Foto: Arhiva „Timočkih“-Detalj sa jedne manifestacije u Boru
Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i uočićemo da ono što je za nas sasvim lako, za osobe sa invaliditetom (OSI) predstavlja ozbiljnu, nepremostivu i obeshrabrujuću prepreku.
Ne osporavajući napore društva, posebno napore jedinica lokalne samouprave u ovom slučaju Borskog okruga, bezbroj je dokaza da se na izgradnji infrastrukture podesne za veću mogućnost kretanja i funkcionisanja osoba sa invaliditetom dosta sporo i svakako nedovoljno radi.
Nije zanemarljiva ni činjenica da lokalne zajednice nemaju dovoljno novca, da su prunuđene da se odlučuju za prioritete, činjenica je i da nedostaje stručnog rada, kratkoročnog i dugoročnog planiranja, ali nije sve ni u novcu. Čini se da uz uklanjanje još uvek prevelikog broja fizičkih prepreka za OSI ništa manje nije značajno i da “podignemo rampe“ predrasuda i nerazumevanja.
A, statistika je neumoljiva.
Prema poslednjim podacima popisa stanovništva, u Srbiji ima 571.780 osoba sa invaliditetom (OSI) što čini 7,96 % populacije, od čega je žena 58,2 %, a muškaraca 41,8%. Podaci ukazuju i da je 119.482 osoba sa nepoznatim statusom invaliditeta.
Najviše je osoba koje imaju problema sa hodom čak 340.029 ili 59,5%, odnosno 4,7% ukupnog broja stanovništva, dok je trećina njih mlađa od 65 godina. Za 22% OSI koji imaju problema u hodu prijavljen je i problem u vezi sa samostalnom brigom o sebi.
Slična je situacija i u gradu Boru i opštinama Borskog okruga: Negotin, Majdanpek, Kladovo, gde od ukupnog broja osoba sa invaliditetom najviše problema je upravo vezano za hod (vidi tabelarni prikaz).
Tabela Osobe sa invaliditetom prema vrsti problema, po opštinama i gradovima
Kada se govori o važnosti institucija često se u praksi pominje da je važan pristup zgradi opštine, sudu, policiji, centru za socijalni rad, domovima zdravlja, bolnici i tu se najčešće odmah reaguje kako bi se što pre omogućila pristupačnost, dok je realna situacija mnogo kompleksnija, a osobe sa invaliditetom bi često u razgovorima znale da kažu:
„Šta se podrazumeva pod važnim institucijama. Nama je sve važno. I mi bismo da odemo u kafić sa prijateljima, bioskop, pozorište, biblioteku, na posao“, što im često, u gotovo svim mestima, nije dostupno.
U gradu Boru, iako je napravljen određeni napredak, položaj osoba sa invaliditetom još uvek nije na zadovoljavajućem nivou jer je vidljiva nepristupačnost objekata od javnog značaja.Nema nijednog toaleta prilagođenog za OSI, iako su uređenih trotoara i spušteni ivičnjaci na pešačkim prelazima,kao i zvučna signaizacija na semaforima, to još uvek nije dovoljno za ove osobe.
-Za unapređenje uslova osoba sa invaliditetom svake godine uložemo sve veće iznose sredstava sa ciljem obezbeđivanja boljih uslova pristupačnosti gradu i javnim ustanovama. Tražili smo od organizacija osoba sa invaliditetom da nam dostave šta im najviše nedostaje i to je nama ključno u rešavanju problema–kazao je Dobrica Đurić, član Gradskog veća grada Bora.
U opis kompleksnosti problema osoba sa invaliditetom neizbežno je dodati i nedovoljnu zastupljenost tema vezanih za ovu kategoriju stanovništva u medijima i upravo zbog toga je naš medij izabrao ovu temu. Pokazalo se da veća medijska pažnja doprinosi i povećanoj odgovornosti i većem angažovanju odgovornih pri rešavanju svakog pa i ovog društveno aktuelnog problema.
Projektni tim “Timočkih“
Projekat „Podignimo rampu“ sufinansiran je iz budžeta grada Bora. „Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI