Meštani Podvrške jednog od najvećih naselja u opštini Kladovo od pamtiveka na Đurđevdan od ranog jutra zaposednu plato u centru sela gde peku mlade jaganjce.Mada su vremena teška, a besparica pritiska sa svih strana na tihoj vatri su se okretale pečenice.Za Đurđevdansku svetkovinu najbolje je pripremiti jagnje na tihoj vatri,Postupak traje i do pet časova, jer je jagnjetina najukusnija ako se na ražnju okreće u proleće,kažu meštani ovog naselja.Za slavsku trpezu na ražnju je ispečeno 120 jaganjaca. Domaćini su zadovoljni i ponosni što čuvaju tradiciju predaka.
– Obavezu sam preuzeo od moje babe koja je živela 102 godine – s ponosom kazuje Nikola Stingić (78) koji je ispekao dva jagnjeta.Nekada je slavska trpeza bila na otvorenom na placu na kome su se pekli jaganjci jer se meso nije nosilo kući. Svetkovina je trajala tri dana i bila je praznik celog sela koje je radosno dočekivalo i ispraćalo goste. Danas su vremena drugačija , stigla je bela tehnika, gostima se ručak služi u domovima, ali to ne umanjuje značaj praznika dodaje Stingić.
Tradicija u naselju Podvrška prenosi se sa kolena na koleno, tako da su za razliku od prethodnih ove godine u rodni kraj stigli i meštani koji žive i rade u inostranstvu.
– Od 1997. godine radim u Danskoj i prevalio sam put dug 2000 kilometara da bi na Đurđevdan bio u rodnom selu. Ponosan sam što su i moja deca shvatila značaj tradicije koju sam preuzeo od mojih roditelja- govori Kazimir Bakanović koji živi i radi u Skandinaviji.
Nekada su se ražnjevi okretali ručno, međutim danas je tehnika učinila svoje,Ražnjeve pokrećumalielektro-motori, ali to ne umanjuje utisak slike koja je u ovom naselju prisutna više od dva veka.
– Malo smo se i mi modernizovali, tako da više niko ne koristi drveni ražanj.Ovogodišnji Đurđevdan ostaće upamćen i po tome što smo prvi put imali zajednički slavski kolač koji je prerezao otac Dejan Pajić namesnik Ključki. Imao sam čast da budem prvi domaćin ,a taj običaj biće nastavljen i u godinama koje dolaze- ponosno ističe Đorđe Braduljević (68) koji je radni vek proveo daleko od zavičaja radeći u belom svetu, ali Đurđevdansko slavlje u rodnom selu nije propuštao.
KOMENTARI