Knjaževac, Sokobanja i Boljevac su potpisali protokol o saradnji kada je reč o uređenju putne infrastrukture, i očekujemo da će taj projekat početi sa realizacijom naredne godine. Neprestano radimo na unapređenju poljoprivredne proizvodnje, kao i na razvoju turizma. Naredna godina biće izazovna i teška, ali nećemo odustati od programa koji doprinose boljem životu Boljevčana, kazao je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac.
Kako ocenjujete godinu koja je na izmaku?
– Ovu godinu Boljevac će pamtiti kao jako uspešnu. Možda najviše zbog nagrade vredne 330 hiljade evra, koju smo dobili za osvojeno prvo mesto u naplati poreza na imovinu u okviru projekta koji su finansirale švajcarska Agencija za razvoj i nemački GIZ. Novac smo uložili za modernizaciju grejanja u dve naše škole i sportske hale. Deo para je utrošen i za izgradnju vodovoda u Bogovini. Uspešno smo realizovali i kredit KfW nemačke razvojne banke, za projekat koji ima za cilj unapređenje kvaliteta životne sredine. Radili smo na izgradnji fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i uređujemo kanalizacionu mrežu. Radi se o 37 miliona dinara sa grejs periodom od dve godine i povoljnom kamatnom stopom od pet odsto. Reč je o veoma važnom programu, jer po završetku realizacije, obezbeđujemo 20 odsto bespovratnog novca.
Izgradnja regionalnog vodosistema (RVS) „Bogovina“ jedan je od važnijih projekata za istočnu Srbiju. Ima li u tom pogledu konkretnih rešenja?
-U nekoliko navrata smo imali sastanke u Boru sa ciljem da definišemo odnos osnivača u vezi RVS Bogovina. Ovoj projekat je jedan od najvažnijih jer rešava problem vodosnabdevanja u Boru, Zaječaru, Knjaževcu, Boljevcu i Negotinu u narednih 100 godina. Predviđa i regulaciju poplavnog talasa, izgradnju mini hidrocentrale kapaciteta 3,5 megavata, stvara uslove za navodnjavanje obradivih površina. Predviđeno je i akumulaciono jezero i izgradnja fabrike vode. Smatram da nije dobro da odustanemo odovog programa, koji je predviđen svim planskim aktima republike Srbije. Mišljenja smo da je on možda preambiciozno koncipiran. Mi ostajemo u ovoj priči, i ukoliko Bor odustane od „Bogovine“, preuzećemo zatečenu infrastrukturu na prostoru naše opštine, naći ćemo model finansiranja da to održavamo a ako Boru bude potrebna voda sa tog izvorišta, biće isporučena i naplaćena.
Koliko je važna regionalna saradnja ?
– Veoma je važna i najviše novca iz evropskih fondova ide upravo na regionalne projekte. To još uvek u potpunosti ne razumemo i svi su zaokupljeni lokalnim dešavanjima. Nijedan regionalni projekat ne može da bude podjednako važan za svaku opštinu ali to ne sme da bude razlog da ne usaglasimo ciljeve. Prepoznali smo regionalnu deponiju kao važan projekat ali i to ide sporo, jer svaka od opština prvenstveno traži najveću lokalnu korist. Ima i uspešnih primera. Knjaževac, Sokobanja i Boljevac su potpisali protokol o saradnji kada je reč o uređenju putne infrastrukture. To je predato JP Putevi Srbije. Istaknuti su prioriteti za svaku opštinu, a Boljevcu je u ovom slučaju primarna izgradnja ukrštaja puta Paraćin – Zaječar. Urađena je projektna dokumentacija, rešili smo imovinsko pravne odnose, otkupili zemlju od vlasnika na tom potezu, i taj projekat je jedan od prioriteta naredne godine. Važno je da shvatimo da su regionalni projekti budućnost i ukoliko udruženim snagama nastupamo za apliciranje kod evropskih fondova, mnoge probleme ćemo rešiti.
Šta su još prioriteti za 2017 godinu ?
– Pre svega nam je važna institucionalna stabilnost. Opštinski budžet će naredne godine biti manji za 70 miliona dinara i iznosiće oko 450 miliona dinara. Nastojaćemo da obezbedimo stabilno funkcionisanje direktnih i indirektnih korisnika a ostatak novca utrošićemo na saniranje lokalnih puteva, obnovi vodovodne i kanalizacione mreže. Sprovodimo i dva važna projekta iz programa prekogranične saradnje, vrednih oko 500 hiljada evra. Jedan od projekata radimo sa opštinom Ćupreve iz Bugarske na rekonstrukciji kulturno obrazovnog centra, a drugi se odnosi na oblast prevencije požara, gde radimo institucionalno unapređenje prevencije i edukaciju, sa bugarskom opštinom Kula. Tu planiramo i izradu GIS sistema i nabavku dobrog vatrogasnog vozila.
Kod Boljevca je bila u planu izgradnja Vetroparka za proizvodnju električne energije. Dokle se stiglo sa tim projektom?
– Prvi vetropark na Čestobrodici je trebao da se gradi početkom ove godine, međutim ti radovi još nisu počeli. Inetresovanje postoji i ne odustaje se od te namere. Prema mojim saznanjima, umesto Italijana, sada Rusi žele da grade Vetropark. Ozbiljne su namere, tako da je pitanje vremena kada će početi njegova izgradnja.
Kako funkcioniše privredni sektor ?
– Na tom polju ne možemo da se požalimo. Jedna od kompanija koja odlično radi je FPM Agromehanika. Predstavnici te firme sada razmišljaju i o sklapanju ugovora sa nemačkom kompanijom da deo svog proizvodnog programa prenamene proizvodnji auto delova, što bi sigurno doprinelo otvaranju oko 100 novih radnih mesta. FPM Agromehanika je inače jedan od najvećih proizvođača poljoprivrednih mašina u jugoistočnoj Evropi i trenutno upošljavaju oko 260 ljudi. Sa njima želimo da pokrenemo i dualno obrazovanje uz podršku Ministarstvom obrazovanja, koje mladim Boljevčanima obezbeđuje školovanje i posao u toj firmi po završetku obrazovanja. Naši sugrađani rade i u rudniku Bogovina, dobro funkcioniše i fabrika za proizvodnju peleta „Bioenerdži point“, privatna trgovina i ugostiteljstvo.
Na Rtnju je počela izgradnja kompleksa najmodernijih hotela.
-Tako je. Investicija je vredna tri miliona evra, i očekujemo da do kraja 2017 budu završeni radovi. Reč je o modernom ugostiteljsko turističkom kompleksu a razmišlja se i o daljem unapređenju okolnog prostora i izgradnji novih sadržaja, što će svakako doprineti turističkom razvoju na ovim prostorima.
Šta je još važno u pogledu razvoja turizma?
-Kada govorimo o turizmu, upravo je planina Rtanj razvojna šansa opštine Boljevac. Trenutno smo u fazi dokazivanja šta na tom prostoru može da bude predmet restitucije i čini mi se da ćemo narednu godinu „potrošiti“ na rešavanju tog problema. Sagledaćemo mogućnosti za izgradnju ski i staze za pešake, biciklističke staze, gondole. Želimo da na Rtnju rešimo problem javne rasvete, da ova planina zadrži svoju mističnost i osobenost, po kojoj je, pored perfektno zdravog vazduha i klime, poznata. Ima nagoveštaja i o izgradnji Instituta za kosmološka istraživanja Nikola Tesla na Rtnju.
Da li radite na unapređenju poljoprivredne proizvodnje?
-Naravno, jer od ukupnog broja stanovništva 2/3 ljudi živi na selu. Budućnost ovog kraja je u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, zato i najveća sredstva iz budžeta trošimo u korist sela. Želimo da meštani imaju kvalitetno vodosnabdevanje, dobre puteve, domove kultura, javnu rasvetu, dobre atarske puteve, sve što smatraju da je važno. Poljoprivrednicima su najbitniji atarski putevi i pored toga što prema smernicama Ministarstva poljoprivrede te radove ne možemo uvrstiti u budžetski fond za poljoprivredu, mi smo pronašli drugi način za finansiranje tih radova, tako da smo u tom pogledu uložili i do 30 miliona dinara. Naredne godine će u fondu za poljoprivredu biti izdvojeno 10 miliona dinara, iako će nam budžet biti manji nego ranijih godina.
Šta nedostaje Boljevcu?
– Boljevac je jedna od najšumskijih opština i ono što nedostaje je fabrika nameštaja. Dobili smo pismo o namerama od rumunske firme koja je zatražila podršku da preko Vlade Srbije i JP Srbija šuma dobije priliku da obezbedi sirovinu. Oni su zainteresovani da sopstvenim sredstvima finansiraju lokaciju i izgradnju takve fabrike, međutim nije bilo dovoljno ineteresovanja kod Srbija šuma. Najverovatnije ćemo se obratiti premijeru Aleksandru Vućiću, jer Boljevcu nedostaje takva fabrika koja bi sigurno uposlila 250 do 300 ljudi. Na proleće se otvara i fabrika za proizvodnju industrijskog eksploziva, gde očekujemo da će posao u prvoj fazi pronaći oko 30 Boljevčana.
Koliko je za sve programe o kojima smo govorili važna podrška države?
KOMENTARI