Najvažnija je bezbednost dece koja borave u Preškolskoj ustanovi (PU) “Bambi”. Možda ćemo uposliti i portire, jer bi svaka škola i ustanova trebala da ima i fizičko tehničko obezbeđenje. Najveći problemi se odnose na donošenje uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Maksimalan broj zaposlenih je određen bez sagledavanja realnih potreba ove ustanove i predškolske delatnosti, naglasila je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Ljiljana Radičević, direktorica PU “Bambi”.
Šta su prioriteti u 2019. godini kada je reč o funkcionisanju Predškolske ustanove „Bambi“?
– Prioriteti su otvaranje novog objekta, obezbeđivanje smeštaja i adekvatnih uslova za oko 120 mališana sa liste čekanja u vrtiću u naselju Novi gradski centar, upošljavanje novih radnika i stručnih saradnika, otvaranje razvojne grupe za decu sa poteškoćama u razvoju, opremanje objekta novom opremom, obezbeđivanje kvalitetnog i sigurnog boravka u predškolskoj ustanovi. Moram da naglasim da je na prvom mestu bezbednost dece. Možda ćemo uposliti i portire, jer bi svaka škola i ustanova trebala da ima i fizičko tehničko obezbeđenje i informisani smo da će to biti i kod nas. Portire smo ranije imali u drugoj i trećoj smeni i to su bili invalidi rada RTB i tada je bilo mnogo manje materijalne štete nego danas. Zatičemo razbijena vrata, staklo, špriceve u dvorištima, na vrtiću Bambi iscepanu tegolu na krovu, a ljudi su nam rekli da su videli da devojke voze rolere na krovu, što je zaista nepojmljivo, tako da nastojimo da što više poboljšamo uslove jer nam je najvažnija bezbednost dece.
Koliko je dece na listi čekanja i da li sa otvaranjem novog vrtića u NGC rešavate taj problem?
– Trenutno je na listi čekanja 285 deteta a u PU “Bambi” boravi 1036 deteta. Sa prijemom 120 deteta u vrtiću u NGC, još ćemo imati dece na čekanju. Mi trenutno imamo po grupama 100 deteta više nego što je dozvoljeno po normativima što je takođe još jedan vrtić. Najviše je zahteva za prijem mališana uzrasta od jedne do tri godine. Mi se trudimo da u svakom pogledu roditeljima izađemo u susret ali nije ni dobro da se radi kad su prevelike grupe. Za novi vrtić je dobijen plac na prostoru gde je bila nekad “Sloga” u NGC. Zgrada “Mulen ruž” ne ispunjava uslove, najviše jer nema slobodnog prostora za uređenje dvorišta kod tog objekta, jedino rešenje je da se na novoj lokaciji izgradi novi vrtić.
Koje se još promene i kapitalne investicije očekuju naredne godine?
– Naredne godine očekujemo od strane osnivača ulaganje u Odmaralište na Savači, sređivanje ograda oko objekata, rekonstrukiju toplovodne mreže u vrtiću “Bambi”. Ograde moraju da budu u skladu sa svim standardima i u planu je da budu visoke dva metra. Dala sam predlog ograde kakvu ima ustanova u Kladovu, koja je urađena u skladu sa svim standardima a najbitnije je što je bezbedna. Predstoji i sređivanje fasade, krova i dogradnja trpezarije na vrtiću “Crvenkapa” ali problem je jer objekat nije legalizovan. U planu je i zamena stolarije na vrtiću “Dečija radost”. Ono što je novina je da postoji mogućnost da će da se uvede obavezan smeštaj dece uzrasta od tri do pet godina i preko posebnih specijalizovanih programa uključivanje što većeg broja dece u obrazovni sistem. Mi trenutno radimo projekat sa Cip centrom za interaktivnu pedagogiju da se deca iz marginalnih grupa uključe u obrazovni sistem i decu koja su kod kuće okupljamo za manifestacije ili priredbe koje organizujemo, kao i za mnoge druge interesantne aktivnosti.
Koji su najveći problemi Predškolske ustanove „Bambi“ i na koji način ih rešavate?
– Najveći problemi se odnose na donošenje uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Ova delatnost je pogođena jer ne funkioniše na način kao kad je rađeno pre zabrane. Maksimalan broj zaposlenih je određen bez sagledavanja realnih potreba ove ustanove i predškolske delatnosti. Malo je neozbiljno shvaćena potreba i zahtev ove struke zato je ovo po meni ozbiljan problem i da bi predškolska ustanova funkcionisala i pružala deci i roditeljima adekvatan boravak mora da ima i odgovarajući kadar, prostor, opremu i sve uslove da bi garantovala i kvalitet u svakom pogledu. Rad sa decom ovog uzrasta je izuzetno ozbiljan posao, treba obezbediti higijenske uslove, zadovoljiti nutritivne vrednosti u ishrani dece, izvršiti nabavku namirnica, opreme i dobara i usluga. Dešava se i da da dobavljači konkurišu na javnim nabavkama a nemaju kapacitet za snabdevanje ustanove ovog tipa pa se ne isporučuju trebovane namirnice, što se takođe javlja kao problem.
Koji su najveći problemi uočeni kada je reč o deci koja borave u vrtićima?
– U svetu kao i kod nas se povećava broj dece sa nekim smetnjama u razvoju, počev od autizma, razvojnih višrestrukih poremećaja, problema sa govorom. Ranije je bio slučaj jednog do dva deteta sa poremećajima u razvoju u okviru cele ustanove dok ih danas ima po jedno do dva deteta u gotovo svakoj grupi. Mi sada imamo 48 vaspitnih grupa i ovo je zaista alarmantno. Sa druge strane vaspitači su školovani za rad sa zdravom decom. Mi radimo i sa mališanima koji imaju poteškoće u razvoju, stalno se dodatno obrazujemo ali činjenica je da nam nedostaju ljudi od struke: logopedi, defektolozi, oligofrenopedagozi, možda i specijalni pedagozi. Trenutno imamo jednog logopeda a potreba je da u svakom vrtiću, u naših pet većih objekata imamo i logopeda i defektologa. Tražili smo, da kada krene sa radom razvojna grupa, uposlimo defektologa logopeda, defektologa oligofrenopedagoga i defektologa vaspitača jer nam nedostaje taj kadar. Radimo na ranoj detekciji razvojnih problema tako što sa vaspitačima saradnicima ukazujemo roditeljima na probleme, predlažemo da se obrate interesornoj komisiji nakon čega nam oni daju smernice za dalji rad. Kada još govorimo o najmlađima, kod dece je primećena veća agresivnost, nema više te socijalne interakcije, manje se izvode napolje, više borave ispred kompjutera, tableta, lap topova, što je pogrešno. Novi program predviđa što više aktivnosti napolju. Više će se raditi tematske celine i ono što deca budu želela. Spremni smo ako se dozvoli da i u savetovalištu zaposlimo još neke stručne ljude i da sve usluge roditelji dobiju na jednom mestu.
Kako sarađujete sa roditeljima, drugim organizacijama, a kako sa lokalnom samoupravom koja je osnivač PU „Bambi“?
-Sa roditeljima imamo odličnu saradnju. Sva pitanja i sugestije mogu da postave vaspitačima i saradnicima ali za sve što treba mogu i da se informišu kod direktora. Roditelji sarađuju i često nude da pomognu oko uređenja dvorišta, krečenja prostorija, žele da poboljšaju uslove za smeštaj dece. Donacije smo dobijali od firme “Albo”, od ljudi sa kojima radimo nabavke, “Rakite”, organizacije “Vajfert”, “Bortravel” nam redovno daje besplatan prevoz za Savaču. Ima roditelja koji su stolari i pravili su razne stvari za kuhinju, police. I mi u svakom pogledu gledamo da njima izađemo u susret. Prošle godine smo zbog velikog broj zainteresovanih roditelja ubacili još jednu grupu u vrtiću “Boško Buha” i oformili još jednu jaslenu grupu. Sarađujemo dobro i sa svim javnim ustanovama, Policijskom upravom, Televizijom, Štabom za vanredne situacije, svim školama, Bolnicom, Domom zdravlja i po prioritetima rešavamo i probleme u skladu sa mogućnostima. Dobru saradnju imamo i sa lokalnom samoupravom.
Da li su ispoštovani svi standardi i propisi kada je reč o smeštaju dece, kapacitetima i šta vam u tom pogledu predstavlja najveći problem?
– Svi standardi i propisi kada je reč o smeštaju dece su ispoštovani. Broj dece u vaspitnim grupama je maksimalno popunjen da bi izašli u susret roditeljima. Problem je nedostatak stručnog kadra i prostor za smeštaj dece koja su na listi čekanja.
https://www.youtube.com/watch?v=NB6HQ6ULmq8&feature=youtu.beProjekat „Sve je stalo samo deca rastu“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Bora. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI