Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava. Deklaracija po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta, „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“ određuje prvi član deklaracije.
Države ugovornice navedenog sporazuma moraju da obezbede potpuno ostvarivanje prava na zdravlje, a posebno svaka članica mora da preduzme sledeće mere:
- Da se bori protiv bolesti i neuhranjenosti
- Da obezbedi pristup informisanju i obrazovanju
- Iskoreni praksu koja ugrožava zdravlje svih ljudi na njenoj teritoriji.
Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status. U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.
U svetu je proteklih 20 godina došlo do temeljnog napretka u unapređenju prava žena, razvoja međunarodnog prava za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, zašti i promociji prava marginalizovanih grupa i mnogo veće razumevanje univerzalnosti i nedeljivosti ljudskih prava.
Zdravlje i ljudska prava
Zdravlje i ljudska prava tesno su povezani. NJihove dodirne tačke odnose se na nasilje, mučenje, ropstvo, diskriminaciju, uslove stanovanja i dr.
Prava korisnika u sistemu zdravstvene zaštite
Prava korisnika u sistemu zdravstvene zaštite (ZZ)a zasnivaju se na; individualnom i društvenom pravu.
- Individualna prava
Pravo na korišćenje dostupnih, prihvatljivih i kvalitetnih zdravstvenih usluga
U tom smislu, od zdravstvenih radnika se ne očekuje samo da se staraju o životu i zdravlju svojih pacijenata, već i da poštuju:
- Ličnost pacijenta,
- Ljudsko dostojanstvo pacijenta,
- Pravo pacijenta na samoodlučivanje o vlastitom telu.
Prava pacijenata
Prava pacijenata zauzimaju jedno od najvažnijih mesta jer se tiču čovekovog života i zdravlja, a to su vrednosti prvog reda prema kojima se mere sve druge ljudske vrednosti.[2]
Prava pacijenata, u tom smislu, zasnivaju se pre svega na njihovoj saglasnosti na osnovu inofrmisanosti, pravu uvida u dokumentaciju, poverljivost podataka itd.
Posebna prava
Posebna prava obuhvataju dobrovoljnu sterilizaciju, abortus, eutanaziju, transplantaciju, eksperimente na ljudima.
- Društvena prava
Društvena prava su, zdrava životna sredina, hrana, lekovi, unapređenje zdravlja.
Srbija je prihvatila sva međunarodno pravna dokumenta koja regulišu zaštitu osnovnih prava građana. Ipak, posle oružanih sukoba na području bivše SFRJ usledio je ogroman dolazak izbeglica i „raseljenih lica“ koja su tražila zaštitu od rata, pa je pravo na život postalo ključna reč za pravo na zdravlje. U takim uslovima teško je bilo obezbediti pravo na bezbedan život, a time i pravo na zdravlje. Svakako, u takvim prilikama ljudska prava su višestruko ugrožena i po tome ćemo, pored ostalog, pamtiti kraj prošlog milenijuma, ali većini ljudi ostaće u sećanju i pozitivni primeri i nadčovečni napori zdravstvenih radnika da pruže nužnu medicinsku pomoć i negu bolesnima i nastradalima, bez obzira na nacionalne i druge razlike.
ZZJZ “Timok” Zaječar
Odsek za promociju zdravlja
KOMENTARI