i biciklistička staza. Za ekspoprijaciju zemljišta smo sada opredlili oko 20 miliona ali smo spremni da uložimo i do 100 miliona dinara. Krećemo i sa uređenjem trotoara jer je to nedostajalo Sokobanji. Očekuje se da kompletno uređenje keja Moravice bude završeno za godinu i po dana. Sledi i izgradnja hotela a mislim da nikada nije bilo povoljnije vreme za ovu vrstu investicija nego sada, jer je Vlada Republike Srbije na sednici od 8. marta donela uredbu o subvencionisanju investicija u izgradnju hotela a Sokobanja kao turistička destinacija donela je odluku kojom oslobađa od dažbina investitore koji grade hotele u banji do 50 odsto. Ideja oko direktnog izlaska na autoput Koridor 10 je zaživela i ovih dana je sprovedena javna nabavka i upravo se kreće sa izradom projektne dokumentacije za izradu petlje kod Rutevca i puta do Malog Cveta, tako da Sokobanja dobija kvalitetniji put i kraći za 14 km do Beograda i zapadne Srbije. Dobili smo i dva taoaleta na izletištima i krećemo sa radovima na uređenju parka Banjica, što realizujemo sa partnerima iz Bugarske. Intenzivno se radi i na uređenju letnje pozornice, jako bitnom objektu što će ukupno koštati blizu 1,2 miliona evra. U planu je pokrivanje letnje pozornice kako bi mogla da bude funkcionalna i leti i zimi, za sve turističke i kulturne manifestacije i kao kongesna sala. Radove na uređenju letnje pozornice sufinansira Ministarstvo turizma i telekomunikacija sa 50 odsto učešća i očekuje se da će naredne godine biti puštena u rad. Ove godine smo bili domaćini Evropskog prvenstva u mažuret plesu i po oceni stručne javnosti, domaćina i gostiju, kao i učesnika, Sokobanja je pokazala najbolju organizaciju ove manifestacije. Inače, smeštajni kapaciteti u opštini su 80 odsto u privatnom vlasništvu. Imamo izuzetno dobre apartmane u privatnom smeštaju, što prepoznaju gosti koji dolaze u što većem broju.
Koliko je razvijen seoski turizam?
-Što se tiče seoskog turizma tu imamo velikog potencijala. Neophodna je bolja prezentacija svih resursa i veća edukacija stanovništva kako bi se više opredeljivali u tom pravcu, jer ima interesovanja. Sokobanja je poznata po izvrsnom siru, dobroj rakiji i medu i naša je namera da kroz udruženja, sve proizvode brendiramo i zaštitimo a onda poradimo i na plasiranju te robe po povoljnjim uslovima na tržištu. Sokobanja je izdvojila značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, za razvoj stočarstva, pčelarstva i voćarstva, oko12,2 miliona dinara. Mislim da smo i jedina opština u Srbiji koja 100 odsto subvencioniše osemenjivanje u govedarstvu. Sada smo krenuli i sa subvencionisanjem kredita. Svim poljoprivednim proizvođačima koji imaju kreditna zaduženja, kamatu subvencioniše opština, sa ciljem da im pomognemo da njihova proizvodnja bude rentabilnija. Naš poznati investitor kompanija Tera Optima kreće ove godine sa izgradnjom hladnjače u Žučkovcu. Poznato je da je ovo područje izuzetno pogodno za voćarsku proizvodnju. Na teritoriji opštine imamo dve zadruge. Sokobanja je kupila poslovni prostor nekada najvećeg kombinata PKB Trebič, oko 1200 kvadrata prostora i tu planiramo da smestimo JKP „Napredak“, JP „Zelenilo“ i jednu od zadruga.
Šta još nedostaje opštini Sokobanja?
– Sokobanji nedostaju hoteli sa četiri i pet zvezdica. U toku je rekonstrukcija hotela Sunce koji bi 2019. godine trebalo da krene sa radom i imaće četiri zvezdice. Nama u ovom trenutku nedostaju 10 do 15 hotela koji bi trebali da se izgrade na području opštine kako bismo bili konkurennti u odnosu na druga mesta ne samo u Srbiji, već i šire. Imamo veliki broj gostiju iz inostranstva, naročito iz Bugarske ali i iz Kine, Rusije itd. Nad hotelsko turističkim preduzećem Lepterija 2015. godine je uveden stečaj. U sklopu tog preduzeća su hoteli Zdravljak i Turist, restoran Čoka i banja Jošanica i imam neka saznanja da ove godine postoji mogućnost da će neki od tih hotela ići na prodaju i što je najvažnije ima interesovanja kod investitora. Ovi hoteli se sada iznajmljuju i rade po tri, četiri meseca a onda se preko zime zatvaraju. Nekada je u tom preduzeću radilo oko 140 ljudi.
Koji su najveći problemi građana Sokobanje?
– Najveći problem je nezaposlenost i jedan od prioriteta je upravo stvaranje mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta. Imamo oko 1500 nezaposlenih, što nije preveliki broj, ali je procentualno iznad republičkog proseka i to nije dobro. Činimo sve što je unašoj mogućnosti kako bismo stvorili uslove za dolazak investitora. Primetan je rast broja turista i to je ono što nas raduje ali moramo još mnogo bolje da radimo kako bismo Sokobanju učinili idealnim mestom za život. Nadam se da ćemo reorganizacijom Opštinske uprave mnoge stvari staviti na svoje mesto u smislu efikasnijeg i bržeg rada.
Sokobanja je prva i jedina ekološka opština u Srbiji.
-Tako je. Sokobanja je davne 1992. godine na svojoj redovnoj skupštini proglasila teritoriju prvom ekološkom opštinom. Mi smo i prva opština u Srbiji koja je krenula sa razdvajanjem otpada. U svakoj ulici su postavljeni odvojeni kontejneri za ambalažu od stakla, plastike , hartiju, i svako domaćinstvo je dobilo kantu za organski otpad. Još uvek kod sugrađana nije zaživela svest o važnosti razdvajanja otpada, pa ćemo do kraja godine obezbediti za svako domaćinstvo i specijalne kante koje će postaviti u kuhinjama gde će odlagati i razdvajati otpad. Većina seoskih mesnih zajednica je dobila kontejnere. Putem javno privatnog partnerstva planiramo da osposobimo za rad naše komunalno preduzeće jer trenutno nema tehničke mogućnosti za posao koji obavlja.
Po čemu je sve Sokobanja konkuretna u odnosu na druge banje u Srbiji?
– To je najstarija srpska banja. U velikoj je prednosti u odnosu na druge banje zbog prirodnog potencijala. Smeštena u srcu prirode, na prostoru gde je okružuju četiri planine, reka i dva jezera. Velike blagodeti su termalne vode, izuzetno područje sa lekovitim prirodnim faktorom. U neposrednoj blizini na 60 km je aerodrom. Dobili smo dva nova hotela Sokoterme i Natali spa hotel, koji imaju spa i velnes centar. Pomenimo samo neke poznate ličnosti koje su boravile u Sokobanji: Ivo Andrić, Branislav Nušić, Stevan Sremac, Isidora Sekulić, i mnogi drugi. Svojevremeno je i Ivo Andrić rekao da je posle samo mesec dana provedenih u Sokobanji, godinu dana zdrav i oran za rad, a mnogo toga govori poznata Nušićeva izreka „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad.
D.K.
“Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Sokobanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
KOMENTARI